Научная статья на тему 'АСРИ ТИЛЛОИИ НАЗМИ ЧИН'

АСРИ ТИЛЛОИИ НАЗМИ ЧИН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
14
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
НАЗМИ ЧИН / МАСЪАЛАҲОИ ТАЪРИХӢ / МАВЗУЪҲОИ ШЕЪРӢ

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Иброҳимова М.

Мақолаи мазкур бозгӯи яке аз масъалаҳои таърихӣ мебошад, ки дар он оид ба таърихи пайдоиши назми Чин ва аввалин китобҳо оварда шудааст. Инчунин дар бораи мавзуъҳои шеърҳои чинӣ ба таври васеъ гуфта шудааст. Дар он замон мавзӯи дӯстӣ ҷойгоҳи баланд дошт ва дар қиёс бо мавзуъҳои шеърҳои давлатҳои ғарбӣ маълумот оварда шудааст.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АСРИ ТИЛЛОИИ НАЗМИ ЧИН»

ISSN 2223-4047

BecmnuK Maeucmpamypu. 2022. № 5-4 (128)

M. H6pox;uMoea

ACPH TH.MOHH HA3MH HHH

Mainau Ma3Kyp 6o33yu MKe a3 Macbanayou mabpuxu Me6omad, ku dap oh oud 6a mabpuxu naüdoumu na3Mu yun ea aeeanun Kumoöyo oeapda mydaacm. HmynuH dap 6opau Mae3yb%ou mebp^ou huhu 6a maepu eaceb 3y$ma mydaacm. ffap on 3aMon Mae3yu dycmu цoüгo%u 6anand domm ea dap Kuec 6o Mae3yb%ou mebp^ou daenam^ou sap6u MabnyMom oeapda mydaacm.

Kamdeowax,o: na3Mu yun, Macbana^ou mabpuxu, Mae3yb%ou mebpu.

To 6a capu RygpaT oMagaHH cygogau TaH Ha3M a3 aga6ueT xege MoHga 6yg. ,3,ap ^hhh KaguM "Oh tc3hh"- aHTogoruau cypygxo, meipxo Ba cypygxou MapocuMH TapTu6 goga myg. Bapou Tapa^gopoHH paBuau KOH^yTCHOHH ag6arra "Khto6h cypygxo" Ha3ap 6a o^apugaxou moupoHH 6aiguHa MaB^eu 6ogo gomT. ffloupu 6y3ypru acpu III n.a.M. Ba3upu moxurapuH ^y Tcmh MaH ®aHpu HaBH meipupo o^apug, kh oh TaHxo gap ^aHy6 naxH rapguga 6yg. TapnaHge kh nac a3 Ba^ora moup ®aHpu Ma3Kyp nanpaBoHH 6emTap nango Kapga 6omag xaM, Bage oh HaraBoHucT 6a э^ogнeтн gurap RHcMaTxou MaMgaKam ^hh Taicupu KagoH pacoHag. ,3,octohh Mamxypu y "Hu cao" ("FaMH 6agapramyga")- khhoa acT, kh gap oh hh TaBp Ba3up gap gap6op 6a 6epaxMH gynop oMagaHam Ha^g MeKyHag. 3aMoHH xyKMpoHHH cygogau XaH HaTaBoHucT, kh acpu 6y3ypru Ha3M rapgag. ffleipxou hh gaBpa a3 Tapa^u MapgyMH hhhh Ha oh Ragap nucaHguga Merapgag. Ag6aTTa 6o moupoHH oh 3aMoH to xog Me^axpaHg, geKHH gap My^ouca 6o Hacpu xoHagoHH XaH Ha3M кaмэlтн6op Me6omag. ^ap gaBpau xyKMpoHHH "fflam cygoga" gap xaeTH MaiHaBH 6yggu3M Ba gaocu3M Taicupu KagoH pacoHugaacT. Ha3MH oh gaBpa a3 Tapa^u HHHueH HaHaHgoH Ragp Merapgag, aMMo Max3 a3 ohxo 6apou HaBoBapuxou MyxuMamoH Kap3gopaHg. ffiBH ГОэ (441-513) aBBaguH moupecT, kh 6o ucra^oga a3 Tapxu oxaHrH э^og KapgaacT Ba xaMHH TaBp ®aHpu meipuu "jkh mu" nango rapgugaacT. 3a6oHH hhhh $oHgu gyraBHH 6oh gopag, kh TaHxo 6o oxaHrxoamoH MeKyHaHg. ^ap "akh mu"- Tapxu oxaHrH hh xege kh a3 HoMam 6apMeoag- "meipxou ga^HK; caH^ugamyga", 6oag 6a Taga6oTH MyanaHrapguga ^aBo6ry 6omag. To hh 3aMoH 6a oxaHr 6eэlтннoH MeKapgaHg. Amiopu nemuHa (ry mu) nyppa Roga6u oxaHrupo puoa HaMeKapg Ba oh gap 3aMoHH TaH xaM ap3H By^yg gomT Ba to 6a HMpy3 oMaga pacugaacT. TaHxo nac a3 cag cogu Ba^ora fflэн ГОэ moupoHH cygogau TaH a^ugau ypo Ra6yg Kapga caHiaTH meipHaBucupo 6a gapa^au Bogo pacoHugaaHg.

