Научная статья на тему 'АУТИЗМ КАСАЛЛИКИНИ ЭРТА АНИҚЛАШДА ВА ДАВОЛАШДА ДАВО ЧОРАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВА ДАВО САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ'

АУТИЗМ КАСАЛЛИКИНИ ЭРТА АНИҚЛАШДА ВА ДАВОЛАШДА ДАВО ЧОРАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВА ДАВО САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ Текст научной статьи по специальности «Клиническая медицина»

CC BY
1213
39
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
Аутизм / Нутқ терапияси / психотерапия машғулотлар / даволаш / ноофен / интеллан / аcтовегин / кортексин. / autism / speech therapy / psychotherapy sessions / treatment / noofen / intel lan / actovegin / cortexin.

Аннотация научной статьи по клинической медицине, автор научной работы — А. И. Назаров

Мақолада аутизмни аниқлаш ва баҳолашнинг янги жиҳатлари аҳида сўз борган Отистик спектрдаги болаларда психотроп препаратларни даволаш мақсадида қўллаш имкониятининг назарий асослари берилган. 25 беморларида интеллан, ноофен, аcтовегин ва кортексин ишлатилганидан кейин ёрқин ижобий натижалар олинган. Нутқ терапияси ва психотерапия машғулотларига алоҳида еътибор берилади. Даволаш охирида болаларнинг асосий гуруҳи мулоқот, тушуниш ва дунёқарашни яхшилашни кўрсатди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DEVELOPMENT OF THERAPEUTIC MEASURES FOR EARLY DETECTION AND TREATMENT OF AUTISM AND IMPROVING THE EFFECTIVENESS OF TREATMENT

The article presents the theoretical basis of the possibility of using psychotropic drugs for the treatment of children on the autism spectrum, where ahi mentions new aspects of the identification and assessment of autism. Bright positive results were obtained after the use of intel lan, noofen, actovegin and cortexin in 25 patients. Special attention is paid to speech therapy and psychotherapy classes. At the end of treatment, the main group of children demonstrated improved communication, understanding and outlook.

Текст научной работы на тему «АУТИЗМ КАСАЛЛИКИНИ ЭРТА АНИҚЛАШДА ВА ДАВОЛАШДА ДАВО ЧОРАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИҚАРИШ ВА ДАВО САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ»

АУТИЗМ КАСАЛЛИКИНИ ЭРТА АНЩЛАШДА ВА ДАВОЛАШДА ДАВО ЧОРАЛАРИНИ ИШЛАБ ЧИ^АРИШ ВА ДАВО САМАРАДОРЛИГИНИ

ОШИРИШ

А. И. Назаров

Бухоро давлат тиббиёт институти

АННОТАЦИЯ

Маколада аутизмни аниклаш ва бахрлашнинг янги жихдтлари ахида суз борган Отистик спектрдаги болаларда психотроп препаратларни даволаш максадида куллаш имкониятининг назарий асослари берилган. 25 беморларида интеллан, ноофен, астовегин ва кортексин ишлатилганидан кейин ёркин ижобий натижалар олинган. Нутк терапияси ва психотерапия машгулотларига алохида еътибор берилади. Даволаш охирида болаларнинг асосий гурухи мулокот, тушуниш ва дунёкарашни яхшилашни курсатди.

Калит сузи: Аутизм, Нутк терапияси, психотерапия машгулотлар, даволаш, ноофен, интеллан, астовегин, кортексин.

DEVELOPMENT OF THERAPEUTIC MEASURES FOR EARLY DETECTION AND TREATMENT OF AUTISM AND IMPROVING THE EFFECTIVENESS

OF TREATMENT

ABSTRACT

The article presents the theoretical basis of the possibility of using psychotropic drugs for the treatment of children on the autism spectrum, where ahi mentions new aspects of the identification and assessment of autism. Bright positive results were obtained after the use of intel lan, noofen, actovegin and cortexin in 25 patients. Special attention is paid to speech therapy and psychotherapy classes. At the end of treatment, the main group of children demonstrated improved communication, understanding and outlook.

Key question: autism, speech therapy, psychotherapy sessions, treatment, noofen, intel lan, actovegin, cortexin.

