Научная статья на тему 'АРАБ МАТБУОТ ТИЛИ ВА УНИНГ ТАҲЛИЛИ'

АРАБ МАТБУОТ ТИЛИ ВА УНИНГ ТАҲЛИЛИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
9
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
"الأهرام" va "الأخبار" gazetalari / gap / terminlar / ommaviy gazeta . yordamchi fe’llar / "Al-Ahram" and "Al-Akhbar" newspapers / speech / terms / public newspaper. auxiliary verbs

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Азимова, Нигора Сабитовна

Ҳар бир тилнинг ўзига хос хусусиятлари расмий мулоқотда ҳам муайян тарзда акс этади. Ахборотлашув таъсирида араб тилида эълон қилинадиган расмий ахборотлар ҳажми кенгайиб бормоқда. Шу нуқтаи назардан қараганда, газета, журнал саҳифаларидаги матбуот тилининг хусусиятларини таҳлил этиш алоҳида аҳамиятга эга. Мазкур мақолада Араб мамлакатларида газета ва журналларидан араб грамматикасининг қай тарзда ишлатилиш ҳолатларини кузатишимиз мумкин.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ARABIC PRESS LANGUAGE AND ITS ANALYSIS

The specificity of each language is reflected in a certain way in official communication. Thanks to the influence of communication, the volume of official information published in Arabic is expanding. From this point of view, the analysis of the peculiarities of the language of the press on the pages of newspapers and magazines acquires particular importance. In this article, we can observe how Arabic grammar is used in newspapers and magazines in Arab countries.

Текст научной работы на тему «АРАБ МАТБУОТ ТИЛИ ВА УНИНГ ТАҲЛИЛИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

АРАБ МАТБУОТ ТИЛИ ВА УНИНГ ТАХЛИЛИ

Нигора Сабитовна Азимова

Жахон иктисодиёти ва Дипломатия Университети Шарк тиллари кафедраси укитувчиси Тошкент, Узбекистан nigoraazimova1985@gmail.com

АННОТАЦИЯ

Хар бир тилнинг узига хос хусусиятлари расмий мулоцотда уам муайян тарзда акс этади. Ахборотлашув таъсирида араб тилида эълон цилинадиган расмий ахборотлар уажми кенгайиб бормоцда. Шу нуцтаи назардан цараганда, газета, журнал сауифаларидаги матбуот тилининг хусусиятларини таулил этиш алоуида ауамиятга эга.

Мазкур мацолада Араб мамлакатларида газета ва журналларидан араб грамматикасининг цай тарзда ишлатилиш уолатларини кузатишимиз мумкин.

Калит сузлар: va "jL±.y!" gazetalari, gap, terminlar, ommaviy

gazeta . yordamchi fe 'llar

ABSTRACT

The specificity of each language is reflected in a certain way in official communication. Thanks to the influence of communication, the volume of official information published in Arabic is expanding. From this point of view, the analysis of the peculiarities of the language of the press on the pages of newspapers and magazines acquires particular importance.

In this article, we can observe how Arabic grammar is used in newspapers and magazines in Arab countries.

Keywords: "Al-Ahram" and "Al-Akhbar" newspapers, speech, terms, public newspaper. auxiliary verbs

КИРИШ

Маълумки, матбуот халклар ва миллатлар тил бойлиги акс этадиган асосий бугин хисобланади. Айни пайтда, матбуотда адабий тил нормаларига катъий риоя килинади. Нима учун биз матбуот тили тахлилига утдик?- деган савол тугилиши табиий. Ахир матбуот бу публицистик услуб. Чунки бизда расмий музокараларда бевосита иштирок этиб, уни тахлил этиш имкони йук. Матбуотдаги маколаларда эса расмий учрашувлар ёритилади. Шу жихатдан Караганда матбуот тили бизнинг расмий мулокот мавзусига якин.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Араб матбуоти феълий жумласида гап булаклари асосан икки хил кулланилади:

1. феъл - урин холи - пайт холи - эга

Иккинчи жумланинг бундай бошланишига сабаб у матннинг иккинчи кисми хисобланганлигида.

Маълумки араб мамлакатлари 22 давлатдан иборат булиб, араб адабий тили борасида араб халклари яшайдиган мамлакатлар буйича бир неча вариантлар шаклланганини таъкидлаш жоиз.

Хусусан, араб адабий тилининг Саудия худудий варианти ва унинг матбуотда акс этилишини тавсифлашга келсак, Форс курфази давлатлари ва хусусан, Саудия Арабистони доимо араб мусулмон анъаналари, урф-одатларининг сакдовчиси сифатида тушунилган. Шунинг учун Форс курфази давлатларининг матбуоти бошка араб мамлакталари матбуотига нисбатан мумтоз араб тили анъаналарини купрок саклаб колган. Бунга боглик равишда Саудия матбуотида исломга багишланган китобларда аксарият холларда учратиш мумкин булган диний характердаги лексика кулланилади. Бу масалан куйидаги иборалар ^ «Уни Аллох сакласин», ола! «Уни Аллох куллаб кувватласин», J ^ «Аллох мухофазаси ва кумагида»,^

«Аллохга таваккал килиб» ва х.к.з. Бундай субстантивациялашган конструкциялар Саудия Арабистони киролининг куп сонли эпитетларидан биридир. Аммо улар Саудия матбуотида улар белгилаётган шахсга бевосита курсатишсиз кулланилади, бу эса укувчиларда тушунмовчиликка сабаб булиши мумкин.

