Научная статья на тему 'АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА МИЛЛИЙЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИНИНГ КУЙЛАНИШИ'

АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА МИЛЛИЙЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИНИНГ КУЙЛАНИШИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
104
10
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
миллийлик / инсонпарварлик ғоялари / миллий маданият қадриятлар / шакиллантириш / замонавий асарлар / адабиёт дарси / ёш авлод. / nationalism / humanitarian ideas / national cultural values / formation / modern works / literature lesson / young generation.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарифа Гуламовна Усмонова

Мақолада адабиёт асосида миллийлик ва инсонпарварлик ғоялари ҳақида сўз боради. Замонавий давр инсонпарварлик ғоясига ўзига хос тусга кирди. Иқтисодий беқарорлик, халқлар ўртасида жиддий низоларга олиб келадиган миллатчиликнинг авж олиши, аҳолининг муҳим қисмининг турмуш даражасининг пастлиги инсониятнинг, бутун халқларнинг ва ҳар бир шахснинг омон қолиш муаммосини келтириб чиқаради. Aхлоқий қадриятларнинг сезиларли даражада бузилиши коллективизм, жамоат манфаати учун ғамхўрлик тобора кўпроқ эгоизм билан алмаштирилмоқда. Ёш авлоднинг билим даражаси пасайиб бормоқда. Ғарбнинг "оммавий" маданиятининг кучли ҳужуми одамларнинг маънавий саломатлигига жиддий зарар эткизиб келмоқда. Ҳозирги даврда ёш авлодни тарбиялаш муаммосини ниҳоятда долзарб бўлиб келмоқда, шу тариқа миллийлик, инсонпарварлик ғоялари, умуминсоний ва миллий маданият қадриятларини шакиллантиришда ва тарбиялашда адабиёт дарсининг ўрни жуда каттадир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF IDEAS OF NATIONALITY AND HUMANITY IN LITERATURE CLASSES

The article discusses the ideas of nationalism and humanity based on literature. The modern era has taken on a unique character to the idea of humanity. Economic instability, the rise of nationalism, which leads to serious conflicts between nations, the low living standards of a significant part of the population, pose a problem for the survival of humanity, all peoples and every individual. Significant distortion of moral values collectivism, concern for the public interest is increasingly being replaced by selfishness. The level of knowledge of the younger generation is declining. The powerful attack of the “mass” culture of the West is seriously damaging the spiritual health of the people. Nowadays, the problem of educating the younger generation is extremely relevant, so the role of literature in the formation and education of nationalism, humanitarian ideas, universal and national cultural values is very important.

Текст научной работы на тему «АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА МИЛЛИЙЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК ҒОЯЛАРИНИНГ КУЙЛАНИШИ»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

АДАБИЁТ ДАРСЛАРИДА МИЛЛИЙЛИК ВА ИНСОНПАРВАРЛИК

ГОЯЛАРИНИНГ КУЙЛАНИШИ

Шарифа Гуламовна Усмонова

Андижон машинасозлик институтининг Узбек тили ва адабиёти кафедраси

укитувчиси, ассистент

Маколада адабиёт асосида миллийлик ва инсонпарварлик гоялари хакида суз боради. Замонавий давр инсонпарварлик гоясига узига хос тусга кирди. Иктисодий бекарорлик, халклар уртасида жиддий низоларга олиб келадиган миллатчиликнинг авж олиши, ахолининг мухим кисмининг турмуш даражасининг пастлиги инсониятнинг, бутун халкларнинг ва хар бир шахснинг омон колиш муаммосини келтириб чикаради. Ахлокий кадриятларнинг сезиларли даражада бузилиши - коллективизм, жамоат манфаати учун гамхурлик тобора купрок эгоизм билан алмаштирилмокда. Ёш авлоднинг билим даражаси пасайиб бормокда. Гарбнинг "оммавий" маданиятининг кучли хужуми одамларнинг маънавий саломатлигига жиддий зарар эткизиб келмокда. Хрзирги даврда ёш авлодни тарбиялаш муаммосини нихоятда долзарб булиб келмокда, шу тарика миллийлик, инсонпарварлик гоялари, умуминсоний ва миллий маданият кадриятларини шакиллантиришда ва тарбиялашда адабиёт дарсининг урни жуда каттадир.

Калит сузлар: миллийлик, инсонпарварлик гоялари, миллий маданият кадриятлар, шакиллантириш, замонавий асарлар, адабиёт дарси, ёш авлод.

