Научная статья на тему 'ҚАТТИҚ МАИШИЙ ЧИҚИНДИЛАР – ДУНЁДАНИНГ ГЛОБАЛ МУАММОСИДИР'

ҚАТТИҚ МАИШИЙ ЧИҚИНДИЛАР – ДУНЁДАНИНГ ГЛОБАЛ МУАММОСИДИР Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
266
28
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
қаттиқ маиший чиқиндилар / йиғиш / ташиш / чиқиндиларнинг морфологик таркиби / чиқиндиларнинг ресурс салоҳияти. / solid household waste / collection / transportation / morphological composition of waste / resource potential of waste. Recycling / separation / incineration. Municipal solid waste (MSW) / MSW landfills / ecology.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Саидова, Сохибахон Аброржон Қизи

Мамлакатда атроф-муҳитни муҳофаза қилишни таъминлаш, табиий ресурслардан оқилона фойдаланиш, шунингдек, ҳудудларнинг санитария ва экологик ҳолатини яхшилаш соҳасида изчил сиёсат амалга оширилмоқда. Хусусан, қисқа муддатда қаттиқ маиший чиқиндилар билан боғлиқ ишларни амалга ошириш тизимининг инфратузилмасини такомиллаштириш, умумий қуввати йилига миллион тоннадан ортиқ маиший чиқиндиларни қайта ишлаш қувватига эга бўлган маиший чиқиндилар билан боғлиқ ишларни комплекс амалга ошириш кластерларини ташкил этиш бўйича кенг кўламли ишлар олиб борилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Саидова, Сохибахон Аброржон Қизи

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

SOLID HOUSEHOLD WASTE IS A GLOBAL PROBLEM OF THE WORLD

The country pursues a consistent policy in the field of environmental protection, rational use of natural resources, as well as improving the sanitary and ecological state of regions. In particular, large-scale work was carried out in a short time to improve the infrastructure of the solid waste management system, create clusters for the integrated implementation of solid waste management with a total capacity of more than one million tons per year.

Текст научной работы на тему «ҚАТТИҚ МАИШИЙ ЧИҚИНДИЛАР – ДУНЁДАНИНГ ГЛОБАЛ МУАММОСИДИР»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ЦАТТЩ МАИШИЙ ЧЩИНДИЛАР - ДУНЁДАНИНГ ГЛОБАЛ

МУАММОСИДИР

Саидова Сохибахон Аброржон кизи

Фаргона жамоат саломатлиги тиббиёт институти, Узбекистан Республикаси, Фаргона шахар.

АННОТАЦИЯ

Мамлакатда атроф-мууитни мууофаза цилишни таъминлаш, табиий ресурслардан оцилона фойдаланиш, шунингдек, уудудларнинг санитария ва экологик уолатини яхшилаш соуасида изчил сиёсат амалга оширилмоцда.

Хусусан, цисца муддатда цаттиц маиший чициндилар билан боглиц ишларни амалга ошириш тизимининг инфратузилмасини такомиллаштириш, умумий цуввати йилига миллион тоннадан ортиц маиший чициндиларни цайта ишлаш цувватига эга булган маиший чициндилар билан боглиц ишларни комплекс амалга ошириш кластерларини ташкил этиш буйича кенг куламли ишлар олиб борилди.

Калит сузлар: цаттиц маиший чициндилар, йигиш, ташиш, чициндиларнинг морфологик таркиби, чициндиларнингресурс салоуияти.

ТВЕРДЫЕ БЫТОВЫЕ ОТХОДЫ (ТБО)- ГЛОБАЛЬНАЯ ПРОБЛЕМА

Саидова Сохибахон Аброржон кизи

Ферганский медицинский институт общественного здоровья, Республика

Узбекистан., г.Фергана

АННОТАЦИЯ

В стране проводится последовательная политика в области охраны окружающей среды, рационального использования природных ресурсов, а также улучшения санитарно - экологического состояния регионов. В частности, в короткие сроки проведена масштабная работа по совершенствованию инфраструктуры системы общения с твердыми отходами, созданию кластеров комплексной реализации обращения с твердыми бытавыми отходами общей мощностью более одного миллиона тонн в год.

МИРА

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Ключевые слова: твёрдые бытовые отходы, утилизация, сепарация, моно технология, сжигание. твердые бытовые отходы (ТБО), переработка, полигоны захоронения ТБО, экология.

