Научная статья на тему 'ИННОВАЦИЯЛАР НЕГИЗИДА БАРҚАРОР ИҚТИСОДИЙ ЎСИШНИ ТАЪМИНЛАШНИНГ НАЗАРИЙ ЖИҲАТЛАРИ'

ИННОВАЦИЯЛАР НЕГИЗИДА БАРҚАРОР ИҚТИСОДИЙ ЎСИШНИ ТАЪМИНЛАШНИНГ НАЗАРИЙ ЖИҲАТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
106
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
инновациялар / инвестициялар / инновацион харажатлар самарадорлиги / барқарор иқтисодий ўсиш. / инновациялар / инвестициялар / инновацион харажатлар самарадорлиги / барқарор иқтисодий ўсиш.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Отабек Ганиевич Набижонов, Зохиджон Раббимқул Ўғли Хужамқулов, Ф. Б. Шакирова

Ушбу мақолада инновация тушунчалари таҳлили асосида муаллифлик таърифи шакллантирилган. Шунингдек, инновацион иқтисодий ўсиш самарадорлиги ва уни баҳолашнинг назарий жиҳатлари, инновацион ривожланишнинг барқарор иқтисодий ўсиш билан боғлиқлик даражаси ёритиб берилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THEORETICAL PRINCIPLES OF SUSTAINABLE ECONOMIC GROWTH ON THE BASIS OF INNOVATION

In this article, an author's description based on the concept of innovation is formulated. And also, the connection between the theoretical aspects of the effectiveness of innovative economic growth and its evaluation, the connection of innovative development with sustainable economic development.

Текст научной работы на тему «ИННОВАЦИЯЛАР НЕГИЗИДА БАРҚАРОР ИҚТИСОДИЙ ЎСИШНИ ТАЪМИНЛАШНИНГ НАЗАРИЙ ЖИҲАТЛАРИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ИННОВАЦИЯЛАР НЕГИЗИДА БАРКАРОР ЩТИСОДИЙ УСИШНИ ТАЪМИНЛАШНИНГ НАЗАРИЙ ЖИХДТЛАРИ

Отабек Ганиевич Зохиджон Раббимкул Ф. Б. Шакирова

Набижонов угли Хужамкулов

Тошкент давлат транспорт университети

АННОАТАЦИЯ

Ушбу маколада инновация тушунчалари тахлили асосида муаллифлик таърифи шакллантирилган. Шунингдек, инновацион иктисодий усиш самарадорлиги ва уни бахолашнинг назарий жихатлари, инновацион ривожланишнинг баркарор иктисодий усиш билан богликдик даражаси ёритиб берилган.

Калитли сузлар: инновациялар, инвестициялар, инновацион харажатлар самарадорлиги, баркарор иктисодий усиш.

THEORETICAL PRINCIPLES OF SUSTAINABLE ECONOMIC GROWTH ON

THE BASIS OF INNOVATION

ABSTRACT

In this article, an author's description based on the concept of innovation is formulated. And also, the connection between the theoretical aspects of the effectiveness of innovative economic growth and its evaluation, the connection of innovative development with sustainable economic development.

КИРИШ

Жахонда анъанавий, чекланган, такрор ишлаб чикарилмайдиган иктисодий ресурслар хажми кискариб бораётган шароитда иктисодиётни инновацион омиллар асосида баркарор усишини таъминлаш мухим ахамият касб этади. Жахон иктисодиётида баркарор иктисодий усишни инновацион омиллар хисобига таъминлашда Швейцария, Швеция, А^Ш, Буюк Британия, Жанубий Корея, Нидерландия, Финляндия, Сингапур, Дания ва Германия (глобал инновацион индекс буйича етакчи) каби мамлакатларда бой тажриба тупланган [1]. Дунё ахолисининг усиб бориши, экологияни ёмонлашуви, инвестицион фаолликнинг кучайиши, иктисодий усиш сифатини яхшилаш, инсон капитали ва энг илгор, юкори технологияларга асосланган инновацион иктисодиётга утишни такозо этмокда.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Мустакиллик йилларида олдинги тизимдан мерос булиб колган, маънавий ва жисмоний эскирган асосий воситаларни юксак даражадаги замонавий техника ва юкори технологияларга алмаштириш, уларни ишлаб чикаришга татбик этиш оркали инновацион иктисодиётга утиш борасида катта саъй-харакатлар килинмокда. «2017-2021 йилларда Узбекистон Республикасини ривожлантиришнинг бешта устувор йуналиши буйича Хдракатлар стратегияси»нинг кабул килиниши,[2] 2018 йилнинг «Фаол тадбиркорлик, инновацион гоялар ва технологияларни куллаб кувватлаш йили» деб эълон килиниши хам мазкур йуналишда куйилган мухим кадамдир. Зеро, «Инновация -бу келажак дегани. Биз буюк келажагимизни барпо этишни бугундан бошлайдиган булсак, уни айнан инновацион гоялар, инновацион ёндашув асосида бошлашимиз керак»[3].

