Научная статья на тему 'АСОСҲОИ МЕТОДОЛОГИИ ТАҲҚИҚИ ВАЗЪИ ҲУҚУҚИИ ЗАНОН'

АСОСҲОИ МЕТОДОЛОГИИ ТАҲҚИҚИ ВАЗЪИ ҲУҚУҚИИ ЗАНОН Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
9
3
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
вазъи ҳуқуқии занон / ҳолати иҷтимоии занон / методология / фарҳанг / тамаддун / ҷаҳонишавӣ / legal status of the women / social position of the women / methodology / culture / civilization / globailization

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Раҳмон Озода Эмомалӣ

Асосҳои илмӣ-методологии таҳқиқоти вазъи ҳуқуқии занон муайян карда шудаанд. Вазъи ҳуқуқии занон дар робита бо вазъи ҳуқуқии шахс, ҳамчун намуди вазъи ҳуқуқӣ, дар робита бо ҳолати воқеии занон ҳамчун категорияи иҷтимоии ахолӣ, сифатҳои биологиву физиологии занон, мавқеи занон дар ҳаёти ҷомеа таҳқиқ мешавад. Аҳаммияти таҳқиқи вазъи ҳуқуқии занон бо истифода аз усулҳои таърихӣ-ҳуқуқӣ, мушаххаси таърихӣ, тамадунӣ-фарҳангӣ муайян карда мешавад. Зарурати таҳқиқоти илмии умуминазариявии вазъи ҳуқуқии занон исбот карда мешавад. Талаботи методологӣ ба таҳқиқоти вазъи ҳуқуқии занҳо муайян карда мешавад. Таъсири раванди ҷаҳонишавӣ, хатарҳо ва таҳдидҳои нави ҷаҳонӣ ба вазъи ҳуқуқии занон таъкид мегардад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

METHDOLOGICAL BASE OF THE STUDY OF THE LEGAL STATUS OF THE WOMANS

The article defines the scientific and methodological basis for studying the legal status of women. The legal status of women is studied in the context of the legal status of an individual as a type of legal status in connection with the social status of women as a special social category of the population, taking into account the biological and physiological qualities of women, the special place of women in the life of society. The importance of historical-legal, specific historical, cultural and civilizational methods are determined for studying the legal status of women. The need for a general theoretical study of the legal status of women is confirmed. Also, the author determined methodological requirements for research into the legal status of women. The legal status of women is examined taking into account the influence of globalization, global challenges and threats.

Текст научной работы на тему «АСОСҲОИ МЕТОДОЛОГИИ ТАҲҚИҚИ ВАЗЪИ ҲУҚУҚИИ ЗАНОН»

УДК 347.1

Рах,мон Озода Эмомали, номзади илмуои ууцуцшиноси, докторанти кафедраи таърихи давлат ва ууцуци ДМТ (Душанбе, Тоцикистон)

Рахмон Озода Эмомали, канд. юрид. наук, докторант кафедры истории государства и права ТНУ (Душанбе, Таджикистан)

Rahmon Ozoda Emomali, candidate of legal sciences, doctoral student of the history of state and law department under the TNU (Dushanbe, Tajikistan) e-mail: www-rustam-tj@mail.ru

Асосуои илми-методологии тауцицоти вазъи ууцуции занон муайян карда шудаанд. Вазъи ууцуции занон дар робита бо вазъи ууцуции шахс, уамчун намуди вазъи ууцуци, дар робита бо уолати воцеии занон уамчун категорияи ицтимоии ахоли, сифатуои биологиву физиологии занон, мавцеи занон дар уаёти цомеа тауциц мешавад. Ауаммияти тауцици вазъи ууцуции занон бо истифода аз усулуои таърихи-ууцуци, мушаххаси таърихи, тамадуни-фаруанги муайян карда мешавад. Зарурати тауцицоти илмии умуминазариявии вазъи ууцуции занон исбот карда мешавад. Талаботи методологи ба тауцицоти вазъи ууцуции зануо муайян карда мешавад. Таъсири раванди цауонишави, хатаруо ва таудидуои нави цауони ба вазъи ууцуции занон таъкид мегардад.

Калидвожа^о: вазъи ууцуции занон, уолати ицтимоии занон, методология, фаруанг, тамаддун, цауонишави

Определяются научно-методологические основы исследования правового статуса женщин. Правовой статус женщин исследуется в контексте правового статуса личности как разновидность правового статуса во взаимосвязи с социальным положением женщин как особой социальной категории населения, с учетом биологических и физиологических качеств женщин, особого места женщин в жизни общества. Определяется значение историко-правового, конкретно-исторического, культурно-цивилизационного методов для исследования правового статуса женщин. Подтверждается необходимость общетеоретического исследования правового статуса женщин. Определяются методологические требования к исследованию правового статуса женщин. Правовой статус женщин исследуется с учетом влияния глобализации, глобальных вызовов и угроз.

