Научная статья на тему 'Қашқадарё вилояти деҳқон хўжаликларида қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш истиқболлари'

Қашқадарё вилояти деҳқон хўжаликларида қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш истиқболлари Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
108
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
дехканские хозяйства / владельцы приусадебных земель / производства растениеводства и животноводства / производство / набор экономических моделей. / Dekhkan farms / owners of household land / plant growing and livestock production / production / a set of economic models

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Самиева Г.Т.

В данной статье описывается анализ перспектив производства в дехканских хозяйствах Кашкадарьинской области. В нём также представлен набор экономических моделей и прогнозов показателей животноводства и растениеводства в дехканских хозяйствах и приусадебных участках.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article presents the analysis of the prospects for production in dekhkan farms of the Kashkadaryа region. It also presents a set of econometric models and forecasts of livestock and crop production indicators in dekhkan farms and household plots.

Текст научной работы на тему «Қашқадарё вилояти деҳқон хўжаликларида қишлоқ хўжалиги маҳсулотлари ишлаб чиқариш истиқболлари»

Жахоннинг деярли барча ривожланган давлатларида 10-20 нафар кичик ер эгалари бирлашиб, уюшмалар ва фермерлар ассоциацияларини ташкил этишган. Улар узаро хамжихатлик асосида барча муаммоларни, жумладан, сув ресурслари билан боглик масалаларда хам тенглик асосида ечимини топишга харакат килишади.

^ишлок хужалиги махсулотларини етиштиришдан тортиб, уларни сотишгача булган барча жараёнлардаги ишларни биргаликда (сув хужалиги иншоотларини таъмирлаш ва улардан фойдаланиш холатини яхшилашдан янгиларини куришгача) хал киладилар.

Дунёдаги купгина мамлакатларнинг хар бир мелиорация ва сув хужалиги буйича уз тарихий анъаналарига, сув ресурсларига булган эхтиёжига, иктисодиётнинг ривожланиш йулига, сугориш тарихига эгадир ва улар бир - биридан фарк килади. Сувдан фойдаланиш йуналишлари уларда, асосан, давлатнинг тараккиёт даражасига караб белгиланган.

АДАБИЁТЛАР

1. Собиров А. Хорижий давлатларда сувдан фойдаланиш. ttp://ft.uz/cgi-bin/main.cgi?lan= u&raz=17&id=495.

2. Шохужаева З. Аграр тармокда сув ресурсларидан фойдаланишнинг иктисодий самарадорлиги. Тошкент, 2012 й. 160 б.

3. Узбекистон Республикаси Президенти Ш.Мирзиёевнинг Олий Мажлисга Мурожаатномаси. 24.01.2020 й.

УДК: 631.115.1:338.43 Самиева Г.Т.

ЦАШЦАДАРЁ ВИЛОЯТИ ДЕЗДОН ХУЖАЛИКЛАРИДА ЦИШЛОК; ХУЖАЛИГИ МА^СУЛОТЛАРИ ИШЛАБ ЧЩАРИШ ИСТЩБОЛЛАРИ

Самиева Г.Т. - и.ф.ф.д. (PhD), доцент в.б. (Узбекистон Республикаси Олий харбий авиация билим юрти)

В данной статье описывается анализ перспектив производства в дехканских хозяйствах Кашкадарьинской области. В нём также представлен набор экономических моделей и прогнозов показателей животноводства и растениеводства в дехканских хозяйствах и приусадебных участках.

Ключевые слова: дехканские хозяйства, владельцы приусадебных земель, производства растениеводства и животноводства, производство, набор экономических моделей.

This article presents the analysis of the prospects for production in dekhkan farms of the Kashkadaryа region. It also presents a set of econometric models and forecasts of livestock and crop production indicators in dekhkan farms and household plots.

Key words: Dekhkan farms, owners of household land, plant growing and livestock production, production, a set of economic models.

Ахолини кишлок хужалиги, умуман, озик-овкат махсулотларига булган истеъмол талабини кондиришдаги хизматлари дехкон хужалиги сохасида ислохотларни янада чукурлаштириш лозимлигини курсатади. Мамлакатимиз иктисодиётини ривожлантириш истикболли булиши учун мустакилликнинг дастлабки йилларидаёк кишлок хужалиги сохасида катта ишлар амалга оширилди ва бу хозирги иктисодиётни модернизациялаш даврида хам давом этмокда. Факатгина кишлок хужалигини ривожлантириш учун яратилган хукукий асослар яратилганининг узи хам дехкон хужаликларида даромадни ошириш манбаи булиб хизмат килмокда.