МАВЗУГА ОИД АДАБИЁТЛАР ТА^ЛИЛИ

Инновацион ривожланиш негизида баркарор иктисодий усишни таъминлашнинг назарий ва амалий жихатлари хорижлик иктисодчи олимларнинг илмий асарларида атрофлича урганилган. Масалан, Австриялик олим Й.Шумпетер узининг инновациялар ва иктисодий усишга оид назарий карашларида инновацион фаолиятнинг асосий вазифаси сифатида технологик ва иктисодий инновациялар, иктисодиётни даврийлик динамикасида инновацияларнинг урни, уларга иктисодий конунларнинг таъсири ва уларни бошкариш кабилар устида тадкикот ишларини амалга оширади[4].

Америкалик иктисодчи олим С.Кузнец 1980 йилларда «даврга оид инновациялар» тушунчасини иктисодий фанга киритди, унинг таълимотига кура, иктисодиёт ривожланишининг муайян даврида баркарор иктисодий усишни таъминлаш ва унинг даражасини ошириш асосини даврга оид инновацияларни жорий этиш хисобланади, унинг манбаи эса илм-фан эканлиги курсатган эди[5]. С.Кузнец фикрича, муайян даврга оид инновацияларнинг жорий этилиши ижобий самара бериши билан биргаликда унинг салбий таъсири булиши мумкинлигини хам таъкидлаб утади. Шу сабабли, ижтимоий-иктисодий муносабатларда инновацияларни ривожлантириш ва унинг ишлаб чикаришга жорий этилишида давлатнинг иштироки мухим хисобланади. Илмий-техникавий инновацияларнинг иктисодиётга мунтазам жорий этилиши баркарор иктисодий усишнинг мухим омили булиш билан бирга, жамиятда ишсизлик, танглик, янги авлод мутахассисларини шакллантириш каби муаммоларни келтириб чикаради. Олим инновациялар назариясига оид Й. Шумпетер гояларини янги ёндашувлар билан бойитди.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Инновация назариясини шаклланиши ва ривожланишининг биринчи П.А.Сорокин: инновациянинг ривожланишини ижтимоий-иктисодий ва сиёсий муносабатлар билан бирга, давлатлар уртасидаги урушлар, илмий янгиликларни очилиши ва кашфиётлар эканлигини таъкидлайди. Хусусан, у узининг "Ижтимоий ва маданий узгаришлар сураъти" номли асарида кишилик жамияти беш минг йил давомида эришилган энг йирик янгиликларни алохида-алохида очиб беради[6]1. У мазкур асар доирасида амалга оширган хулосаларга таяниб шундай фикрга келадики, агар хар кандай инновацион ривожланиш жамият ва шахслар учун иктисодий манфаатдорлик келтирадиган булса унга молиявий жихатдан маблаг топиш мумкинлиги ва ушбу харакатлар хар кандай шароитда узининг натижасини беришини тасдиклайди. Бунга амалиётдан жуда куп мисоллар келтиради. Хусусан, инсониятнинг ойга ва космосга чикиши, атом куролларини яратиши ва бошкалар шулар жумласидандир.

