Научная статья на тему 'ҲАЗИНИЙ ХЎҚАНДИЙНИНГ МАЪНАВИЙ МЕРОСИ'

ҲАЗИНИЙ ХЎҚАНДИЙНИНГ МАЪНАВИЙ МЕРОСИ Текст научной статьи по специальности «Социологические науки»

CC BY
31
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Маънавий қадрият / маънавий мерос / ислом фалсафаси / ахлоқий фазилатлар.

Аннотация научной статьи по социологическим наукам, автор научной работы — Нигина Мақсудова

Мақолада Ҳазиний Хўқандийнинг ёшлар тарбиясидаги маънавий мероси аҳамияти таҳлил қилинган. Ислом таълимоти асосий тушунчаларининг моҳияти очиб берилган. Мутафаккир томонидан яратилган асарларга қисқача изоҳ берилган. Ҳазиний Хўқандий маънавий меросига баҳо берган олимларнинг фикрларидан мисоллар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҲАЗИНИЙ ХЎҚАНДИЙНИНГ МАЪНАВИЙ МЕРОСИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ХДЗИНИЙ ХУЦАНДИЙНИНГ МАЪНАВИЙ МЕРОСИ

Нигина Максудова

Бухоро давлат университети 1-боскич магистранти

Маколада Х,азиний Хукандийнинг ёшлар тарбиясидаги маънавий мероси ахамияти тахлил килинган. Ислом таълимоти асосий тушунчаларининг мохияти очиб берилган. Мутафаккир томонидан яратилган асарларга кискача изох берилган. Х,азиний Хукандий маънавий меросига бахо берган олимларнинг фикрларидан мисоллар келтирилган.

Калит сузлар. Маънавий кадрият, маънавий мерос, ислом фалсафаси, ахлокий фазилатлар.

Кадим замонларданок халкимиз узининг кухна тарихи, бой мероси, ранг-баранг ва юксак маданияти, урф-одатлари, анъаналари билан ажралиб турган. Халкимизнинг буюк сиймолари миллий ва жахон илм-фани, маданиятининг барча сохалари ривожига салмокли хисса кушиб келганлар. Истиклолнинг энг буюк неъмати шу булдики, элимизнинг бой тарихи, миллий ва маънавий кадриятлари, етук мутафаккир аллома ва донишмандлари хакидаги хакикат тикланди. Буюк аждодларимизнинг маънавий меросини чукур урганиш, ундан куп миллатли хамда турли эътикоддаги фукароларимизни бахраманд килиш борасида юртимизда амалга оширилаётган ишлар халкимиз онгида миллий тотувлик ва ижтимоий хамкорлик гояларини мустахкамлашга хизмат килади.

Маълумки, Прездентимиз Шавкат Мирзиёев халкимизга янги йил табригини йуллаб, 2022 йилга "Инсон кадрини улуглаш ва фаол махалла йили" деб ном бердилар [1]. Инсон кадри улугланаётган юртда аждодларимиз маънавий меросини урганиш, унга хурмат курсатиш хар бир илм маърифат таргиботчисининг асосий вазифасидир.

Ислом фалсафасида инсонларнинг бир-бирига булган муносабатларида мехр-окибатли булиш, шахс ва жамиятнинг узаро илик, хурматга сазовор муносабатларда булишига чорлайдиган маънавий-ахлокий фикрлар кенг урин олган. Улардан бирида шундай дейилади: „Бир-бирингизни орангизни бузманг, бир-бирингизни оркангиздан айб кидирманг, бир-бирингизни ёмон курманг, бир-бирингизга хасад килманг" [2]. Бундай миллий, ахлокий фазилатлар ва исломий кадриятлар асрлар давомида халкимиз калбидан урин олиб, улар маънавиятининг шаклланишига хизмат килган. Бу фазилатларнинг, айникса, хозирги хукукий

АННОТАЦИЯ

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

демократик ва фукаролик жамиятини куришда мухим ахамият касб этади. Шоир ва шайх, Куръон, тафсир, хадис, фикх, калом, адабиёт илмларини чукур узлаштирган, тасаввуф таълимоти билан изчил шугулланган мутафаккир Х,азиний Хукандийнинг маънавий меросини урганиш, унинг ёшлар тарбияси хусусидаги фикрларини тахлил килиш жамият маънавий тараккиётида жуда катта ахамиятга эга.

