Научная статья на тему 'АЗ ҲАЁТИ ИБРАТБАХШ ВА ҚИСМАТИ ФОҶИАБОРИ ХОДИМИ БАРҶАСТАИ ДАВЛАТӢ АБДУРАҲИМ ҲОҶИБОЕВ'

АЗ ҲАЁТИ ИБРАТБАХШ ВА ҚИСМАТИ ФОҶИАБОРИ ХОДИМИ БАРҶАСТАИ ДАВЛАТӢ АБДУРАҲИМ ҲОҶИБОЕВ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
373
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЖИЗНЬ / ЧАСТЬ / НЕСЧАСТНЫЙ СЛУЧАЙ / ЗАНЯТОСТЬ / ГОСУДАРСТВО / ДЕЯТЕЛЬНОСТЬ / ЦЕННОСТЬ / БУДУЩЕЕ / ВЫРАЖАТЬ / СФЕРА / ПРИРОДА / СЛОЙ / СОЦИАЛЬНОЕ / МЕСТО / ГЕРОЙ / НАЦИОНАЛЬНЫЙ / НЕЗАВИСИМОСТЬ / МИР / ЛЮДИ / РАБОТА / РОДИНА / НАГРАДА / КЛАССИФИЦИРОВАТЬ / СОТРУДНИЧАТЬ / ЯВЛЕНИЕ / МУДРЕЦ / ОЧЕНЬ ВАЖНЫЙ ЧЕЛОВЕК / ЗНАНИЕ / МУДРЫЙ / ОБЩЕСТВЕННЫЙ / ЧЕЛОВЕК СТРАХА / ПОПУЛЯРНЫЙ / СКРОМНЫЙ ЧЕЛОВЕК / LIFE / PART / ACCIDENT / EMPLOYMENT / GOVERNMENT / ACTIVITY / WORTH / FUTURE / EXPRESS / SPHERE / NATURE / LAYER / SOCIAL / PLACE / HERO / NATIONAL / INDEPENDENCE / PEACE / PEOPLE / WORKING / MOTHER LAND / AWARD / CLASSIFY / COOPERATE / PHENOMENON / WISE MAN / VERY IMPORTANT PERSON / KNOWLEDGE / WISE / PUBLIC / FEAR MAN / POPULAR / MODEST MAN / NATIVE LAND / LOVER MOTHER LAND ETC

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Набиева М.А.

В статье рассматриваются поведенческие и трагические стороны жизни выдающегося государственного деятеля Абдурахима Ходжибоева. Автор в своей статье отразил всю ценную деятельность выдающегося и мудрого человека, а также отзывы о хороших работах и его работах. Кроме того, в статье подчеркивается, что этот мудрец проявил себя через тяжелый труд на благо процветания своей Родины. Таким образом, этот мудрец занимает особое положение во всех слоях общества со своим гуманизмом и скромным характером. Следует подчеркнуть, что Абдурахим Ходжибоев наряду с другими выдающимися героями внес свой вклад в процветание и национальную независимость таджикского народа. В статье рассматриваются все особенности деятельности Абдурахима Ходжибоева.This article deals with behavior and tragedy parts life of the distinguished public employer Abdurahim Hojiboev. An author in his article reflected all valuable activities of the prominent and wise man and reviews good jobs and his works with as well as. In addition to it, it is emphasized in the article that this wise man demonstrated himself through his hard work for the prosperity of his motherland. Thus, this wise has a particular position in all layers of the society with his humanism and modest character. It should be stressed that Abdurahim Hojiboev alongside with other prominent brave heroes contributed for the prosperity and national independent of Tajik people. All peculiarities of the activities of Abdurahim Hojiboev is reviewed in this article as well as.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

FROM THE INSTRUCTIVE LIFE AND TRAGIC FATE OF THE PROMINENT STATESMAN ABDURAKHIM KHODJIBAYEV

This article deals with behavior and tragedy parts life of the distinguished public employer Abdurahim Hojiboev. An author in his article reflected all valuable activities of the prominent and wise man and reviews good jobs and his works with as well as. In addition to it, it is emphasized in the article that this wise man demonstrated himself through his hard work for the prosperity of his motherland. Thus, this wise has a particular position in all layers of the society with his humanism and modest character. It should be stressed that Abdurahim Hojiboev alongside with other prominent brave heroes contributed for the prosperity and national independent of Tajik people. All peculiarities of the activities of Abdurahim Hojiboev is reviewed in this article as well as.

Текст научной работы на тему «АЗ ҲАЁТИ ИБРАТБАХШ ВА ҚИСМАТИ ФОҶИАБОРИ ХОДИМИ БАРҶАСТАИ ДАВЛАТӢ АБДУРАҲИМ ҲОҶИБОЕВ»

идейных школ обобщаются различие и общность их воззрении по проблеме управления и менеджмента.

Ключевые слова: общество, госудраство, объдинение, правление, компания, рынок, управления, менеджент, наука, практика, научный менеджмент, менеджер, концепция, производство, продукт, деятельность и тд.