Тадкикот методологияси

Тадкикот методологияси сифатида киёсий тахлил, гурухлаш, илмий абстракция, монографик кузатув усулларидан фойдаланилди.

Тахлил ва натижалар

Классик иктисодий назария асосчиларидан бири А. Смит янги технологияларга, яъни инновациялар ёрдамида самарали ракобат механизмига утиш иктисодий усишни таъминлашда мухим ахамиятга эга эканлигини алохида таъкидлаган [7]. Агар бозор иктисодиёти шароитида корхоналарнинг инвестицияларни жалб килиб, уларни янги техника, технология яратишга йуналтириш, инновациялар асосида узининг бозордаги мавкеини мустахкамлаш оркали ракобатдош булишини, инновациялардан янги бозорлар очиш учун курашда амалий омил сифатида фойдаланаётганини хисобга олсак, унинг ушбу таълимоти хозирги кунда хам ахамиятини йукотмаган.

Инновацион иктисодиёт 1920 йилларнинг охири 1930 йилларнинг бошларида иктисодий фан сифатида шаклланди, иктисодчи олим Н.Кондратьев техника сохасида юз бераётган узгаришлар иктисодий ривожланишга ижобий таъсир курсатади, деб таъкидлаган эди [8]. Иктисодчи мамлакатда инновацион «масса»нинг тупланиб колган ва уни жорий этишнинг иктисодий шарт-шароитлари вужудга келганини эътироф этган.

Иктисодий фанда «инновация»нинг мохиятини илк бор австриялик олим Й.Шумпетер куйидагича таърифлайди: «Инновация - мавжуд жараёнга янгича караш, ёндашув булиб, замонавий кашфиёт, ишланма ёки инсоният фаолияти

1 Сорокин П.А. Социальная и культурная динамика. Спб., СПбХГУ, 2000.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

6uflaH 6ofhhk 6yflraH aHru umfla6 nuKapumHu MyaftaH ^apaeHra Kyflflam». YHuHr ^uKpuna, HKracogHH ^aofluaTra afeaH нннoвaцнoн eHgamyB x,ap 6up gaBp HKTHCogHH TH3HMHHHHr puBo^naHum gapa^acuHu 6eflrufla6 Gepagu. H.fflyMneTepHHHr Hasapnacnga Tag6upKopfluK umfla6 nuKapumHuHr TypTuHnu omhhh cu^aruga Kapanagu. fflyHuHrgeK, Tag6upKopflapHuHr Ba3u$acu aHru ToBapflap eKH эcкн ToBapflap aHru ycfly6ga umfla6 nuKapum ynyH uxTupoflapgaH ^oftganaHuG, aHru xoMame Ba Marepuanflap MaH6anapu eKH aHru 6o3opflap ohh6, umfla6 nuKapumHu ucflox, Kuflum Ba TaKoMuflflamTupumgaH u6opar. OfluM нннoвaцнaflap, Tag6upKopflap Ty^aftflu HKTHCogueTga hhkhho6hh y3rapumflapHu cogup этнmннн 6amopaT KuflraH

[4].

HKTucoguH aga6ueTflapga нннoвaцнaflapгa 6epuflraH Taipu^flapHu KuecuH Taxnunu Kyfiugaru ^agBanga KeflTupuflraH.

HHHoeaminra oug Tatpn(|).iap эвo^roцннсн Tax^u^u2

^ap TagKHKOT o6teKTH eu^araga MiiiHmaiiiiiiia Tatpu^ H3Ox

B.BpanaH ^apaeH HmeflfleKTyafl TOBap - uxTupo, ax6opoT, Hoy-xay eKu foh uKTucoguH Ma3MyHra эгa 6yflaguraH ^apaeH. Ym6y Taipu^ra Kypa, н®тнмoнн-нктнcogнн caMapa 6yflumu Ba foh coTuflumu flo3uM.