Узбекистонда аутизм касаллиги буйича мутахассислар, ташхис ва даволаш марказлари етарли эмас ("Новый век", 3 апрель). Ушбу хасталикка чалинган болаларга таълим-тарбия берувчи богча ва мактаблар хам ташкил килинмаган. Бу борада муайян статистика - ракамлар мавжуд эмас. Бу хасталик борасида жамоатчиликни купрок хабардор килиш зарур. Негаки, бу касалга чалинганлар аксарият холларда одамларнинг хакоратли муносабатига дучор булади. Айни

пайтда аутизмга чалинган беморларни даволаш ва жамиятга мослаштириш борасида янги педагогик, психологик ва тиббий ёрдам бериш йуналишини ишлаб чикиш зарур. Узбекистон ахолисининг 1/3 кисмини болалар ва усмирлар ташкил килади, ёшлар бизнинг келажагимиз эртанги кунимиз, уларда учрайдиган бундай иллатлар яъни аутизмнинг таркалиши курсаткичлари тугрисида аник маълумотлар йук, шу сабабли бу холатни эрта ташхислаш, бахолаш ва даволаш усулларини танлаш борасида илмий изланишларни амалга ошириш зарур.

2007 йилда Бирлашган Миллатлар Ташкилоти Бош Ассамблеяси (БМТ) томонидан 2 апрел кунини "Аутизм муаммоси буйича Халкаро ахборот таркатиш куни" деб эълон килинди. Бу хакда БМТ котиби Пан Ги Мун "Болаларнинг рухан ва жисман соглом ривожланиши, уларнинг жамиятни тенг хукукли аъзоси булиб яшашлари учун барча шароитларни яратиш керак" деган баёнотнии берган эди. Бутун жахон согликни саклаш ташкилоти маълумотларига кура дунёда хар 68 та кишидан 1 тасида аутизмга хос бузилишлар, Россияда эса 100 та боланинг 1 тасида аутизм аникланаган, шу билан бирга АКТТТдаги мактаб укувчиларининг хар 50 нафаридан 1 нафарида, Жанубий Кореядаги мактаб укувчиларининг эса хар 38 нафаридан бирида аутизм белгилари кузатилган [4,5]. Аутизм холатига чалинган фарзанди бор оилалар катта рухий, жисмоний ва ижтимоий босим остида яшайди. Аутизм холатида болалар ва усмирларнинг ижтимоий мослашувининг пасайиши, мулокотининг кийинлашуви ва хаётга мослашиши ва тугри йул тутишига катта тускинлик килишини инобатга олиб, бундай холатни барвакт аниклаш хамда уни даволаш ишларини тугри ташкил килиш мухим хисобланади [1,2,3]. Бу холатнинг айнан болалик даврида намоён булиши, улардаги ижтимоий, психологик хусусиятларнинг тулик даражада ривожланишига тусик булади. Маълумотларга кура аутистик спектрдаги бузилишлар билан касалланиш хар 1000 ахоли сонига 1-2 нафарни ташкил килади. Айни пайтда аутизмга дучор булган болаларнинг сони ортиб бормокда.

Аутизмли болаларни барвакт аниклаш, уни огирлик даражасини бахолаш ва даволаш усулларини танлаш тадкикотимизнинг асосий максадларидан бири булиб, бемор болаларга психологик ёрдам беришни яхшилаш ва уларни самарали даволаш усулларини белгилашда кулланиладиган воситаларни белгилаш, даволашда тор мутахассислар билан хамкорликда килинган тавсияларининг урнини бахолаш мухим ахамиятга эканлиги хам назарда тутилди. Бунинг учун аутизмли беморларни аниклаш, улардаги белгиларни огирлик даражасини бахолаш, болаларни холатларини динамик кузатувини ташкил килишни уз олдимизга вазифа килиб белгиладик.

