Научная статья на тему 'МАКТАБ ЁШИДАГИ СКОЛИОЗИ МАВЖУД БЎЛГАН БОЛАЛАРНИ ТАЯНЧ-ҲАРАКАТ АППАРАТНИНГ ФУНКЦИОНАЛ ҲОЛАТИНИ ТИКЛАШ'

МАКТАБ ЁШИДАГИ СКОЛИОЗИ МАВЖУД БЎЛГАН БОЛАЛАРНИ ТАЯНЧ-ҲАРАКАТ АППАРАТНИНГ ФУНКЦИОНАЛ ҲОЛАТИНИ ТИКЛАШ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

453
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Сколиоз / болалар / таянч-ҳаракат аппарати / функционал ҳолат / тикланиш / Scoliosis / children / musculoskeletal system / functional state / recovery.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — М. Д. Пулатова, С. С. Шукурова, М. Алламуратов

Сколиоз билан касалланган болаларда жисмоний тикланиш усуллари ишлаб чиқилди ва уларнинг организм фнкционал холатига таъсири баҳоланди.Жисмоний машқлар мажмуаси сколиоз билан кассаланган болаларда таянч-харакат аппаратининг функционал кўрсаткичларига ижобий таъсир кўрсатиши аниқланди

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

IMPROVEMENT IN THE FUNCTIONAL STATE OF THE MUSCULOSKELETAL SYSTEM IN SCHOOLAGE CHILDREN WITH SCOLIOSIS

A set of physical reabilitation measures for schoolchildren with scoliosis was developed and their effect on the functional state of the organism was assessed. The positive effect of the complex of physical exercises on the functional indices of the musculoskeletal system of children with scoliosis was established.

Текст научной работы на тему «МАКТАБ ЁШИДАГИ СКОЛИОЗИ МАВЖУД БЎЛГАН БОЛАЛАРНИ ТАЯНЧ-ҲАРАКАТ АППАРАТНИНГ ФУНКЦИОНАЛ ҲОЛАТИНИ ТИКЛАШ»

МАКТАБ ЁШИДАГИ СКОЛИОЗИ МАВЖУД БУЛГАН БОЛАЛАРНИ ТАЯНЧ-ХАРАКАТ АППАРАТНИНГ ФУНКЦИОНАЛ ХОЛАТИНИ

ТИКЛАШ

М. Д. Пулатова

Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети доценти

С. С. Шукурова

Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети доценти

М. Алламуратов

Узбекистан давлат жисмоний тарбия ва спорт университети доценти

АННОТАЦИЯ

Сколиоз билан касалланган болаларда жисмоний тикланиш усуллари ишлаб чикилди ва уларнинг организм фнкционал холатига таъсири бахоланди.Жисмоний машклар мажмуаси сколиоз билан кассаланган болаларда таянч-харакат аппаратининг функционал курсаткичларига ижобий таъсир курсатиши аникланди.

Калит сузлар:п Сколиоз,болалар,таянч-харакат аппарата, функционал х,олат,тикланиш.

IMPROVEMENT IN THE FUNCTIONAL STATE OF THE MUSCULOSKELETAL SYSTEM IN SCHOOLAGE CHILDREN WITH

SCOLIOSIS

ABSTRACT

A set of physical reabilitation measures for schoolchildren with scoliosis was developed and their effect on the functional state of the organism was assessed. The positive effect of the complex of physical exercises on the functional indices of the musculoskeletal system of children with scoliosis was established.

Keywords: Scoliosis, children, musculoskeletal system, functional state, recovery.

КИРИШ

Мактаб ёшидаги болаларнинг умурткаси кийшайиши сабабларидан бири нотугри овкатланиш хдмда улар тугри юриш, туриш, утиришни билмаслиги ва

Academic Research, Uzbekistan 1834 www.ares.uz

тула жисмоний фаолиятидан ажралган холатда булганликларидир. Бу телевидение авлоди деб аталадиган мактаб укувчилари тугрисида гап бормокда. Биринчи кундан бошлаб мактабда боланинг умурткаси огир юк таъсирига тушиб колиши. Камхаракатлилик, нотугри жисмоний тарбия, нокулай жихозлар (парта), тугри гавдани тутиш одоби булмаганлиги - барчаси харакат-таянч тизимини ёмонлашувига олиб келишига,улардан бири сколиоз кассалигидир (ПотапчукА.А., ДидурМ.Д. 2001).