B.CaHTO h^tumouh, TexHuK, uktucoguh ®apaeh. XycycuaTflapu 6yHKHa axmupoK Maxcyfloraap, TexHofloruaflap apaTuflumura oflu6 KeflaguraH Foaflap, uxTupoflapgaH aMaflun ^ouga^aHum, uKTucogun MaH^aaT, $ouga oflumra KaparuflraH. KymuM^a gapoMag, $aofluar TypflapuHuHr 6apna cneKTpu TagKKKoT Ba umflaHMaflapgaH MapKeTuHrrana KaMpa6 oflagu. Ym6y Taipu^ga Ma^cyfloTHuHr 6o3opgaru ^apaxaTu TagKKK этнflмaгaн. Hmfla6 nuKapum, Kagpflap, TpaHcnopT BocuTaflapu xuco6ra ofluHMaraH.

H.^anuH TH3HM Hннoвaцuн KumuflapHuHr MaiflyM эxтнe®ннн axmupoK KoHgupum ynyH aHru aMaflun BocuraHu aparum, TapKarum Ba ^ouga^aHum ^apaeHu ge6 Taipu^flaHagu. Ym6y eHgamyBflapga uHHoBa^a aHuK Mogguft o6ieKT cu^aTuga Kypu6 HuKuflMaraH, TamKufluft 6omKapyB, u^tumouh Ba 6omKa нннoвaцннflap ypraHuflMaraH.

®.Baflema y3rapum Hннoвaцuнгa umfla6 nuKapum MexaHu3MuHuHr 6omflaHFMH Ty3uflMacugaru y3rapumflap, ^yMflagaH, yHuHr khkm TysuflMacuHuHr aHru ^oflaTra yTumu: TexHofloruaflap, umfla6 nuKapum Bocuraflapu, umnu Kynu, TamKufloTHuHr Kac6un Ba MaflaKaBun Ty3uflMacu; u®o6uh Ba cafl6uft н®тнмoнн-нктнcogнн oK»6aTflapra эгa y3rapumflap cu^aTuga Kapaflagu. ^Hru xoMame Typflapu, aHru 6o3opgaH ^oftgaflaHum umkohmhtu xnco6ra ofluHMaraH. Hннoвaцнн MaiHocuHu HyKoTyBHu cafl6uH oKn6aTflap M3ara Keflumu MyMKuHfluru Kaftg этнflгaн.

H.BogganeK KopxoHa ^aoflnaruHu tu3um cu^aTuga MaKcagflu y3rapTupum (MuKgop, cu^aT Ba ^aoflnaruHuHr ^ap ^Hru xom amera, ToBap Ba xu3MaTflap, coTum 6o3opflapura

2Aga6ueTflap Ta^flKfln acocuga Myaflflu^ umflaHMacu.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

кандай со^асида самара). киритилган узгартиришлар.

А.Левинсон Натижа Олдиндан амалга оширилган илмий, амалий, ташкилий иш натижаси. Салбий окибатлар э^тимоли хисобга олинмаган.

Л.Гохберг Инновация фаолиятининг бозорда жорий килинган янги ёки такомиллашган ма^сулот куринишида намоён булган якуний натижаси. Амалий фаолиятда кулланадиган янги ёки такомиллаштирилган технологик жараёнларга янгича ёндашув. Foя пайдо булишдан амалиётга жорий этишгача булган жараённи босиб утиши лозим.

Юкорида берилган таърифлардан келиб чиккиб, «Инновация — инсоннинг акл-заковати, ишлаб чикариш тажрибаси негизида яратилган, ишлаб чикаришга татбик этилган, айни вактда, иктисодий-ижтимоий самара келтираётган интеллектуал мулк куринишидаги янгиликлар, ихтиролар, кашфиётлар, гоялар ва янгича ёндашувлар мажмуасидир», деган муаллифлик таърифи шакллантирилди. Агар инновацион гоя яратилсада, ишлаб чикаришга тадбик этилмаса, узининг иктисодий нафлилигини исботламаса, инновация хисобланмайди. Яратилган инновациялар тижоратлаштирилиб, амалиётга тадбик этилиб, иктисодий-ижтимоий самара бергандагина уларни инновациялар деб, хисоблаш мумкин.