Аутизм грекча "autos" суздан олинган булиб, ^'узим" деган маънони билдиради. Аутизм нафакат шизофрения касаллиги балки, узи хам рухий ривожланиш патологияси сифатида намоён булади. Болалар аутизми белгилари 3

ёшгача намоён булиб, Каннер касаллиги деб айтилади. Бухоро вилоят рухий-асаб касалликлари диспансерида даволанаётган беморлар орасидан аутизм белгилари бор булган 50 та угил болаларни даволаш стандартларидаги текширув усулларидан утказилиб, уларнинг холати махсус шкалалар оркали бахоланди. Шу билан бирга аутизмли болаларни диагностикасида Лора Винча 3 лик симптоми хам бахоланди ва улардаги аутизмнинг белгиларини аниклаш учун бахолаш тести утказилди.

Болаларда ижтимоий муносабатларнинг чекланганлиги, вербал ва новербал мулокот ва тасаввурлар жабхасида сифатий ёмонлашиш, фаоллик ва кизикишларининг турини чегараланганлиги даражаси аникланди. Шу билан бир каторда болада ижтимоий таъсирлар меъёрини англашнинг етишмаслиги, яъни дунёкараши торлиги, ижтимоий муносабатлар сферасининг ёмонлашуви, бошка инсонлар борлигини етарлича сезмаслик, инсонни буюм деб караш, унинг хисларига бефарклик, кайгу, гам, хасрат, хамдардлик хисларининг йуклиги, таклид ёки мос жавоб реакциясининг йуклиги, тенгкурлари билан уйнашнинг бузилиши ёки йуклиги, дустона алокаларни боглаш кобилиятининг яккол бузилиши кузатилди ва огирлиги бахоланди. Кузатувимиздаги 25 та беморни куйидаги белгилар ва холатлар асосида белгиларнинг учраши даражаси белгиланди. Болаларни холатларини урганишда логопед ва психолог жалб килиниб, махсус текширувлар ва машгулотлар олиб борилди.

1-жадвал

Асосий ва назорат гурухидаги болалардаги аутизм белгиларининг учраши

Асосий

гурух Назорат гурухи

№ Белгилар ва холатлар (n=25) (n=25)

1. Якка колишга интилиш 25 25

2. Бир хил вазият ва шароитга урганиб

колиш 22 23

3. Кучли механик хотира 20 19

4. Кечиккан эхолалия 19 20

5. Ташки таъсиротларга чидамсизлик 22 21

6. Фаоллик даражаси чекланган дастур 20 21

^иликлари, мимикаси, нутк оханги каби мулокот формалари йуклиги, нигохининг сустлиги, мимикаси кашшоклиги, зурикиш борлиги, самимийлик йуклиги, саломлашмаслик, бир нуктага караб хаёл суриб утириши холатлари учрашига караб аутизм белгилари огирлик даражаси бахоланди хамда тегишлича узгаришларини динамикада кузатилиб коррекция йуллари ишлаб чикилди. Унга

кура асосий гурух беморлариниг 25 нафарида якка колишга интилиш, гапирмаслик, уз фикри билан бандлик кузатилди. 22 болада бир хил вазият ва шароитга урганиб колиш, кизикишларининг пастлиги, эътиборсизлик ва узини нокулай хис килиш хислари намоён булди. 20 нафар болада кучли механик хотира кузатилиб маълум вакт оралигида ахборотни эслаб колишлари яхшилиги аникланди. 19 болада кечиккан эхолалия яъни берилган саволни такрорлаш ва уни тушунмаганлигини айтиш холатлари кузатилди, 22 болада ташки таъсиротларга чидамсизлик ва фаоллик даражаси чекланган холатлар кузатилди. Болаларда тасаввурлар кашшоклиги, сузларни нотугри талаффуз килиш, ургуларини нотугри куйиб айтиш, нуткини сурок тонда булиши холатлари хам учради.