EXPLANATION OF THE CONCEPT OF GOVERNANCE AND MANAGEMENT:

COMMUNITY AND DISCERNMENT

In this article, the author tries to reveal the issue of management as a social phenomenon, while relying on the analysis of the definition of management of the cause of its period of development, etc. On the basis of existing research and evaluation of the direction of existing ideological schools summarizes the difference and commonality of their views on the problem of management and management.

Keywords: society, state, association, management, company, market, management, science, practice, scientific, manager, concept, production, product, activity, etc.

Сведения об авторах:

Муродов Илхомджон Давлатовыч, соискатель кафедры философии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни. Бердыев Шохназар Пырназаровыч - заведующей кафедрой философии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни, тел: E-mail: shokhnazar@mail. ru About the authors:

Murodov Ilhomjon Davlatovich, research worker in the Department of Phylosophy, TSPU named after S. Aini. shokhnazar@mail. ru.

Berdiev Shokhnazar Pirnazarovich - the head of the department of philosophy of the Tajik state pedagogical university named after S. Ayni. E-mail: shokhnazar@mail. ru.

АЗ ХДЁТИ ИБРАТБАХШ ВА КИСМАТИ ФОЧИАБОРИ ХОДИМИ ВАР^АСТАИ ДАВЛАТИ АБДУРАЩМ ^О^ИБОЕВ

Набыева М.А.

Донишкадаи ицтисод ва савдои Донишгоуи давлатии тицорати Тоцикистон

Арчгузорй ба хизматх,ои фарзандони баруманди миллат ин карзи имрузаи мо аст. Дар х,ама давру замон шахсиятх,ое ба камол мерасанд, ки дар лах,зах,ои сарнавиштсоз бо иродаи матину аклу заковати хеш барои миллату халкашон хизматх,ои арзанда мекунанд. Аз чунин родмардони Ватан Абдурахдм Хрчибоев (1900-1938) буд, ки дар айёми них,оят мураккаб ва такдирсози тахдввулоти ичтимоию сиёсй дар солх,ои бистум ва сиюми карни бист -набардхои сиёсиву мафкуравй, марзбандии Осиёи Миёна, дар харитаи сиёсй падид омадани чумхурии мустакили шуравии Точикистон, бунёди заминах,ои устувори чабх,ах,ои мухталифи иктисодиёт, маориф ва фархднги кишвар кору пайкор намудааст. Зиндагиву рузгори фочиабор, вале ибратбахши ин арбоби маъруфи хдзбию давлатй намунаи олии ватандорй, матонат, часорат ва чонбозих,ост.

Доктори илмх,ои таърих, профессор Максуд Шукуров дар маколаи хеш «Сарсупурдаи миллат» ба маврид кайд мекунад, ки мах,з Абдурахдм Хрчибоев барин фидоиёни миллат буданд, ки Чумхурии Мухторияти Шуравии Сотсиалистии Точикистон соли 1929 ба Чумхурии Сотсиалистии Мустакил дар х,айати иттих,оди Шуравй табдил ёфт. Муаллифи макола хулосаи дурусти илмй бароварда менависад, ки «агар Нусратулло Махсум, Абдурахдм Хрчибоев ва Шириншо^ Шох,темур барин фидоиёни ба иродаи кавй моликбуда, дар аснои таксимоти миллию давлатй зиёдтар мебуданд, шояд такдири давлатдории миллии точикон аз ибтидо ранги дигар мегирифт. Зеро таъсири куввах,ои носолим, ки баъди Инкилоби Октябр ва инкилоби Бухоро сар дароварданд, хеле пуркувват ва таъсири гурух,и камшумору камтачрибаи намояндагони точик бошад, хеле сусту номуташаккил буд. Илова бар ин, шахсони алохддае, ки мартабах,ои олй доштанд, мисли точиктаборон Файзулло Хочаев, Абдулло Рахдмбоев, Фитрат ва боз чанд нафари дигар равияи муросогариро пайравй мекарданд. Аз ин сабаб, гайрату кушиши гурухд камшумор, вале содики намояндагони точик натичаи судбахш надод. Яъне, х,алли масъалаи таксимоти марзии Осиёи Миёна ба фоидаи пантуркистон анчомид» [18].

Президенти Чумхурии Точикистон Эмомалй Рахмон дар мачлиси ботантана ба ифтихори 110-солагии зодрузи Шириншох Шохтемур мохи октябри соли 2009 кайд намудааст: «Он солхои такдирсоз як зумра шахсони гаразнок бо хамдастии баъзе афроди ноогох ва шахсиятхои бегонапараст адолати таърихиро поймол намуда, мехостанд дар масоили шинохти миллият ва шумораи ахолй манфиатхои миллй ва ичтимоиву иктисодии точиконро пушти по зананд... Вале як катор фарзандони огоху бедордили миллат, аз кабили Садриддин Айнй, Абулкосим Лохутй, Саидризо Ализода, Аббос Алиев, инчунин сарварони сиёсии равшанфикру ватандуст - Нусратулло Махсум, Шириншох Шохтемур, Абдурахим Хочибоев, Абдукодир Мухиддинов, Чинор Имомов, Нисор Мухаммад ва дигарон дар чунин даврони печидаву сангин ба пуштибонии миллат ва хифзи манфиатхои он бархостанд» [10].