Саудия матнларида ^ турдаги оборотлар пунктуациянинг турли услублари ёрдамида ажратилади. Бу ерда дефис, кавс кулланилиши мумкин, ёки тиниш белгилари умуман кулланмаслиги мумкин. Шу билан бирга, бундай холатда "о" олмоши номловчи ролини уйнайди. Чунки бу ерга тушум келишиги шаклида кулланилиши мумкин булган хар кандай олмош ишлатилиши мумкин, бу у кайси шахсга курсатаётганлигига боглик, масалан, ^ «уларни Аллох сакласин», ^ «сизни Аллох мухофаза килсин» ва х.к.з.

Охирги пайтда ^ «у икковини Аллох мухофаза килсин» шакли

охирги пайтда жуда хам оммавийлашди, чунки Саудия Арабистони кироли ва

:.Майбуров Н.А. Читаем и переводим арабскую газету. -М.: Муравей, 2003.-С.12

2 Майбуров Н.А.. Читаем и переводим арабскую газету. -М.: Муравей, 2003.-С.14

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

меросхур шахзода охирги пайтда биргаликда кайд этилмокдалар. Одатда, бу формула факат шу кирол шахсларини номлаганда кулланилади. Бундан ташкари, агарда Jj "меросхур шахзода" суз бирикмаси араб дунёсининг барча мамлакатларида кулланилса, унинг ёнида матнда Саудия Арабистони кироли кайд этилганида бу ибора бироз узгаради ва факатгина Саудия Арабситонига хос булган сузма-суз «хокимият муддатининг содик риоя килувчиси» шаклида кулланилади. Масалан:

j S^jLiJl ij^jj j Ij^^jJ ^JjjJl ^JO 4-^lj jjj^.^ ^lâ^l ûj^ ^jtâ Jj jjâLi jjUlJl icJ (JJLI j t^w.H (JjUj j jlJj^l*Jl j (jil^lj^Jl jjliulAJl jb£ j^ .ÛC j

Бундан ташкари с^Ь"хукумрон, давлатпанох" кенг таркалган умум араб сузи бошка мамлакатларда тез-тез кулланилса, Саудия Арабистонида факатгина хорижий подшохларни, киролларни номлаш учун кулланилади ва хеч качон Абдулла Абд Саид киролини номлаш учун кулланилмайди4.

Диний лексикани кенг куллаш Саудия матбуотининг яна бир кизикарли хусусияти билан бевосита богликдир: давлатнинг олий мансабдор шахслари номи зикр этилганда узун титулларни тез-тез куллаш. Шу туфайли тасвирланаётган объектни юксалтирувчи, буюклаштирувчи узига хос маъно градацияси ясалади. Бадиий ифодавийликнинг бундай услуби тез-тез расмий услубда кулланилади, масалан, расмий хатда мамлакат рахбарлари ва давлат олий мансабдор шахсларига мурожат этганда. Аммо бошка араб мамлакатларининг матбуоти тили учун бу ходиса Форс курфази мамлакатлари, айникса, Саудия Арабистони матбуот тили учун характерли булганидек каби эмасдир.

Бундай титулатура аксарият холларда музокара, учрашувлардаги алохида протокол вазиятларининг контекстида аксарият холларда кузатилади. Бундай холатларда ^i «кузатиш пайтида», Jb^V1 ^i «учрашув вактида (масалан, юропортда)»,ЦД^1 ^^^ ... «... лар учрашувда булдилар» каби иборалар кулланилади. Бир томондан, хокимиятнинг монархик шакли «жаноби олийлари», «олам панох», J^1 «жаноб» (Бош

вазирдан ташкари барча вазирларнинг титули). Бошка томондан, дунёни ислом нуктаи назаридан идрок этиш хам мухим ролни уйнайди. Шунга боглик равишда Саудия матбуотида куйидаги лексик бирликларни учратиш мумкин: ¿Р «шейх» (диний уламоларга мурожат этганда), ¿1 «ака/биродар» (мусулмонни мусулмонга мурожат этганда) ва х.к. ^^i «буюклик» титули

3 Майбуров Н.А. Читаем и переводим арабскую газету. -М.: Муравей, 2003.-С.29

4 Блинов А.А. Территориальные варианты арабского литературного языка и их отражениев прессе. -М.: Афтореферат. 2009.

jjlxill ^C.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

саудия худудий вариантда бошка мамлакатлар президентларини белгилаганда кулланилади. Мисол:

Юкорида келтирилган мисолларда куйидаги коидалар кузатилади: саудияликлар дастлаб маълум давлат арбобининг титулини, кейин унинг исми шарифини сунгра эса унинг мансаби ёки мансабларини келтирадилар. Мазкур холатда мансабларнинг куп сони хакида гапириш мумкин, улар хам кетма-кет келиб титул билан бир каторда зарурий маданий тасвирни яратадилар. Саудия Арабистонида давлатнинг олий шахслари аксарият холларда куплаб турли мансабларни эгаллайдилар ва фаолиятнинг хар хил турлари учун масъул буладилар, бу эса шу тарздаги хилма-хиллик вужудга келишига сабаб булади.