2-жадвал

Асосий ва назорат гурухидаги болаларда даволашгача булган курсаткичлар

№ Симптомлар Асосий гурух (n=25) Назорат гурухи (n=25)

1. Болада ижтимоий таъсирлар меъёрини англашини етишмаслиги. 24 23

2. Ижтимоий муносабатлар сферасининг ёмонлашуви. 22 21

3. Инсонни буюм деб караш унинг хисларига бефарклик. 22 23

4. Кайгу, гам, хасрат, хамдардлик хисларининг йуклиги. 24 22

5. Таклид ёки мос жавоб реакциясининг йуклиги. 24 23

6. Тенгкурлари билан уйнашнинг бузилиши ёки йуклиги 23 22

7. Дустона алокаларни боглаш кобилиятининг яккол бузилиши. 22 23

8. Бошка инсонлар борлигини етарлича сезмаслик. 23 23

9. Дунёкараши торлиги. 23 23

Текширишлар натижасида асосий гурухдаги болаларда ижтимоий таъсирлар меъёрини англашини етишмаслиги 96% назорат гурухида 92%, бошка ижтимоий муносабатлар сферасининг ёмонлашуви асосий гурухда 88% назорат гурухида 84%, бошка инсонлар борлигини етарлича сезмаслик, инсонни буюм

деб караш, унинг хисларига бефаркдик, кайгу, гам, хасрат, хамдардлик хисларининг йуклиги асосий гурух болаларида 88% назорат гурухидаги болаларда 92%, таклид ёки мос жавоб реакицясининг йуклиги асосий гурухда 96% назорат гурухида 92%, тенгкурлари билан уйнашнинг бузилиши ёки йуклиги асосий гурухда 92% назорат гурухида 88%, дустона алокаларни боглаш кобилиятининг яккол пасайиши ва дунёкарашнинг торлиги мос равишда асосий ва назорат гурухларида 92% учради.

Болаларнинг дунёкараши, ижтимоий муносабатлари, бошка инсонлар билан мулокотларининг чегараланганлиги, хаттоки уларни борлигини етарлича сезмаслик, инсонларга эътиборсизлик, уларга буюм деб караш, уларнинг хисларига бефарклик, кайгу, гам, хасрат, хамдардлик хисларининг йуклиги, вазиятларда мос жавоб реакциясининг йуклиги, тенгкурлари билан болаларча уйнашнинг бузилиши ёки йуклиги, дустона алокаларни боглаш кобилиятининг яккол пасайиши бу болаларни жамиятда уз урнини топишлари учун катта тусик булиб хисобланади. Бундай холатлар боланинг дунёкарашини шаклланишига салбий таъсир этиши билан бир каторда, оиланинг бошка аъзоларига хам уз таъсирини курсатади. Айникса бола билан бирга коладиган кишига у билан ишлаш анча мураккаб ва мушкул. Шу сабабли бундай болаларни уз вактида аниклаб тугри ташхис куйиб даволаш муолажаларини эрта бошлаш максадга мувофик. Асосий гурухдаги болаларда даволаш муолажаларига ноотроплар ва бош мия метаболизмини яхшиловчи воситалар билан бир каторда логопед, психолог машклари утказиб борилди. Назорат гурухидаги болаларда эса анаънавий даволаш чоралари утказилиб натижаларини таккослаганда улар куйидагича булиб, у 3-жадвалда уз аксини топди.

3-жадвал

Асосий ва назорат гурухидаги болаларда тиббий муолажалардан кейинги курсаткичлар

№ Симптомлар Асосий гурух (n=25) Назорат гурухи (n=25)

1. Болада ижтимоий таъсирлар меъёрини англашини етишмаслиги. 12 18

2. Ижтимоий муносабатлар сферасининг ёмонлашуви. 11 17

3. Инсонни буюм деб караш унинг хисларига бефарклик. 10 16

4. Кайгу, гам, хасрат, хамдардлик хисларининг йуклиги. 13 18

5. Таклид ёки мос жавоб реакциясининг йуклиги. 12 15

6. Тенгкурлари билан уйнашнинг бузилиши ёки йуклиги 8 13

7. Дустона алокаларни боглаш кобилиятининг яккол бузилиши. 11 17

8. Бошка инсонлар борлигини етарлича сезмаслик. 8 15

9. Дунёкараши торлиги. 13 18

Текширувимиздаги болаларда тутканок хуружларининг кузатилиб туриши ууларнинг частотасини юкорилиги аутизмнинг органик табиатли эканлигини билдирди. Аутизм ва рухий ривожланишнинг умумий куриниши уртасида богликлик кузатилиб, улардаги интеллект даражаси 70% дан паст булиши аникланди [6-15] . Болаларни даволашда болага жамоа орасида узини тутиш коидалари ургатилди, одатлар болада куникма хосил булгунча ургатилди, уз-узига хизмат курсатиш куникмаларини ургатилди.