Аз номаи Абдурахим Хочибоев ба Шириншох Шохтемур маълум мегардад, ки у дар хусуси таъсиси Чумхурии мустакили точикон дар хайати СССР бо И.В. Сталин сухбат кардааст. Он чо аз чумла омадааст: «Здраствуй, дорогой Шохтемур! Я хотел бы все тебе сообщить телеграфно, но это не вышло, ибо не все же можно передавать по телефону. Сообщаю: 1) По узбекским вопросам здесь вермишель. Начала нет, конца тоже нет, т.к. полностью решение ЦИК-а нам ещё не известно. Был у товарища Рыкова, Ворошилова и вчера у товарища Сталина. Тов. Сталин дал ряд директив, о которых скажу, и все другие поддерживают вхождение в Союз непосредственно Таджикистана» [2, с. 47].

Дар китоби профессор Б. Хочибоева «Абдурахим Хочибоев. Сахифахои хаёти кутох» мулокоти А. Хрчибоев бо И.В. Сталин бар асоси шаходати академик З.Ш. Рачабов ва накли профессор Ш. Ахмадов ёдовар шудааст [16, с.65-66].

Академик Мухаммадчон Шакурии Бухорой дар китоби «Фитнаи инкилоб дар Бухоро» дар бораи сахми А. Хочибоев дар ин хусус чунин менависад: «... Абдурахим Хочибоев чанд маводу мадорик ва хуччатхоро ба Маскав бурд, ба кабули Сталин даромад ва бо сухбате ба у муяссар шуд, ки Сталинро розй бикунад, то Точикистон аз Узбекистан чудо шуда, ба хайати Иттиходи Чамохири Шуравии Сотсиалистй бо унвони як чумхурии иттифоки табдил бишавад. Ба ин матлаб ноил кардани Сталин комёбии бузурги сарварони Точикистон буд, ки ин чо хидмати Абдурахим Хочибоев бузург аст.

Сталин он гох ба ин, ки вилояти Хучанд ба Точикистон дода шавад, розй шуд, вале дар масъалаи Бухорову Самарканд ва дигар устонхо хомуш монд, дурустар он ки ризо надод. Бо вучуди ин, сарварони Точикистон ба хакталабии миллии худ пофишорй доштанд ва дар ин кор басе часорат нишон доданд. Аз чумла, А. Хочибоев соли 1929 дар мачлиси комиссиюни таъйини марзхои Точикистон дар бораи ин ки на танхо Хучанд, балки Бухорову Самарканд ва гайра низ ба Точикистон бояд дода шаванд, як суханронй кард, ки басо пурмазмун, пур аз далелу бурхони котеъ ва мулохизахои раднопазир буд. Барои фош кардани сиёсати ноодилонаи зимомдорони Маскав, ки Бухорову Самаркандро ба Точикистон додан нахостанд, ин суханронии А. Хочибоев як санади муътамади таърихист. Ин суханронии мантикан устувор ва далеронаи А. Хочибоев худ як кахрамонй буд, ки дар рохи хакталабии миллй, дар рохи химояи миллати помолшуда зохир гардида буд» [7, 100-101].

Оре, мулокоти бо Сталин доштаи Абдурахим Хочибоев минбаъд дар масъалаи таъсиси ба чумхурии мустакил табдил додани Точикистони худмухтор макоми калон бозид. А. Хочибоев ба тадкики таърихи гузашта ва навини миллати точик машгул шуд, то ки даъвои пучи пантуристонро, ки гуё дар гузашта точикон халки кафомонда буда, аз ухдаи идораи давлат баромада наметавонистанд, фош намояд. Икдоми неки А. Хочибоев дар раванди халли масъалаи ба чумхурии мустакил табдил додани Точикистони мухтор накши халкунанда гузошт.

Мохи октябри соли 1929 дар Анчумани сеюми фавкулоддаи Шурохои Точикистон масъалаи ташкили Чумхурии Мустакили Точикистон дар хайати ИЧШС мухокима гардида, халли худро ёфт. Он вакт ин масъала бояд аз тарафи Комитети Ичроияи Марказии ИЧШС мухокима ва хамзамон тасдик мешуд. Аммо дар хамон мархилаи такдирсоз миш-мишхои игвогаронаву бадхохонаи душманони миллати точик аз хар кучо садо медод. Икдоми начибонаи нахустин Раиси Шурои нозирони халки Точикистон Абдурахим Хочибоев, ки соли 1929 бо хидояти сарвари вакти хизбу давлати точикон Нусратулло Махсум китоби «Точикистон»-ро ба забони русй навишт, дар раванди халли масъалаи ба чумхурии мустакил табдил додани Точикистони мухтор накши мухим гузошт. Дар ин хусус профессор У. Гаффоров дар маколаи хеш «Икдоме, ки ба кахрамонй баробар аст!» чунин менависад: «Раиси КИМ-и ЧШС Точикистон Нусратулло Махсум ба раиси Шурои Комиссарони халкии ЧШС Точикистон А. Хочибоев супориш медихад, ки то рузи кушода шудани ичлосияи дуюми КИМ ИЧШС даъвати панчум, китобе омода карда, дар он исбот гардад, ки барои таъсиси Точикистони мустакил дар хайати ИЧШС шароити мусоид вучуд дорад» [5].

