Научная статья на тему 'ҲАРБИЙЖАМОАНИНГ ПСИХОЛОГИК АСПЕКТЛАРИ'

ҲАРБИЙЖАМОАНИНГ ПСИХОЛОГИК АСПЕКТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Ҳарбий / жамоа / Шахс / Ёш / Аскар

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Абдурасулов Жаҳонгирмирзо

Ҳарбий жамоа тушунчаси. Ҳарбий жамоанингбелгилари,Ҳарбий жамоанинг шаклланиш босқичлари, Ҳарбийлар ўртасида ўзаро жипслик-ҳарбий жамоанинг муҳим хусусияти, Ҳарбий жамоадаги ўзаро муносабатлар,Ҳарбий жамоадаги ижтимоий фикр,Ҳарбий жамоанинг психологик манзараси

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «ҲАРБИЙЖАМОАНИНГ ПСИХОЛОГИК АСПЕКТЛАРИ»

I insovativs ISSN 2I81-4SI

деламn Impakl faklor 5.1

ХДРБИЙ ЖАМОАНИНГ ПСИХОЛОГИК АСПЕКТЛАРИ

Абдурасулов Жах,онгирмирзо

ЧДПУ Педагогика факультети Педагогика ва психология йуналиши 1-боск;ич магистранти jmra9923@gmail.com

ARTICLE INFO

Qabul qilindi: 15-February 2024 yil Ma'qullandi: 20- February 2024 yil Nashr qilindi: 24- February 2024 yil

KEY WORDS

Харбий, жамоа, Шахс, Ёш, Аскар

ABSTRACT

Харбий жамоа тушунчаси. Харбий жамоанинг белгилари,Харбий жамоанинг шаклланиш босцичлари, Харбийлар уртасида узаро жипслик-уарбий жамоанинг мущм хусусияти, Харбий жамоадаги узаро муносабатлар,Харбий жамоадаги ижтимоий фикр,Харбий жамоанинг психологик манзараси.

Аннотация : Харбий жамоа тушунчаси. Харбий жамоанинг белгилариДарбий жамоанинг шаклланиш бос;ичлари, Харбийлар уртасида узаро жипслик-харбий жамоанинг мухим хусусияти, Харбий жамоадаги узаро муносабатларДарбий жамоадаги ижтимоий фикрДарбий жамоанинг психологик манзараси.

Калит сузлар: Харбий, жамоа, Шахс, Ёш, Аскар

Жамоа сузи лотинча — "коллективус" сузининг таржимаси булиб, йигилма, омма, биргаликдаги мажлис, бирлашма, гурух маъноларини англатади, аникрок; айтиладиган булсак жамоа бу кишилардан иборат гурух демакдир. Замонавий тал;инда —жамоа|| тушунчаси икки хил маънода ишлатилади. Биринчидан, жамоа деганда кишиларнинг исталган ташкилий гурухи тушинилади (масалан ишлаб чи;арш жамоаси, завод жамоаси, хужалик жамоаси ва х.к.). Иккинчидан жамоа деганда ю;ори даражада уюштирилган гурух тушунилади. Чунончи, укувчи тарбияланувчиларнинг бирлашмаси узига хос мухим белгиларга егадир. Куйидаги жамоа ва унинг хусусиятлари борасида суз юритамиз.

Жамоа ва жамоа оркали тарбиялаш тарбия тизимида мухим ахамиятга эга булган тамойиллардан биридир. Шахсни шакллантиришда жамоанинг етакчи рол уйнаши тугрисидаги фикрлар педагогика фанининг илк ривожланиши давридаё; билдирилган. Жамоада унинг аъзолари уртасидаги муносабатининг алохида шакли юзасига келади. Бу эса шахснинг жамоа билан биргаликда ривожланишини таъминлайди. Лекин хар кандай гурухни хам жамоа деб хисоблаб булмайди.

