Научная статья на тему 'АТМОСФЕРАГА ИФЛОСЛАНТИРУВЧИ МОДДАЛАРНИ ТАРҚАЛИШИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ'

АТМОСФЕРАГА ИФЛОСЛАНТИРУВЧИ МОДДАЛАРНИ ТАРҚАЛИШИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
661
54
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
автотранспорт / атмосфера / заҳарли моддалар / электоромобил / манзарали дарахтлар / саноат / транчегаравий ифлосланиш. / motor vehicle / atmosphere / toxic substances / electric car / ornamental trees / industry / trench pollution

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Носиров, Нозимбек Бекзод Ўғли, Ибрагимова, Нигора Эркиновна, Исмоилходжаев, Б.Ш.

Атмосферанинг ифлосланиши глобал экологик муаммоларнинг асосий қисми бўлиб, замонавий дунёнинг истиқболий тараққиётига хавф солувчи омил сифатида қаралади. Атмосферанинг ифлосланиш кўламига боғлиқ ҳолда бир нечта муаммоли жараёнлар ривожланиши мумкин. Булар каторига табиий−ижтимоий−ишлаб чиқариш тизимининг иқтисодий самарадорлиги функционал пасайиши хамда инсон саломатлиги ва атроф − муҳит компонентларининг ҳавфли ўзгаришларига учраши ҳисобланади;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам о Земле и смежным экологическим наукам , автор научной работы — Носиров, Нозимбек Бекзод Ўғли, Ибрагимова, Нигора Эркиновна, Исмоилходжаев, Б.Ш.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF DISTRIBUTION OF POLLUTANTS TO THE ATMOSPHERE

Atmospheric pollution is a major part of global environmental problems and is seen as a threat to the future development of the modern world. Depending on the extent of air pollution, several problematic processes may develop. These include the functional decline in the economic efficiency of the natural-social-production system and the exposure to dangerous changes in the components of human health and the environment;

Текст научной работы на тему «АТМОСФЕРАГА ИФЛОСЛАНТИРУВЧИ МОДДАЛАРНИ ТАРҚАЛИШИНИ ТАҲЛИЛ ҚИЛИШ»

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

АТМОСФЕРАГА ИФЛОСЛАНТИРУВЧИ МОДДАЛАРНИ ТАРЦАЛИШИНИ ТАХЛИЛ ЦИЛИШ

Носиров Нозимбек Бекзод ^ли

Узбекистон республикаси экология ва атроф-мухитни мухофаза килиш давлат кумитаси бош мутахассиси

nnosirov513@gmail.com Ибрагимова Нигора Эркиновна Узбекистон Экологик партияси Тошкент вилояти партия ташкилоти кенгаши

бош мутахассиси ibragimovanigora22@gmail.com Илмий ра^бар: б.ф.д., профессор Исмоилходжаев Б.Ш.

ТЩХММИ Миллий Тадкикот Университети

АННОТАЦИЯ

Атмосферанинг ифлосланиши глобал экологик муаммоларнинг асосий цисми булиб, замонавий дунёнинг истицболий тарацциётига хавф солувчи омил сифатида царалади. Атмосферанинг ифлосланиш куламига боглиц цолда бир нечта муаммоли жараёнлар ривожланиши мумкин. Булар каторига табиий-ижтимоий-ишлаб чицариш тизимининг ицтисодий самарадорлиги функционал пасайиши хамда инсон саломатлиги ва атроф - мууит компонентларининг уавфли узгаришларига учраши уисобланади;

Калит сузлар: автотранспорт, атмосфера, зауарли моддалар, электоромобил, манзарали дарахтлар, саноат, транчегаравий ифлосланиш.

АННОТАЦИЯ

Загрязнение атмосферы является важной частью глобальных экологических проблем и рассматривается как угроза будущему развитию современного мира. В зависимости от степени загрязнения воздуха могут развиваться несколько проблемных процессов. К ним относятся функциональное снижение экономической эффективности природно-общественно-производственной системы и подверженность опасным изменениям компонентов здоровья человека и окружающей среды;

Ключевые слова: автомабиль, атмосфера, токсичные вещества, электромобиль, декоративные деревья, промышленность, загрязнение траншей