АДАБИЁТЛАР ТАДЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Сколиоз (умуртка погонасини бузилиши) келгусида бола елкасида огрик пайдо булишига олиб келиб, гавдани тутиши бузилади. Гавдани тутиши бузилганда скелет шаклини узгартиради, бугинлар, пайлар, мушак богламларига босим нотугри таксимланиб, барча харакат-таянч тизими азият чекади ва умурткани рессор функциялари ёмонлашади. Умурткани рессор функциясини пасайиши бош ва орка мияни юришда, югуришда ва бошка харакатларни амалга оширишда уларни доимо шикастланишига олиб келади, бу эса юкори асаб фаолиятига салбий таъсир этиб, иш кобилияти пасайиши олиб келади. Бундан ташкари гавдани тутишда огишма пайдо булишига ички органлар мутасил холатдан узгариб кетишлари ва бошка тукима хамда органлари томонидан кисиб куйилишига олиб келиши мумкин . Умурткада жойлашган орка мия купгина рефлексларда катнашади. Умуртканинг холати бузилганда орка мия асабларини сикилиши руй беради, орка мия суюклигини айланиши бузилишига, бу эса барча организмга салбий таъсир этади (Вайнбаум Я. С. 2013).

Умуртка холатини бузилиши, ички органлар фаолиятига зарар етказилиши мумкин, бунда кукрак кафаси ва диафрагма харакатини физиологик меъёрга нисбатан упкани тириклик сигимини пасайиши, ички кукрак босимининг узгариши кузатилади. Шу каби узгаришлар юрак-томир ва нафас олиш тизимларига салбий таъсир килиб, физиологик имкониятларини пасайишига олиб келади ва организмнинг адаптив имкониятларини бузади . Орка ва корин мушак пайлари кучсизлиги, умуртка холатининг кийшайиши ичак перистальтикаси ва сафро хайдаш йулларини бузилишига олиб келади. Асаб титзимига зарар етказишдан ташкари, умуртка укини хар-хил деформация таъсирларига чидамлиги пасаяди, бу эса умурткани кийшайишига шароит яратади. Гавдани тутишда жадаллашаётган нуксонлар баъзи бир ички

органларининг иннервациясини таъсирига тушиб колади (Овсепян В.А. Л.2008).

Асосий даволаниш - махсус машкларни узига камраб олган булиб, улар доимо ижобий натижа беради, ва баъзи-бир холатлардан истисно тарикасида хирургик аралашишни талаб этган холатлар хам зарур булади. Маълум булган сколиозни даволаш усуллар орасида хамма шугулланувчиларнинг функционал холатини хисобга олган холда машклар мажмуаси хозиргача аник белгиланмаган.

Шундай килиб, биз сколиоз билан касалланган бир гурух болаларда жисмоний тикланиш усули ва чораларини уларнинг организмига таъсирини бахолашни максад килиб олдик,хамда сколиоз билан касаланнган экспериментам бир гурух болаларда жисмоний тикланишнинг ижобий таъсири урганилди. Ушбу беморларда жисмоний машклар мажмуаси ёрдамида жисмоний тикланиш бугунги кунда жуда ахамиятли вазифалардан хисобланади.