"Замонавий агротехнологиялар асосида юкори хосилдорликка эга булган, эртапишар хамда ширин таъмга эга пакана ва ярим пакана дарахтларни экиш оркали интенсив бог ва узумчиликни ривожлантириш ва дунё бозорларида харидоргир экспортбоп мева-сабзавот махсулотлари ишлаб чикариш хажмларини ошириш, жумладан: 13 минг гектар майдонда янги интенсив бог ва 7,3 минг гектар токзорлар ташкил килиш хамда 15,4 минг гектар бог ва 9 минг гектар токзорларни реконструкция килиш; шахсий томоркалардан фойдаланиш, дехкон хужаликларини юритиш, мавжуд ер участкаларидан самарали ва окилона фойдаланиш ва улардан юкори хосил ва даромад олиш буйича замонавий технология ва тажрибаларни таргибот килиш хамда таркатиш; хул мева ва кайта ишланган махсулотларни саклаш, алмашлаб экиш тартибини куллаган холда, узок муддатга кишлок хужалиги экинларини жойлаштиришни режалаштириш..." [1] кишлок хужалигини модернизациялашнинг асосий йуналишлари этиб белгиланган. Бу чора-тадбирлар эса иктисодиётни эркинлаштириш шароитида ахолини ишончли химоя килиш, унинг даромади ва моддий фаровонлигини ошириш имконини берадиган асосий омил сифатида эътироф этилади.

Тог ва тог олди худудларида ахолини манзилли куллаб-кувватлаш, вилоятнинг саноати ривожланмаган чекка худудларида мавжуд бандлик муаммоси борасида бир катор ишлар амалга оширилмокда. Жумладан, дехкон хужаликларини тузиш ва уларни ривожлантириш оркали вилоятдаги кишлок ахоли бандлигини ошириш долзарб вазифадир.

Дехкон хужаликлари ва томорка ер эгаларида ердан фойдаланиш иктисодий жихатдан бошка тоифадаги хужаликларга нисбатан самарали хисобланади. Шунинг учун дехкон хужаликларининг республикамиз худудида роли ва ахамиятини янада ошириш, салохиятидан тулик фойдаланиш имкониятларини бахолаш мухим хисобланади. Айникса, махсулот тури ва хажмини купайтириш, яъни диверсификациялаш дехкон хужаликлари даромадини келгусида ошириш омилларидан бири саналади. Ушбу омилларни хисобга олган холда, дехкон хужаликларида кишлок хужалиги махсулотларини ишлаб чикариш истикболлари бир неча омилли прогноз килинди. Бундай прогнозлар вариантлари чизикли, логарифмик, даражали хамда экспоненциал тренд функциялар куринишида, эконометрик моделлар оркали хисоблаб чикилди [2].

Дехкон хужаликлари ва томорка ер эгаларида чорвачилик ва дехкончилик махсулотлар ишлаб чикариш курсаткичлари асосида эконометрик моделлар туплами ишлаб чикилди (1-расм). Х,осил килинган ушбу моделлар Стьюдентнинг t - мезони буйича кийматлар прогноз килинувчи курсаткичлар билан вакт бирлиги оралигида фавкулодда тебранишдан холи булган тренд бор эканлигини курсатади. Шунингдек, детерминация коэффициентлари булган R2 нинг киймати хар битта моделда юкори кийматга эгадир, бу эса прогноз килинаётган курсаткичнинг ижобий узгариши вакт омилига боглик эканини исботлайди. Ушбу вактгача махсулот ишлаб чикариш хажми купаймокда, демак, ишлаб чикаришни диверсификациялаш хам ушбу курсаткичларга ижобий таъсир этади.

y = 10,894x + 58,13 Гушт, минг тонна R2 = 0,9668 y = 79 86ie00671x y = 67,401ln(x) + 27,514 r2 = 0 R2 = 0,762

y = 62,805x°'4402

y 1 0,0198x3 - 0,2392x2 + 8,6847x + 73,763 R2 = 0,9927

Сут, минг тонна

y = 303,44e0

y = 1,4598x2 + 13,637x + 318,872 = 0,9 y = 42,833x +r2 16э6&8

R2 = 0,9614

y = 264,87ln(x) + 96,6 _R2 = 0,756

0,1083x3 - 1,7895x2 + 40,303x + 268,83 y = 237,04x0'4RR^ = 0,9913 R2 = 0,879

Картошка, минг тонна

У = 28 895х0у44060,4331х2 - 2,5308х + 48,223 _R2 = 0,9829

У :