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

ABSTRACT

Atmospheric pollution is a major part of global environmental problems and is seen as a threat to the future development of the modern world. Depending on the extent of air pollution, several problematic processes may develop. These include the functional decline in the economic efficiency of the natural-social-production system and the exposure to dangerous changes in the components of human health and the environment;

Keywords: motor vehicle, atmosphere, toxic substances, electric car, ornamental trees, industry, trench pollution

Мамлакатимиздаги йирик шахарларда вужудга келаётган атмосфера ифлосланиши бугунги кунда локал муаммо даражасидан чикиб трансчегаравий ва хаттоки трансконтинентал кулам хосил килаяпти, бу жараёнда халкаро хамжамият янги сиёсий реформалар ёки конунчилик инструментлари даражасида карши туришни маъкул курмокда [1; 56-60-6.]. 70 йилларда бошланган ушбу халкаро жараён бугунги глобаллашув жараёнида табиийки узини окламаяпти.

МУХ,ОКАМА ВА НАТИЖАЛАР

Атмосферанинг ифлосланиши глобал экологик муаммоларнинг асосий кисми булиб, замонавий дунёнинг истикболий тараккиётига хавф солувчи омил сифатида каралади. Атмосферанинг ифлосланиш куламига боглик холда бир нечта муаммоли жараёнлар ривожланиши мумкин. Булар каторига табиий-ижтимоий-ишлаб чикариш тизимининг иктисодий самарадорлиги функционал пасайиши хамда инсон саломатлиги ва атроф - мухит компонентларининг хавфли узгаришларига учраши хисобланади [2; 2-б.]. Фан ва технологиялар тараккиётининг туртинчи дунё инкилоби назариясига кура келажакда ишлаб чикариш чикиндиларсиз кечади. Бирок, ишлаб чикаришнинг дунё буйлаб трансмиллий тус олиши атмосферага асосий хавфли чикиндилар ташловчи корхоналарнинг инкилоби кутилаётган ривожланган давлатлардан ривожланаётган учинчи дунё мамлакатларига кучирилишини оклаяпти. Бугунги кунда вужудга келтирилган бутун дунё саноат циклида колок ва ривожланаётган мамлакатлар зиммасига ишлаб чикаришнинг бу боскичини уташи конуният килиб куйилган [3; 7-б.].

Шу уринда Узбекисон хам ривожланаётган давлатлар каторида худудида атмосферага зарарли моддалар чикарадиган ишлаб чикаришдан воз

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

кечолмаяпти. Бугунги кунда республикамизда атмосфера хавосига ташланаётган зарарли газларнинг 42 фоизи айнан саноат корхоналари хиссасига тугри келмокда. Бундан ташкари Орол денгизи куриши билан боглик атмосферанинг ифлосланиши тенденцияларини кушилиши бу муаммони янада чигаллаштирмокда.

Мамлакатимиздаги йирик шахарларда вужудга келаётган атмосфера ифлосланиши билан боглик муаммолар нафакат конунчилик ва ижтимоий ислохотларни талаб килади, балки мавжуд холатни чукур илмий асослаш хамда илмий асосланган тадбирлар ишлаб чикишни талаб этади. Бунинг учун замонавий экологик мониторинг тизими, яхши уйланган ташкилий ва технологик базага шунингдек илмий жихатдан асосланган усуллар зарур.

1984 йилдан буён Республикамиз чикиндиларни ташлашни кискартириш ва трансчегаравий атмосфера ифлослантирувчилари окимини чеклаш буйича саккизта халкаро протоколларга кушилган [4; 86-б.]. Ушбу халкаро хужжатлар талаблари ва миллий ривожланиш концепцияси асосида атмосфера хавосини мусаффо саклашга каратилган конунчилик меъёрий базаси тизими ишлаб чикилган. Бунга кура устувор йуналишлар куйидагича белгиланган: атмосфера хавосини мусаффо саклаш; хавфли кимёвий, физик, биологик моддаларнинг атмосферага чикарилишини камайтириш; жамиятда атмосфера ифлосланишини олдини олиш буйича чора тадбирларни тадбик килиш ва давлат органларининг бу йуналишдаги маъсулиятини кутариш хисобланади [5; 10-13-б.].