Жамоа бир ;атор белгиларга егадирки, мазкур белгилар жамоани кишиларнинг етарли даражада уюшган хар кандай гурухлар ажратиб туради.

Жамоа ижтимоий жамиятнинг бир ;исми хисобланади, унда ижтимоий хаёт ва кишилик муносабатларининг барча меъёрлари уз ифодасини топади. Зеро, жамоа

жамиятдаги мавжуд муносабатлари тизимида намоён булар екан, жамоа ва ижтимоий жамият максади, интилишида узаро бирлик узвий максадга мувофик ташкил етади.

Шу боис жамоа х,аётининг бир ягона максадга каратилганлиги ва ижтимоий гоявий йуналганлиги унинг етакчи белгиси х,исобланади.

Хар бир жамоа бошка бир жамоалар билан узвий боглик булади. Унинг х,ар бир аъзоси жамият ижтимоий фаолиятини ташкил етиш жараёнида уз жамоаси билан биргаликда иштирок етади. Жамоани тушиниш, уни хис етиш х,амда шахсни шакллантиришдаги урни ва ролини тугри бах,олай олиш умумий ва хусусий максаднинг ;изи;иши, ех,тиёж ва фаолиятининг бирлигини намоён етади х,амда булинишига йул куймайди. Хар бир жамоа уз-узини бошкариш органига еэга ва умуммиллий жамоанинг узвий ;исми саналади. Шунингдек, у максаднинг бирлиги ва ташкил ;илиш хусусиятлари оркали умуммиллий жамоа билан богланади. Ижтимоий жамиятнинг ех,тиёжини кондиришга йуналтирилган жамоа навбатдаги мух,им хусусиятдир. Жамоа фаолиятининг ижтимоий-гоявий йуналишини х,ам жамоанинг фаолияти мазмунида уз аксини топиши мух,им ах,амиятга егадир. Жамоа хусусиятини ани;лашда кишилар гурух,ининг ягона ижтимоий тизимини урната олишдаги усули, яъни жамоани ташкил ;илиш усули х,ам мух,им хисобланади. Педагогик жих,атдан максадга мувофик ташкил етилган жамоа фаолияти натижасида жамоа аъзолари уртасидаги ишчанлик, бир-бири учу гамхурлик, узаро ёрдам, жамоа манфаати учун жавобгарлиги хисси ;арор топади.

Биргаликдаги фаолият умумжамият иши учун маъсулият хиссини уйгота бориб, жамоа аъзоларини бир-бирига я;инлаштиради, жамоага мансублик хиссини пайдо булишини уйготади, жамоа муносабатида булиши ех,тиёжини оширади.

Жамоа аъзолари уртасида узаро гурух,ий я;инлик, миссий бирлик юзага келади.

Ушбу муносабат купинча уз-узидан пайдо булади х,амда улар педагогик таъсир курсатиш учун кул келади. Рухий ва миссий бирлик жамоа аъзоларининг биргаликдаги фаолиятини мазмунига улар орасидаги х,осил булган ишчанлик фаолиятининг характерига бевосита богликдир.

Харбий психологияда х,арбий жамоа деб, ягона гоя ва ма;сад атрофида жипслашган, х,арбий хизматга доир муносабатлар конунлар ва умумх,арбий низомлар талаблари доирасида ташкил этилган, узаро муносабатлар миллий урф-одатлар ва умуминсоний кадриятлар асосида курилган, шахсий муносабатлар жанговар урто;лик ва дустликка асосланган куролланган кишилар жамоасига айтилади.