У. Faффopoв дap нaвиштaи дигapи xem тaxти унвони «Ёд кун roxe фapoмyшoни pyи xempo...» дap китоби «Aбдypaxнм Хочибоев: ocop ва naMop» макоми китoбpo чунин apчгyзopй мeкyнaд: «Китоби бо хидояти Нycpaгyллo Можум тaълифкapдaи Aбдypaxим Хочибоев «Точикистон» ,nap он pyзxoи фapaxбaxши coли 1929 ,nap химояи дaвлaтдopии миллии точик caxми калон бoзидaacг. Acap дypaндeшй ва coxиби ифгиxopи бaлaнд доштани муаллифи 29-coлaи он Aбдypaxнм Хoчибoeвpo нишон медихад» [2, c.360].

Aбдypaxнм Хочибоев дap муддати ниcбaтaн кутох китоби «Точнкистош-po омода ба нaшp намуд ва дap вактн мyaйянmyдa, яънe ду pyз пem аз кymoдamaвии ичлошяи дуюми КИМ-и ИЧШС дaъвaти панчум аз тapaфи нaшpиëти КИМ ИЧШС дap Мocквa бо теъдоди 3000 нycxa бо номи «Тaджикиcгaн: кpaткий пoлитикo-экoнoмичecкий oчepк Таджичкой ССР» («Точикистон: Очepки мyxтacapи cиëcию иктиcoдии РСС Точикистон») чоп шуд. Дap pyH муковаи китоб ба забони точикии apaбиacoc «Чyмxypии хафтум» caбт шyдaacт.

Ичлocияи дуюми КИМ ИЧШС даъватн панчум мохи дeкaбpи шли 1929 кушода шуд ва дap pyзнoмa танхо як мacъaлa - табднли Точикистон ба чyмxypии нттнфокй иcгoдa буд. Аз pyH ин мacъaлa котиби КИМ ИЧШС Енyкндзe cyxaнpoнй кapд. Китоби ба тозагй нaшpшyдaн Aбдypaxнм Хочибоев «Точикистон» пem аз хама ба вакилони ичлocиян дуюми КИМ ИЧШС ^xpac гapдид. Нycxaн аввалин ба p^rn КИМ ИЧШС М.И. Калинин ва ба котиби y Енyкидзe хадя кapдa шуд. Риcoлaн тaъpиxии «Точикистон» дap maкли oчepки мyxтacapи cиëcй-иктиcoдй ба мacъaлaxoи мyxтaлифи чaбxaxoи xaërn ичтимой ва фapxaнгни кншвap бaxшн1дa шуда, дap нaбapди гоявию mëœ алайхи пaнIypкия, худшиношву бeдopии точикон ва ташаккули дaвлaтдopии миллй накши чamмpac дошт.

Бaъдн cyxaнpoнии Екyнидзe, p^rn КИМ-и Чyмxypии Шypaвии Сoтcиaлиcтни Точикистон Нycpaтyллo Мaxcyм ва paнcи Шypoи Koмиccapoнн xaлкии ЧШС Точикистон Аб^^х^ Хочибоев нутк эpoд нaмyдa, ба мaъpyзaн аз чнxaти илмй-aмaлй пyxтaвy мазмунан бaлaндн Екyнндзe изxopи миннaтдopй кapдaнд. Онхо poxбapoнн xyкyмaти mrajopo бoвap кунонидаанд, ки Точикистон üap oилaн бapoдapoни xaлкxoи myparn хамчун чyмxypии хафгуми мyстaкнл бapoи ифои нaкmaи пaнчcoлaи якуми тapaккиëти xoчaгии халк гахми apзaндaи xynpo хохад гузошт.

5 дeкaбpи coли 1929, üap oxнpи ичлocияи 2-юми КИМ ИЧШС даъвати 5-ум тахти capвapии М.Н. Калинин мacьaлaи ба чyмxypии иттифокй тaбдил додани Точикистони aвтoнoмй якднлона таодщ гapдид. Рaиcи ичлошя poxбapoни Точикистони мyстaкилpo дap maxrn Нycpaгyллo Мaxcyм ва Aбдypaxим Хочибоев бо ин pyзи фapaxбaxшy ^одят тaбpик кapд.

Бaъдн ташкили ЧШС Точикистон !ap хайати ИЧШС голи 1929 Aбдypaxнм Хочибоев дap мажаби Рaиcи Шypoи Koмиccapoни Халкии ЧШС Точикистон ва Нycpaгyллo Мaxcyм !ap мacнaдн Рaиcи Комитети Ичpoияи Мapкaзии ЧШС Точикистон мaкcaд гyзomтaнд, ки чyмxypиpo ба Точикистони намунавй !ap Шapк5 чун дapвoзaи он тaбдил диханд, xapдy бaъди тухмати мyFpизoнaи фнpистoдaи Мocквa - котиби Бюpoи Оcиëимиëнaгии КМ ВКП (б) Бауман мохи дeкaбpи coли 1933 ба Дoниmкaдaи иктиcoдни Пpoфeccypaи cypxи Мо^ва бapoи тaxcили илм фнpистoдa шуданд.