Бугунги кунга келиб Республикада юкорида таъкидлаб утилган тадбирларни амалга оширишда бевосита Узбекистон Республикаси экология ва атроф-мухитни мухофаза килиш давлат кумитаси етакчилигида бир канча тадбирлар амалга оширилиб келинмокда. Аммо мавжуд холатни илмий татбик килиш муаммоси очик колиб келмокда, шунингдек республикамизда тулалигича атмосфера тадкикотлари билан шугулланадиган илмий муассасалар деярли йук. Олиб борилаётган илмий тадкикотлар салмоги кам ва илмий ишланмаларни рагбатлантириш тизимлари жорий этилмаган.

Хрзирда дунё микёсида атмосфера ифлосланишига таъсир килувчи омилларни хисобга олувчи моделларни ишлаб чикишга каратилган илмий тадкикотларга кизикиш ортиб бормокда.

Бугунги кунда атмосфера хавосини тургун ифлослантирувчи манбаларнинг таъсирини аниклаш имконини берувчи бир канча услублар ишлаб чикилган булсада, уларнинг камчиликларидан бири комбинацияланган ифлослантирувчи манбаларни хисобга олишда кийинчиликлар тугдиришидир.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Республикамизда атмосфера хавосига ташланаётган ташламаларнинг 58 фоизи транспорт воситалари хиссасига тугри келади. Бугунги кунда дунё микёсида транспорт воситаларидан ташланаётган зарарли зарарли ташламаларни камайтиришда электромобиллар "яшил транспорт" воситаларига утиш асосий ечим сифатида каралмокда. Электоромобиллар харакатланиши давомида зарарли газлар ажратмасада, уларни кувватлантириш учун зарур буладиган энергия ишлаб чикариш уз навбатида атмосферага зарарли ташламалар чикарилишига сабаб булади. Дунёда электоромобилларнинг оммалашуви уз навбатида янги глобал муаммо "энергия танкислигига" олиб келиши мумкин. Шунингдек электомобилларнинг оммалашуви уз навбатида дунё микёсида анаънавий автомобилларни сикиб чикаради ва яна бир янги чикинди муаммосига "анаънавий автомобиллар кабристони" нинг ортишига олиб келади.

Кайта тикланувчи энергия манъбаларига утиш энергия муаммосини ечими сифатида каралаётган булсада, ушбу энергия манъбаларини куриш куп вакт ва катта худудларни талаб этади. Шунингдек ушбу энергия манъбаларидан фойдаланиш дунё энергия истеьмолини коплаш учун етарли эмас. Буэса уз навбатида инсоният олдига янги бир глобал экологик муаммони келтириб чикариши шубхасиз.

Бизнинг тадкикот ишимиз Шахрисабз шахри мисолида, худуддаги мавжуд ишлаб чикариш саноат корхоналари ва транспорт воситаларидан атмосфера хавосига ташланаётган зарарли ифлослантирувчи моддаларнинг таркалиш муаммоларини очиб беришга каратилган. Ушбу тадкикот услуби келажакда шахарларда зарали ифлослантирувчи моддаларнинг атмосфера хавосига таркалиш конуниятларини очиб беришда зарур булиши мумкин.

Бугунги кунга келиб атмосфера хавосининг ифлосланишига таъсир килувчи омилларни хисобга олувчи моделларни ишлаб чикишга багишланган илмий тадкикотларга кизикиш ортган, хусусан, куйидаги илмий ишларда бевосита автотранспорт воситаларининг атмосфера хавосига кусатаётган зазарли таъсири урганилганлиги билан ахамиятли. Атмосферанинг ифлосланишини йирик масштабда тадкик килиш бир мунча мураккаб тамойилларига асосланган булиб, одатда куп харажат ва узок вакт талаб килади. Бу эса оперативлик, ишончлилик ва маълумотларнинг туликлигини аниклаш имкониятларини чеклайди [6;129-130-б.]. Бугунги кунга келиб атмосфера хавосига тургун ифлослантириувчи манбаларнинг таъсирини аниклаш имконини берувчи бир канча услублар ишлаб чикилган булсада, уларнинг

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

асосий камчиликларидан бири бу комбинациялашган ифлослантирувчи манбаларни хисобга олишда кийинчиликлар тугдириши булиб колмокда [7;

Хусусан, Шилин. А.В [8; 188-194-6.]. тадкиккотларида ушбу муаммо ечимига бир кадар ёндашилган. Унинг тадкикот ишида атмосфера ифлосланишини назорат килишда ва алгоритмларнинг кулланилиши хамда изчил автоматлаштирилган мониторинг тизимини тадбик килиш ва транспорт окимини бахолашнинг Марков усулини куллаш буйича хулосалар берилган.