Ключевые слова: правовой статус женщин, социальное положение женщин, методология, культура, цивилизация, глобализация

The article defines the scientific and methodological basis for studying the legal status of women. The legal status of women is studied in the context of the legal status of an individual as a type of legal status in connection with the social status of women as a special social category of the population, taking into account the biological and physiological qualities of women, the special place of women in the life of society. The importance of historical-legal, specific historical, cultural and civilizational methods are determined for studying the legal status of women. The need for a general theoretical study of the legal status of women is confirmed. Also, the author determined methodological requirements for research into the legal status of women. The legal status of women is examined taking into account the influence of globalization, global challenges and threats.

DOI 10.24412/2411-1945-2023-4-12-20 АСОСХОИ МЕТОДОЛОГИИ ТАХКИКИ ВАЗЪИ хукущи ЗАНОН

МЕТОДОЛОГИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ИССЛЕДОВАНИЯ ПРАВОВОГО СТАТУСА ЖЕНЩИН

METHDOLOGICAL BASE OF THE STUD Y OF THE LEGAL STATUS OF THE WOMANS

Keywords: legal status of the women, social position of the women, methodology, culture,

civilization, globailization

Мафдуми илмии «вазъи дукукии шахс» умумй буда, долати вокеии шахсро, сарфи назар аз мансубияташ ба гуруддои алодидаи адолй муайян мекунад. Мафдуми зикршуда, ки дар назарияи давлат ва дукук солдои тулонй истифода мешавад, барои тадкики вазъи дукукии гуруддои чудогонаи адолй дамчун заминаи назариявй-методологй истифода мешавад. Бо истифода аз ин мафдуми умумй вазъи дукукии гуруддо ё категориядои алодидаи адолй, ба мисли зандо, нафакахурон, маъюбон ва дигаронро тадкик намудан мумкин аст. Айни замон мафдуми «вазъи дукукии шахс» дангоми тадкики вазъи дукукии гуруддои алодидаи адолй хусусиятдои муайянро пайдо мекунад. Барои тадлили илмии долати дукукии гуруддои ичтимоии адолй мафдумдои «вазъи дукукии зандо», «вазъи дукукии нафакахурон», «вазъи дукукии маъюбон» ва дигар истифода мешаванд.

Илова бар ин, вазъи дукукии гуруддо ё категориядои чудогонаи адолй дар илмдои содавии дукукшиносй низ тадкик мешавад. Дар ин содадои илм хусусиятдои вазъи дукукии гуруддои чудогонаи адолй бо дарназардошти вижагии предмети танзими дукукии содадои алодидаи дукук, аз чумла муносибатдои дукукии маданй, меднатй, оилавй ва дигар муайян карда мешаванд. Аммо вазъи дукукии гуруддои чудогонаи адолй, алалхусус, зандо дар назарияи давлат ва дукук дар сатди кофй тадкик нашудааст. Айни замон тадкикоти илмии назариявии вазъи дукукии занон бо истифода аз донишдои илмии умуминазариявй адаммияти илмй ва методологй дорад.

Олимон ва мудаккикони зиёд оид ба адаммияти тадкикоти илмии вазъи дукукии зандо ибрози андеша намудаанд. Чунончи, А.А. Гуляев оид ба ин масъала чунин акида дорад: «Масъалаи зандо, аз чумла дукуку вазифадои зан дамчун шахс ва шадрванд аз чумлаи масъаладои мубрам мебошад, ки адаммияти багоят калони даётй ва таърихй дорад» [8, с.3].

Зандо таърихан, аз лидози мавкеъ ва накши биологиву физиологй, ичтимоию сиёсй, фардангию маънавй дар инкишофи таърихии инсоният дамеша садми мудим ва далкунанда доранд. Ба андешаи мудаккикон, зандо дар таърихи башар садми калон дошта, тагйироти ночиз дар такдир ва вазъи занон боиси дигаргунй дар сохтори чомеа ва давлат мегардад [8, с.4].

Зарурати тадкикоти илмии умуминазариявии вазъи дукукии занон бо омилдои зерин муайян карда мешавад.

Якум, зандо категорияи ичтимоии адолй буда, айни замон дар таносуб бо гуруддои дигари адолй хусусиятдои ба худ хоси биологй, физиологй, равонй, ичтимой доранд. Тадкики хусусиятдои вазъи дукукии занон имкон медидад, ки мафдуми умуминазариявии «вазъи дукукии шахс» дар иртибот бо вазъи дукукии зандо мушаххас гардонида шавад.

Дуюм, вазъи дукукии умумии занон, сарфи назар аз вазъи дукукии мушаххаси ондо дар муносибатдои дукукии чудогона муайян карда мешавад. Айни замон хусусиятдои вазъи дукукии занон дар муносибатдои дукукии гуногун (меднатй, конститутсионй, оилавй ва дигар) датман ба инобат гирифта мешаванд. Дар заминаи дамин хусусиятдо мафдуми умуминазариявии «вазъи дукукии занон» пешнидод гардида, мафдуми илмии умуминазариявй дар заминаи муттадид намудани хусусиятдои вазъи дукукии занон дар муносибатдои дукукии гуногун муайян карда мешавад. Чунин усули тадкики методологй барои пешнидоди мафдуми умумии «вазъи дукукии занон» адаммияти илмй ва амалй дорад, чунки дар содадои гуногуни дукук ба инобат гирифта мешавад.