Ушбу таъриф мазмунига кура, инновациялар гоялар, ишланма, кашфиётлардан иборат булмай, балки инновациялар таркибига умум тараккиётга хизмат килувчи ишлаб чикаришни ташкил этиш, бошкариш ва мулк объектларини самарали амалга оширишга оид ташкилий-бошкарув тавсифдаги мутлако янгича инновацион ёндашув ва тамойилларни узида мужассам этади.

Иктисодий усишнинг экстенсив ва интенсив турлари, уларнинг иктисодий усишдаги улушлари тугрисида катор илмий тадкикотлар олиб борилган булсада, мамлакатимизда айнан инновацион ривожланишнинг иктисодий усишдаги улушини аниклашнинг илмий-назарий жихатлари чукур урганилмаган.

Маълумки, жорий молия йили утган молия йилида ишлаб чикарилган ЯИМ хажмига кушимча ишлаб чикарилган товар ва хизматларнинг бозор бахоси ЯИМ мутлак усишидир. Ушбу усиш ЯИМнинг мутлак купайишидир, бирок у самарали иктисодий усишни англатмайди.

Нисбий иктисодий усиш иктисодий усиш баркарорлигини ифодалаб, у кандай фаолият ёки кандай ресурс харажати хисобига ЯИМнинг усишига эришилганлигини англатади. Бундай ресурс харажатлари таркибига инновацион фаолият ва инновацион ресурслар сарфи хам киради. Мазкур тахлилда, инновацион сарф-харажатларнинг самарадорлигини аниклаш долзарб масала саналади.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Инновацион харажатлар самарадорлиги ва унинг даражасини аниклашда иктисодий самарадорликни аниклашнинг умум методологик, назарий асосларидан фойдаланилади. Яъни инновацион фаолият «натижа»сини унга килинган «харажатлар»га нисбати оркали аникланади.

ЯИМнинг купайган кисми (АЯИМ) бу хисобот йилида ишлаб чикарилган (ЯИМ2) ЯИМ хажми билан базавий йилда ишлаб чикарилган (ЯИМ1) ЯИМ хажми уртасидаги фарк, яъни:

АЯИМ= ЯИМ2- ЯИМ1

ЯИМнинг мутлак купайиши албатта ишлаб чикаришга килинган харажатларнинг хам купайиши, ортиши (AW) хисобига эришилади. Харажатларнинг ортиши (AW) жорий хисобот йилида ЯИМ ишлаб чикариш учун килинган харажат хажми билан базавий йилда ЯИМ ишлаб чикариш учун килинган харажат хажми уртасидаги фарк. Яъни:

AW= AW2 - AW1

Шу нуктаи назардан ёндашганда, инновацион фаолият самарадорлиги АЯИМнинг А инновацион харажатларга нисбатида, унинг даражаси эса фоиздаги ифодаси сифатида аникланади, яъни:

Инновацион иктисодий _ А ЯИМ

усиш самарадорлиги А инновацион харажатлар

Ушбу формула инновацион фаолият учун килинган харажатлар хисобига олинган ЯИМ усишини ифодалайди.

Агар шу нисбат аксинча нисбатда ифодаланса, инновацион иктисодий усиш самарадорлигини аник бахолайди, яъни:

Инновацион иктисодий усиш _ А инновацион харажатлар самарадорлигини ба^олаш А ЯИМ

Ушбу бахолаш инновацион харажат бирлигига олинган ЯИМ усимини ифодалайди.

Инновацион иктисодий усиш самарадорлигини ошириш ялпи ички махсулотни мутлак ортишига боглик булмай, инвестицияларни инновацион фаолиятни жонлантиришга йуналтириш асосида инновацион ривожланишга эришиш ва улар негизида баркарор иктисодий усиш таъминланади.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

HHBecT^Harap

LTexHO^Ornanap cO^acnga MKOpn gapa^aga KymuMHa KHHMaT KernnpaguraH nxTupO^ap Ba Kam^neraap KHflumra.