Беляев [9; 205-б.] узининг тадкикотларида Украинанинг Днепропетровск шахри мисолида атмосферанинг транспорт воситаларидан ташланётган зарарли ташламалар натижасида ифлосланишини моделлаштирган. Унинг ишлаб чиккан математик моделлаштириш усули йирик масштабда шахарлар биноларининг жойлашувини хисобга олиб, ифлослантирувчи моддаларнинг таркалишини хисобга олинганлиги билан ахамиятлидир.

Атмосферадаги ифлослантирувчи моддалар тирик организмларга биохимик агентлар куринишида таъсир килиб, хужайранинг ультрамикроскопик структурасида бузилишларга олиб келади. Бу эса уз навбатида физиологик жараёнлар ва усимликлар метоболизмига олиб келади хамда унинг махсулдорлик ва усиш даражасига, хаёт давомийлигининг пасайишига сабаб булади. Экотизмда дарахтларнинг генетик хусусиятларига караб, турли хилдаги ва даражадаги ифлослантирувчи моддаларнинг уларга таъсири хар хил булиши мумкин. Атмосферадаги моддаларнинг дарахтларга стресс даражаси чекланган вакт ораликларидаги микдори ёки узок вакт давомида йигилиши каби икки холатда ривожланади.

Саноат ёки бошка турдаги ифлослантирувчи манъбалардан ташланаётган зарали моддаларнинг атмосферага чикарилишидан уларнинг концентрациясида бир канча узгаришлар руй беради ва маълум худудларда тупрок ва усимлик копламига кумуляцияси кузатилади. Ушбу йуналишдаги тадкикотларни илк бора (McLaughlin S.B.) [10 512-534-б.]. утган асрнинг 80 йилларида олиб борган. Бу даврларда Европа ва Америкада хамда Совет иттифокида асосий атмосферани ифлослантирувчи модда сульфат икки оксиди хисобланган

Совет ва америкалик олимларнинг 1980 йиллардаги илк кушма илмий лойихаси хам, урмон экотизими ва ифлослантирувчи моддалар таъсирига багишлангани, ушбу даврда дарахтларга моддаларнинг таъсири нечоглик муаммоли булганлигини курсатиб турибди Бугунги кунга келиб ушбу

159-б.].

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

o

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

fiyHanumgaru TagKuKoTnap KeHr KynaMnu Ba x,ap 6up peruoHra xoc onu6 6opunMoKga.

acocufi xaB^napgaH 6upu 6ynraH KucnoTanu eMFupnap nafigo 6yngu. Acnuga KucnoTanu eMFupnapHHHr nafigo 6ynumu ypTa acpnapga x,aM Ky3arnnraH 6yncaga, 6yryHru KyHgaru aHTponoreH y3rapumnapHHHr KynaMu, caHoar Ba Maumufi HHKHHgunapHHHr amoc^epagaru кoнцeнтpaцнacн opramru Ba xaB^nu Tyc ona 6omnamu KucnoTanu eMFupnap ^agannuruHuHr omumura ca6a6 6ynMoKga [11;

Onu6 6opunraH TagKuKoTnap Hara^anapura KapanaguraH 6ynca, amoc^epagaru u^nocnaHTupyBnu MogganapHuHr opramu 6unaH gyHe ypMoH MuHTaKacugaru gapaxTnap экoтнзнмн 45 ^orora y3uHuHr amoBnaHnuruHu fiyKoTraH [11; 51-57-6.]. EyryHru KyHga 6yTyH gyHega gapaxraapHuHr yзгapнmnapннн ypraHumga gapaxT Mop^onoruacuHuHr y3rapumura acocnaHraH Tamxucnam Ba cuH^nam ycny6u TaröuK KunuHraH. Ym6y TagKuKoT umuHuHr MaKcagu, fflaxpuca63 maxpu amoc^epacugaru u^nocnaffrapyBHu MogganapHuHr кoнцeнтpaцнacн ^agannuru mapouraga, gapaxTnapga u^nocnaHTupyBnu MogganapHuHr кyмнnaцнacн ypTacugaru 6oFnнкnнкнн ypraHumgaH u6opaT.