R2 = 0,6434 34,7761п(х) + 7,2107

R2 = 0,5821

у = 33,799е°'0755х

R2 = 0,9187

0,0246х3 + 1,1705х2 - 8,5823х + 59,579 -R2 = 0,9905

Мева ва резаворлар, минг тонна

у = 14,078е0'0825х

R2 = 0,9583

= 0,185х2 - 0,7351х + 19,103 R2 = 0,9891

у = -0,0072х3 + 0,4023х2

у = 2,9654х + 6,1509

- 2,5182х + 22,449 -R2 = 0,992

R2 = 0,9052

1-расм. Дехкон хужаликлари ва томорка ер эгаларида чорвачилик ва дехкончилик махсулотлари ишлаб чикариш курсаткичлари эконометрик моделлари.

Х,осил булган моделлар оркали прогноз курсаткичлар икки хил вариантда (Ух; Y2) берилмокда. Чунки кишлок хужалиги махсулоти ишлаб чикариш хажми башорат буйича шу икки ракам оралигида тебранишда булади. Бу эса куйидаги 1, 2 -жадвалларда акс эттирилган.

1-жадвал

Кашкадарё вилояти дехкон хужаликларида чорвачилик махсулоти ишлаб чикаришнинг прогноз курсаткичлари

Ииллар 2020 2021 2022 2023 2024

Улчов бирлиги Ух У2 Ух У2 Ух У2 Ух У2 Ух Х2

минг тонна минг тонна минг тонна минг тонна млн. дона млн. дона тонна тонна минг дона минг дона

Гушт,минг т. 326,12 326,68 348,72 351,44 372,89 378,23 398,73 407,17 426,36 438,36

Сут, минг т. 1265,28 1248,45 1354,32 1324,82 1449,61 1404,10 1551,62 1486,30 1660,8 1571,43

Тухум,млн. дона 440,45 419,04 487,31 458,96 538,68 502,69 594,84 550,58 656,02 603,03

Жун, минг т. 7708,5 7983,48 7979,9 8324,42 8251,3 8671,4 8522,7 9024,42 8794,1 9383,5

Крракул тери, минг дона 188,48 202,73 196,63 214,48 204,77 226,55 212,91 238,93 221,06 251,62

2-жадвал

Кашкадарё вилояти дехкон хужаликларида дехкончилик махсулоти ишлаб чикаришнинг прогноз курсаткичлари, (минг тонна хисобида)

Ииллар 2020 202! 2022 2023 2024

Улчов бирлиги Ух У2 Ух У2 Ух У2 Ух У2 Ух У2

Дон 160,99 163,23 164,58 168,03 168,18 172,98 171,77 178,07 175,36 183,31

Картошка 111,85 186,04 118,41 202,13 125,36 219,09 132,71 236,91 140,49 255,6

Сабзавот 466,93 416,12 504,1 445,4 543,2 476,74 584,22 510,28 627,18 546,19

Полиз 95,67 89,72 102,86 96,23 110,40 103,20 118,29 110,69 126,53 118,72

Мева, резаворлар 85,25 82,02 92,47 87,08 100,06 92,02 108,02 96,79 116,35 101,37

Узум 63,03 64,47 70,70 71,56 78,99 79,08 87,92 87,04 97,52 95,43

Юкоридаги жадваллар маълумотларидан куриниб турибдики, ^ашкадарё вилояти дехкон хужаликлари ва томорка ер эгаларида прогноз натижаларига караганда, истикболда кишлок хужалиги махсулотлари ишлаб чикариш хажми ортади [3].