Рохи зиндагй, тaкдиp ва гахми онхо бaxpи гул-гулшукуфии Точикистон як аст. Дyxтapи калони Aбдypaxим Хрчибобв - Рaфoaт Хочибоева дap ин 6opo чунин ибpoз нaмyдaaст: «Нaздиктapин дусти пaдapaм Нуфагуллох Мaxcyм буданд. Снтopaи Мaxcyм бо вучуди 12 шл кaлoнтap бyдaнamoн бо падлам coзгop oмaдa буд ва онхо аз биcëp чихат хаи^мат буданд. Бадхохон бapoи capи бypндaи Хочибоев ва Мaxcyм ду чувол зap вaъдa кapдa буданд, пaдapaм ва Мaxcyмpo дap як вакт махкум намуда, аз вaзифaxomoн озод ^p!^ ба Мacкaв фнpистoндaнд. Пemoпem oнxopo cрли 1937 мaxбac намуда шли 1938 нобуд шхтанд» [17].

Тaъpиx имpyз чун хакам иcбoт кapд, ки Aбдypaxнм Хочибоев, Нуфагулло Мажум, Шиpинmox Шoxгeмyp, ЧИнop Имомов аз тaъcиcкyнaндaгoни Чyмxypии Иттифокии Точикистон мах^ мeëбaнд. Онхо бaxpи имpyзиëн, ба^и имpyзa cPxибистнклoлии Точикистон галошхо кapдaaнд. 3epo он cрлxo arap Точикистон ба Чyмxypии Мустакнл табднл нaмeëфт, точикон имpyз чун давлати шхибистиклол ба хайати Созмони Миллали Мутгахид шомил нaмeшyд. Имpyз дap Ватани азизамон opзyвy ниятхои н6ки Aбдypaxнм Хочибоев аз кабили opмoнy хадафхои начиби дaвлaтдopии миллй - coxибиxтиëpй ва тамомияти apañ, apчгyзopй ба забони мoдapй ва paмзxoи давлатй, бyзypгдomти фapxaнги миллй ва apзишxoи волои тамаддуни чахонй амалй шуданд ва шуда истодаанд.

Ходими давлатй Aбдypaxим Хочибовв он coлxoи багоят дyшвop ба души худ бopи вазнини poxбapнpo бapдomтa, xaмapo бapoи тахкнми ягонагни миллй, вахдати yстyвopи точикон даъват мeкapдaнд. У буд, ки шхтмонхои азими пaнчcрлaxoи якум ва дуюм, ба монанди coxтмoни oбëpии Вахш, cрxтмoни poxи охани Тepмиз-Душанбе, комбинатхои шохибофии Сталинобод ва Хучанд, инmooгxoи аввалини caнoaти xypoквopй, тaъcиcи нахустнн макгабхои олй, ба монанди M^pyea Донишгохи давлагии oмyзгopии Точикистон ба номи С. Айнй (1931) ва Донишрохи Давлатни Хучанд ба номи академик Б. Faфypoв (1932) бо номи Aбдypaxим Хочибоев зич вобастааст. Хизмаги

Абдурахим Хочибоев дар гиромидошт ва тартабу ташвики мероси ниёгон калон буд, чунончи хануз 1933 масъалаи дар соли 1934 чашн гирифтани 1000-солагии шоири оламшумули форсу точик Абулкосим Фирдавсиро гузошта буд.

Ё худ иншооти Вахш аз бузургтарин сохтмони ирригатсионии солхои 30-юми асри XX махсуб мегардид ва он дар шароити фавкуллода душвори табий ба амал бароварда мешуд. Вале ягон душворй садди рохи он шуда натавонист. КИМ ва ШКХ-и Точикистон 16 ноябри соли 1932 «Дар бораи мухочир кардан ба Вахш» тасвибнома кабул карданд. Дар амалй шудани ин кори бузург сахми рохбарони он вактаи Точикистон Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев хеле калон аст. Махз бо ташвику тартиб ва назорати онхо мухочирати дехконон ба заминхои навкорами водии Вахш нисбатан муташаккил аз нохияхои Хучанд, Конибодом, Ашт, Уротеппа (Истаравшан), Балчувон, Исфара, Ховалинг, Гарм (Рашт), Кдльаихумб (Дарвоз) мегузашт.

Муаррихони шинохта Ракиб Абулхаев ва Хасанбой Дустов ба маврид кайд мекунанд: «Чараёни мухочирати дохилй дар нимаи дуюми солхои 20-ум ва нимаи аввали солхои 30-юм аз он шаходат медихад, ки давлатдорони онвактаи Точикистон Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев, мардони окилу хирадманд будаанд, ки ба халли ин масъалаи басо мухим хосатан таваччух зохир мекарданд. Агар Н. Махсум ва А. Хочибоев бепарвой карда, дехконони безамини Кухистони точикро ба хамворихо намекучониданд, худо медонад, ки мо имруз сохиби комилхукуки заминхои обии хеш будем ё не. Шояд ба хамин чурм ин ду нафар фарзандони фарзонаи миллат ба «миллатчии буржуазй» айбдор шуда буданд» [1, с.418].