SOLID HOUSEHOLD WASTE IS A GLOBAL PROBLEM

OF THE WORLD

Saidova Sokhibakhon Abrorjon hizi

Assistant of the Department of Communal Hygiene and Occupational Hygiene, Fergana Medical Institute of Public Health, Republic of Uzbekistan., Fergana.

The country pursues a consistent policy in the field of environmental protection, rational use of natural resources, as well as improving the sanitary and ecological state of regions. In particular, large-scale work was carried out in a short time to improve the infrastructure of the solid waste management system, create clusters for the integrated implementation of solid waste management with a total capacity of more than one million tons per year.

Keywords: solid household waste, collection, transportation, morphological composition of waste, resource potential of waste. Recycling, separation, incineration. Municipal solid waste (MSW), MSW landfills, ecology.

Бугунги кyндa 6утун дyнёдa чикиндилaрнинг фyкaролaр хдёти Ba

соFлиFигa, aтроф-мyх1итгa зaрaрли тaъсирининг олдини олиш, чикиндилaр хосил булишини кaмaйтириш Ba yлaрдaн хyжaлик фaолиятидa окилота фойдaлaнилишини тaъминлaшгa кaрaтилгaн кaттa лойих1aлaр aмaлгa оширилмокдa. Сaбaби хдр йили дунё бyйлaб 3 миллиaрддaн ортик jairas; мaиший чикинди хосил булиб келмокдa. Улaрдaн кaмидa 57 фоизи экологик жиx1aтдaн хaвфсиз бyлмaгaн yсyллaр билaн rçama ишлaнaди. Yp^a киши бошига кунлик тyFри келaдигaн мaиший чикинди 1,05 кгни тaшкил этaди, хyдyдлaр кесимидa унинг куйи Ba юкори чегaрaлaри 0,2 дaн 5,5 кг орaликдa тебрaниб тyрaди. Шлркий Осиё Ba Тинч океaни хyдyдидa дунё чикиндисининг 47 фоизгa якин кисми шaкллaнсa, бу кyрсaткич Якин Шлрк Ba Шимолий Африкa дaвлaтлaридa энг кaм - 8 фоизни тaшкил этaди. Осиё Ba Европa

ABSTRACT

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

давлатларида катти; маиший чикиндини туплаш ва кайта ишлаш сиёсати хамда

МУ^ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Купгина давлатларда каттик маиший чикиндини кайта ишлашда бир неча давлат бошкарув даражалари иштирок этиб, махаллий даражадаги органлар асосий уринни эгаллайди. Махаллий органлар чикиндиларни туплашда, ташишда ва кайта ишлашда мухим ахамият касб этмокда. Улар, шунингдек чикиндини олиб кетиш учун тулов микдорини белгилаш ваколатига эга булиши, чикиндиларни йук килиш, кайта ишлашга лицензия ва рухсатнома бериш аксарият холларда давлат ёки унинг худудий ваколатли органлари томонидан амалга оширилмокда.

А^Ш шахарларида чикиндини олиб кетиш одатда ягона тариф буйича амалга оширилади. Ушбу хизматнинг уртача ойлик нархи 9 дан 70 А^Ш долларгачани ташкил килади. Чикагода жойлашган турар-жой биноларида яшовчи ахоли Кучалар ва санитария департаменти томонидан такдим этиладиган чикиндини ташиш хизмати учун хар бир турар-жойга уртача ойлик 9,5 АКШ доллари микдорида пул тулайди. Мазкур сумма сув ва канализация хизматлари билан биргаликда умумий коммунал тулови таркибига киритилган. Амстердамда чикинди учун тулов оилада яшовчи фукаролар сонига караб амалга оширилади, бир киши турадиган хонадон учун йиллик 326 евро микдоридаги тулов амалга оширилса, бир неча кишилик оила 435 еврогача маблаг сарфлаши мумкин.Сеулда фукаролар квартира хаки учун умумий туловни тулайди, унинг таркибига электр энергияси, сув, худудни тозалаш, лифтларга хизмат курсатиш, чикиндини олиб кетиш каби хизматлар киради. Чикинди учун тулов "кушимча хизматлар" таркибига киритилган булиб, умумий туловнинг 10 фоизидан ошмаган микдорда урнатилади. Жанубий Корея чикиндини кайта ишлаш тизимининг яна бир узига хос жихати бу озик-овкат чикиндисини алохида жамланишидир. Х,ар бир чикинди йигиш шохобчасида озик-овкат колдикларини ташлаш учун алохида контейнер ажратилган, бирок уни факатгина ушбу чикинди йигиш шохобчасига бириктирилган турар-жой бинолари ахолиси махсус карта оркали очиши мумкин. Кутига киритилган озик-овкат колдикларининг вазни автоматик равишда кутида улчанади ва фукаро хисобига ёзиб борилади, ой якунида барча хисоблар жамланиб, колдикни утилизация килиш харажати чикарилади хамда у кушимча хизматлар таркибида квартира хаки учун умумий туловга кушилади.