Ce acpu xyKpoHHH cygogau TaH 6emy6xa acpu Tuggouu Ha3MH ^hh 6a myMop MepaBag, rapnaHge kh Rapu6 aroH caMTH 6ageuu ogH MaB^yg Ha6yg. ^ap HHMau myMH acpu VIII 6exTapuH paccoMoH, moupoH Ba xaÖKagTapomoHpo gap gap6opu CroaH-TC3yH ^aMi oBapga 6ygaHg Ba ^aHiaHpo noHTaxTH 6oMagaHuaTH ^axoH rapgoHuga 6ygaHg, kh 6apou gurap cygogaxo HaMyHau u6paT Ba xacpaT ramTa 6yg. A3 ^aHpxou aga6ueT Max3 Ha3M 6a pyxy paBoHH 3aMoH MyBo^u^aT MeKapg. fflyMopau meipxou o^apuga xege 6ucep Ba pynxaTH moupoH 6a 3uega a3 ce xa3op Ha$ap pacuga 6yg. Ta6uucT, kh Ha xaMau ohxo moupoHH gapa^au ogH 6ygaHg Ba arap ohxo gap gurap acpy 3aMoH 3HHgarH MeKapgaHg, oh rox MyMKHH 6yg, kh Ha oh Ragap RagpgoHH MerapgugaHg. Bo By^ygu hh moupoHH 6y3ypru ^hh Max3 gap xaMHH gaBpa 6o gapa^au Bogo э^og KapgaaHg. ^k ^aH6au Maxcycu ^apxaHru 3aMoHH TaH hh meip 6yg, kh $angacy$oHH cygogaxou nemuHa Ba 6aiguHapo ugxoM Me6axmug. HMnepuau TaHpo acpu poMaHTHKuu ^hh xaM MeryaHg. XyKMpoHHH gypygapo3H xoHagoHH y-xoy gap HHMau gyMMH acpu VII Ba CroaH-TC3yH gap HHMau aBBagu acpu VIII Ha $a^aT ^apxaHru ogaMnaHoxpo coxTa nem 6ypgaaHg, HHHyHHH gaBpoHH HaBoBapH Ba o3MoumH xaM ramTaaHg. AHiaHanapacTHH KoH^yTcuoHH 6omag MyggaTe aRu6HHmHHH Kapg. y-xoy guHH 6yggoupo HaMenucaHgug, CroaH-TC3yH 6omag Tapa^gopu paBuau gaocu3M 6yg. ^roH HMnepaTopu cygogau TaH paBuau KoH^yTcuoHupo nyppa ^oHu6gopn HaMeKapg. Ag6arra, Huroxu MaH^n MaiHou KoMugaH HHKopu TaiguMoTH TaipHxH, kh a3 oh TapTu6oTH Maopu^ Ba Hy$y3H axgo^HH xokhmoh acoc e$Ta 6yg, HagomT. Ba xygu moupoHy HaBucaHgaroH HH3 moag 6a ranp a3 moupu 6y3ypr Hh Bo a3 pyu a^uga Tapa^gopoHH paBuau KoH^yTcuoHH 6omaHg xaM, pyxaH gaocu3Mpo ^oHu6gopn MeKapgaHg [1, c.65].

ffloag HogypycT maBag, arap ryeM, kh 6aHHH gurap caHiaTxo Ha3M a3 pyu xocuaT Ba 3axMaTxo 6apou maxcoHe, kh 6o 3a6oHH acg muHoc HecTaHg, 6emTap MuggH Me6omag. Tap^yMa MeTaBoHag MaiHupo guxag, geKHH BafipoHmaBHH maKgu meip Hory3up acT. XoHaHgau aBpynoH ag6aTTa 6aHHH meipu hhhh Ba rap6n, HoBo6acTa a3 Maciagaxou 3a6oHH Ba TexHHKH uxTugo^po nan Me6apag. MaB3yu um^y Myxa66aT gap meipxou aBpynoH 6ucep 6a Ha3ap Mepacag, geKHH gap meipxou hhhh 6apiaKc. Max3 hh xogaT KaM6yguu Ha3MH gaBpaxou 6aiguHa rapgug, kh meipxo 6a Ha3ap aKpaHry cyHiH MeHaMyg. ^ap 3aMoHH TaH moag hh 6a Haru^a Ha oh Ragap Taicup pacoHuga 6omag xaM, geKHH 6aigTap meipxou cygogaxou Mhh Ba Tchh KaMmupa Ba mapTH

© M. H6poxuMoBa, 2022.

