Научная статья на тему 'ЖАДИД МАЪРИФАТПАРВАРЛАРИНИНГ САНЪАТ ВА МУСИҚАГА МУНОСАБАТИ ҲАҚИДА'

ЖАДИД МАЪРИФАТПАРВАРЛАРИНИНГ САНЪАТ ВА МУСИҚАГА МУНОСАБАТИ ҲАҚИДА Текст научной статьи по специальности «Строительство и архитектура»

CC BY
62
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
“Адабиёт қоидалари” / “Ўзбек классик мусиқаси ва унинг тарихи” / “Амалий ҳам назарий адабиёт дарслиги” / санъат / сўз / товуш / бўёв / ҳарф / ҳаракат / меъморчилик / ҳайкалчилик / ўйун [рақс].

Аннотация научной статьи по строительству и архитектуре, автор научной работы — Жўрабек Ярашев, Муниса Узакова

Жадид маърифатпарварлари илмий-адабий меросида санъат ва мусиқага оид қарашлар алоҳида ўрин тутади. Хусусан, Фитратнинг “Адабиёт қоидалари”, “Ўзбек классик мусиқаси ва унинг тарихи”; Абдураҳмон Саъдийнинг “Амалий ҳам назарий адабиёт дарслиги” сингари асарлари бу жиҳатдан аҳамиятли. Мақолада шу китоблар таҳлили орқали жадид маърифатпарварларининг мусиқашунослик фаолияти ойдинлаштирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ЖАДИД МАЪРИФАТПАРВАРЛАРИНИНГ САНЪАТ ВА МУСИҚАГА МУНОСАБАТИ ҲАҚИДА»

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

ЖАДИД МАЪРИФАТПАРВАРЛАРИНИНГ САНЪАТ ВА МУСИ^АГА

МУНОСАБАТИ ХДКВДА

Жадид маърифатпарварлари илмий-адабий меросида санъат ва мусикага оид карашлар алохида урин тутади. Хусусан, Фитратнинг "Адабиёт коидалари", "Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи"; Абдурахмон Саъдийнинг "Амалий хам назарий адабиёт дарслиги" сингари асарлари бу жихатдан ахамиятли. Маколада шу китоблар тахлили оркали жадид маърифатпарварларининг мусикашунослик фаолияти ойдинлаштирилган.

Калит сузлар: "Адабиёт коидалари", "Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи", "Амалий хам назарий адабиёт дарслиги", санъат, суз, товуш, буёв, харф, харакат, меъморчилик, хайкалчилик, уйун [ракс].

Кириш. Жадид маърифатпарвар адиблари ижодий фаолияти серкирралиги билан ажралиб туради. Фитрат, Чулпон сингари адиблар бадиий ижоддан ташкари илм-фанга хам алохида эътибор каратдилар. Уз даврида адабиётшунос олим сифатида танилган Абдурахмон Саъдий бадиий ижод ва санъатда узига хос уйгунликларни аниклаб, уз асарларида ёритиб берди. Бу ижодкорларнинг рухиятни покловчи мусика санъати борасидаги карашлари, кимматли фикрлари замонавий санъат ривожида айрича ахамият касб этиб келмокда.

Асосий кисм. Абдурауф Фитрат ижоди серкирралиги билан алохида эътиборни тортади. У нафакат етук шоир, драматург, ёзувчи, балки зукко мусикашунос хамдир. Олимнинг "Адабиёт коидалари", "Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи" асари бу жихатдан катта материал бера олади. Бу асарларда Фитрат санъат ва мусиканинг инсон маънавий-рухий хаётидаги урни хамда Шарк мусикасининг узок асрлик бой тарихига обдон назар солади. Крлаверса, узигача яратилган нодир мусика манбаларидан унумли фойдаланади.

Абдурауф Фитратнинг "Адабиёт коидалари" асари аслида адабиётшунослик муаммоларидан бахс этса-да, ундаги санъат ва мусикага оид карашлари хам эътиборга молик. Мазкур китобда Фитрат дастлаб "санъат" сузига таъриф беради: "Санъат лугатда хунар демакдирким: бир нарсани узига касб килиб олиб, шунга берилиб, яхши ишлаб чикаратурган булса, бу иш унинг санъати буладир" [1, 68].