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Умурткани функционал холатини бахолаш учун дастлаб унинг харакатчанлиги аникланди. Аниклаш усули куйидагилардан иборат: тик туриш бошлангич холатдан сантиметр улчагич билан, 7 буйин умурткасининг остик усмалардан думгазагача, куйиб улчанади. Такрор улчаш тизза бугинлари тугри турганда, олдинга максимал эгилиш холатда олиб борилади. Улчаш орасидаги фарк умурткани харакатланишини ифодалайди.Катта ёшдаги болаларда умурткани харакатланиши 4 см. кам булмаслиги керак(Вайнбаум Я. С.Б, 2013).-Машкларни бажаришда барча услубий курсатмаларга риоя килинди:

1. Машкларни бажариш меъёри секинллашган:

2. Х,ар бир машкларни кайтариш меъёри 4-8-12 мартадан:

3. Тугри ва аник бажаришга интилиш:

4. Сколиознинг боскичи нисбатан харакатларни амплитудасини танлаб олиш.

Машгулотга тайёрлагарлик кисми девор олдида гавдани тугри тутиш билан шакллантирилади. Болалар девор олдига оркалари билан туриб бешта нукталари билан тегиб туради: энса, кураклар, сонлар, болдир ва товонлар.Сунг бир неча сония мобайнида ушбу холатни таянчсиз саклаб колиб,яна бир бор девор билан тегишни кайтаради,сунгра машкларни юришда бажаради. Ундан кейин умумий ривожлантирувчи машкларни бажаришга утилади ва машклар аста-секинлик билан хар-хил мушак гурухларини камраб оладиган машкларга утилади.

Тайёргарлик кисми.

1. Бошлангич холат (Б.Х) 30 сония девор олдида туриб, энса, кураклар, сонлар, болдир ва товонлар деворга тегиб туради. Девор олдида туриб кейин олдинга 5 кадам куйиш керак ва гавдани тутишни назорат килиш керак(3 марта кайтарилади).

2. Куллар белда,оёк учида юриш.

3. Куллар белда,товонларда юриш.

4. Куллар белда,оёк кафтининг ташки томонида юриш.

5. Куллар белда,тиззани баланд кутариб юриш.

6. Б.Х,. Туриб, 1-кулларни тепага кутариш-нафас олиш,2-кулларни тушириб -нафас чикариш.

7. Б.Х. Туриб, кулларни олдинга узатиш, 1-кулларни ён атрофга (куракларни бирлаштириш), 2-Б.Х.

8. Б.Х. Туриб, куллар белда, 1-куракларни бир-бирига якинлаштириш, 2-Б.Х.

9. Б.Х. Туриб, куллар белда, 1-гавдани унг томонга буриш, унг кул ён томонга, унга, 2-Б.Х., 1-гавдани чап томонга буриш, чап кул ён томонга,чапга.

10. Б.Х. Куллар белда, утириб туриш.

Меъёрлар: машклар юришда 30 сониядан бажарилади, хар бир машк 8-10 марта кайтарилади уртача меъёрда, услубий тавсиялар: жисмоний машкларни бажаришда услубчи гавдани тугри тутилишини назорат килиб, бошни, гавдани, елкалар эркин холатда, куракларни гавдага ёпиштириб куйилишига, кукрак кафаси нисбатан корин ичга тортилади, елка белбоги ва бел учбурчаги симметрик холат билан ифодаланади.

Машгулотнинг асосий кисми-умурткани функционал холатини шаклланиши, мушак корсетини машк килиш, оркада ётиб, коринда, бикинда, тизза ва кафтларни ерга куйган холда туриб, бошлангич холатни енгиллаштириш учун бажаришда махсус машкларга эътибор берилади. Мушак корсетини шакллантириши учун машклар гурухига орка мушакларига ва курсок прессига жисмоний машклар киритилган.

1. Умурткани эркин холати. Классик машк -тизза ва кафтларни ерга куйган холда туриб юриш. 2-3 дакика бажарилади.

2. Оркага тушак солиб ётилади. Орка учун машклар асосан курсок прессини мушакларини мустахкамлаш учун кулланади.

3. Умурткани "Тортиб чикиш". Оркада ётиб, товонлар билан "оркага" узатилади, уч билан "олдинга", 3-4 марта "тортиб чикишни" 10-15 сонияда бажарилади.