THE INFLUENCE OF IDEAS OF NATIONALITY AND HUMANITY IN

LITERATURE CLASSES

The article discusses the ideas of nationalism and humanity based on literature. The modern era has taken on a unique character to the idea of humanity. Economic instability, the rise of nationalism, which leads to serious conflicts between nations, the low living standards of a significant part of the population, pose a problem for the survival of humanity, all peoples and every individual. Significant distortion of moral values - collectivism, concern for the public interest is increasingly being replaced by selfishness. The level of knowledge of the younger generation is declining. The powerful attack of the "mass" culture of the West is seriously damaging the spiritual

АННОТАЦИЯ

ABSTRACT

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

health of the people. Nowadays, the problem of educating the younger generation is extremely relevant, so the role of literature in the formation and education of nationalism, humanitarian ideas, universal and national cultural values is very important.

Keywords: nationalism, humanitarian ideas, national cultural values, formation, modern works, literature lesson, young generation.

КИРИШ

Мамлакатимизда амалга оширилаётган ислохотлар, чунончи Узбекистан Республикасининг «Таълим тугрисида»ги конуни ва Кадрлар тайёрлаш миллий дастурида баён этилган коидаларни амалга ошириш ва тайёрланаётган мутахассислар (бакалавр, магистр) сифатини жахон таълими андазалари талабларига мос келишини таъминлаш бугунги кунда мамлакатимиз таълим тизими олдидаги энг долзарб масалалардан бири хисобланади.

АСОСИЙ ЦИСМ

Уз урнида мазкур масала ва муаммоларни хал килиш учун мамлакатимизда кенг куламдаги таълим ислохотларини амалга ошириш, таълим жараёнига ахборот ва замонавий, илгор педагогик технологияларни жорий килиш, таълим ва тарбия сифатини тубдан яхшилашни талаб этади.

Зотан, Узбекистон Республикаси Президентининг 2006 йил 25 августдаги «Маънавий-маърифий ишлар тизимини тубдан такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги П^-5040-сон карорида таъкидланганидек, «...Мамлакатимизда амалга оширилаётган кенг камровли ислохотлар ва бунёдкорлик ишлари натижасида халкимизнинг онгу тафаккури, дунёкараши узгармокда. Юртимизда хукукий давлат, фукаролик жамиятини барпо этишда «Миллий тикланишдан - миллий юксалиш сари» деган хаётбахш гоянинг ахамияти тобора ортиб бормокда.

Бу борада олиб борилаётган мухим ишларга карамасдан, ижтимоий, иктисодий ва сиёсий сохалардаги янгиланишлар жараёнида маънавий-маърифий ислохотларнинг самарадорлигига тусик булаётган бир катор тизимли муаммолар сакланиб колмокда.

Хусусан, маънавий-маърифий жараёнларни ташкил этишда яхлит тизим мавжуд эмас, халкимиз, айникса ёшларни маънавий тахдидлардан химоя килиш борасида етарли даражада ташкилий-амалий ва илмий-тадкикот ишлари олиб борилмаяпти, ушбу йуналишда давлат ташкилотлари, фукаролик жамияти институтлари, оммавий ахборот воситалари хамда хусусий секторнинг ижтимоий

20

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

хамкорлиги самарали йулга куйилмаган...»1 таълим-тарбия тизими олдидаги энг долзарб вазифалардир.

Адабиёт дарслари миллийлик, инсонпарварлик гоялари, инсонпарварлик концепцияси умуминсоний ва миллий маданият кадриятлари асосида таълимни янгилаш жараёнини акс эттиради. Инсонпарварлик муаммолари ва гоялари билан шугулланадиган замонавий олим-педагоглар, адабиёт дарсларида инсонийлик ва миллийлик билан узвий богланган белгилари мажмуасини аникладилар. Буларга куйидагилар киради:

- Замонавий асарларда одамларга нисбатан хурмат, инсонийлик ва инсонпарварлик гоялари акс этирилади, бунга Улугбек Хамдамнинг асарлари якол мисол булиши мумкин: "Мусулмон", "Бир пиёла сув", "Ватан хакида кушик" ва бошкалар;

- Абдукаюм Йулдошев асарларида эса инсонпарварлик концепцияси, умуминсоний ва миллий маданият, кадриятлари кабиларни учратиш мумкин, бунга "Осмон огушида" хикоялар туплами мисол булади.

- тинчлик, демократия ва инсонпарварлик душманларига, бир иркнинг иккинчисидан, бир халкнинг бошкасидан устунлиги хакидаги иркчилик назарияларига муросасиз муносабат хакида Назар Эшонкул ва Исажон Султон асарларида учратиш мумкин.