Дар ин долат дарки мафдумдое, ки хусусиятдои гуруддои ичтимоии адолиро ифода мекунанд, адаммияти илмй пайдо мекунад. Аз чумла, тадлили вазъи дукукии зандо бо дарназардошти талаботи зерин бояд анчом дода шавад:

1. Мафдуми «вазъи дукукии зандо» бо максади муайян намудани долати вокеии занон

дар чомеа, аз чумла бо дарназардошти хусусиятдои долати вокеии занон дар таносуб бо долати вокеии мардон ва дигар гуруддои ичтимой таджик карда мешавад. Долати вокеии занон дар оила, дар муносибатдои иктисодй, ичтимой, фардангй, дар даёти сиёсй дангоми тадкики вазъи дукукии занон бояд ба инобат гирифта шавад.

Айни замон вазъи дукукии занон дар робита бо баробардукукии мардон ва занон муайян карда мешавад. Баробардукукии мардон ва занон, ки тавозуни дукуку озодидои мардону занон, салодияти дукукии баробари ондоро дар назар дорад, чузъи вазъи дукукии зандо мадсуб мешавад. Бидуни тадлили баробардукукии мардону занон тадкики даматарафа ва пурраи вазъи дукукии занон гарйиимкон аст. Илова бар ин, баробардукукии мардону занон дар бештари давлатдо дар сатди Конститутсия кафолат дода мешавад [16]. Баробардукукии мардону занон дамчун унсури марказии вазъи дукукии занон кафолати конститутсионй дорад.

2. Муайян намудани долати вокеии занон дамчун гуруди махсуси ичтимой-демографии адолй бо дарназардошти хусусиятдои табий, биологй ва ичтимоии занон зарур аст. Дар натича хусусиятдои мавкеи занон дар чомеа бо дарназардошти сифатдои табий-биологй ва ичтимоии занон муайян карда мешавад.

Оид ба мавкеи занон дар даёти чомеа дар таърихи афкори илмй андешадо, акидадо. назариядои гуногун пешкаш шудаанд. Ондо вазъи ичтимоии занонро дар робита бо сифатдои табий-биологй ва ичтимоии занон дамчун гуруди махсуси демографии адолй муайян мекунанд. Ин боиси пайдо шудани акидадо ва назариядои мухталиф гардидааст.

Чунончи, дар як катор назариядо бо дарназардошти сифатдои табий-биологии занон нобаробрии занон ва мардон ва дар ин замина тобеияти зан ба мард пазируфта мешавад. Аз ин андеша мухаккикони гуногун ба максаддои хеш истифода мебаранд. Аз чумла, акидаи бартарии табиии мардон бар занон, имконнопазир будани тагйири мавкеи маъмулии занон дар чомеа дар асардои А.Стривдберг, Ф.Нитсше, З.Фрейд, А.Шопенгауэр издор шудааст.

Аммо мудаккикони дигар, аз чумла Я.Беме, Н.Бердяев, В.Соловёв, Н.Федоров ва дигарон тафовути табиии зану мардро эътироф намуда, айни замон мавкеи баланди занро дар даёти чомеа кайд мекунанд.

Дар асри XVIII акидаи баробардукукии мардону занон дар асардои Ж.-Ж. Руссо, Ж.А.Кондорсэ, Ф.Вольтер, Д.Дидро пешкаш мешавад. Дар даврадои минбаъда, алалхусус, дар нимаи дуюми асри XX, бо баробари кабули санаддои дукукии байналмилалй оид ба дукукдои занон акидадо ва назариядои демократй оид ба вазъи ичтимоии занон падн мешаванд.

Айни замон тадкикоти вазъи ичтимоии занон дар заминаи истифодаи нуктадои назари гуногун вусъат меёбад. Аз чумла, оид ба вазъи ичтимоии занон нуктадои назари зайл дар илм истифода мешаванд: патриархалй (падаршодй), иктисодй, демографй, эгалитарй (аз калимаи фаронсавии «эгалитэ» - баробарй). Дар заминаи ин нуктадои назар вазъи ичтимоии занон дар робита бо раванддои ахлокй, иктисодй, демографй ва бо дарназардошти акидаи баробардукукии мардону занон муайян карда мешавад [ниг. ба 2].

Дар илми муосир вазъи махсуси занон ба дайси гуруди ичтимоии биологй, демографй ва бо дарназардошти раванддои муосири даёти чомеа, пеш аз дама, тадбирдои муассир дар бахши баланд бардоштани мавкеи занон дар даёти чомеа, таъмини баробардукукии мардону занон тадлил карда мешавад. Дар тадикоти имруза таъсири омилдои биологй, равонй ва ичтимой ба вазъи ичтимоии занон бо дарназардошти усулдои тадкики математикй, аз чумла моделсозии математикй ва сотсиологй ба инобат гирифта мешавад [24, с. 256].