4-жадвал

Даволашгача асосий гурухдаги болалардаги узгаришларни бахолаш

№ Белгилар Даволашгача асосий гурух (n=25)

1 балл 2 балл 3 балл

1. Мимикаси кашшоклиги - 17 8

2. Нут; оханги пастлиги - 12 13

3. Нигохи сустлиги - 11 14

4. Тасаввури кашшоклиги - 13 11

5. Зурикиш борлиги - 11 14

6. Самимийлик йуклиги - 10 15

7. Хаёл суриши - 9 16

8. Сузларни нотугри талаффуз килиш - 8 17

9. Ургуларини нотугри куйиб айтиш - 12 13

10. Нуткини сурок тонда булиши - 11 14

Болаларни нуткини равон килиш максадида логопед билан хамкорликда иш олиб борилди ва уларнинг нуткидаги нуксон бартараф килинди. Болаларни даволаш максадида интеллан сиропи, ноофен таблеткаси, актовегин ва кортексин инъекцион формада боскичма-боскич тавсия этилди. Болаларни холатини коррекция килишда седатив ва тинчлантирувчи препаратлар мутлоко

nmnaranMagn Ba ynap 6nnaH ncnxonornK Ba ncnxoTepaneBTnK MamFynoraap ncnxonornnap TOMoHngaH onn6 6opnngn.

5-^agBan

^aBonamgaH KeftnH acocnn rypyxgarn 6onanapgarn y3rapnmnapHHH 6axonam

№ Benrnnap ^aBonaHraHgaH ^aBonaHraHgaH

KeHnH acocnn KeHnH Ha3opar

rypyxn (n=25) rypyxn (n=25)

1 2 3 1 2 3

6ann 6ann 6ann 6ann 6ann

1. MnMnKacn KammoKgnrn 3 11 11 7 12 6

2. HyTK oxaHrn nacTnnrn 3 10 12 6 14 5

3. Hnroxn cycTnnrn 4 7 14 8 12 5

4. TacaBBypn KammoKgnrn 2 8 15 5 18 2

5. Зypнкнm 6opnnrn 3 5 17 6 16 3

6. CaMnMnfinnK HyKgnrn 4 9 12 7 14 4

7. Xaen cypnmn 2 9 14 5 16 4

8. Cy3napHn HoTyrpn Tana$$y3 Knnnm 3 9 13 7 13 5

9. YpFynapnHn HoTyrpn Kyfin6 aHTnm 3 10 12 6 15 4

10. HyTKnHn cypoK ToHga Synnmn 2 12 11 8 14 3

^aBonamgaH KeHHH acocnn rypyxgarn 6onanapgarn y3rapnmnap ce3nnapnn gapa«:aga y3rapgn, atHH ornp gapa^agarn 6y3nnnmnap nacafign Ba acocaH eHrnn gapa^agarn 6y3nnnmnap Ky3arangn [16-30]. Bonanapga MHMHKa ^OHnaHgn, HyTKnga oxaHr naHgo 6yngn, Hnroxn Ba TacaBBypn MatHonn 6yngn, hhkh xhcchh 3ypnKnm Ba xaen cypnm xonaraapn nacafign. BonanapHnHr h^thmohH OHrn Ba gyHe^apamn ce3nnapnn gapa^aga ycgn. Ha3opaT rypyxngarn 6onanapgarn y3rapnmnap nacT 6ynn6, 6y 6onanapHnHr h^THMOHH MocnamyBnHn кннннпamyвнгa onn6 Kengn.