Булинманинг "шахсий таркиби" тушунчаси х,ар доим х,ам х,арбий жамоани англатавермайди. Чунки булинманинг шахсий таркиби булиши учун битта х,арбий булинмага руйхат буйича мансубликнинг узи кифоя килади. Бу х,олда булинмадаги х,арбий х,изматчилар уртасида жипсликнинг йуклиги, узаро ихтилофларнинг мавжудлиги, х,арбий интизомнинг сустлиги рад этилмайди. Харбий жамоа булиш учун х,арбий хизматчиларнинг битта булинманинг умумий руйхатида туришлиги камлик килади. Бундан ташкари узаро ихтилофлар мавжуд булиб, х,арбий интизом заиф булган жойда х,арбий жамоа булмайди. Тула маънода х,арбий жамоа деганда маълум бир шаклланиш боскичларини босиб утиб, х,арбий жамоалик белгиларига эга булган булинма шахсий таркиби тушунилади.

Харбий жамоанинг белгилари куйидагилар булиши мумкин:

Х,арбий жамоанинг белгилари

Барча шахсий таркибнинг ягона Fоя ва максад атрофида жипслашганлиги Х,арбий хизматга доир муносабатлар конунлар ва умумхарбий низомлар талабларига асосланганлиги Узаро муносабатлар миллий урф-урф одатлар ва умуминсоний кадриятлар асосида курилганлиги ^уролла нганлик

Х,арбий жамоа узгариб, ривожланиб турувчи ижтимоий-психологик ходиса булиб, узига х,ос ривожланиш бос;ичларига эга:

Биринчи боскичда командир бутун жамоа олдига уз талабларини ;уяди; Командир талабларининг жамоа аъзолари томонидан ;уллаб-к;увватланиши эса ривожланишнинг иккинчи боскичини англатади; Бу талаблар жамоанинг умумий фикрига айланганда ва жамоа уз аъзоларининг х,ар биридан ушбу талабларни бажаришни сурайдиган пайтда эса ривожланишнинг учинчи боскичи бошланади; Навбатдаги бос;ичда жамоа талаблари таъсирида х,ар бир х,арбий хизматчи узи узидан мана шу мажбуриятларни бажаришни талаб ;илади. Уларда уз-узига нисбатан талабчанлик тан;ид ;илиш х,исси пайдо булиши билан х,арбий жамоа ривожланишининг энг юкори, олий боскичига эришилади.

Х,арбий жамоанинг шаклланиш боскичлари. Х,арбийлар уртасида узаро

жипслик-;арбий жамоанинг му;им хусусияти. ^^ 1\/ =

Биринчи боскич: командир бутун жамоа олдига уз талабларини куйиши Туртинчи боскич: Жамоа талаблари таъсирида хар бир харбий хизматчи узи узидан мажбуриятларни бажаришни талаб килиши

Иккинчи боскич: Командир талабларининг жамоа аъзолари томонидан куллаб-кувватланиши Х,арбий жамоанинг шаклланиш боскичлари

Олий боскич: уз-узига нисбатан талабчанлик, танкид килиш хисси пайдо булиши

Учинчи боскич: командир талаблари жамоанинг умумий фикрига айланганлиги ва жамоа уз аъзоларининг хар биридан ушбу талабларни бажаришни талаб килиши

Аммо, талаб куйиш харбий жамоа ривожининг ягона мезони эмас. Жамоа фикри ривожланиши билан бу талаблар хар бир харбий хизматчидаги бош;алар олдидаги жавобгарлик хиссига айланади. Бу нарса харбий интизомнинг мустахкамланишини таъминлайди.

Харбий жамоалар ривожланишига хос булган ва биз ю;орида санаб утган бос;ичлардан узларининг индивидуал психологик хусусиятларидан келиб чи;иб, хар бир харбий хизматчи турли даражадаги кийинчиликлар билан утадилар.