Таъкидлаш жоизки, мустакиллик йилларида шоир ижоди урганила бошланди. 1992 йили Кукон музейи ходими, филология фанлари номзоди Ахмаджон Мадаминовнинг гайрат ва ташаббуси билан «Тасаддук, ё расулуллох» деган ихчам туплами нашр этилди. Нихоят, 1999 йили у тулдирилиб, А.Мадаминов, О.Журабоевларнинг сузбоши маколаси ва профессор Шариф Юсупов хотима сузи билан «Девон» номида чоп килинди.

Х,азиний Хукандийнинг маънавий меросини урганиш борасидаги тадкикот ишининг асосий вазифалари куйидагилар хисобланади:

- Х,азиний Хукандийнинг шахси ва маънавий меросига холисона бахо бериш;

- мутафаккир дунёкарашининг шаклланиш генезисини тахлил этиш;

- маънавий меросини яхлит, тулик, тизимли урганиш ва таснифлаш;

- шеърияти мохиятини тахлил этиш оркали унинг жамиятда баркарорликни таъминлаш, осойишталик, тинчликсеварлик сиёсатини олиб бориш технологиясини урганиш;

- ахлокий карашларни тахлил этиш;

- ахлокий угитларини баркамол инсон тарбиясидаги урнини курсатиб бериш;

- бунёдкор гояларини хаётга татбик этиш технологиясини урганиш;

- халкимизнинг юксак маънавиятини шакллантириш ва маънавий иммунитетни хосил килишда мутафаккир карашларининг ахамиятини излаб топиш;

- Х,азиний Хукандий гоялари жахолатга карши маънавий иммунитет эканлигини асослаб бериш шулар жумласидандир.

Шоирнинг исми шарифи Зиёвуддин булиб, отасининг номи Каттахужадир. Булажак шоир 1867 йил июнь ойида Фаргона вилоятининг Кенагас кишлогида зиёли-дехкон оиласида дунёга келади. У бошлангич маълумотни отасидан олган. Сунг мутолаа йули билан куп билим хосил килиб, фазлу, камолотга эришган. Х,азиний дехкончилик касби билан шугулланган. Хрзирги Багдод туманидаги Чопдор кишлогидаги кумлик ерларни узлаштирган, мевали дарахтлар эктириб, бог яратган, катта ховуз бунёд этган, тегирмон ва бошка бинолар курдирган.

Х,азиний мумтоз шеърият жанрларидан газал, мураббаъ, мухаммас ва мусаддаслар ёзган. Адабий мероси 4000 мисра атрофидадир. Шоир асарларини гоявий мавзуи жуда бой. Унинг тасаввуф рухидаги асарларида соф суфиёна маъно

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ва мазмун тараннум этилса, ахлокий мавзудаги битикларида поклик, одамийлик, саховатпешалик каби юксак инсоний фазилатлар улугланган.

Х,азинийнинг ундан ортик газалларига мухаммас богланган ва назиралар килинган. «Баёзи Х,азиний»нинг тошбосма нусхалари Узбекистон Фанлар академияси Шаркшунослик институтида сакланади (инв. № 12665, 14850, 15197). Фаргона шахрида уй-музейи ташкил килинган, Х,азиний номида жамоа хужалиги, бог, мактаб, кутубхоналар бор.

Х,азиний ижоди хакида укувчига маълум тасаввур берувчи «Баёзи Х,азиний» [«Х,азиний баёзи»] Тошкентда уч марта чоп этилган. Дастлаб хижрий 1328, милодий 1910 йилда Тошкент шахрида «Матбааи Гуломий»да нашр этилган.