Xy^oca ypHHga myHH aTmim ^oh3kh 6onanapga ayTn3MHn 6apBaKT aHn^nam, ynapHn gaBonam ^apaeHnga HOOTponnap Ba MeTa6onnK BocnranapHn Kynnam H^THMOHH MocnamyBHn Te3namTnpagn, xaeTnft Ba3ntfraapga y3nHn TyTnmHn, Knmnnap 6nnaH MynoKpT кyннкмaпapннн maKmaHnmnHn yfiroTagn. ^aBonam gacTypnra negarornK Ba ncnxonornK nmnapHnHr xaMoxaHr onn6 Sopnnnmn ayTn3M xonarnn AHaga caMapann gaBonamga Kyn Kenagn. BonanapHn gaBonamga ncnxoTepaneBTnK Myona^anapHnHr Ky-MaHnnnmn, H^THMOHH acoparaapHnHr KaMafinmnra Ba Te3poK arpo^-MyxnTra Mocnamnmnra onn6 Kenagn.

REFERENCES

[1] Nazarova, F. (2022). Qaridoshlar orasidagi ofat. Scientific progress, 3(1), 663-669.

[2] Nazarova, F., & Hudaikulova, N. (2019). Healthy generation-the basis of a healthy family. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(7), 69-73.

[3] Nazarov, A. (2021). Challenges to Uzbekistan's secure and stable political development in the context of globalization. Journal on International Social Science, 1(1), 26-31.

[4] Nazarov, A. (2021). Healthy generation-the basis of a healthy family. Galaxy International Interdisciplinary Research Journal, 9(11), 409-413

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

[5] Nazarov, A. (2021). The impact of the chemical industry on the environment. Eurasian journal of academic research 1(8), 145-148

[6] Утаганова, Г. Х., Джурабекова, А. Т., & Мавлянова, З. Ф. (2009). Натальные шейно-спондилогенные поражения (к оценке лечения задержки нервно-психического развития). РМЖ, 17(15), 956-958.

[7] Умирова, С. М., Мавлянова, З. Ф., & Сабирова, Ш. Б. (2019). Реабилитационные мероприятия при протрузии межпозвонковых дисков поясничного отдела позвоночника, у спортсменов занимающихся различными видами единоборства. Достижения науки и образования, (12 (53)).

[8] Камилова, Р. Т., Исакова, Л. И., Мавлянова, З. Ф., & Ким, О. А. (2017). Оценка влияния систематических занятий различными группами видов спорта на гармоничность физического развития организма юных спортсменов Узбекистана. Спортивная медицина: наука и практика, 7(1), 86-91.

[9] Логинова, Н. Н., & Бойко, И. В. (2010). Оценка эффективности реабилитационных мероприятий у больных с профессиональными вегетативно -сенсорными полиневропатиями от воздействия физических перегрузок. Медицина труда и промышленная экология, (4), 39-42.

[10] Баратова, С. С., Мавлянова, З. Ф., & Бурханова, Г. Л. (2019). Исследование допустимых значений параметров тела спортсменов при помощи биоимпедансометрии. Вопросы науки и образования, (31 (81)).

[11] Шарафова, И. А., Мавлянова, З. Ф., & Баратова, С. С. (2019). Лечебная гимнастика как важная часть реабилитации при нейропатии лицевого нерва. Достижения науки и образования, (12 (53)).

[12] Abdusalomova, M. A., & Mavlyanova, Z. F. (2018). Optimizatsiya primeneniya Lazeroterapii Pri Migreni. Молодежный инновационный вестник, 7(S1), 358-358.

[13] Камилова, Р. Т., Мавлянова, З. Ф., Исакова, Л. И., & Шарафова, И. А. (2017). Сравнительная оценка показателей силовых индексов ведущей руки и спины среди детей Узбекистана, занимающихся различными группами видов спорта. Спортивная медицина: наука и практика, 7(2), 61-69.

[14] Абдусаматова, Б. Э., Башарова, Л. М., Мавлянова, З. Ф., & Камилов, Ж. А. (2015). Частота выполнения утренней гимнастики и закаливающих процедур среди учащихся. Вестник Казахского Национального медицинского университета, (4).

[15] Mavlyanova, Z. F. (2019). Nutritional status and its condition in patients with cerebral palsy. Problems of biology and medicine, (4), 216-222.