TagKuKoT onu6 6opunaeTraH xygygga u^nocnaHTupyBnu MogganapHuHr amoc^epagaru кoнцeнтpaцнacн 6unaH Typnu xungaru gapaxTnap 6aprnapura ym6y MogganapHuHr кyмнnaцнacннн ypraHum ycny6uHu oggufi cTaracTuK 6oFnaHumnapHu MogennamTupum opKanu Taxgun KunumgaH u6opaT. EyHuHr ynyH uKKuTa ypraHunaeTraH y3rapyBnunap ypTacugaru кoppenaцнoн 6oFnuKnuK aHuKnaHgu Ba umoH^nunuru 6axpnaHgu.

ATMoc^epagaru 3apapnu MogganapHuHr aHuKnaHraH кoнцeнтpaцнacн 6up xun BaKTga gapaxT 6aprnapugaH onuHraH HaMyHanap Ta^nunu epgaMuga aHuKnaHraH. EyHgafi mapouTga кyмynaцнa uHTeHcuBnuruHu aHuKnamHuHr umkohu 6ynMafigu. Ca6a6u amoc^epagaru 3apapnu MogganapHuHr gapaxT 6aprura KyMun^uacu MatnyM 6up BaKT opanuFuga Kenagu.

Y3apo 6oFnнкnнкnapнн Taxnun Kunum perpeccuaHuHr TyFpu nrouKgu TeHrnaMacura acocnaHagu:

Ey epga a1 napaMeTp perpeccua gapa^acu ge6 aTanagu Ba y oMun 6enru caMapagopnuruHu eKu aKcuHna, KaMafium gapa^acuHu u^oganafigu, atHu 6y 6enru KufiMaTu 6up 6upnuKKa opTraHga Hara^aBufi y3rapyBnu KaHna KufiMaTra

YTraH acpHuHr oxupnapura Kenu6 gyHe Mu^ecuga gapaxraap экoтнзнмнra

12-6.].

Oriental Renaissance: Innovative, p VOLUME 2 | ISSUE 7

educational, natural and social sciences A ISSN 2181-1784

Scientific Journal Impact Factor Q SJIF 2022: 5.947

Advanced Sciences Index Factor ASI Factor = 1.7

ортишини билдиради. Ушбу тугри чизикли тенгламага асосланиб, атмосферадаги зарарли моддаларнинг концентрацияси ортиши билан дарахт баргларидаги модда микдори узгаришларининг богликдик зичлигини корреляция коэффиценти формуласи ёрдамида аникланди:

Богланишлар зичлиги ±0,3-0,5 оралигида ётса, богланиш кучсиз; ±0,50,8 оралигида ётса, богланиш уртача; ±0,8-1,0 оралигида ётганда эса, богланиш кучли деб бахоланади [12; 598-б.].

Корреляоцион тахлил давомида уртача курсаткич билан дисперсия уртасидаги ишончлиликни аниклаш учун 95% ли ишончли оралик танланди [13; 70-75-б.].

Атмосфера амалий жихатдан чегараланмаган хаво фазаси булиб, ундаги физик ва кимёвий жараёнлар тирик организм яшаши учун мухимдир. Антропоген зарарли моддаларнинг хаво бушлигида булиши ва унинг концентрацияси иккиламчи, аввало, инсоннинг узига зарарли таъсир курсатади. Бу таъсир дарахтларда яширин, мунтазам ва кайтмас шаклларда намоён булади. Паст концентрациядаги таъсир уз навбатида усимликларда тез белги бермайди ва физиологик жараёнларни бузади. Мунтазам таъсир шаклида хлорофилланиш жараёнига ёмон таъсир килса, кайтмас шаклда эса атмосферадаги моддаларнинг концентрацияси мезофилланиш жараёни ёки баргни ноодатий тукиш жараёни билан дарахт поясининг сувни узлаштира олмаслиги окибатида унинг танаси курий бошлайди.

ХУЛОСА

Урганишлар натижаларига кура дарахтларнинг бундай моддаларга чидамлилиги чегараси уларнинг адаптация хусусияти даражасидан ошмаган холатда дарахтлар экотизими учун зарарли таъсир курсата олмайди. Огир металлардан кургошин моддасининг дарахт баргида кумуляцияси икки хилдаги зарарли жараённинг ривожланишига сабаб булади. Биринчидан, зарарли кимёвий таъсир килади, хлорофил жараёнини бузади, хамда иккинчидан баргларда тупланиб термик куйдириш жараёнида иштирок этади. Моделлаштириш натижаларига кура атмосферадаги концентрация билан дарахт баргидаги кумуляция уртасида богланиш кучи кучсиздир.