С.В. Поленина хусусиятдои вазъи дукукии занонро дар робита бо дукукдои коллективй, ки пас аз дукукдои фардии сиёсй, шахсй, ичтимой-иктисодй ташаккул меёбанд, муайян мекунад. Ба андешаи мавсуф, дукукдои коллективй ё дукукдои насли сеюм ба

категориями чудогонаи ахолй, аз дабили чавонон, нафадахурон, маъюбон, бекорон, гурезахо, занон ва дигарон, ки бо сабабхои маълум имконияти пурра ва хаматарафа амалй намудани худудхои хешро надоранд, тааллуд доранд. Дар байни ин категориями ахолй махз занон мадоми махсусро доро мебошанд, чунки бинобар сифатуои физиологии хеш ба дастгирии давлат эхтиёч доранд [19, с. 4-5].

Вазъи худудии занон дисми таркибй ва чудонашавандаи вазъи ичтимоии занон мебошад. Вазъи худудии занон шакли ифодаи худудии вазъи ичтимоии занон буда, тавассути худуду озодихо ва вазифахо таъмин мегардад. Аз ин хотир, натичахои тахдидоти илмии сохаи фалсафа, чомеашиносй, равоншиносй, сиёсатшиносй оид ба вазъи ичтимоии занхо барои тахлили илмии вазъи худудии занон ахаммияти илмй-методологй ва амалй дорад. Зимни тахдиди вазъи худудии занхо датстовардхои илмуои фалсафа, чомеашиносй ва илмхои дигар бояд истифода шаванд.

3. Тахдиди вазъи худудии занхо бо дарназардошти даврахои гуногуни инкишофи таърихй, ки дар онхо холати водеии занон доимо тагйир ёфтааст, бояд сурат гирад.

Тахдидоти масъалаи мазкур имкон медихад, ки раванди ташаккули вазъи худудии занон дар минатдахо ва кишвархои чудогона, таърихи харакати занон, сохиб шудани онхо ба худудхои хеш муайян карда шавад. Тавре маълум аст, занон дар тули асрхо аз худудхои аслии хеш махрум шуда буданд. С.В. Поленина менависад, ки хатто Эъломияи худудхои инсон ва шахрванди Фаронса (соли 1789) худудхои занонро танзим намекард, зеро «дар забони фаронсавй истилохи «les hommes» маънои на «зан», балки «мард» ва «инсон»-ро дорад» [21, с.230].

Ин тарзи тахдиди илмй имкон медихад, ки донуниятхои умумии инкишофи вазъи худудии занон дар мархилахои гуногуни инкишофи таърихй муайян карда шаванд. Дар заминаи чунин донуниятхо, ки равандхо, тамоюл, хусусиятхои инкишофи таърихии вазъи худудии занонро ифода мекунанд, хусусиятхои инкишофи вазъи худудии занон дар кишвархо ё минтадахои алохида муайян карда мешаванд. Чунончи, донуниятхои инкишофи вазъи худудии занон дар сарзамини таърихии точикон хусусиятхои ин раванди таърихиро дар мудоиса бо кишвархои дигар муайян мекунад, чунки раванди инкишофи вазъи худудии занон дар кишвархо ва минтадахои чахон гуногун аст.

4. Вазъи худукии занон бо дарназардошти шароити мушаххаси таърихй (хаёти чомеа) ва шароити зиндагии занон бояд муайян карда шавад.

Хднгоми тахдиди вазъи худудии занон шароити таърихии вазъи водеии занхо, хамчунин, адидаву назарияхои пешниходшударо мебояд ба инобат гирифт. Чунончи, назарияхои сотсиалистй ва буржуазии вазъи занон, ки дар давраи шуравй пешкаш гардида, вазъи занонро дар кишвархои сотсиалистй ва капиталистй тахдид менамуданд, аз хамдигар фарди куллй доштанд. Аз як тараф, вазъи занон дар давлатхои сотсиалистй ва капиталистй водеан фард дошт. Аз тарафи дигар, назарияхои номбурда дар шароити муборизаи оштинопазири идеологй пешкаш гардида, мадсадхои сиёсй ва идеологй доштанд.

Дар давлати шуравии сотсиалистй вазъи худудии занон дар робита бо худудхои сиёсй ва мехнатй, химояи модару кудак, фаъолияти сиёсиву чамъиятии занон тахлил мешавад. Солхои 1950-1960-ум шумораи зиёди монографияхои илмй оид ба худуди занони шуравй ба мехнат нашр мешаванд [15;18;22;29]. Худудхои мехнатии занон бо дарназардошти пешрафти ичтимоию идтисодии давлати шуравй, кафолатхои водеии мехнати занон, химояи мехнати занон омухта мешуданд. Солхои 70-уми дарни бист мадолахои илмии зиёд оид ба вазъи занон нашр мешаванд. Дар онхо назарияи сотсиалистии вазъи занон химоя карда шуда, норасоихои чиддии чомеаи капиталистй дар сохаи таъмини худудхои занон ошкор ва тандид карда мешаванд [4;7;10;17;26;30]. Дар ин давра монографияхо оид ба худудхои сиёсй, ичтимой, идтисодии занони шуравй интишор мешаванд. Дар ин

асардои илмй вазъи дукукии занон дар робита бо дукукдои сиёсй, ичтимой, иктисодй, фардангии занон, никод, оила, баробарии мардону занон дар дамаи содадои даёти чомеа тадкик карда мешавад.