Эндигина харбий хизматга келган аскарлар ёки янги булинмага тайинланган шартнома асосидаги харбий хизматчилардаги куникиш (адаптация), жамоа булиб шаклланиш даврини рухий ва жисмоний жихатдан меъёрида утказиш булинмадаги харбий интизомни мустахкамлашга ёрдам беради. Мослашиш шундай ходисаки, бунда атроф-мухитдаги ва фаолиятдаги янги омиллар, шароитлар таъсирида шахс рухиятида катта узгаришлар содир булади. Аскарнинг харбий хизмат шароитларига мослашиши, харбий жамоага кушилиши жараёнига харбий хизматнинг хамма томонлари таъсир этади. Улар куйидагилар:

Аскарлар онгига миллий истиклол гоясини сингдириш;

Уларнинг ижтимоий фаоллигини ошириш;

Харбий ва техник билимлар, куникмалар ва малакаларни эгаллашларига ёрдам бериш (харбий-техник куникиш);

Уларда жанг олиб бориш куникмаларини шакллантириш (жанговар куникиш);

Муайян бир харбий жамоага кушилиш, командирлар, бошликлар ва лавозими тенглар билан узаро муносабатларни урнатиш(ижтимоий куникиш);

Ижтимоий мухит яхши булган инок жамоаларда харбий мутахассисликни эгаллаш жараёнидаги кийинчиликлар харбий низом коидалари тез-тез бузилиб турадиган булинмалардагига караганда 3-4 марта кам булади. Ёки яна бир мисол: СТМ битирувчилари узлари харбий хизмат утаган кисмлардан бошка кисмларга хизматга жунатилганда уларда куникиш билан боглик кийинчиликлар узининг харбий кисмдаги янги лавозимга куникишга караганда анча куп булади.

Кечаги укувчи, талаба ёки ишчини фукаролик хаётидан харбий хизмат шароитига бирданига утказиш хар хил кунгилсизликларни келтириб чикаради. Шунинг учун бу боскич командирлар назорати остида амалга оширилади. Ёш аскардаги характер, кобилият ва куникмалар бу даврнинг кандай утишини белгилаб беради. Масалан, дилкаш аскар хизматга хос булган харбий низом талабларини ва ахлок меъёрларини тезда узлаштириб олади. Бундайлар жамоа топширикларини хам иштиёк билан бажарадилар ва бошка сафдошларига бажонидил ёрдам берадилар. Одатда, улар мустахкам ахлокий-иродавий хусусиятга эга буладилар.

Худбин аскар эса унга командирларнинг назарига тушишига ёрдам берадиган ва уни юкори мавкега кутарадиган ишлар билан шугулланади. У куп хам кузга ташланавермайдиган, хар вакт командирлар пайкайвермайдиган «кора» ишлар билан бошкалар катори шугулланишни ёктирмайди. Куникиш жараёнида янги келган аскарлар дунёкараши, одатлари ва умуман рухиятида кайта куришлар юз беради.

^арбий жамоадаги узаро муносабатларнинг таркиби (хизмат доирасидаги,

хизматдан ташцари, шахсий). Харбий жамоадаги узаро муносабат тамойиллари: яккабошчилик ва цатъий субординатсия, инсонпарварлик, жамоавийлик. Узаро муносабатларнинг ривожланишида тацлид ва мусобацанинг урни.

Муайян бир булинма х,арбий хизматчилари уртасидаги узаро муносабатлар ушбу жамоа психологиясининг мух,им элементи х,исобланади.

Хамкорликдаги х;аёт ва фаолият жараёнида жамоадаги кишилар уртасида пайдо буладиган х;ар х;ил алоца ва мулоцат шаклларига узаро муносабатлар дейилади.

Узаро муносабатлар шакллари

Очик муносабатлар хдрбий хизматчилар уртасидаги Низом талаблари доирасидаги муносабатлардир. Бунда муносабатлар кишилар уртасида ихтиёрий булиб, кунгилда огрик, карама-каршилик х,осил килмайди

Махфий муносабатлар салбий лидерлар, яширин микрогурух,лар уртасидаги низомга зид муносабатлардир. Бундай муносабатлар хдрбий жамоанинг бузилишига, узаро таркокликка, гурух,бозликка олиб келади.