Мутассифона, накшахои дурнамоии ояндаи Точикистон аз тарафи Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев амалй нагаштанд. Мохи декабри соли 1933 Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоевро душмани халк эълон карда, ба сари онхо тухмату гуноххои беасосро бор намуданд ва бо айбномаи «миллатчии буржуазй» аз вазифа сабукдуш карданд. Дар ин бора академик Рахим Масов чунин менависад:

«Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев бо як айбномаи колабй: «миллатчии буржуазй» ва соири чиноятхои бофтаю сохтаи вазнин: омода сохтани суикасд ба чони рохбарони хизбу давлати шуравй, барпо кардани давлати мустакили буржуазй тахти химояи яке аз давлатхои сармоядор муттахам карда шуданд.

Дар чаласаи Бюрои сиёсии КМ ВКП (б) аз 5 декабри соли 1933 дар хузури аъзои Бюрои сиёсии КМ ВКП (б) А.А. Андреев, К.Е. Ворошилов, Л.М. Каганович, В.В. Куйбишев, В.М. Молотов, Г.К. Орчоникидзе, И.В. Сталин ва аъзои КМ ВКП (б) А.Е. Бадаев, К.Я. Бауман, Н. Варейкис, А. Гамарник, Н. Риков, М. Томский ва дигарон масьала дар бораи раиси КИМ ИЧШС Точикистон Нусратулло Махсум ва раиси ШКХ ЧШС Точикистон Абдурахим Хочибоев мавриди баррасй карор гирифт. Дар тавсибномаи КМ ВКП (б) чунин сабт шуд: «Маърузаи муншин Бюрои Осиёи Миёнагии КМ ВКП(б) рафик Бауман, муншин КМ ХК (б) Точикистон рафик Гусейнов, намояндаи комилхукуки ОГПУ дар Осиёи Миёна рафик Пиляр ва баёноти рафикон Махсум ва Хочибоев, ки дар ташкилоти зиддиинкилобй дар Точикистон алайхи хокимияти Шуравй иштирок карда бошанд, асос шуда наметавонанд.

КМ ВКП (б) мукарраршуда мехисобад, ки рафикон Махсум ва Хочибоев дар кори худ дар бисёр холатхо сиёсати хизб ва Давлати Шуравиро ба хаёт татбик накардаанд, дар бораи бехбуд бахшидани ахволи дехконони камбагал ва миёнахол гамхорй накарданд, бо унсурхои кулакй, собик амалдорони амири Бухоро дар иртибот буданд» [6, с. 324-325].

Ин тавсибномаи КМ ВКП (б) аз 5 декабри соли 1933 боиси он шуд, ки Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев аз вазифахои хеш сабукдуш карда шуданд. Дере нагузашта 23 декабри соли 1933 КМ ХК (б) Точикистон ва Комиссияи Марказии Назорати (КМН) ХК (б) Точикистон баргузор шуд. Дар Пленум аъзои КМ ВКП (б) К.Я. Бауман оид ба фаъолияти Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев маърузаи хусуматомез ва мугризона кард. Маърузаи у саропо тухматбор буд, ки он дар асоси маводи бофтаи кормандон ва гаммозони ОГПУ навишта шуда буд, ки максади ягонааш тамоми гуноххо, зиёдаравихо, качравихо, ифротихо ва нокомихоро ба души рохбарони чумхуриявй бор кунад, ки дар хама кор махз хаминхо гунахкоранд, на рохбарони воломакоми минтакавй ва иттифокй. Яъне, хамин маърузаи тухматомезонаи Бауманро дар бораи Нусратулло Махсум ва Абдурахим Хочибоев хак мешуморанд.

Мутаассифона А. Хочибоев мисли Н. Махсум соли 1937 ба хабс гирифта шуда, хар ду бо тамгаи «душмани халк» ба катл махкум карда шуданд. Сад афсус, ки чунин фарзандони баруманду хирадманд ва боистеъдоди халки точик курбони сиёсати бехирадона ва тухмати нохак гардиданд.

Духтари хурдии Абдурахим Хочибоев профессори Донишгохи давлатии Хучанд ба номи Б. Гафуров Бароат Хочибоева рузхои охирини хаёти онхоро ба таврй зайл ёдоварй мекунад:

«8 июли соли 1937 аввал падарам Абдурахим Хочибоев ва сипас Нусратулло Махсумро макомотхои Комиссариати халкии корхои дохилии СССР хабс карданд. Сахми онхо на факат дар инкишофи хочагии халк - зироат ва саноат, балки дар дигар сохахо низ азиманд. Масалан, дар

замони онхо масъалаи хамачониба инкишоф додани санъату адабиёт, аз чумла чорй намудани коргузорй ба забони точикй дар тамоми комиссариату, ки вазоратхоро он солхо хамин тавр меномиданд ва хам раёсату идорахо пешбинй шуда буд. Вале бо сабаби хабс шудани онхо ин масъала чомаи амал напушид.