Журабек Ярашев

БухДУнинг Педагогика институти доценти, педагогика фанлари буйича фалсафа доктори (PhD)

Муниса Узакова

БухДУнинг Педагогика институти 1-боскич магистранти

АННОТАЦИЯ

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

Куринадики, Фитрат бунда санъат сузини кенг маънода шархлаётир. Гузаллик яратиш маъносини ифода этувчи бу сузни мутафаккир касб тарзида тушунтиради. Хакикатан, касб куп йиллар укиш ва урганиш асосида эгалланади. Санъат хам худди шундай. У касб даражасига етгандагина санъат була олади.

Уз фикрларини давом эттириб, олим ёзади: "Тирик бир кишининг куб бир тилаклари, истаклари, умидлари, эхтиёжлари буладир. Шуларга эришса севинадир, эришмаса кайгурадур. Одам узининг теграсидаки турли вокеалардан, булуб турган ишлардан, турли куринишлардан, бошка кишиларнинг бошларига тушкан бахтли бахтсиз вокеалардан хам таъсирланадир: шодланадир ё кайгурадир" [1, 68]. Хакикатан, инсон рухиятидаги узгаришлар: унинг шодланиши ёки кайгуриши билан боглик ички кечинмалар кандайдир бир куринишда узини намоён этиши керак. "Х,ар ким узининг шодликли, кайгули туйгуларини бошкаларга билдирмак, уларни хам шу туйгулар билан туйгулантирмок истайдир" [1, 69]. Эътибор берилса, Фитрат санъат тугилиши жараёнини ифода этар экан, айни замонда, узбек тили лексикасини бойитиш йулидан боради. Жумладан, туйгу сузидан "туйгулантирмок" феълини хосил килади. Унинг фикрича, инсоннинг хурсанд ва кайгули холатларини ифода эта олувчи восита зарур. Бу восита санъат эканлигини эътироф этар экан, у ёзади: "Юрак, фикр, туйгу тулкунларини суз, товуш, буёв, шакл, харф, харакат каби товарлар [материёллар] ёрдами билан жонлантира чикариб, бошкаларда хам шу тулкунни яратмок" хунарига гузал санъатлар дейиладир" [1, 68]. Фитрат санъатни юзага келтирувчи материёллар, яъни воситалар хакида фикр юритар экан, инсоният хаёти давомида у томонидан яратилган санъатларни юзага келтирган мухим "товар"ларни тилга олади: суз, товуш, буёв, харф, харакат. Хдкикатан хам, суз ёрдамида адабиёт, товуш ёрдамида мусика, буёв - буёк оркали рассомлик, харакат оркали сахна санъати вужудга келади. Шу билан бирга, олим санъатга хос яна бир мухим жихатни: инсон калби кечинмаларини тасвирламок ва шу тулкунни бошкаларга юктирмоклик хусусиятини алохида таъкидлайди. Зеро, качон шу воситалар оркали санъат яратилади, качонки унинг воситасида инсонга таъсир этилса, уни ё кувонтирса, ё кайгулантирса.

Фитрат санъатга таъриф бериш асосида унинг турларини хам аниклаб беради: "Гузал санъатларда товар [материал] товуш, оханг булса, гузал санъат мусикий буладир; буёвлар, чизиклар булса, расм буладир; тош ё бошка турли маъданлар эса, хайкалчилик буладир: тош, ёгоч, кирпич [яъни гишт. Таъкид бизники], ганч, турпок булса, меъморлик буладир; тан, муга харакатлари эса уйун [танс] буладир; суз эса адабиёт буладир" [1, 69]. Муга харакатлари деганда, имо, кош ва куз харакатлари, мимика, муком килмок назарда тутилади. Олим хар бир

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

санъат воситаларини хакида батафсил фикр юритади ва гузал санъатларни 6 га булади: 1. Мусикий. 2. Расм. 3. Хайкалчилик. 4. Меъморчилик. 5. Уйун [танс] 6. Адабиёт.