Инсонпарварлик замонавий адабиётнинг асосий кисми булиб, замонавий ёшларни асарлар яни адабиёт асосида тарбиялашда хал килувчи рол уйнайди. Инсонпарварлик - бу шахснинг инсоний кадр-кимматини чукур хурмат килишда ифодаланган одамларга онгли ва эмпатик муносабат тушунилади. Шу тарика ёш авлоднинг жамият билан муносабатини амалга оширишда инсонпарварликни кафолатловчи зарурийлик очилади. Инсониятда барча фазилатлар ва кадирятлар бир-бири билан шундай богланганки, улардан камида биттасини амалга ошириш учун реал шарт-шароитларнинг йуклиги ушбу ахлокий ходисанинг бутун яхлитлигини бузади, мукаррар равишда инсонийликнинг бузилган, карама-карши шаклда намоён булишига ёки иккиюзламачилик зарурлигига ёки инсонийликни инкор этишга олиб келади. Шундай килиб, ёшлар адабиёт асосида узида миллийлик, инсонпарварлик гоялари, умуминсоний ва миллий маданият кадриятларини шакиллантириши зарурдир. Инсонийлик белгиларини бир-бири билан боглик холда куриб чикиш унинг таърифини шакллантиришга уриниш учун асос беради. Аммо буни хамма тушунмайди ва бунга риоя килмайди. Бизнинг фикримизча, ижтимоий-педагогик маконни такомиллаштиришда инсон

1 https://lex.uz/docs/5344692 [Узбекистон Республикаси Президентининг к,арори, 26.03.2021 йилдаги ПК.-5040-сон]

21

UZBEKISTAN | www.caajsr.uz

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

омилининг роли ортиб бораётган замонавий шароитда миллийлик ва инсонпарварлик тамойили педагогика буйича барча дарслик ва укув кулланмаларида муносиб урин эгаллаши зарур.

Юкорида таъкидланганидек, инсонпарварлик тушунчаси, инсонпарварлик гоялари адабий асарларда куп асрлар давомида бериб келинмокда, бу эса ёшларнинг онгини илмий шакллари ривожланиши учун узига хос гоявий-услубий асос булиб хизмат килади. Хрзирги замон педагогика фани ва амалиётининг энг мухим методологик тамойили инсонпарварлик тамойилидир. У узининг демократик характерида, бутун таълим тизими - болалар богчасидан тортиб олий таълимгача - тарихда тез-тез кузатилганидек, алохида имтиёзли гурухлар эмас, балки жамиятнинг кенг катламлари манфаатларига каратилганлигида уз ифодасини топади. Гуманизм тамойилининг амал килиши бу билан чекланмайди. У барча таълим муассасалари ва маданий-маърифий муассасаларда, укитувчи ва укувчилар уртасидаги муносабатларда укув-тарбия ишларининг умумий йуналишини белгилайди ва таълимнинг барча тамойилларига сингиб кетади [1].

Шундай килиб, таълимнинг ижтимоий ва шахсий йуналиши принципи таълим максадини чукур англашни ва унга эришишга доимий интилишни назарда тутади. Ана шу тамойилдан келиб чиккан холда, хар кандай тарбия воситаси юксак максадга - серкирра, ижтимоий фаол инсонпарвар шахсни шакллантиришга жавоб бериши керак. Ана шу максаддан келиб чиккан холда укитувчилар илгор педагогик тажриба ютукларига таянган холда укув-тарбия жараёнини инсонпарварлик гоявий-ахлокий асосда ташкил этади.

Сиёсий тафаккурнинг янгиланиши, ижтимоий ва илмий-техникавий тараккиётнинг жадаллашуви хамда ижтимоий тизимлар фаоллиги ортиб бораётган замонавий шароитда адабиёт асосида инсонпарварлик тарбияси даражасини ошириш зарурати янада ортиб бормокда. Умумтаълим мактаби учун бу, биринчи навбатда, укувчиларнинг ахлокий тарбиясини кучайтириш, таълимнинг ташкилий шакллари ва усуллари мазмунини маънавий бойитиш, мактаб укувчиларининг кундалик харакатларида инсонпарварлик гояларини амалга ошириш учун шарт-шароит яратишни англатади. Шундай килиб, энг оддий хатти-харакатларнинг ижтимоий ва гоявий-ахлокий маъноси, агар укитувчи ушбу тамойилни тугри йуналтирса ва мисол тарикасида тугри адабий асар танласа, бу таълим жараёнида миллийлик, инсонпарварлик гоялари, умуминсоний ва миллий маданият кадриятлари шакиллантиришга олиб келади. Шу боис мактаб укувчиларининг шахсини шакллантириш устида иш олиб бораётган укитувчилар уларнинг фаоллиги ва мустакиллигини ривожлантириш хакида доимий гамхурлик килади [2].