Атмосферадаги азот икки оксиди билан дарахтлар баргидаги кумуляция

уртасидаги богланиш арча, эман ва павловния дарахтларида тугри ва кучли

730

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

богланиш борлигини, сохта каштан дарахти билан эса кучсиз богланиш борлиги маълум булди.

Олиб борилган тадкикот атмосферада аникланган зарарли моддалар концентрациясининг дарахт баргларида кумуляцияси уртасидаги чизикли богланишни аниклашга каратилган булиб, ушбу богланиш исботланиши билан изохланади.

REFERENCES

1. Козлова О.А. Мелеолиорация по снижению выбросов загрязняющих веществ в атмосферу для предприятия газотрубопроводного транспорта / О. А. Козлова, О. Ю. Метелкина, Ю. Н. Крайнова // Мир науки и инновации - 2016. -Т. 7, № 2 (2). - С. 56-60.

2. Антипов В.Г. Влияние дыма и газов на цветение и плодоношение некоторых деревьев и кустарников. -В кн.: Сб. бот. работ. Вып. II. Белорус. Отд. Всесоюз. бот. Общ. ва. Минск, 1960

3. Рустамова Н., Шабанов А. Совещание Координационной группы ВЕКЦА и Целевой группы по технико- экономическим вопросам Конвенции о трансграничном загрязнении воздуха на большие расстояния // 19- 20 сентября 2018 года, г. Санкт- Петербург, Российская Федерация. 7 с.

4. Портянко В.Ф., Попившая В.В., Костина А.Б. Влияние ультрафиолетовой радиации на прорастание и рост пыльцевых трубок. - Физиол. и биохим. Культурных растений, 1978, 10, 1, С. 86-92.

5. Рощупкин, Э. В. Система экологического мониторинга [Текст] // Э. В. Рощупкин // Известия Тул ГУ. Науки о Земле. - 2011. - № 1. С. 10-13.

6. Шилин А.В. Негативное воздействие автотранспорта на состояние атмосферного воздуха в г. Рязани // Биотехнические, медицинские и экологические системы и комплексы. Республиканская научно- техническая конференция студентов, молодых ученых и специалистов. Тезисы докладов. Рязань, 2003. С. 129-130.

7. Беляев, Н. Н. Моделирование загрязнения атмосферного воздуха выбросами автотранспорта на улицах городов: монография / Н. Н. Беляев, Т. И. Русакова, П. С. Кириченко. - Днепропетровск: Акцент ПП, 2014. 159 с.

8. Беляев, Н. Н. CFD прогнозирование процесса загрязнения воздушной среды на улицах / Н. Н. Беляев, Т. И. Русакова // Еколопя i природокористування: зб. наук. пр. ш- ту проблем природокористування та екологп НАН Украши. - Дншропетровськ, 2013. - Вип. 17. - С. 188-194.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

VOLUME 2 | ISSUE 7 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

9. Xianxiang, Li. Large- Eddy Simulation of Wind Flow and Air Pollutant Transport inside Urban Street Canyons of Different Aspect Rations / Li Xianxiang // Posgraduated Thesis // University of Hong Kong - Pokfulam, Hong Kong, 2008., 205 р.

10. Mc. Laughlin S. B. Effects o f air pollution on forests // J. A P C A (A ir Pollution Cont Association). 1985. V ol. 35. P. 512- 534.

11. Временные нормативы предельно допустимых концентраций загрязняющих веществ в атмосферном воздухе, оказывающих вредное воздействие на лесные насаждения в районе музея- усадьбы. Ясная Поляна". М., 1984. 12 с.

12. Закс Л. Статистическое оценивание М.: Статистика, 1976. 598 с.

13. Зельдин М.А., Баринов Н.П., Аббасов М.Э. Доверительный интервал для среднего по выборке из конечной генеральной совокупности. ПСМИ Регистр оценщиков, №11, 2012, С.70-75.

Интернет манбалари

1. www. uznature. uz

2. https: //monitoring.meteo. uz

3. http: //www.hydromet .uz

4. www.google.com

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.