2. MKcaK caMapagop^HKKa эгa 6yflraH TexHHKa, ®Hxo3^ap Ba 6Om;a BOCHTa^apHH aparnm ^aMga nm^a6 HHKapnmra TaT6n; этнmгa.

3. Hm^a6 HH^apum aMa^HeTHgarn TexHHKa-TexHOflOrnanapHH TaKOMH^^amTHpHmra.

4. Hm^a6 HHKapnm ^apaeHHHH 6Om;apnm, Ma^cy^OraapHH pea^rnaqua KHflum Ba нннoвaцнoн ^ao^HKHH TatMUH^amra KapaTH^raH ycy^ap Ba th3hm nm^a6 HHKnm.

Bap^apop HKTHCogHH ycum

_Ü_

1 .roKopn KHHMaT^H MyT^aKO aHrn Ma^cy^OT apaTHm.

2.Hm^a6 HHKapnm ^apaeHnga MaB^yg 6y^raH 6yMM^ap, ®Hxo3^ap, TexHHKa Ba TexHO^orua^apHH TaKOMH^amrapHm.

3. roKopn KHHMaT^H xroMaraap nm^a6 HHKapnm.

4. MKcaK caMapa^H MeHe^MeHT th3hmh aparnm.

5. ^Hrn 6o3op^ap OHHm ynyH MapKeTHHrHHHr энr aHrn eKH TaKOMH^^amTHpHflraH ycyraapuHH peaflнзaцнa KHflum.

1 .ÄKMHHHr MHKgOp ^H^aTgaH ycnmn.

2. ÄKMHHHr cn^aT ^H^aTgaH ycnmn, atHH .HHM TapKH6nga xOMame y^ymuHHHr KaMaHu6, nnpOBapg HcretMOfl ynyH Tanep Ma^cy^Oraap camMOFHHHHr Omnmu.

3. Hm^a6 HHKapnm xapa^araapuHHHr KecKHH KaMannmn. 4.Экcпopт TapKu6nga MKcaK TexHO^Ornanap acOcnga nm^a6 HHKapnflraH MKOpn Kymn^raH KHHMaran Ma^cy^Oraap y^ymuHHHr OmHmH.

5. MHOTHH HKTHcOgneT pa;O6aTgOmflHrHHHHr TaiMHH^aHHmH.

6. HKTHcOgneTga нннoвaцнoн KOpxOHa^ap cOHHHHHr Omn6 6OpHmH.

PacM. MHHoeauHOH puBO^^aHHmHHHr öapKapop ukthco^hh ycum ÖH.iaH öof^HK^HK gapa^acu3

roKOpnga öepnnraH pacMgaH KypHHagHKH, нннoвaцнaпap aparnmHHHr öomnaHFHH x,an;acH ннвecтнцнaпapнн, ^yMnagaH, xopn^Hfi ннвecтнцнaпapнн HKTHCogneTHHHr eTaKHH Ba hcthk;6o.mh TapMo;, cox,anapnra KHnnm

XHCOÖnaHagn. ^axpH aManneTH Kypcaramnna, nyxTa yönaHraH ннвecтнцнaпap cnecaTH Ba ннвecтнцнoн ^aonnuKcro нннoвaцнoн HKTHCogneTra yTu6 öynMaögH. Hннoвaцнoн puBO^naHHmHHHr 6ap;apop HKTHCogHH ycum 6nnaH öoFnHKgnrHHHHr MaHTHKHH ^opMynacHHH

Hhb. ^ Hhh. ^ HK.ycum. KypuHnmnga H^oganam MyMKHH. ro;opngarH gapa^ara эpнmнm ynyH эca $aon нннoвaцнoн cnecar ropuTHm 3apyp öynagn. Hннoвaцнa cnecara - gaBnar Ty3nnManapHHHHr нннoвaцнa ^apaeHnapHHH ^aonnamrapum Ba ynap H^HMOHÖ-HKTHCogHÖ caMapagopnnrHHH

3 Mya^flH^ TOMOHHgaH Ty3H^raH.

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ошириш билан боглик холда иктисодиёт ва умуман жамиятга таъсир курсатишга каратилган максад хамда усуллар мажмуасидир[10].