2 О Я X О 43 О SiOlOggMUoiB

ie3 pj О IS g 2 С К^сйррЮЯ^сК

w » Р 25 s s О § »Д ¡ H g S s Wüg

Ы -"g g ^ h H S g

° i I IllifNflüiilIIfí

* ^ 2 E »I S Œ 1 s S g 3 r g

ЕЭ i-i s р в к o\ ™ « н

g 41 E й Ê á s ^ g ® 5 Й i Э и § Й

алй S' s м 18 P ^ ® У § 1,1 я S p ^

» s 28 s ^ S § § ? Е s ® " ü »

á M м is -, Я VÍC g g p ч § P3 » « ®

g ? s ï s S S ^ s-b^ oS««^

¡i * -hislllt s ug s.®

Is > § I* g s g¡§ ¡

q g S I g S 11 §

H Ю H: O\o Й^Й S § P O ti g ^ S £ g S

I s g -s -S p ¡ § „ áss^^Eá-

s * s i I g Ä S g Й llsli|S«§»8

ий E e я "в ^ ^ g й £ s ь й s

4 S sgi s s 1 g s g s g g О Й s.

sS^s я x H i* ч 2 g Й S

о яйм^^^йк § ? S S » § ^ 2 P

Soi ^ol^H^Sl У й gÈ^ s ^ i

« Й s g и О 5! о w P to к 2

Й 2 Й "Ы О P3 О £ «X В ^ í° ¥ S 0°

Xх g P s s gá a si^ MU Ncs<

о ^ й * 5 * * g ^ p g t» g og g» 2

§ S £ * 3 4 g § ¡ .g | -g

P * a s к -25 ^ тз « 2 s â ° p s

5 p w я я s is к y а о ° s «о u й & E я g § еЕ о pví S S о ч

2g 5 р с й s i g ^йой^^^йк

IS Я IS â Я ч Я IS S4 й X 2 S РЧ Р

2018 2015 2010 2005 2000 Йиллар

69,8 69,4 67,5 69,7 69,2 ЖАМИ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

35,9 37,0 36,5 39,64 38,9 Дон ва дуккакли экинлар

1л о Ъо 0,24 о Доривор Усимлик лар

V К) 4^ 1о Ъо Картошка

К) ю ю К> ^00 1о ю Сабзавот лар

1о 1л 1л 1л Полиз

1о 1о 1о Озука экинлари

К) Мева ва резавор лар

1о 1л 1л Узум

л

15

Е

х

15 Ы 15

•а

п: 03

Ьа О

а

н

Ы п X Я о я

X

й 15

Ь Я Я

Ьа

_ 15 ОЛ 43 в й 15 15

Ш

Я Я

15 Яс Ьэ О Я

и

15

•а

Я н

15

•а

я

ОЛ

5

ч п Я Н 15

■а

х я

п О

о\ о В

а к § *2

* РЭ

Та со

РЭ

к Й

о я Та

РЭ

РЭ

Та со

РЭ Й Та

РЭ

Я

РЭ

В

я

РЭ

Та

РЭ 43 О:

СИ

к о

к я я я ч

ш я к я

РЭ КС Та о я Й РЭ 43

к н

РЭ 43

я к о> к

я

43 о

к

я о

43 РЭ

1—, я

и ^с а а

Й Н О О ¡а 43

н а ^ II р3 .

Та о X я

0

1 -ё

к

к я

РЭ

X о

^ и

О Э

н Й РЭ 43

к я к

X

РЭ

*

со

РЭ ^

43 К

я

я

я Я

РЭ

Кс Н К 43 К

В

я Е Й РЭ 43 К рэ

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

РЭ Й

РЭ

О

1л ^ СГ1

рэ

0\ н Й

43 К Н Ч

Р РЭ ^ ^

О ч

^ 3

Н И К

К 43

в ■

а *

5 Р3 ^

^

В п -г Е

^л Н

г^ а ^ В

^ со

43 Н рэ

Ю

Л 2 °

тз 43

м Й

рз рэ

£ я

К "Сс

Й Я К рэ

Я ¡Я

И

О ю

рэ о

О) ¡Г!

£ 00

со о н

л к

■ ^ Р3 ^ 43

К

1 Е

^ ю о ю

ас « к

2 й Р2 И 43 Р5 Н

рэ Ю О

^ 00 я ас ^ к

■ ■ Р2

к

ь гг» §

р а

Р2

X

О

^

о н Й Р2 43 К

к В й Р2 О)