Айни пайтда Фитрат бу санъат турларини уйгун жихатларини инобатга олиб, иккига булиб тасниф килади: "Гузал санъатларнинг мана шу олти турлари бир-бирларига якинлашмок эътибори билан ики туркумга айриладир. Адабиёт, мусика, уйун [танс] бир туркум; расм, хайкал, меъморлик бир туркум буладир" [1, 69]. Эътибор берилса, таъсирчанлик нуктаи назаридан мусика, ракс ва адабиёт санъатлари якин. Фитрат хам шу жихатга диккат каратган холда, уларни бир туркумга киритади. Колаверса, санъатлар орасида инсон рухиятини яхлит акс эттирувчи, унинг изтироб-у кувончларига "шерик" булувчи гузал санъатлар, аввало, мусика ва адабиётда акс этади. Чунки мусикачи бадиий сузга оханг, куй бахш этади ва унинг калбга тезрок етиб боришини таъмин этади.

Демак, Фитратнинг санъат ва мусикага оид карашлари чукур назарий асосга эга булиб, бугунги кунда хам уз ахамиятини саклаб келмокда.

"Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи" асарининг мухим жихати шундаки, Фитрат Шарк чолгу асбобларининг хар бирига алохида тухталади. У нихоятда теранлик билан танбур, дутор, рубоб, гижжак, най, кушнай, кубиз каби унга якин мусика асбобининг тузилиши, шакли, узунлиги, кисмлари ва вазифасини аник курсатиб беради.

Китобнинг "Узбек мусикаси" деб номланган кисмида Фитрат, мумтоз ва халк куйлари, кушиклари хакида фикр юритар экан, "чолгуларимиз хакида маълумот бериш"га киришади [2, 25]. Танбур чолгусининг хусусиятларини, аввало, унинг лугавий маъносини изохлашдан бошлайди. Яъни мусикий китобларжа бу сузнинг "тунбура" шаклида ишлатилиши, "юнонча"дан келиб чикканлиги билан боглик тахминларни келтиради. Шу асосда "Равзат ус сафо"да "тунбур", "барбат", Урта Осиё халклари орасида "дунбра" шаклида кулланилувчи бу чолгу тури танбурнинг икки торли ибтидоий тури булганлигини илмий асослаб беради [2, 25]. Яъни бундан бахшиларнинг "дунбира" асбоби билан танбурнинг бир нарса эканлиги, фонетик узгаришга учраб, шу шаклга келганлигини англаш мумкин. Машхур мусикашунос Дарвиш Али Чангийнинг карашларига таяниб, Хусайн Бойкаро, Шайбоний каби подшохлар даврида машхур булганлиги хакида ёзади.

"Бизнинг чолгуларимизнинг энг каттаси танбурдир, деб ёзади Фитрат. Шашмаком куйлари танбурдагина ижро этиладир. Танбур тут ёгочдан йасаладир. Сопи кичгинасида саккиз дециметр, каттасида туккиз дециметрдир. Косаси каттасида 13/32 сантиметр, кичгинасида 10/29 сантиметр буладир. Косанинг

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

юзини тут ёгочидан юпкагина бир тахта билан коплайдирлар. Бирок бу тахтани пишиб, туси кайтканча оловга тутадирлар; кизариб туси кайткандан сунг, косага ёпиштирадилар. Танбурнинг сарик симдан уч тори буладир. Урта торининг икки ён торидан озгина йугон булуши матлубдир" [2,26]. Эътибор берилса, Фитрат танбурнинг кандай ясалиши, унинг улчамлари, кисмлари хакида аник ва муфассал фикр юритган. Энг мухими, бу чолгу асбобининг тайёрланиш жараёни хам узига хос изчилликда, хар бир деталь ва харакатлари билан тушунтириб берилган.