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Хулоса килиб айтганда, инновацион ривожланишнинг мохияти хусусида ёндашувлар жуда куп киррали булиб, инновацион ривожланишни кенг куллашга инкирозлар, давлатлар уртасидаги узаро зиддиятлар, давлатнинг молиявий куллаб-кувватлаши, иктисодий ресурсларнинг чекланганлиги кабилар таъсир килади.

Республикамизда иктисодий усишнинг инновацион моделига утиш, миллий иктисодиётни баркарор суръатларда ривожлантиришнинг барча омиллари, яъни замонавий укув ва илмий тадкикот муассасалари, ташкилотлар, лойиха-конструкторлик бюролари, юкори интеллектуал, арзон ишчи кучи, тегишли минерал хом ашё базалари мавжуд. Инновацион тизимнинг мухим унсурларидан бири унинг ташкилий асослари булиб, Узбекистонда инсон капиталининг сифати даражаси юкори, жисмоний тайёргарлиги, тезкор малакавий ихтисослашув хусусиятига эга. Республикада фан ва таълимни ривожлантириш инфратузилмаси, замонавий кадрлар тайёрлаш, лойиха-конструкторлик мехнатини ташкил этиш усуллари, шакллари, уларнинг хавфсизлигини таъминлаш масалалари ижобий хал этилган. Ушбу сохада иккита долзарб масала мавжуд. Биринчиси, ишлаб чикариш билан инновацион тизим уртасида, яъни инновацияларни ишлаб чикаришга татбик этишнинг самарали механизмининг йуклиги, иккинчиси, Узбекистондаги арзон ва сифатли ишчи кучидан унумли фойдаланиш борасида муайян камчиликлар мавжудлиги.

Инновацион ривожланиш асосида баркарор иктисодий усишни таъминлашнинг куйидаги жихатларини:

• давлат томонидан иктисодиётни тартибга солишнинг солик, бож-тариф, молия-кредит тизимини инновацион ривожланиш модели талаблари ва ривожланиш суръатларига зудлик билан мослаштириш зарур;

• инновацион махсулот ишлаб чикариш субъектларига хорижий инвесторлар, миллий товар ишлаб чикарувчилар, тадбиркорлар ва давлат ташкилотларига соликка тортиш, бож-тариф сиёсатини куллаш, кредитлашда алохида рагбатлантирувчи ёндашув тизимни ишлаб чикиш зарур.

Нодавлат, нотижорат ташкилотлар ва кенг тадбиркорлар катламини инновацион махсулотларни кенг камровли ишлаб чикаришга, тижоратлаштиришга жалб этиш учун давлат томонидан юкорида кайд этилган шароитларнинг яратилиши баркарор иктисодий усишни таъминлашнинг бозор

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

механизми ва дастакларининг фаоллашувига, самарали амал килишига пировардида иктисодий усишни жадаллаштиришга ижобий таъсир курсатади.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. The Global Innovation Index 2021 «Effective Innovation Policies for Development». Tech Connection 2021, Taylor Vinters Eden Hall September 20, 2021

2. Узбекистан Республикаси Президентининг 2017 йил 7 февралдаги «Узбекистон Республикасини янада ривожлантириш буйича Хдракатлар стратегияси тугрисида»ги 4947-сонли Фармони, lex.uz.

3. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. -Тошкент: Узбекистон, НМИУ, 2018. б.20.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

4. Шумпетер Й.А. Теория экономического развития. М.: Прогресс, 1983.с.278-285.

5. Кузнец С. Современньй экономический рост: результатьх исследований и размышлений. Нобелевская лекция // Нобелевские лауреаты по экономике: взгляд из России.

6. Сорокин П.А. Главные тенденции нашего времени М.: Наука, 1997.;

7. Смит А. Исследование о природе и причинах богатства народов. - М.: Соцэкгиз.1962. - С.345.

8. Кондратьев Н.Д. Большие циклы конъюнктуры и теория предвидения. М.: Экономика, 2002.;

12. Абулкосимов Х,.П., Абулкосимов М.Х,. Иктисодиётга оид атама ва тушунчаларнинг изошли лугати.-Т.: "ABU MATBUOT-KONSALT", 2017.-204-205-

бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.