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Маълумки, таълим мураккаб ва диалектик жихатдан карама-карши жараён булиб, изчиллик ва тизимлилик тамойилини урнатишни талаб килади. Унга риоя килиш укув жараёнини шундай ташкил этиш ва методологиясини назарда тутади, бунда унинг барча таркибий кисмлари ва элементлари яхлит бирликни ташкил килади. Х,ар бир тадбир олдинги ишларнинг давоми булиб, эришилганларни мустахкамлайди ва янада ривожлантиради, таълимни янада юкори боскичга кутаради.

Бу тамойил педагогик узаро муносабатларнинг тизимлилиги, тасодифийлиги, номувофиклигини йук килади. Унинг гуманистик маъноси:

- укув жараёнидан чидаб булмас вазифаларни куйишни бартараф этишда;

- таълим мазмунини боскичма-боскич мураккаблаштиришда;

- укувчиларда инсонпарварлик фазилатларини шакллантириш максадида уларга узлуксиз таъсир курсатишда;

- шахсни хар томонлама ривожлантиришга каратилган билим, куникма ва малакалар тизимини, унинг гуманистик дунёкарашини узлаштиришда узлуксизликни кузатишда ва хоказо [1].

Адабиёт фани таълим тизимининг инсонпарварлик хусусиятлари укувчиларнинг ёш хусусиятларини ва индивидуал фаркларини хисобга олиш тамойилида энг аник намоён булади. Педагогик жараённинг узига хос хусусияти шундаки, таълим натижалари кузгу тасвирини ифодаламайди педагогик таъсир, лекин психиканинг хусусиятларига, таълим хусусиятларига, ёш ва индивидуал ривожланиш хусусиятларига мувофик юзага келадиган шахсий хусусиятларнинг боскичма-боскич шаклланиши оркали эришилади. Шунинг учун укувчиларнинг ёши ва индивидуал ривожланиши билан таълим жараёнини ташкил этишнинг мазмуни, шакллари ва усуллари сезиларли даражада узгаради. Улар, шунингдек, болаларнинг хаётий тажрибаси, рухияти, кучли томонлари ва имкониятларига мос равишда узгаради.

Бу тамойилнинг хаётга татбик этилиши укитувчиларнинг хар бир ёш психологиясини яхши билишини, болаларга эхтиёткорлик билан муносабатда булишини, уларнинг жисмоний, интеллектуал ва маънавий усишига гамхурлик килишини, уларнинг маълум бир ёшдаги эхтиёж ва кизикишларига таяниб, уларни кондиришини назарда тутади. Буларнинг хаммаси. уз навбатида инсонпарварлик тамойилини амалга оширишни англатади.

Бошка томондан, индивидуал ёндашув хар бир болани хар томонлама ривожлантиришда унинг барча потенциал кучлари ва имкониятларидан фойдаланиш, уни фаол хаётга ва жамоанинг ижтимоий фойдали фаолиятига жалб килиш, сабабларнинг олдини олиш, ахлокий хулк-атвор меъёрларидан мумкин

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

булган огишлар, уз-узини тарбиялаш максадларини амалга оширишга ёрдам бериш ва бошкалар, бу хам хар бир талабанинг тугри ва хар томонлама ривожланиши, инсонпарварлик тамойилини амалиётга татбик этиш учун гамхурликнинг намоёнидирва бартараф этиш учун уни чукур урганишни талаб килади [3] .

ХУЛОСА

Демак, XXI асар ёшларини тарбиялашда, уларда миллийлик, инсонпарварлик гоялари, умуминсоний ва миллий маданият кадриятлари шакиллантиришда замонавий адабиётнинг урни жуда каттадир. Чунки бундай асарларнинг кахрамонлари замонавий ёшларди, шунинг ёш авлод уларда уз аксини куришади, бу эса уларни узгаришга ундайди.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХДТИ (REFERENCES)

1. Нигматов З.Г. "Принцип гуманизма как основополагающий принцип развития современного образования" Филология и культура, № 3, 2004, pp. 61-70.

2. Собирова М. А. Миллий гоя туркумига кирувчи фанларни укитишда «Аклий хужум» методини куллашнинг ахамияти//Современное образование (Узбекистан), № 9, 2017, pp. 46-52.

3. Косимов б. Узбек адабиёти ва адабий алокалари тарихи. - Т.: Фан ва тахнология, 2018.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.