Дар давлатдои капиталиста назариядои гарбии дукукдои занон таргибу димоя карда мешаванд. Таваччуди асосй ба дифзи байналмилалии занон дода шуда, зарурати чудо намудани дукуки байналмилалии занон дар таркиби дукуки байналмилалй исбот карда мешавад. Заминаи назариявии таклифи мазкурро акидаи тафовути дукукдои инсон ва дукукдои занон ташкил медидад.

Вазъи дукукии занон дар давлатдои исломй хусусиятдои худро дорад. Назариядои сотсиалистй, гарбй (амрикой, аврупой) ва дигари вазъи дукукии занон табиист, ки дар мамлакатдои исломй амалй карда намешаванд. Вазъи ичтимой-дукукии занон дар ин кишвардо бо сарчашмадои динй ва конунгузории давлатдои исломй муайян карда мешавад. Вазъи дукукии занони мусулмон дар тафовут аз вазъи ичтимой-дукукии занони кишвардои дигар хусусиятдои худро дорад. Оид ба вазъи дукукии занон дар кишвардои исломй дануз солдои 1960-1970-ум тадкикоти васеи илмй анчом дода шуда буд [3;6;14;12;27]. Тадкикоти мазкур солдои 1980-1990-ум идома меёбад [5;13;]. Оид ба вазъи дукукии занони мусулмон мудаккикони кишвардои исломй низ фаъолона тадкикоти илмй мебаранд [1;23;]. Вазъи ичтимоии занони мусулмон дар маркази таваччуди мудаккикони ИМА ва Британияи Кабир карор дорад [31;32;33;34].

Дар ин асардои тафсирй ва илмй вазъи ичтимой ва дукукии занони кишвардои исломй тадлил карда мешавад. Айни замон оид ба вазъи ичтимой ва дукукии занони мусулмон акидадои мухталиф чой доранд. Ихтилофоти нуктадои назари мудаккикон оид ба вазъи дукукии занони кишвардои исломй бештар зодир мешавад, чунки ин акидадо, андешадо, нуктадои назар аз чониби намояндагони диндои гуногун, намояндагони тамаддундои мухталиф пешкаш мешаванд. Дар чунин долат табиист, ки дар байни акидадои мудаккикони кишвардои исломй ва кишвардои дигар тафовути нуктадои назар ба миён меояд. Тадкики вазъи ичтимоии вокеии занони мусулмон дар асардои мухаккикони кишвардои исломй (намояндагони дин ва тамаддуни исломй) ва асардои мудаккикони кишвардои дигар (намояндагони дини маседй, тамаддуни гарбй) аз дамдигар фарк дорад. Илова бар ин, мудаккикони чудогонаи гарбй зимни тадлили вазъи ичтимоии занони мусулмон мавкеи идеологй ва сиёсй доранд.

Ба сатди тадкикоти вазъи ичтимоии занони кишвардои исломй сатди рушди мамлакатдои исломй, аз чумла давлатдои халичи Форс, вусъати иштироки занон дар даёти чамъиятй ва сиёсй (дар макомоти давлатй, дар фаъолияти парламент, дукумат, дар даёти чомеа), тафсирдои нави мукаррароти Куръон ва дадисдо, тагйири шуур ва мафкураи занон таъсир мерасонанд. Тагйироти вазъи ичтимоии занон, ки солдои охир мушодида мешавад, ба тадкикоти ин сода таъсиргузор аст. Чунончи, занони Афгонистон то бар сари кудрат омадани толибон дар фаъолияти Хукумат ва парлумони ин кишвар иштирок менамуданд, ба занони Арабистони Саудй соли 2017 бори аввал дукуки ронандагй ва дигар дукукдо дода мешавад. Хамаи ин дигаргунидо дангоми тадкики вазъи дукукии занони кишвардои исломй бояд ба инобат гирифта шаванд.

Гуфтадои боло собит мекунанд, ки вазъи дукукии занон бояд бо дарназардошти шароити мушаххаси таърихй дар ин ё он кишвар ё минтака, дар робита бо навъи тамаддун, хусусиятдои фардангии халкдои мухталифи чадон омухта шаванд. Сарфи назар намудани шароити мушаххаси таърихй боиси тадкикоти нопурра, руякй, яктарафа мегардад. Усули илмии тадкики мушаххаси таърихй дангоми тадкики вазъи дукукии занон бояд дтман ба инобат гирифта шавад.

Ба инобат нагирифтани усули илмии зикршуда боиси он мегардад, ки таъсири шароити

мушаххаси таърихии ин ё он кишвар ба вазъи водеии занон сарфи назар мегардад, бартарияти вазъи ичтимоии занони як минтада (кишвар ё гурухи кишвархо) нисбат ба занони дигар минтада (минтадахо) таргиб карда мешавад, натичахои илмй ба мадсадхои идеологй ва сиёсй истифода мешаванд. Чунончи, дар тахдидоти чудогонаи гарбй, ки ба нудтаи назари аврупогарой ё гарбгарой такя доранд, дастовардхои фарханг ва тамаддуни Шард сарфи назар карда мешаванд, вазъи водеии (аслии) ичтимоии занон анид муайян карда намешавад.