«Баёзи Х,азиний» хижрий 1329 (милодий 1911) йилда шоирнинг янги шеърлари билан бойитилиб иккинчи марта нашр этилди. Учинчи марта мазкур баёз хижрий 1331 (милодий 1913) йилда Тошкентда, О. А. Порцев матбаасида босилди.

Маълумки, шоир шеърларида диний мавзу етакчилик килади. Лекин бу шунчаки дин таргиби эмас. Юксак исломий гоялар, биринчи навбатда, исломий эътикод ва ахлок билан яшаш, жамият хаётида жуда катта ахамиятга эга булган баркамол авлодни тарбиялаш таргибидир. Шу жихатдан, ундаги гоялар бир кадар тасаввуфий мазмун касб этади. Муаллиф буни яширмайди. У «ишки мажозий» ва «ишки илохий» нисбатини яхши хис килади. Буларни бир-бирига карама-карши куймайди. Бирини иккинчисининг давоми сифатида тушунади. Аввалдинким мажозий ишкида умримни уткардим, Каю ерда париваш булса, анга ошно боис,— каби сатрлари ёхуд:

Неча доноларни нодон айлади ишки мажоз, Ёрнинг куйида сарсон айлади ишки мажоз,-

матлаи билан бошланадиган «Мажоз» радифли газалида буни куриш мумкин [6].

Шоир авлодларининг таъкидлашларича, Х,азиний уз шеърларини жамлаб девон тузган. Кейинчалик бу девон шоирнинг катта угли Амакихонда сакланган. 30-йиллар охиридаги катогон пайтида Амакихонни эшонликда айблаб, уйини тинтув килиб, отасининг девони олиб кетилган, узини камашган.

Таъкидлаш жоизки, бу нодир девонни излаш хозирга кадар натижа бергани

йук.

^азиний Хукандий асарларидаги ахлокий карашларнинг мохияти ва марказини инсоннинг рухий камолоти, хулк одоби эгаллайди. Уларда бева-бечора ва мухтожларга ёрдам курсатиш, хайр-эхсон килиш, барчага, хатто, ёмонлик килган одамга хам яхшилик килиш, ахлокий пок одамни тарбиялаш, сабр-

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

KaHoarau ôynum, Ha^cuHu Tunum, xygSuHHuK Ba TyôaH unnaraapgaH KyTynum, Mony gyHëra xupc KySMacnuK, xanon MexHaT SunaH myFynnaHum, noKHaHum Hynu SunaH pyxuH WKcaKHHKKa KyTapunraHu xaKuga $uKp ropuTraHnap.

^eMaK, ^a3HHHH XyKaHguH TaBcua этagнгaн axnoKufi $a3unaraap KyHugarunap:

- BarpuKeHrnuK;

- MexHaTceBapnuK;

- xanKpapBapnuK, uHCOHnapBapnuK;

- ^ugonunuK, xonuc xu3MaT, y3ranap mkuhu KyTapum;

- gycTHuK, axunnuK;

- cyxôaT, xaM^MxarauK, cy3Ham ogoôura puoa Kunum;

- noKHuK, xuMMaT, BaKTHu Kagpnam.

Myra^aKKup uHCOHHuHr TaHa33ynura caôaô SynaguraH axnoKuö unnaraapra - Ha^cra Sepunum, puë, TatMa, Fa3aô, Ha^paT, xaHKgaH HupoK ôynum, Fa^naT, gaHracanuKHu KupmraHnap.