Узбекистонда бу борада амалга оширилаётган ишлар тугрисида суз бормокда.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Умуман ушбу давлатларда чикиндиларни таснифлаш, туплаш, ташиш хамда махаллий, саноат ва хавфли чикиндиларни кайта ишлашнинг асосий жихатларини тартибга солувчи конунчилик амал килади.

Чет элдаги каттик маиший чикиндиларни бошкариш тизимлари

хакида маълумот Шахар чикиндисини йигиш ва ташиш давлатлар буйича фаркланади.

- Ички хизмат курсатиш. Махаллий органлар бевосита чикиндиларни бошкариш буйича хизматларни узлари курсатишлари хам мумкин. Мисол учун, Исроилда, чикинди туплашда хусусий секторнинг роли ошиб бораётган булса-да, махаллий чикиндиларни туплаш буйича ишлар махаллий Канализация ва чикинди департаменти томонидан амалга оширилади. Баъзи холларда, хусусан Норвегиянинг баъзи худудларида чикиндини туплаш, ташиш ва кайта ишлаш хукуки маълум бир махаллий хокимликка карашли корхонага ёки бир неча хокимликларга карашли корхоналарга махсус шартнома тузиш оркали такдим этилиши мумкин.

- Хизматларни танлов асосида тацдим этиш. Маълум бир (ёки бир неча) худуд чикиндисини туплаш, ташиш хизматлари шартнома асосида хусусий ёки бошка шаклдаги хизмат курсатувчи корхоналарга такдим этилиши мумкин. Иктисодий хамкорлик ва ривожланиш ташкилотига (ИХРТ) кирувчи давлатлар, хусусан, Эстония, Польша ва Колумбия каби мамлакатларида танлов асосида худуд чикиндисини туплаш ва ташиш буйича хизматларни курсатувчи корхона танлаб олинади.

Узбекистонда каттик маиший чикиндини туплаш ва кайта ишлашда амалга оширилаётган исло^отлар ва амалдаги тарифлар

Республикамизда 2017-2018 йилларда каттик маиший чикинди билан ишлаш тизими инфратузилмасини такомиллаштириш буйича кенг куламли ишлар олиб борилган. Санитария жихатидан тозалаш буйича республика худудларида 172 та филиалига эга 13 та давлат унитар корхонаси хамда 9 та маиший чикиндилар билан боглик ишларни комплекс амалга ошириш кластерлари ташкил этилган булиб бунда амалга оширилган тадбирлар республика ахолисининг деярли ярмини санитар жихатидан тозалаш буйича хизматлар билан камраб олиш имконини яратди. Бирок, ахолининг каттик маиший чикиндини туплаш ва олиб чикиб кетиш буйича хизматлардан фойдаланиш имконияти асосан республиканинг йирик шахарларида коникарли булиб, кичик шахар ва кишлок жойларда (айникса олис кишлок ахоли яшаш

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

пунктларида) мазкур хизматлар умуман мавжуд эмас ёки етарли даражада камраб олинмаган.

Хрзирда катти; маиший чикиндини туплаш ва олиб кетиш хизматининг нархи вилоятлар буйича фаркланиб, бир ойда киши бошига 2300 сумдан 4500 гачани ташкил этади. Амалдаги тарифлар каттик маиший чикиндини факат туплаш ва олиб кетиш учун булиб, уни саралаш, йук килиш ва кумиш буйича харажатларни уз ичига олмайди.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 17 апрелдаги карори билан 2019-2028 йиллар даврида Узбекистон Республикасида каттик маиший чикиндилар билан боглик ишларни амалга ошириш стратегияси тасдикланган. Жужжат каттик маиший чикиндини кайта ишлашнинг самарали ва замонавий тизимини яратишни кузда тутади.