Аз ин хотир, инкишофи вазъи худудии занон дар сарзамини таърихии точикон бояд бо истифодаи усули тахлили мушаххаси таърихй анчом дода шавад. Тавассути ин усули илмй вазъи ичтимоии водеии занон дар мархилахои гуногуни инкишофи таърихй, дар дохили навъхои гуногуни тамаддун, бо дарназардошти унсурхои фархангии вазъи ичтимой-худудии занон муайян ва тахдид карда мешавад.

5. Зимни тахдиди вазъи худудии занон таъсири раванди чахонишавй, хатархо ва тахдидхои нави чахониро мебоист ба инобат гирифт.

Пушида нест, ки чахонишавии идтисодй, ичтимой, сиёсй, фархангй, худудй, иттилоотй ба вазъи ичтимоии занон таъсири муайян мерасонад. Ворид гардидани фарханги бегона, аз чумла меъёрхои бегонаи зиндагиву рафтор, тарзхои нави либоспушй, маишат, тафаккур, таргиби шахватпарастй ва дигар падидахои номатлуб ба шууру амали духтарону занон, аз он чумла дар чомеаи шардй таъсир мерасонад. Таъсири фарханги бегона зимни мухочирати мехнатии занон ба мамлакатхои дорои фарханги дигар низ мушохида мешавад. Айни замон хатархои нави чахонй, аз чумла чалби духтарону занон ба фаъолияти ташкилотхои террористй ва экстремистй, ба гуруххои чиноятпеша, хамчунин, савдои одамон, алалхусус, духтарону занон, истисмори мехнати онхо, зуроварй нисбат ба занон худуду озодихои онхоро поймол мекунанд. Ба ин масъала созмонхо ва ташкилотхои гуногуни байналмилалй, давлатхо, мухаддикон таваччухи бештар зохир мекунанд [20;25, с.136-138].

Тагйири режими сиёсй дар натичаи низои чангй, ба сари хокимият омадани гуруххои ифротгаро метавонад вазъи ичтимоии занонро ба таври куллй тагйир дихад. Чунончи, озодй ва худудхои духтарон, занон, кудакон дар худуди ишголнамудаи ташкилоти террористии «Давлати исломй» дагалона поймол шуда буданд. Тибди маълумоти Ф. Закариё, якчанд дахсола пештар шахри Кобул яке аз шахрхои барои занон озоди минтадаи Осиё махсуб мешуд. Аммо дар замони хукмронии толибони Афгонистон занони ин кишвар аз худудхои маъмулии хеш махрум мешаванд [11, с.125-155].

Худуду озодихои занон хангоми сар задани низои мусаллахона кафолат дода намешаванд. Амалиёти чангй ба вазъи занон, духтарон, кудакон, ки гурухи осебпазири ахолй мебошанд, хатари чиддй дорад. Ин холатро холо дар мамлакатхои гуногуни чахон мушохида намудан мумкин аст. Тавре Е. Шакуро дайд мекунад: «Аз низоъхои чангй ва терроризм халдхои зиёд зарар мебинанд, вале занону духтарон бинобар мавдеяшон дар чомеа ва чинсашон одибатхои онхоро бештар эхсос мекунанд» [28].

Тибди маълумоти СММ, аз соли 1987 дар низоъхои гуногуни чангй 2 млн. занон ва кудакон дурбон шудаанд, ки дариб 90 % дурбоншудагон ва захмишудагони низоъхои чангиро ташкил медихад. Кариб 6 млн. занону кудакон ярадор шудаанд. Агар дар рафти Ч,анги якуми чахон дурбоншудагон дар байни ахолй 5 фоизи шумораи умумии дурбоншудагонро ташкил дода бошанд, пас дар Ч,анги дуюми чахон ин адад ба 48 % мерасад. 90 фоизи дурбоншудагони низоъхои чангиро дар чахон ахолии осоишта ташкил мекунад ва дар байни онхо шумораи занону кудакон торафт меафзояд [9, с.191].

ПАЙНАВИШТ:

1. Абдаллах Шихата. Ад-Даава ал-исламийа ва ал-и'лам ад-дийни / Абдаллах Шихата. -Каир, 1978. - 130 с.

2. Акматалева Ч.О. Женщина в современном обществе (социально-философский анализ): автореферат дис... канд. философских наук / Специальность 09.00.01. -Диалектический и исторический материализм/ Ч.О.Акматалева. - Москва, 1991. - 19 с.

3. Бартольд В.В. Первоначальный ислам и женщина /В.В. Бартольд. - Соч. Т. VI. -Москва, 1966. - 785 с.

4. Бильшай В. Решение женского вопроса в СССР / В.Бильшай. - Москва, 1956. - 247 с.

5. Вагабов М.В. Ислам и семья /М.В. Вагабов. - Москва, 1980. - 174 с.

6. Вагабов М.В. Отношение мусульманской религии к женщине. Изд-во «Знание»/ М.В. Вагабов. - Москва, 1962. - 232 с.

7. Гоффе Н. Проблемы женской занятости в Италии /Н. Гоффе //Мировая экономика и международные отношения. - 1975. - № 9. - С.117-121.