Фитрат рубоб хакида тухталаркан, аввало, бу чолгу асбобиинг кадим тарихи, пайдо булиши, у хакдаги асарлар буйича кимматли маълумотларни беради. Жумладан, унинг таъкидлашича, Х,индистондан узи олиб келган "Соранг" номли чолгу асбоби рубобга якин экан. Олим шу асосда урганган манба Дарвеш Алийнинг "Рисола" асаридаги маълумотларга асосланиб, унинг Балхда ясалгани, Мухаммад Хоразмшох замонида ривож топганини илмий асослайди. Олим бу чолгунинг гавдаси турт кисмдан иборатлиги, хар бир кисмнинг тузилиши, улчовларини аник курсатади ва ёзади: "... ичакдан ясалган беш тори борким, "скрипка" торларига ухшаб, йугонликда фарклидир. Бундан бошка ун иккита "тор ости" торлари бор. Булар танбур симидандир. Чолгувчи рубоб чалганда, буларни чертмайдир. Буларнинг хизмати асл торларга чертиш таъсири билан титраб, асл тор товушига узларининг мунгли, титрак товушларини кушмакдир" [2, 28]. Бу комусий ижодкор ва олимнинг рубоб чолгуси хаикдаги бугунги мусикашунослик учун ахамиятли фикрларидир. У нихоятда зукко ва мусикани калбан кучли хис килувчи мутахассис сифатида рубобнинг хусусиятларини гоят теран очиб берган. Хусусан, ундан чикадиган куйларнинг асосий торлар ва "тор ости" торларнинг вазифасининг аний очиб берилиши истаган шу соха мутахассисини хайратга солиши табиий.

Шу асосда Фитрат кубиз, карнай, сурнай, ногора, доира, чанг каби унлаб чолгу асбобларининг тузилиши, шакли, оханг чикариш усуллари, улчовлари ва вазифалари хакида муфассал фикр юритган. Кеийнги маколаларимизда булар хакидаги мулохазаларимизни давом эттирамиз, албатта.

Куринадики, "Узбек классик мусикаси ва унинг тарихи" асари Фитратнинг мусика билимдони эканлигини, Хдмза таъбири билан айтганда, "мусикий лахн"га эга эканлигини курсатади.

Атокли олим Абдурахмон Саъдий "Амалий хам назарий адабиёт дарслиги" китобида Фитратнинг санъат ва мусикага оид карашларини давом эттиради. Айтиш мумкинки, бу икки алломанинг куп фикрларида уйгунлик, якдиллик кузатилади. А.Саъдий хам гузал санъатлар хакида фикр юритади ва санъат таърифини келтиради: "Санъат фикр ва хис, тулкинларни тизмаландириб