ISSN 2223-4047

Вестник магистратуры. 2022. № 5-4 (128)

мебаромаданд. Набудани мавзуъхои лирикй дар ашъори чинй дар натичаи тартиботи чамъиятй ба вучуд омадааст, ки парасторй ва интихоби озоди хамсар манъ буд. Мардхо ба духтаре, ки волидайн интихоб кардаанд, бе акидаи шахсй хонадор мешуданд ва у наметавонист арусро то ба анчом расидани маросими туй бинад ва дар холати тасодуфан арусро дидан боиси вайрон гардидани ноншиканон мешуд. Яке аз натичахои урфу одати никохй боиси арзиши воло пайдо кардани дустии мардхо гардид, ки муносибати дустиро хеле кавй ва устувор гардонид. Дар чомеаи чинй дустй хусусияти хатмй дорад, ки дар гарб шояд ин холат аз хад зиёдатиро ба назар орад. Дар назми Чин дустй чойгохе дошт, ки дар гарб он чои ишку мухаббат буд ва хисси "бухрони дустй", лахзахои дурй аз рафики чонй шоиронро илхомбахш ба офаридани шеърхои бехтарин буд. Долатхои хаёти онхо чудой аз дустро тез-тез ва давомнок менамуд.

Гузашта аз ин, шеърхо бо забони адабй бо иборахои рехта ва бе истифода аз калимахои гуфтугуй офарида мешуд. Дониши кофиро танхо фарзандони шахсони мансабдор гирифта метавонистанд, ё аъзоёни кавмхои бонуфуз музднок тахсил мекарданд. Дамаи шоирони бузурги Чин аз байни олимон буданд, гарчанде ки на хамаашон хамчун корманди мансабдори давлатй кор ва фаъолият кардаанд. Дангоми дар ягон мансаб будан ё дар танхой зистан, онхо аз дустонашон чудо мешуданд, ки дар дилхох вакт эхтимолияти фиристода шудан ба вилоятхои дурдаст ё ронда шудан аз пойтахт дар холати рад кардани фармон буд. Масохати бузурги империяи Чин, саёхати мушкил ва набудани алока чудой аз дустро дурудароз ва баъзан куллй мегардонд. Онхо эхтимол дигар вонахуранд. Махз хамин мавзуъ дар шеърхои чинй маънии чукур ва амик медод ва метавон масъалахои дустй ва чудоиро назар ба мавзуъхои ишку ошикй бештар вохурд. Ч,анг низ тамоман аз нуктаи назари дигар маънидод мешуд. Дар Чин ягон шоир-чанговар набуд (охир олим чанговар намешавад) ва агар шоир дар ин мавзуъ эчод кунад, бешубха метавон гуфт, ки максади тасвири дахшат ва бадбахтии онро дорад, на шухрату голибият. Шоирони барчастаи ин давру замон Ли Бо (701-761), Ду Фу (713-768), Мэн Хао-жан (689-740), Ван Вей (699-759), Бо Тсзуй-и (772-соли вафоташ номаълум) ва дигарон буданд. Бузургони аср байни хам дустй доштанд ва дурй аз дуст онхоро гамгин намуда, оиди он шеърхо низ эчод мекардаанд.

Хулоса асрхои VII-IX замони хукмронии сулолаи Тан асри тиллоии назми Чин дониста шудааст, ки дар ин давра Чин тавонист бехтарин шоирон, олитарин шеърхоро ба чахониён муаррифй намояд. Дарачае, ки ба он назми Чин расид, дар ягон таърихи давлати дунё вохурдан гайриимкон аст, ки хатто бо гузашти хазорсолахо мардуми ин кавм бо ачдодони худ мефахранд ва номи онхоро пос медоранд.

Пайнавишт:

1. Поликарпов В. С. Золотой век в истории мировой культуры. Ростов-на-Дону, 2000. - 65с.

2. Кравцова М. Е. История культуры Китая. - Санкт Петербург, 1999. - 415 с.

3. Кравцова М. Е. Поэзия древнего Китая. Опыт культурологического анализа. СПб., 1994. - 544 с.

4. Тарчумаи Ся Ран ва Умеда Расулй. 100 шеър аз даврони сулолаи Тан. Душанбе, 2020. - 128 с.

ИБРОХДМОВА МАХБУБАХОН - магистранти соли дуюми МДТ «Донишгохи давлатии Хучанд ба номи акад. Б^афуров» Тадчикистан, Худчанд.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.