4. Велосипед машкини бажариш. Оркада ётиб, куллар бош оркасида ёки гавдани ушлаган х,олда, оёклар билан велосипедда юришни киёслаб харакатланамиз. Бунда асосан оёкларни харакатланиш амплитудасининг куп кисми гавдани "пастки кисмида" булиши керак, оёкларни корин устида харакатлантириш керак эмас. Мухими, тугриланаётган оёк ерда навбатма-навбат утиб кетиш керак. Бажариш тезлиги - уртача.(30-40 с.).

5. Кайчи машкини бажариш. Оркада ётиб, куллар бош оркасида ёки гавдани ушлаган холда, горизонтал бир-бирини кесиб утиш ва оёклар билан вертикал холатда утказилади. Унда горизонтал харакатларни ерда бажарилади. Бажариш тезлиги-уртача. 2-3с. якинлашишни 30-40 сонияда бажарилади.

6. Энди коринга огдарилади. Кориндаги машклар асосида орка мушакларни мустахкамлаш учун бажарилади.

7. Тортиб олиш, 2-чи машкга ухшаб бажарилади, у факат коринда.

8. Сузиш машкини бажариш. Бошлангич холат - коринда ётиб, оёклар текис, тугри, бош кафтларнинг ички томонига суянган холда.

Белда энгашилади (бош, гавдани тепа кисми, куллар ва оёклар кутарилган холда, таяниш нуктаси-коринда). Шу холатни ушлаб туриб, брасс усули билан сузиш харакатлари бажарилади: куллар олдинга, оёкларни атрофга кериб куйилади: куллар атрофга, оёклар бирлаштирилади: куллар елкага, оёклар хар доимгидек бирга. 2-3 якинлашишни 10-15 марта кайтариб бажарилади, якинлашиш орасида киска дам олинади (5-10 сония).

9. Кайчи усули. Коринда ётиб, оёклар тугри, текис, бош кафтларнинг ички томонига суянган холда амалга оширилади. Оёклар билан горизонтал бир-бирини кесиб утиш ва харакатлари бажарилади. Асосан ушбу машкни бажаришда сонни ердан узиб олинади. Бажариш тезлиги - уртача. 2-3 якинлашишни 30-40 сониядан бажарилади.

10. Ушлаб туриш усули. Коринда ётиб, оёклар тугри, текис, бош кафтларнинг ички томонига суянган. Оёкларни ва гавданинг тепа кисмини кутарамиз, белдан энгашамиз (бош, гавдани тепа кисми, куллар ва оёклар кутарилган, суяниш нуктаси-корин). Оёклар бирга, куллар атроф томонга, кафтларни тепага бураб чикариш.

Статик холатда 10-15 сонияга котиб турилади. Нафас олишни ушлаб турмасдан ушбу машкни бажаришда сонни ердан узиб олинади. 3-4 якинлашишни кайтариш мобайнида орасида (5-10 сония) дам олиб бажарилади.

ХУЛОСА

Жисмоний машклар билан шугулланиш окибатида аста-секин хаяжонланиш холатига утмаслик учун шароитлар яратилади. Бунга умурткани харакатланишига машклар ёрдам беради. Бошлангич холат - тик туриш.

1). Кулларни айлантириш. Куракларни белгилаш учун машклар. Кузгу олдида туриб (гавдани тутиш назорат килиш), тирсакларни атрофга, кул бармоклари елкага куйиш. Кулларни орка томонга айлантиришни бажарилади. (соат юриши буйича). Бу машкда харакатининг катта амплитудаси керак эмас, вахоланки, тирсаклар айланиш мобайнида катта айлана хосил килмаслиги керак. Бажариш тезлиги-секин, 2-3 якинлашишни 20-30 сония мобайнида бажариб, уларнинг орасида кискача дам олинади.