[16] Камилова, Р. Т., Мавлянова, З. Ф., Абдусаматова, Б. Э., & Исакова, Л. И. (2017). Занятость спортом и уровень двигательной активности учащихся. Спортивная медицина: наука и практика, 7(3), 86-91.

[17] Расулова, Н. А. (2010). Многофакторная оценка нарушений фосфорно-кальциевого обмена в прогнозировании и предупреждении последствий рахита. Автореферат дисс.... кандмед. наук. Ташкент, 19.

[18] Ахмедова, М. М., Шарипов, Р. Х., & Расулова, Н. А. (2015). Дизметаболическая нефропатия. Учебно-методическая рекомендация. Самарканд, 26.

[19] Расулова, Н. А. (2009). Клиническая значимость факторов риска развития рахита у детей. Врач-аспирант, (7), 567.

[20] Güngör, D., BiQer, I., Pereira, R. R., Rasulov, A. S., Rachimov, A. U., Mavlyanov, S., ... & Brabin, B. J. (2008). Prevalence of vitamin D deficiency in Samarkand, Uzbekistan. Journal of Nutritional & Environmental Medicine, 17(4), 223-231.

[21] Шарипов, Р. Х., & Расулова, Н. А. (2017). Бронхообструктивный синдром и методы коррекции у детей. Вестник врача, (1), 52.

[22] Ахмедова, М. М., Шарипов, Р. Х., Расулова, Н. А., Расулов, А. С., & Ирбутаева, Л. Т. (2019). Дифференциальная диагностика поражения почек обменного генеза у детей раннего возраста. Достижения науки и образования, (12

(53)).

[23] Расулова, Н. А., Расулов, А. С., Шарипов, Р. Х., Ахмедова, М. М., & Ирбутаева, Л. Т. (2019). Оценка значимости уровня 25 (он) d3 в сыворотке крови и его влияние на профилактику рахита у детей 1-го года жизни. Достижения науки и образования, (11 (52)).

[24] Расулова, Н. А., Шарипов, Р. Х., Расулов, А. С., Ахмедова, М. М., & Ирбутаева, Л. Т. (2017). Взаимосвязь факторов риска развития рахита с уровнем 25 (он) d3 в сыворотке крови у детей. Вестник врача, 40.

[25] Шарипов, Р. Х., Ахмедова, М. М., Расулова, Н. А., Расулов, А. С., & Ирбутаева, Л. Т. (2019). Сравнительная оценка эффективности бронходилятаторов при обструктивных состояниях у детей. Достижения науки и образования, (11 (52)).

[26] Rasulova, N. A., & Irbutaeva, L. T. (2021). THE EFFECTIVENESS OF NEBULIZER THERAPY IN BRONCHO-OBSTRUCTIVE CONDITIONS. CENTRAL ASIAN JOURNAL OF MEDICAL AND NATURAL SCIENCES, 2(3), 178-181.

[27] Ниёзов, Ш. Т., Джурабекова, А. Т., & Мавлянова, З. Ф. (2011). Эффективность озонотерапии в комплексном лечении миелитов у детей. Врач-аспирант, 45(2.3), 516-521.

[28] Юсупова, Н. Н., Мавлянова, З. Ф., & Джурабекова, А. Т. (2015). Коррекция болевого синдрома у больных с острым нарушением мозгового кровообращения. Российский журнал боли, (1), 98-98.

[29] Баратова, С. С., Мавлянова, З. Ф., & Шарафова, И. А. (2016). Индивидуально -типологические особенности, обуславливающие выбор вида спортивной деятельности. In Современные проблемы психологии и образования в контексте работы с различными категориями детей и молодежи (pp. 190-191).

[30] Mavlyanova, Z., Burkhanova, G., Ravshanova, M., Makhmudov, S., & Kholboyev, S. (2020). Improving the tactics of treating children with severe cerebral palsy. European Journal of Molecular & Clinical Medicine, 7(2), 2020.

[31] Мавлянова, З. Ф., & Ким, О. А. (2015). К вопросу о немедикаментозном лечении дисциркуляторной энцефалопатии у лиц пожилого возраста. In Бюллетень медицинских интернет-конференций (Vol. 5, No. 3). Общество с ограниченной ответственностью «Наука и инновации».

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.