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=22230

[cHCTeManaHgnpHÖ], mygapHu ^mgu xaM ^osuSagu Sup paBumga cypargaHgupuS HH^apHrn ycTaguFugup" [1, 73]. KypuHaguKu, 6y Tatpu^ geapgu Sapna caHtargap moxhathhh aKC эттнpagн. ^yHKu agaSueT xaM, paccoMHuguK xaM, MycuKa xaM hhcoh XHC-KeHHHManapuHH Sup TH3HMra coguS, ^osuSagu Sygumura xu3Mar Kugagu. OguM my Tap3ga caHtarKopra xaM Tatpu^ Sepagu: "y^uga Sy ycTaguK SygFaH ogaMgap caHtaTKop [caHtarnu] Sygagugap" [1, 73]. ^eMaK, oguM ^HKpuna, xaMMa xaM caHtaTKop Syga ogMafigu. CaHtaTKopga uhcoh xuc-KeHuHMagapuHu cypargaHTupum, oSpasgaHTupum ^asugara Sygumu KepaK. ffly Tap3ga oguM ry3ag caHtaT TymyHHacu moxu^tuhu onumra Kupumagu: "Xpcug TaSuarga umgaHMaraH HapcagapgaH HupofiguK - rysagguru SugaH ogaMHuHr $uKp Ba xucgapuH, xaeggapuH xapaKaTra KegTupapguK Sup paBumga Sup ogaM SomuHgaH umgaHuS HuKKaH Hapcagap ry3ag caHtaT Sygagup" [1, 73]. X,aKuKaraH, uhcoh uKTugopu SugaH aparugraH pacM, Kyfi, Saguufi acap $uKp Ba xucgapHu "xapaKarra" KegTupagu. A.Catgufi caHtarHu aparum ynyH Bocura KepaKguruHu afiTuS, ygapHu SupMa-Sup acocgafigu. ffly Tap3ga ry3ag caHtargapHu 5 Typra Sygagu: 1. ffletp eKu cy3 caHtaru, KygoK caHtaru. 2. MycuKa. 3. PaccoMguK - KypyMgu caHtargap eKu Ha^uc maKg [ngacranecKoe uccKycTBo] caHtargapu. 4. MetMopnuguK. 5. XafiKagnuguK. KypuHaguKu, A.CatgufiHuHr caHtaT TypgapuHu Segrugam SugaH Sofhuk Kapamgapu OuTpar Kapamgapu SugaH MymTapaK Ba ^apKgu ^uxargap Ky3ra TamgaHagu. BuHoSapuH, Ourpar caHtarHuHr ohtu Typu xaKuga ranupagu, A.Catgufi эca SemTa xuguHu KegTupagu. y yfiyH [paKc] caHtaruHu agoxuga SepMafigu. Acguga Sy caHtaT MycuKa caHtaruHu uhku Typura Kupagu. KpgaBepca, Ourpar caHtargap opacuga agaSueTHu oxupru ypuHra Kyagu, ASgypaxMoH Catgufi эca SupuHHu KuguS Sepagu.

ASgypaxMoH Catgufi Sy caHtargapHu agoKagopgurura Kypa Saxogamga Ourpar fiygugaH Sopagu: "By caHtaTgapHuHr xap Kaficu Sup-Supucu SugaH SornaHraH SyguS, Supucu uKKuHHucuHuHr TapaKKuficu Ba KoMuggamMaru ynyH KyMaK этнmagнgap" [1, 74]. X,aKuKaraH, caHtaraap y3apo SoFgaS TypyBHu Typu agaSueT SyguS, y MycuKa, xafiKanTapomnuK Ba SomKa caHtaTnapHuHr u^ogacu ynyH xu3MaT Kunagu. Ohum ynapgaru Sofhukhukhu ^uKpga Kypagu. ^yHKu Sapna ry3an caHtaT TypnapuHu apaTumga Ta^aKKyp Kunum KepaK Synagu. ffly SunaH Supra y metp Ba MycuKaHu "Maco^aga эмac, 3aMoHga 3yxyp этagнпap. ByHnap Sup Supucu SunaH my xycycuaTga Sнpпamagнпap"gefigн. AfiHaH my ^uxaT OuTpaT Kapamnapura yfiFyHgup. ffly xycycuaTura Kypa, A.Catgufi MycuKa Ba agaSueTHu "3aMoHuaT caHtaraapu" geS aTafigu. OuTpaT caHtaTnapHuHr aKuHnurura Kypa aHa uKKura SynuS TacHu^ этгaннgafi, A.Catgufi xaM ynapHu uKKura a^paTagu: 1. TaKgugufi caHtaTnap. 2. TaKgugufi SygMaFaH caHtaTgap. Cy3 caHtaru, paccoMguK Ba xafiKagTapomguKHu TaKgugufi caHtargapra, MycuKa SugaH MetMopnuguKHu TaKgugufi SygMaraH

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

санъатларга киритади. Шу билан бирга А.Саъдий Фитрат алохида санъат сифатида кайд этган уйун [ракс]ни гузал санъатлар каторига киритмайди. Хакикатан, мусика санъати узига хос тарзда тармокланадики, унинг харакат билан боглик тури раксни ташкил этади.

Бинобарин, Абдурахмон Саъдий гузал санъатларнинг узигагина хос хусусиятларини очиб беради, уларни тасниф этади. Олим улар орасида адабиёт ва мусикага хам юксак бахо беради, уларнинг инсон рухиятига таъсири кучли эканлигини кайд этади.