л к я рэ 43 К

В

рэ

Р2

о X я о я

X "Сс

й Р2 Й к я Й Р2 43

к

"Сс о

к

в

яч я и

^ Р3

^ а

^ к - ^

43 Я Н

Р2 Ю

" О

К 2

я о

я

03

Ю

Яс Я Й Й рэ

43 ^

3 я

- • и

рз

П1 ^ со ^ рз К) О

со

рз

43 43 О Н оз рз рэ П СИ РЗ

О Л

43 Р

Я рз 43 Н О

В

„ я 00

2 Р3 я я

о ^ я й

Я О к

ян« й и

О рэ ^ Я 43

3 § а к § -о

к о

^с я а

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

43 Я о

0 Й 03

3 §

1 01 Я

% л 3

2 я я Р § ^

43 р

^ I "ё

^ Я

" Я т-ч

Р3 ь Й

та я П1

р а х

а д я

- о о> я

Й нЗ

3 ^ X

X р

о я

я ^ е

рэ

х я

5 I

рэ

рэ 43 Я Й рэ

Я

рэ

рэ 43 Н рэ

<< рэ оз 43

Я

рэ Я

Й ^ Я

я я

оэ Н

^ 2

Я £

Та & ^

е

§ |р

д к я

5 | Е

Е ^ Й

й ^ °

р3 3 я

Л 43 ^с

я К §

рэ ^с Р

^ е а

я я ¡з

Е Е я

2. Самиева Г.Т. "Дехкон хужаликларида ишлаб чикаришни диверсификациялаш йуналишлари". Иктисодиёт фанлари буйича фалсафа доктори (PhD) диссертацияси автореферати. - Тошкент, 2019.

3. ^ашкадарё вилояти кишлок хужалиги бош бошкармаси маълумотлари.

4. ^ашкадарё вилояти статистика бошкармаси маълумотлари.

УДК: 336.02.(575.1) Рузиев З.И.

МАХДЛЛИЙ БЮДЖЕТ ДАРОМАДЛАРИНИ ШАКЛЛАНТИРИШ ВА САМАРАДОРЛИГИНИ ОШИРИШ ИСТЩБОЛЛАРИ

Рузиев З.И. - и.ф.н., доцент (КдрМИИ).

В статье освещена значимость увеличения доходов местного бюджета на основе социально-экономического развития регионов при формировании доходов местного бюджета, а также, рассмотрены вопросы обеспечения эффективного использования и управления экономическими ресурсами для обеспечения равенства и стабильности между расходами бюджета.

Ключевые слова: бюджетная система, государственный бюджет, местные бюджеты, местные налоги, сборы, налоговые ставки, экономические ресурсы, доходы, расходы, дефицит бюджета.

The article highlights the importance of increasing local budget revenues based on the socioeconomic development of regions in the formation of local budget revenues, as well as discusses the issues of ensuring the efficient use and management of economic resources to ensure equality and stability between budget expenditures.

Key words: budget system, state budget, local budgets, local taxes, fees, tax rates, economic resources, income, expenses, budget deficit.

Узбекистонни 2035 йилгача ривожлантириш стратегияси 2017-2021 йилларга мулжалланган Х,аракатлар стратегиясининг мантикий давоми булиб, юртимиз тараккиётида янги сахифа очиши билан ахамиятлидир. Стратегия лойихасида белгиланган марраларга эришиш учун хар бир сохада ислохотларни боскичма-боскич, иктисодиётни баркарор ривожлантиришни таьминлаш максадида харажатларнинг ижтимоий йуналтирилганлигини саклаб колган холда, давлат бюджетининг барча даражаларида мутаносиблигини мувозанатни саклаш, махаллий бюджетларнинг даромад кисмини мустахкамлашга йуналтирилган бюджетлараро муносабатларини такомиллаштириш буйича бюджет солик сиёсатини оптималлаштиришни назарда тутган холда бюджет тизимининг мухим таркибий кисми хисобланади. Махаллий бюджетлар даромадлари ва давлат бюджетининг вилоят, туман ва шахар пул маблаглари жамгармасини ташкил этиб, унда даромадлар манбалари ва улардан тушумлар микдори, шунингдек молия йили мобайнида аник максадлар учун ажратиладиган маблаглар сарфи йуналишлари хамда микдори назарда тутиладиган бюджет кодексидир. Махаллий бюджетлар даромадлари ва давлат бюджет харажатлари мамлакатда яратилган миллий даромаднинг таксимланиши асосида худудларда истикомат этувчи ахолига ва унинг натижаларини етказиб берувчи махаллий бюджетларнинг даромад кисмини мустахкамлашга йуналтирилади.

Махаллий бюджетни мустакил иктисодий категория сифатида олиб каралганда унинг куйидаги хусусиятларини курсатиш лозим булади:

^ махаллий бюджет миллий даромадни кайта таксимлашнинг махсус иктисодий шакли сифатида;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.