Жисмоний тикланишнинг аяш максадида гавдани тутишда бузилиши бор болаларда, давом этиш муддати 24 муожалардан иборат эканлигида, асосий ва солиштириш гурухидаги кизларда умурткани харакатланиш курсатгичи асосий гурухда 3.1 ± 0,7, солиштириш гурухида 4,0 ± 0.6, аяш тартибини охирида асосий гурухидаги киз болаларда 4,0 ± 0.7, контроль гурухида 4,8 ± 0.6. Тадкикот максади, сколиозли болалар организмига жисмоний тиклашиш усул ва воситаларни таъсирини бахолаш эди. Бундан ташкари сколиозли беъморларни экспериментал гурухи мисолида жисмоний тикланишнинг ижобий самарасини исботлаб бериш, олиб борилган текширишлар асосида кулланилган жисмоний тикланиш даволаш даври (курс), сколиозли экспериментам гурухида умурткани функционал харакатланишига, , экспериментал гурухдаги беъморларда даволаш даврини охирида мушакларни чарчаш сезиларли камайди. Беъморлар бошланишга нисбатан охирида ДЖТ мажмуасини катта гайрат билан бажаришади.

Юкламаларни аста-секин ошиб боришига адеквакт эътибор беришди. Шахсий текширишлар натижалари хамда адабиётлар манбаъларини тахлили асосида айтиш мумкинки жисмоний тикланиш организмни химоялаш кучини ва функционал захирасини оширади. Жисмоний тикланишнинг танлаб олинган адеквакт усуллари ва воситалари тукималар хамда органларнинг трофикасини яхшилайди, бузилган функцияларни тезда тикланишига олиб келади.

Жадвал-1

Гавдани тутишда бузилиши бор булган кизларда умурткани харакатланиш динамикаси

тикланиш тартибда (см)

Текширалаётган гурухлар Жисмоний машклар мажмуаси (аяш тартиби 24 пр.)

Машклардан олдин Машклардан кейин

^излар, асосий гурух, п=5 3.1 4,0

^излар, контрол гурух, п=5 4 4,8

Демак машклардан олдин умурткани харакатчанлик курсатгичлари кизларда 49% дан кам эди. Аяш машкларнинг тартибининг охирида умурткани харакатланиш курсатгичи асосий гурухдаги , кизларда эса -94,1% тенг келди, бу умурткани деформациясини коррекциялаш максади билан такдим этган жисмоний тикланиш усули эффективлиги тугрисида гувох беради.

А ва Б

А-Сколиоз. Машкдан олдин

(2 даража) Б-Сколиоз.Жисмоний тикланишдан кейин (1 даража)

Амалий ахамияти:

Ишнинг амалий ахамияти , жисмоний юкламаларни ишлаб чикилган тартиби сколиоз билан касалланган болаларнинг таянч-харакат аппаратини функционал курсаткичларини самарали кутарилишига имкон беради ва поликлиника, тикланиш марказлари, харакат-таянч аппарати бузилган болалар мактаб-интернатларида,жисмоний тикланиш тадбирларини мутахассислар томонидан фойдаланишга имкон беради.

REFERENCES

1. Хайдаров, М., Алламуратов, М., & Хайруллаева, Н. (2021). Сравнительная оценка физического состояния подростков 11-16 лет с нарушением интеллекта. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

2. Сафарова, Д. Д., Пулатова, М. Д., & Султанова, Ю. А. (2017). Взаимоотношения показателей гемодинамики с проявлением физической работоспособности у спортсменок-дзюдоисток. Наука и спорт: современные тенденции, 14(1).

3. Пулатова, М. Д. (2020). Применение восстановительных комплексов после травматических повреждений квалифицированных борцов. Интернаука, (8-1), 22-23.

4. Шукурова, С. С., Пулатова, М. Д., & Серебряков, В. В. (2021). Изменения показателей макроэлементов в крови у футболистов после физической нагрузки. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

5. Шукурова, С. С., Сейдалиева, Л. Д., & Шарипова, С. Н. (2021). Анализ гемодинамики игроков во время тренировочного процесса. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

6. Кутлимуратов, И. Х. (2021). Футболчиларнинг турли йуналишлардаги тупни ошириб бериш хдракатларини урганиш. Academic research in educational sciences, 2(Special Issue 1).