x^uhuh XyKaHguH TacaBBy^ uHMuHuHr uHCOHmyHOcnuK uhmu экaнпнгннн TatKugnafigu. ^yHKu ôapna unMnapHuHr acn MaKcagu uhcoh, yHuHr 6axT-caogara ynyHgup. hhcoh xaKugaru 6axcy-MyH03apa ^yga MymKyn Ba ho3uk Macana. Oaönacy^ ohum, aKageMuK Caug fflepMyxaMMegoBHuHr KyHugaru ^uKpnapu guKKaTra ca3oBop: "Kyn acpnuK $anca$a Tapuxu CoKpaT gaBpugaH SroHuHr KyHnapuMrorana ^yga Kyn TatnuMoTnap, osuMnap Ba fiyHanumnapHuHr TagKuKoT MapKa3uga uhcoh TypraHHurugaH ryBoxnuK ôepagu. YnapHuHr afipuMnapu ôeBocura, Som^anapu ôu^BocuTa uhcohhu ypraHraH. hhcoh yHuHr xaëTu Ba ynuMu, u^oSufi Ba canSufi cu^araapu, yTMumu, xo3upu Ba Kena^aru, ouna, ^aMuaT, gaBHaT, MagaHuaT, TapaKKuëT, ^paTyBHu Ba ôroHu ypaô onraH onaM, ^aonuarauHr MaKcagu, ycuMnuKnap Ba xaÖBoHnap Tyrpucuga, atHu uhcohhuot öopnuru HuMa ôunaH sofhuk Ba y KaHgaH MyaMMonap ôunaH TyKHamumu, yHuHr TaKgupu xaKuga ^uKpnam 6нзнн hhcohhuot MoxuaTuHu aHraamra aKuHHamTupagu [3]. ^aBnaraMro paxôapu TatKugnaraHugeK, "XanKuMroHuHr ynyFBop KygpaTu ^ym ypraH xo3upru 3aMoHga y36eKMcTOHga aHru ôup yHFoHum - yhuhhu PeHeccaHc gaBpura noHgeBop aparanMoKga, gecaK, aHHu xaKuKaT Synagu. ^yHKu ôyryHru y36eKucTOH - Kenaru y36eKucTOH эмac. EyryHru xanKuMro xaM Kenaru xaHK эмacм [7].

x^uhuh XyKaHguHHuHr хaнкнмнз ongugaru xroMaraapu тapнхнмнз ynyH HuxoaTga apgoKgugup [4-5]. EyryHru KyHga onuMHuHr ^aHca^ufi Ba uimuMouH Kapamnapu, naHgy HacuxaTHapu ëm aBHog Kanôu Ba oHruga эзгyннк, MatHaBuH KoMuHHuKKa hophobhu FoanapHu cuHrgupumga MyxuM axaMuaT Kacô этagн Ba

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

маънавий баркамол инсонни тарбиялашда мустахкам пойдевор булиб хизмат килади.

1. Yangi O'zbekiston. Ijtimoiy-siyosiy gazeta. №3(525), 2022 6 yanvar.

2. А. Мансуров, У. Жураев, М. Лафасов. Хддис илми сабокдари. — Тошкент: Г.Гулом номидаги адабиёт ва санъат нашриёти, 1999. 22-б.

3. Шермухаммедов С. Человек и мир: некоторые важнейшие проблемы и аспекты взаимодействия. /Фалсафа ва хукук, -Тошкент: № 2, 2010. - Б. 106.

4. Кенжаева, Х. (2021). Миллий маънавий меросимизда таъдим-тарбия масалалари. Общество и инновации, 2(6/S), 18-24.

5. Кенжаева Х. П. ФУ^АРОЛИК МАДАНИЯТИ МЕЗОНЛАРИ ШАЩ ФАЛСАФАСИ ТАЛ^ИНИДА //Academic research in educational sciences. - 2021. -Т. 2. - №. 3.

6. Ziyouz malumotlari. https://ziyouz.uz/ozbek-sheriyati/ozbek-mumtoz-sheriyati/haziniy/

7.Pulatovna, K. K. (2022). Main Directions for Reforming the Educational System in the Republic of Uzbekistan. European Multidisciplinary Journal of Modern Science, 6,

АДАБИЁТЛАР:

276-281.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.