Он рузи бароям сахти 8 июли соли 1937 хануз хам аз назарам дур нашудааст. Ман бо як даст дасти падарамро махкам кашида будам. Вай хайфо зиндагй! Ман аз кучо донам, ки он лахзахои охиринест, ки дидори падарамро мебинам, дакикахоест, ки панчаи кучаки ман дар кафи азиму сахти падарам фишурда шудааст ва хар доим маро аз замин бардошта алвона медиханду аз худ як кадам ба пеш мегузорад ва боз бо амаки Махсум саргарми сухбат мешавад.

Афсус ки рузу соати аз кадом вокзал ба кучо рафтанамонро чандон дакик намедонам, вале хаминаш дар хотирам басе сахт накш бастааст, ки падарам бо амаки Нусратулло Махсум дар назди вагон истода то харакати поезд хеле сухбат карданд ва ман тамоми вакт дасти падарамро махкам медоштам... Модарам, холаи Халима ва дигарон борхо гуфтанд, ки ба вагон бароям, вале ман хамоно бо падарам будам.

Цахрн хуш аст, ва лекин уаёт мебояд,

Агар щёт набошад, чрхрн ни кор ояд?!

Пирони мудаббир гуфтанд, ки ба гузашта салавот. Вале ман инро кабул карда наметавонам. Хеч касе аз моён наметавонистем, ки баъд аз ду-се хафта тамоми хаёти мамотамон сарчапа мегардаду моён аз чашми хамдигар фарсаххо дур мешудем ва солхои сол дар лаби зинда мондагон осори табассум хувайдо нахохад шуд» [13].

Оре, ин чо Бароат Хочибоева чони суханро иброз намуда, ба маврид мегуяд, ки нисбати ин хел бадкорихову нохак шахсонро ба хабс гирифта, беному нишон ба катл расониданро нашояд ба гузашта салавот гуяд. У хуб медонад, ки Абдурахим Хочибоев аз сарсупурдагони халку миллат фидоии кори Ватан буд. Падараш накшахои азими ободии Точикистонро дошт. Ин кабил одамони давлатдор дар хама гуна низоми чамъиятй нашъаи комрониро дар амри хизматгузорй ба халки азизаш дида, дар душвортарин лахзахои зиндагй бо у бокй мемонад. Ин гуна шахсиятхо дар тули садсолахо дар лавхаи хотираи халк накш баста, исми шарифи онхо дар китоби миллат човидонй сабт мегардад. Абдурахим Хочибоев хеч вакт душмани халки точик, душмани низоми мамлакати худ набуд, балки адолатпараст, хакикатпараст, башардуст, садокатманди миллат ва истиклолхохи бузург буд. Хамин хислатхои неки у буд, ки махбуби халк гардида буду то имруз дар замири дили онхо човид аст.

Карорхои Пленуми муттахидаи декабрии соли 1933 км ва КМН ХК (б) Точикистон ибтидои сиёсати минбаъдаи киркунии кормандони хизбию давлатии Точикистон дар соли 1937 гардид. Он соли шум Абдурахим Хочибоев дар катори Нусратулло Махсум, Чинор Имомов, Шириншох Шохтемур, Саид Носиров, Ахмадбек Мавлонбеков, Шарифчон Рачабов, Мумин Хочаев барин фарзандони содику халку ватан ба катл расонида шуд. Риштаи умри Абдурахим Хочибоев дар лахзаи авчи болоравии кобилияту истеъдоди ташкилотчигй ба таври фочиавй гусаста шуд. Эшон бо донишу тачриба, хираду заковати фитрии худ метавонист ба мардуми мо, бахри ободонию шукуфоии кишвар боз солхои сол хидмат намояд.

Хушбахтона адолат ва хакикат голиб омад ва 28 декабри соли 1957 коллегии Суди Олй карори Прокурори генералии ИЧШС-ро аз руи парвандаи Абдурахим Хочибоев баррасй намуда, хукми коллегияи харбии Суди Олии ИЧШС-ро аз таърихи 25 январи соли 1938 хамчун хукми гайриодилона ва беасос бекор намуд.

Хамин гуна, дар солхои 20 ва 30-юми асри ХХ дар як лахзаи хассоси хавфи аз байн рафтани миллати точик ходими барчастаи хизбию давлатй Абдурахим Хочибоев бо захмату чонбозй точи заррини хастй ва зистанро бар сари миллати азиятдидаи точик гузошт ва имруз дар Точикистони сохибистиклол ин сарвари дурандешу асили Ватанро хамчун арбобони сиёсй ва фарзанди вафодору баруманди халку миллат кадр мекунанду пос медоранд.

АДАБИЁТ

1.Абулхаев Р., Дустов X,. Нусратулло Махсум ва мухочирати дохилии дехконони точик // У истоков истории.-Душанбе, 2011.- С. 385-428.

2. Абдурахим Хочибоев: осор ва пайкор.- Хучанд: Ношир, 2010.- 680 с.

3.Бюллетень № 15 ЦИК Союза ССР.- М., 1929.