8. Гуляев А.А. Миссионерское значение изучения женского вопроса в исламе и христианстве /А.А. Гуляев. - Уфа: Электрическая губернская типография, 1909. - 15 с.

9. Дорогой уважения, защиты и реализации прав человека: Материалы Международной научно-практической конференции «Права человека: ООНовское измерение и их реализация на рубеже XXI века». Брестский государственный университет. 17 декабря 1998 года. - Брест: Издательство С. Лаврова, 1999. - 294 с.

10.Женщины двух миров //Проблемы мира и социализма. - 1977. - № 3. - С.91-93.

11.Закария Ф. Будущее свободы: нелиберальная демократия в США и за их пределами /

Ф.Закария. - Москва, 2004. - 214 с.

12.Иман-заде С. Религия ислама и женщина / С. Иман-заде. - Баку, 1958 - 172 с.

13.Ислам, женщина и семья. - Махачкала, 1994. - 191 с.

14.Климович Л.И. Ислам и женщина /Л.И. Климович. - Москва, 1958. - 47 с.

15.Лукин Н.Н. Забота о женщине-труженице и матери: правовые вопросы /Н.Н. Лукин. -Кишинев, 1986. - 184 с.

16.Максимов А.А. Конституционно-правовые основы обеспечения равенства прав и свобод мужчин и женщин: дис... канд. юрид. наук / Специальность 12.00.02 -Конституционное и муниципальное право / А.А. Максимов. - Москва, 2013. - 196 с.

17. Опыт КПСС в решении женского вопроса. - Москва, 1981. - 269 с.

18. Охрана материнства и детства в СССР: сб. нормативных актов. - Москва, 1986.- 386 с.

19.Поленина С.В. Закон и коллективные права женщин как социального слоя населения / С.В. Поленина // Теория права: новые идеи. - Москва, 1995. - С. 4-5.

20.Поленина С.В. К вопросу о путях искоренения криминогенных последствий глобализации (торговля женщинами и детьми) / С.В. Поленина // Представительная власть - XXI век. - 2004. - № 1. - С. 23-34.

21.Поленина С.В. Мультикультурализм и права человека в условиях глобализации / С.В. Поленина // Правовая система России в условиях глобализации и региональной интеграции: теория и практика. - Москва: Формула права, 2006. - 558 с. - С. 229-234.

22.РумянцеваМ.С. и др. Справочник женщины-работницы: Права женщин по советскому законодательству/ М.С. Румянцева. - Москва, 1963. - 287 с.

23.Субхи Салих. Ан-Нузум ал-исламийа / Субхи Салих. - Бейрут, 1965. - 473 с.

24.Сухомлинова М.В. Социальная активность женщин как фактор устойчивого развития общества: дис. ... д-ра социол. наук / Специальность 22.00.01 - Теория, методология и история социологии /М.В. Сухомлинова. - Ташкент, 2004. - 324 с.

25.Тюрюканова Е. Женская трудовая миграция и торговля людьми из России в контексте мирового миграционного режима / Е. Тюрюканова // Торговля людьми. - Москва, 2002.

- С. 136-138.

26. Чирков П.М. Решение женского вопроса в ССР (1917-37) / П.М.Чирков. - Москва: Мысль, 1978. - 255 с.

27.Шайдуллина Л.И. Арабская женщина и современность. - Москва, 1978. - 200 с.

28.Шакуро Е. Женщины и дети-беженцы в вооруженных конфликтах / Е. Шакуро // Белорусский журнал международного права и международных отношений. - 2001. - № 3: [манбаи электронй] рецаи дастрасй: http://evolutio.info/ru/journal-menu/2001-3/2001-3-shakuro (санаи муроциат: 06.07.2023).

29.Яковлева Г.В. Льготы матерям /Г.В. Яковлева. - Минск, 1991. - 62 с.

30.Ярополов Е. Женщины Италии в борьбе за равноправие / Е. Ярополов // Проблемы мира и социализма. - 1977. - № 3. - С.88-89.

31.Esposito, John L. Women in Muslim Family Law. Syracuse: Syracuse University Press. 1982.

- 155 p.

32.Obermeyer Carla Makhlouf. Islam, Women and Politics: The Demography of Arab Countries.

// Population and Development Review. 1992. - Vol. 18. - №50. 33.S Joseph — Arab women: between defiance and restraint. Ed. Suha Sabbagh. New

York: Olive Branch Press, 1996. - 271 p. 34. Women in Islam: From Medieval to Modern Times by Wiebke Walther; introduction by Guity Nashat.; Edition: Rev. ed; Description: 281 p.

REFERENCES:

1. Abdallah Shikhata. Ad-Daava al-islamiya wa al-ilam ad-diini / Abdallah Shikhata. - Kair, 1978. - 130pp.

2. Akmataleva Ch.O. Woman in the Modern Society social-philosophical analysis):thesis diss...candidate of Phylosophy /Specialty 09.00.01. - dialectical and historical materialism / Ch.O.Akmataleva.-Moscow, 1991. - 19pp.