7. Nazirov, B. S. (2020). Master who devoted his life to sports. Theoretical & Applied Science, (6), 78-82.

8. Алиев, И. Б. (2020). Курашчиларнинг мусобака олди тайёргарлик боскичларидаги толикиш белгиларини турли х, ажмдаги таъсирига караб юкламаларни таксимлаш. Фан-спортга,(2), 42-45.

9. GAZIEV, S. (2020). Improving the speed-strength preparedness of sambo wrestlers at the stage of sports improvement. Фан^портга, (1), 56-60.

10. Bakhtiyorovich, O. B. Improvement of methodology of development of technical and tactical methods with rapid power of belbog wrestlers.

11. Madraimov, H. K., & Aliyev, I. B. (2020). Distribution of training loads, taking into account the pre-competition training of freestyle wrestlers. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 10(9), 348-351.

12. Назаров, Н. Н., & Юсупов, Н. М. (2012). Философские особенности и развитие футбола в республике узбекистан. Педагогические науки, (3), 93-96.

13. НАЗАРОВ, Н. (2020). Мутафаккирлар илмий меросларидан фойдаланган холда спортчи ёшларнинг ахлокий ва эстетик карашларини шакллантириш. Фан-Cпортга, (3), 38-41.

14. Egamberdiyev, I. O. (2021). Unconventional development of balance on land in young kayakers. Academic research in educational sciences, 2(2).

15. Geyger, A. I. (2021). Immunity of swimmers in the conditions of modern training. Academic research in educational sciences, 2(2).

15. Собирова, Ш. У. (2019). Использование рекламных текстов в обучении иностранному языку. Молодой ученый, (18), 48-50.

17. Норбоева, Ф. Р. (2020). Перевод маркетинговых терминов в сфере спорта с английского языка на русский. Интернаука, (26-2), 27-28.

18. Норбоева, Ф. Р. (2020). Процесс преподавания иностранного языка в неязыковом вузе. Интернаука, 20(149 часть 2), 74.

19. Rakhmatullayevna, N. F. (2020). The role of modern pedagogical technologies in the education system. Наука и образование сегодня, (6-2 (53)).

20. Xolisov, B. A. (2017). Yangi iqtisodiy siyosatning turkiston xalq xo'jaligiga ta'siri. УзМУ хабарлари, 129-132.

21. Jurayev, I. B. (2021). Futzal hakamlarining jismoniy tayyorgarlilarini yaxshilash hamda mavsumiy topshiriladigan fifa fitness testiga tayyorlash. Internauka, 4(180), 75-77.

22. Mengliboyev, A. X. (2020). Tarixiy shaxslarning milliy manfaatlar uchun kurashi tarixidan. Утмишга назар, 215-219.

23. Xojiyev, S. S. (2021). Yosh xokkey darvozabonlarining shaybani to'sish harakatlari samaradorligini oshirish. Internauka, 5(181), 99-101.

24. Шукуров, М. Н. (2021). Курашшиларнинг организмига кластерланган махсус тайерлов техник машкларининг таъсири. Наманган Давлат Илмий Ахборотномаси, 366-369.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

25. Ёкубова, Д. Т. (2020). Сурхондарё вилоятида ингичка толали пахтадан юкори хосил олиш агротехникасининг ривожланишида м.с. истоминнинг фаолияти. Хоразм маъмун академияси ахборотномаси, 120-123.

26. Taxirovich, T. T., Madaminovna, K. I., Nurmuhammad o'g'li, N. S., Takhirovich, T. T., & Tokhirjonovich, U. N. (2021). Во „lakli bir jinsli Ьо „lmagan g „ovak qatlamlarda suyuqliklar harakati jarayonini matematik modellashtirish muammolari va asosiy masalalari. Scientific progress, 1(3).

27. Norinov, M. U., Abdukodirov, B. A., Tillavoldiev, A. O., & Urinov, N. T. (2019). Алгоритм устранения шума кусочно-гладкой моделью изображения. Theoretical & Applied Science, (4), 509-512.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.