4.Гаффоров У. Героический подвиг // Ходжибаев А. Таджикистан: Краткий политико-экономический очерк Таджкиской ССР.- Худжанд: Ношир, 2009.- С. 5-11.

5.Еаффоров У. Икдоме, ки ба кахрамонй баробар аст! // Садои мардум.- 2007.- 15 ноябр.

6.Масов Р. Арбоби миллат // У истоков истории.- Душанбе, 2011.- С. 309-330.

7.Мухаммадчони Шакурии Бухорой. Фитнаи инкилоби дар Бухоро. Аббос Алиев.- Душанбе: Шучоиён, 2010.- 140 с.

8.Нусратулло Махсум. Речи, доклады, статьи и материалы о его жизнедеятельности.- Душанбе: Дониш, 1997.

9.Орифов А., Ризоев Б., Исомитдиннов Ч,. Сарвар ва сиёсатмадор.- Хучанд, 2010.- 152 с.

10.Радмон Э. Фарзанди бедордили миллат // Садои мардум.- 2009.- 24 октябр.

11.Султонов Ш. Абдурадим Х,очибоев - нахустин раиси Шурои нозирони халки Чумдурии шуравии

Точикистон.- Хучанд: Нури маърифат, 2010.- 44 с.

13. Султонов Ш.М. Абдурахим Ходжибоев и его время.- Хучанд: Нури маърифат, 2010.- 236 с.

14. Точикистони Советй.- 1990.- 27 апрел.

15. Ходжибаев А. Таджикистан: Краткий политико-экономический очерк Таджкиской ССР.- Москва:

Типография Хоз. Отдела ВЦИК, 1929.- 73 с.

16. Ходжибаев А. Таджикистан: Краткий политико-экономический очерк Таджкиской ССР.- Худжанд:

Ношир, 2009.- 84 с.

17. Ходжибаева Б. Абдурахим Ходжибаев. Страницы короткой жизни.- Худжанд, 2000.

18. Хрчибоева Р. Падарам дамеша чавон мемонанд // Хдкдкати Ленинобод.-1990.- 6 июн.

19. Шукуров М.Р. Сарсупурдаи миллат // Точикистони Шуравй.- 1991.- 2 май.

ПОВЕДЕНИЕ И ЧАСТИ ЭПИЗОДА ВЫДАЮЩЕГОСЯ ГОСУДАРСТВЕННОГО РАБОТОДАТЕЛЯ АБДУРАХИМА ХОДЖИБОЕВА

В статье рассматриваются поведенческие и трагические стороны жизни выдающегося государственного деятеля Абдурахима Ходжибоева. Автор в своей статье отразил всю ценную деятельность выдающегося и мудрого человека, а также отзывы о хороших работах и его работах.

Кроме того, в статье подчеркивается, что этот мудрец проявил себя через тяжелый труд на благо процветания своей Родины. Таким образом, этот мудрец занимает особое положение во всех слоях общества со своим гуманизмом и скромным характером. Следует подчеркнуть, что Абдурахим Ходжибоев наряду с другими выдающимися героями внес свой вклад в процветание и национальную независимость таджикского народа. В статье рассматриваются все особенности деятельности Абдурахима Ходжибоева.

Ключевые слова: жизнь, часть, несчастный случай, занятость, государство, деятельность, ценность, будущее, выражать, сфера, природа, слой, социальное, место, герой, Национальный, независимость, мир, люди, работа, родина, награда, классифицировать, сотрудничать, явление, мудрец, очень важный человек, знание, мудрый, общественный, человек страха, популярный, скромный человек, родина.

BEHAVIOR AND PARTS OF EPISODE OF DISTINGUISHED PUBLIC EMPLOYER ABDURAHIM HOJIBOEV

This article deals with behavior and tragedy parts life of the distinguished public employer Abdurahim Hojiboev. An author in his article reflected all valuable activities of the prominent and wise man and reviews good jobs and his works with as well as.

In addition to it, it is emphasized in the article that this wise man demonstrated himself through his hard work for the prosperity of his motherland. Thus, this wise has a particular position in all layers of the society with his humanism and modest character. It should be stressed that Abdurahim Hojiboev alongside with other prominent brave heroes contributed for the prosperity and national independent of Tajik people. All peculiarities of the activities of Abdurahim Hojiboev is reviewed in this article as well as.

Keywords: life, part, accident, employment, government, activity, worth, future, express, sphere, nature, layer, social, place, hero, national, independence, peace, people, working, mother land, award, classify, cooperate, phenomenon, wise man, very important person, knowledge, wise, public, fear man, popular, modest man, native land, lover mother land etc.

Сведения об авторе:

Набиева Мукаддас Абдусатторовна - старший преподаватель Института экономики и торговли Таджикского государственного университета коммерции (г. Худжанд), соискатель кафедры отечественной истории Худжандского государственного университета им. академика Б. Гафурова. Телефон: 92-752-7429.

About the author:

Nabiyeva Mukaddas Abdusattorovna - Senior Lecturer at the Institute of Economics and Trade of the Tajik State University of Commerce (Khujand), applicant for the Department of Russian History of Khujand State University. Academician B. Gafurov. Phone: 92-752-74-29.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.