Хуллас, Фитрат ва Абдурахмон Саъдийнинг санъат ва мусикага оид карашлари бугун хам санъатшунос олимлар эътиборини тортиб келмокда. Хусусан, мусиканинг адабиёт билан чамбарчас боглик эканлигини далилловчи фикрлар, мусика асбобларининг инсон маънавий хаётидаги урни ва вазифалари хакидаги илмий хулосалар жадид маърифатпарварларининг кенг дунёкараши, чукур билими махсули сифатида ахамиятлидир.

1. Шарк мумтоз поэтикаси Хдмидулла Болтабоев талкинида. -Тошкент: Узбекистон миллий энциклопедияси, 2008. -426 б

2. Fitrat A. Ozbek klassik musiqasi va uning tarixi. www.Ziyouz.com

3. Акбаров И. Мусика лугати. - Тошкент: Укитувчи, 1997. -384 б.

4. Kuvvatova D. Classification of uzbek modern poems //Iranian Journal of Social Sciences and Humanities Research. UCT. J. Soc. Scien. Human. Resear.(UJSSHR).-Takestan, Iran. - 2016. - Т. 4. - №. 1. - С. 81-84.

5. Nigmatullayevich K. I., Ravshanovna K. K., Khabibovna Q. D. THE IMAGE OF BABUR IN THE INTERPRETATION OF HAROLD LAMB //Journal of Contemporary Issues in Business & Government. - 2021. - Т. 27. - №. 4.

6. Urayeva D., Nazarova G. COMPARATIVE ANALYSIS OF MYTHOLOGICAL NAMES AND MYTHOLOGISMS IN THE ENGLISH AND UZBEK LITERATURE //Philology Matters. - 2021. - Т. 2021. - №. 1. - С. 3-21.

7. Ураева Д. С., Назарова Г. П. ИНГЛИЗ ВА УЗБЕК АДАБИЁТИДА КУШЛАР ОБРАЗИ //МЕЖДУНАРОДНЫЙ ЖУРНАЛ ИСКУССТВО СЛОВА. - 2020. - Т. 3. - №. 4.

8. Шербекова Г. Я. АФСОНА ВА РИВОЯТЛАРДА "ДАЁТ ДАРАХТИ" ОБРАЗИ ИФОДАЛАНИШИГА ОИД АЙРИМ МУЛОХДЗАЛАР //Scientific progress. - 2022. - Т. 3. - №. 2. - С. 244-250.

9. Рустамова, Г. Б. HISTORICAL-MYTHOLOGICAL BASES OF IMAGES ASSOCIATED WITH TREES IN FOLKLORE.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати

Scientific Journal Impact Factor (SJIF 2022=4.63) Passport: http://sjifactor.com/passport.php?id=2223Q

10. Uraeva D., Kabulova Z. INFLUENCE OF UZBEK LITERATURE ON ARTISTIC DEVELOPMENT OF KARAKALPAK MODERN POETRY //КУЛЬТУРОЛОГИЯ, ИСКУССТВОВЕДЕНИЕ И ФИЛОЛОГИЯ: СОВРЕМЕННЫЕ ВЗГЛЯДЫ И НАУЧНЫЕ ИССЛЕДОВАНИЯ. - 2019. - С. 9498.

11. Ураева Д. С. и др. ВЫРАЖЕНИЕ ВЕРЫ В ОГОНЬ И ЗОЛУ В ВОЛШЕБНОЕ ИСЦЕЛЕНИЕ НА НАРОДНЫХ ПЕСНЯХ //European Scientific Conference. - 2020. - С. 360-363.

12. Barotova M., Quvvatova D. Transference of national peculiarities in the novel" The Din" by E. A'zam //International Journal of Engineering and Advanced Technology. - 2019. - Т. 8. - №. 5 Special Issue 3. - С. 383-387.

13. Sohibova Z., Quvvatova D. Symbolic description of the year seasons in Uzbek poetry. International Journal of Innovative Technology and Exploring Engineering, Volume-8 Issue-9S3, July 2019, 363-367. ISSN: 2278-3075 Website. - 2019.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.