Хизматга оид муносабатлар

Хизматдан ташкари (маиший) муносабатлар

Шахсий муносабатлар

Катталар ва кичиклар уртасидаги муносабатлар

Узаро унвонлари тенглар уртасидаги муносабатлар

Узаро

лавозимлари

тенглар

уртасидаги

муносабатлар

Жамоа лидерлари (фаоллари) уртасидаги муносабатлар

Хизматга оид муносабатлар хизматни уташда, жангда ва кундалик хаётда нихоятда зарур булиб, х,ар бир кишидан энг аввало жанговар, хизматга ва мех,натга оид, ижтимоий-сиёсий мажбуриятларни сузсиз бажаришни тацозо

этaди. УШ6У yзapo мyнocaбaтлap х^бий жaмoaнинг тaшкилий тyзилишидa pacмaн мycтaxкaмлaб куйил^Н. Бyндaн тamк;apи yлap хapбий низoм, бyйpyк;, к;oидa Ba к;yллaнмaлapдa бaëн этилгaн бyлaди. Koмaндиpлapнинг фaoлиятлapи ушбу yзapo мyнocaбaтлapни ;apop тoптиpишгa, мycтaхкaмлaшгa Ba бomкapиmгa к;apaтилaди.

Бyлинмaдaги yзapo мyнocaбaтлap кишилap хул;-axBop^a жyдa кучли тaъcиp кypcaтaди. Аcкapнинг уз кoмaндиpигa 6ул^н ички cyбъeктив мyнocaбaти yндa хapбий xизмaтгa ниcбaтaн ижoбий мyнocaбaтни шaкллaнтиpишдa мухим axaмиятгa эгa. Kaндaйдиp caбaблapгa ^pa ушбу мyнocaбaт caлбий 6улш, 6у^униш мaжбypий, xизмaт жapaëни эca зepикapли бyлaди, нaтижaдa кeлишмoвчилик вa ^нгилотз Xoлaтлap кeлиб чик^ди. Акcинчa, кoмaндиp вa acкap ypтacидaги ижoбий мyнocaбaт xизмaтни ocoнлaштиpиб, уни ceвимли мaшFyлoтгa aйлaнтиpaди. Бу эca acкapлapдa кepaкли жaнгoвap cифaтлapни тapбиялaшгa ëpдaм бepaди.

Бoшлик,лap Ba бyйcyнyвчилap ypтacидaги y3apo мyнocaбaтлap

яккaбoшчилик, тypли тoифaдaги хapбий xизмaтчилap ypтacидaги мyнocaбaтлapдa мaълyм мacoфaни caK^am (cyбopдинaция), yзapo хypмaт вa бomлик;лapнинг oбpycи кaби тaмoйиллapгa acocлaнaди. Бйшли; вa кoмaндиpлapгa cyзcиз бyйcyниm хapбий xизмaтчи maxcини epгa ypмaйди. Чунки, yлapнинг к;изик;иmлapи yзapo мoc кeлaди, yлap биp мaк;caд-Вaтaн химoяcи учун xизмaт к;илaдилap.

Бyндaн тaшк,apи янa х^бий xизмaтчилap ypтacидaги мyнocaбaтлap бoшлик,лap Ba бyйcyнyвчилap, кaттaлap Ba кичиклap, шyнингдек yзapo тенглap ypтacидaги мyнocaбaтлapгa бyлинaди.

Узapo мyнocaбaтлapнинг xap к;aндaй maклидa тypли хил ижтимйий-пcиxoлoгик xoдиcaлap юз бepиб тypaди. Шyндaй xoдиcaлapдaн биpи тацлид 6ули6, ин^н maxcининг кaмoл тoпиmидa унинг ypни бeк;иëc, xap к;aндaй инcoн xaë^a кимгaдиp тaк;лид килaди, yнгa yxrnarnTa xapaкaт к;илaди.

Пcиxoлoглap тили билaн aйтгaндa инcoнлapдaги ижтимйий билим вa тaжpибa мaнбaaлapидaн биpи — тaк;лиддиp.