3. Bartold V.V. The Earliest Islam and Woman /V.V. Bartold. - Comp. V. VI. - Moscow, 1966. - 785pp.

4. Bilshai V. Solution oo Women's Problem in USSR / V.Bilshai. - Moscow, 1956. - 247pp.

5. Vagabov M.V. Islam and Family / М. V. Vagabov. - Moscow, 1980. - 174 pp.

6. Vagabov M. V. Relation of Islamic Religion to the Woman. Publishing House "Znaniye "/ М. V. Vagabov. - Moscow, 1962. - 232 pp.

7. Goffe N. The Matter of Women's Business in Italy / N. Goffe // World Economy and Foreign Affairs. - 1975. - № 9. - PP.117-121.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

8. Gulyaev A.A. Mission Value of the Learning of Female Question in Islam and Christianity/ A. A. Gulyaev. - Ufa: Electronic provincial typography, 1909. - 15 pp.

9. With the Way of Respect, Safe and Realization of Human Right: Materials of International scientifico-practical Conference «Human Rights: UNO's dimension and their realizations in Abroad of XXI century». Brats State University. December 17, 1998. - Brats:Publishing House of S.Lavrov, 1999. - 294 pp.

10. Women of two Worlds //World problem and socialism. - 1977. - № 3. - PP.91-93.

11.Zakariya F. The Future of Freedom: non-liberal democracy in USA and far beyond it / F.Zakariya. - Moscow, 2004. - 214 pp.

12.Iman-zade S. Islam Religion and Woman / S. Iman-zade. - Baku, 1958 - 172pp.

13. Islam, Woman and Family. - Makhachkala, 1994. - 191 pp.

14.Klimovich L.I. Islam and the Woman /L.I. Klimovich. - Moscow, 1958. - 47pp.

«BECTHMK rrynhn», ßbrnycK 4 (97), 2023

15.Lukin N.N. Care about Hard-working Woman and Mother: legal questions / N.N. Lukin. -Kishinev, 1986. - 184 pp.

16. Maximov A.A. Constitutional-legal Basis Supply of Equalityof Rights and Freedom of Men and Women: diss... candidate of law / specialty 12.00.02 - constitutional and municipal law / A.A. Maximov. - Moscow, 2013. - 196 pp.

17.Experience of KPSS in Decision of Women's Question. - Moscow, 1981. - 269 pp.

18. Maternityand Childhood Protection in USSR: collection of standard acts. - Moscow, 1986. - 386pp.

19. Polenina S.V. Law and Collective Rights of Women as the Social Stratum of Population / S.V. Polenina // Theory of Law: new ideas. - Moscow, 1995. - PP. 4-5.

20.Polenina S.V. To the Matter of the Ways of Extermination of Criminogenic Consequence of Globalization (white slavery) // S.V. Polenina // Representative organ - XXI century. - 2004. -№ 1. - PP. 23-34.

21.Polenina S.V. Multiculturalism and Human Rights in Condition of Globalization / S.V. Polenina // Russian Legal System in Condition of Globalization and Regional Integration: theory and practice. - Moscow: Formula prava, 2006. - 558 pp. - PP. 229-234.

22.Rumyanseva M.S. and others. Hand Book of the Woman-Worker: Women's Rights on Soviet Legislation/M.S. Rumyanseva. - Moscow, 1963. - 287pp.

23.Subhi Salikh. An-Nuzum al-islamiya /Subhi Salikh. - Beirut, 1965. - 473 pp.

24. Sukhomlinova M.V. Women Social Activity as the Factor of Sustainable Development of the Society: diss. ... doctor of social sciences / Specialty 22.00.01 - Theory, methodology and the history of sociology / M.V. Sukhomlinova. - Tashkent, 2004. - 324 pp.

25. Turukanova E. Feminine Labour Migration and Human Traffic from Russia in the context of the World Migration Routine / E. Turukanova //Human Traffic. - Moscow, 2002. - PP. 136-138.

26. Chirkov P.M. Solution of Women's Problems in USSR (1917-37) / P.M.Chirkov. - Moscow: Mysl, 1978. - 255 pp.

27. Shaydullina L.I. Arabic Woman and Modernity. - Moscow, 1978. - 200pp.

28. Shakuro E. Women and Children - refugees in the armed conflicts / E. Shakuro //Belarus Journal of International Rights and Foreign Affairs. - 2001. - № 3: [electronic resource] date of access: http://evolutio.info/ru/journal-menu/2001-3/2001-3-shakuro (date of appeal: 06.07.2023).

29.Yakovleva G.V. Grants for Mothes / G.V. Yakovleva. - Minsk, 1991. - 62 pp.

30. Yaropolov E. Italian Women in Campaign for Equal Rights / E. Yaropolov //World and Socialism Problem. - 1977. - № 3. - PP.88-89.

31.Esposito, John L. Women in Muslim Family Law. Syracuse: Syracuse University Press. 1982. - 155 pp.

32.Obermeyer Carla Makhlouf. Islam, Women and Politics: The Demography of Arab Countries. // Population and Development Review. 1992. - Vol. 18. - №50.

33.S Joseph — Arab women: between defiance and restraint. Ed. Suha Sabbagh. New York: Olive Branch Press, 1996. - 271 pp.

34. Women in Islam: From Medieval to Modern Times by Wiebke Walther; introduction by Guity Nashat.; Edition: Rev. ed; Description: 281 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.