Стратегияга мувофик, 2019-2028 йиллар давомида умумий хажми 2188,2 млн АКШ долларига тенг микдорда инвестиция киритилиши режалаштирилган.

Стратегияни бир неча боскичларда амалга ошириш кузда тутилган:

- биринчи босцич (2019-2021 йиллар) - каттик маиший чикиндини билан боглик ишларни амалга ошириш сохасидаги конунчилик базасини ва иктисодий тартибга солиш механизмларини такомиллаштириш, ^МЧни туплаш ва олиб чикиб кетиш буйича хизматларнинг самарали ташкиллаштирилишини таъминлаш максадида санитария жихатидан тозалашнинг моддий-техник базасини ва инфратузилмасини ривожлантириш, тулов интизомини мустахкамлаш, каттик маиший чикинди билан боглик ишларни амалга ошириш сохасида экологик таълим тизимини ривожлантириш учун методик ва ахборот таъминотини яратиш;

- иккинчи босцич (2022-2028 йиллар) - каттик маиший чикиндиларни саралаб йигиш буйича инфратузилмани ривожлантириш, полигонларни оптималлаштириш, кайта юклаш станциялари ва чикиндиларни кайта ишлаш объектларини куриш, чикиндилар билан боглик ишларни комплекс амалга ошириш кластерлари фаолиятини такомиллаштириш, уларнинг каттик маиший чикиндиларни кайта ишлаш буйича салохиятини ривожлантириш, шунингдек, куйидаги максадли курсаткичларга эришиш:

ахолини каттик маиший чикиндиларни туплаш ва олиб чикиб кетиш буйича хизматлар билан камраб олиш куламини 100 фоизга етказиш;

хосил буладиган каттик маиший чикиндиларнинг камида 60 фоизини кайта ишлашни таъминлаш;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

узига хос каттик маиший чикиндиларни (таркибида симоб булган чикиндилар, автошиналар, аккумуляторлар, ишлатилиб булинган мойлар, кадоклаш чикиндилари ва х.к.) кайта ишлаш хажмини 25 фоизгача ошириш;

полигонларга кумиш учун йуналтириладиган каттик маиший чикиндилар хажмини 60 фоизгача камайтириш;

барча полигонлар холатини урнатилган талабларга мувофиклаштириш, ёпилган полигон ерларини тулик рекультивация килиш;

каттик маиший чикиндилар билан боглик ишларни амалга ошириш объектларида мукобил энергия манбаларидан 35 фоизгача фойдаланиш; Ишнинг максади:

Шу билан бирга, экологик хавфсизликни таъминлашга кулай шарт-шароитлар яратиш, шунингдек, ахоли пунктларининг санитария холатини лозим даражада шакллантиришга айрим тизимли муаммолар тускинлик килмокда, хусусан:

биринчидан, тегишли инфратузилмани коникарсиз холатга ва ахоли пунктлари хизматлар билан тулик камраб олинишининг таъминланмаслигига олиб келувчи маиший чикиндилар билан боглик ишларни амалга ошириш сохасида давлат-хусусий шериклик етарли даражада жорий этилмаган;

иккинчидан, табиий ресурслардан окилона фойдаланмасликка олиб келаётган иккиламчи моддий ресурслардан фойдаланиш холати, шунингдек, маиший чикиндиларни кайта ишлаш тизими замонавий талабларга жавоб бермайди;

учинчидан, ахоли яшаш пунктларининг ифлосланишига сабаб булаётган полимер плёнкали материаллардан хаддан ташкари куп фойдаланилган ва улар таркалган, шунингдек, мукобил биологик чирийдиган материаллардан фойдаланиш тизими мавжуд эмас;

Статистик тахлилларга кура, сунгги йилларда республикамизда йилига 200 миллион тоннадан ортик саноат чикиндиси (унинг 58 фоизи токсик чикиндилар тоифасига мансуб), 53 миллион тоннага якин маиший чикинди хосил булади. Чикиндихоналар ва чикинди саклаш омборхоналарида 3 миллиард тоннага якин саноат, курилиш ва маиший чикинди сакланаётгани хамда улар 13.3 минг гектар майдонни эгаллаб турганини инобатга олсак, чикиндиларнинг салбий таъсирини тасаввур этиш кийин эмас. Тиббиёт чикиндилари атроф-мухит ва унинг деярли барча элементлари — сув, хаво, тупрок, озик-овкат махсулотларининг ифлосланиши сабабли ахоли орасида нафакат тугридан-тугри, балки, билвосита инфекцион ва ноинфекцион