Мyнocaбaтлapдa пaйдo бyлaдигaн янa биp ижтимйий-пcиxoлoгик xoдиca

мусобаца ëra y3apo parço6aT x1иcoблaнaди. Mycoбaк;a инcoнлapни фaoллaштиpyвчи тaъcиp кучи^ эгa. УШ6У xoдиcaдaн бyлинмaлapдaги жaнгoвap вa мaънaвий-мaъpифий тaйëpгapлик дapaжacини oшиpишдa фoйдaлaниш мa;caдгa мyвoфик;. Хулoсa.

Xapбий пcиxoлoгиядa xapбий жaмoa yмyмaн oлгaндa Узбекистан Реcпyбликacи Kypoлли Kyчлapдa жaмoa тyшинчacи мухим ax,aмиятгa эгa экaнлигини кypишимиз мумкин. Беpилгaн вaзифaлap, тoпшиpи;лap, жaнгoвap вaзифaлapни бaжapишдa жaмoa 6УЛИ6 xapaкaтлaниш жyдa ^ira axaмият кacб этaди.

Узбек^^н Реcпyбликacи Kypoлли Kyчлapининг yмyмxapбий низoмлapидa бyлинмaлapдaги жaнгoвap тaйëpгapлик вa ички интизoмни мycтaxкaмлaш мa;caдидa oфицеpлapнинг жaмoa фикpидaн xap тoмoнлaмa фoйдaлaнишлapи зapypлиги кypcaтиб yтилгaн. Шунингдек бapчa тaлaблap жaмoa 6Ули6 xapaкaтлaнишгa, xapбий xизмaтчилapнинг биp биpи билaн y3apo бoFли;ликдa кoмaндиp вa бyйcyнyвчи, кaттa вa кичик тyшyнчaлapи билaн бoFлaб к^й^н. Шyндaй экaн x,apбий xизмaтчилap биp-биpи билaн y3apo бoFлaнгaн вa бу жaмoa 6Ули6 xapaкaт цилишга yндaйди.

Aсoсий aдaбиётлap:

1. . Зyннyнoв A., Хaйpyллaйев M. Педaгoгикa тapиxи.- Т.: Шap;, 2000.

2. ^ишв A. Абу Рaйxoн Беpyний. 100 x^^a^ Ибpaтли cyзлap. - Т.: Фaн, 1993.

3. Тoлипoв У.К., Уcмoнбoйевa M.X вa 6OO; У;yв-тapбия жapaëнигa педaгoгик теxнoлoгиялapни жopий етиш.- Т.: УзПФИТИ, 2004.

4. Фopoбий, Абу Hacp. Фoзил oдaмлap шaxpи /Тузувчи: M.Maxмyдoв, мaъcyл мyxap. M.Хaйpyллaйев. - Т.: A.Koдиpий нoмидaги Хaл; меpocи нaшpиëти, 1993.

5. X1acaнбoйевa О.У., Xacaнбoйев Ж., Xaмидoв Х. Педaгoгикa тapиxи. - Т.: У;итувчи, 1997.

6. Ч.Р.Hacpиддинoв «Xapбий пcиxoлoгия» Фaн нaшpиëти, Тoшкент 2004 й.

У. А.^тиб-Олдиев, А.Kapимжoнoв «Xapбий педaгoгикa» Шap; нaшpиëти, Тoшкент 2005 й.

8. K.А-Ш.Сaтиб-Алдиев «Xapбий пcиxoлoгия вa педaгoгикa acocлapи» ТДПУ нaшpиëти,Тoшкент 2003 й.

9. А.С.Абдy;oдиpoв , F.Аxмедoв Xapбий xизмaт axлo;и. Укув KУллaнмa Шap; нaшpиëти, Тoшкент 2007 й.

10. https://doi.org/10.S281/zenodo.7244S84

11. https://doi.org/10.S281/zenodo.7239000

12. www.youtnelimatechange.net

13. www.wwt.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.