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

касалликларнинг таркалиши хавфини тугдиради. Шунинг учун мазкур муаммога жиддий ёндашиш такозо этилмокда. Шуни таъкидлаш жоизки, бу чикиндиларнинг 60-70 фоизини органик моддалар ташкил килади ва уларни кайта ишлаш натижасида катта микдордаги энергия ва энергия ташувчиларни ишлаб чикариш мумкин. Мутахассисларнинг таъкидлашича, маиший чикиндилар бутун дунёда арзон хомашё хдсобланади. Ривожланган мамлакатлар тажрибаси унинг 85 фоизини кайта ишлаш мумкинлигини курсатмокда. ХУЛОСА

Хозирги пайтда Согликни саклаш вазирлиги томонидан тиббиёт чикиндилари, яъни патоген микроорганизмлар билан зарарланган махсус чикиндиларни йук килиш ва зарарсизлантириш ишлари олиб борилмокда. Аммо, бундай чикиндилар кайси тоифага мансуб, уларга кандай ёндашиш зарурлиги хакида урганилишлар олиб борилиши, «хавфли хусусиятга эга булган махсус (специфик) тиббий ва биологик чикиндилар» тушунчасини киритиш ва урганиш зарур.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 17 апрелдаги "20192028 йиллар даврида Узбекистон Республикасида каттик маиший чикиндилар билан боглик ишларни амалга ошириш стратегиясини тасдиклаш тугрисида" ПК - 4291 сон карори.

2. ЭКОЛОГИЯ ВА ТАБИАТНИ МУХОФАЗА килш А.Э.ЭРГАШЕВ, А.Ш.ШЕРАЛИЕВ, Х.А.СУВОНОВ, Т.А.ЭРГАШЕВ Тошкент Узбекистан Республикаси Фанлар академияси «Фан» нашриёти 2009

3. Хужжат Президентнинг 29.09.2020 йилдаги «Маиший ва курилиш чикиндилари билан боглик ишларни бошкариш тизимини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида»ги ПК-4845-сон карори ижросини таъминлаш максадида кабул килинди.

4. Хужжат Конун хужжатлари маълумотлари миллий базасида эълон килинган ва 29.01.2021 йилдан кучга кирди.

5. Подробнее: https://www.norma.uz/qonunchilikda yangi/qurilish chiqindilarini utilizaciya qilish muammosi qanday hal etiladi

6. Zhang W-H, Wu Y-X, Simonnot MO. Soil contamination due to e-waste disposal and recycling activities: a review with special focus on China - 2012- Pedosphere 22(4):p.434-455

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 6 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

7. Шубов Л.Я., Ставровский М.Е., Шехирев Д.В. Технология отходов мегаполиса. Технологические процессы в сервисе: Уч. пос. - М., 2002.

8. Горлицкий Б.А. Обращение с бытовыми и промышленными отходами -основные изменения стратегии и тактики // XIV Междунар. научно-практич. конф. «Экология и здоровье человека. Охрана воздушного и водного бассейнов. Утилизация отходов». - Харьков - Щелкино, 2006.

9. Мутугуллина И.А., Ахмедзянова Ф.К. Комплексный подход к решению проблемы твердых бытовых отходов (ТБО) // Вестник Казанского технологического университета. №9, 2013

10. Косинцев В.И. и др. Антимикробные волокнистые материалы // Энергетика: экология, надежность, безопасность: Материалы докладов XV Всероссийской научно-техн. конф. - Томск, 9-11 декабря 2009. - Томск: Изд-во ТПУ, 2009.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

11. Нгуен Тхи Тху Хыонг. Текущая ситуация по обращению с производственными и бытовыми отходами во Вьетнаме и других странах мира // Журнал «Экономика и управление: проблемы, решения» 07/2020

12. Yoshida A, Terazono A, Ballesteros FC Jr, Nguyen D-Q, Sukandar S, Kojima M, Sakata S. E-waste recycling processes in Indonesia, the Philippines, and Vietnam: a case study of cathode ray tube TVs and monitors - 2016 - Resour Conserv Recycl 106: p.48-58.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.