Саудий сузларнинг мисоли сифатада куйидаги лексемалар хизмат килади: з^ь «аср/окшом» (айникса, «кеча окшом», «бугун окшом» ва

х.к.з.), ^^ ва «келиш», тапЬа§ «йул» ва £аНп сифати «кадирли, суюкли» маъносида, буларнинг барчаси Форс курфази мамлакатлари учун умумий тарзда хосдир (бошка вариантларда бу суз буюмнинг нархини белгилаш учун кулланилади).

Араб адабий тилининг Саудия худудий вариантидаги узлаштирмалар хакида алохида гапириш мумкин. Мазкур холатда уларнинг кулланилиши чекланган, имконият тугилганида уларни араб эквивалентлари билан алмаштирадилар. Масалан, "вертолет" тушунчасини ифодалаш учун аксарият холларда унинг араб эквивалентлари, яъни ^Ьз* ёки ^Ъз^ь 'оз?1^«автобус» «зал» ^ьИ, «компьютер» х.к.лар ишлатилади. Айнан бунда биз

замонавий араб тилида мавжуд булган янги тушунчани белгилашда инглиз сузининг асосида тенг ва кулай эквивалентни танлашга булган тенденцияни кузатамиз, айнан шу ходиса туфайли араб тили уз софлигини саклаб колмокда.

Саудия Арабистони хамда Форс курфазининг бошка мамлакатларида, яъни ислом меъёрларига катъий риоя киладиган давлатларда рузномаларда ой таквимида ойларининг мусулмон номлари кулланилади: «Мухаррам», з^> «Сафар», ¿¿?з «Раби аль-авваль» ва х.к.).

Маъмурий худудий жихатдан Саудия Арабистони 13 амирликка булинади, бу ерда улар асосан, ^иЧ «маъмурий туман» суз бирикмаси билан аталади, аммо матнда купрок мазкур сузнинг соддарок шакли булган купрок

5.Фатеева И. Г. Араб матбуот тили устида ишлаш. -Т.:2004. -С.5

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

учрайди. Янада майдарок маъмурий худуд «провинция»дир. Саудия

Арабистонида округ тушунчаси сузи ёрдамида белгиланади.

Саудия Арабистонидаги араб тилида морфологик хусусиятлар йук булишига карамасдан, бу ерда синтаксис нуктаи назаридан бир катор хусусиятлар кузатилади. Масалан, Саудия матбуотида доимо мажхул/пассив конструкцияларнинг куп сони учраб туради. Хрзирги пайтда умумараб газета тилида пассив коснтрукциялар аста-секин эскирмокда, тобора кам ишлатилмокда. Аммо саудия худудий вариантида улар жуда хам оммалашган.

Бошка синтактик хусусият от ва сифатдан ташкил топган суз бирикмасини диний контекстли суз билан булинишидир. Араб адабий тилида бундай холатларда мослашган аникловчи иккинчи аъзо сифатида олмошдан иборат булган изофадан сунг куйилади. Аммо Саудия худудий вариантида бундай узвий алока юкорида урганилган диний контекстли сузлар билан бузилади, улар кириш конструкцияси ролини уйнаб, гапга осонгина киритилиши ва чикарилиши мумкин. Масалан:

ajjS&JI aip AjJjj «уни назорат сафари (Аллох кумагида)».

Хдкикатда бундай холатларда бу конструкциялар изофанинг кисми эмасдир, улар вергул билан ажратилиши ёки изофадан сунг куйилиши мумкин. Масалан, Саудия матбуотида куйидаги вариантлар тез-тез учраб туради:

ajjî aj^I Ajjljj 'AjäJI '^j^j ва х.к. Бундай услуб махаллий

худудий вариант учун жуда хосдир.

Араб адабий тилининг Миср худудий варианти ва уни матбуотда акс этилишига тухталадиган булсак, Мисрдаги араб адабий тилининг худудий вариантининг хусусиятларини Миср матбуоти материалида кузатиш кийин, чунки улар Тунис ва Саудия Арабистони каби ёркин ифодаланмаган. Миср матбуоти араб тили замонавий ривожининг натижасидир. У узига хос замонавий газета услубининг намунасидир. Бу ерда араб дунёсининг бошка мамлакатларининг газеталарида ишлатиладиган умумараб сиёсий лексикаси, узига хос "газета" баркарор ибора ва конструкциялари кулланилади.

ajüÜÜi S m 24 ®j1jj ^i l^l^jj Jj ^j^ ^jjjji J^j

.j^LrnLj jjJj ^Ujjji ^jb^ ^jjjJl ^j^j'"j .b"jj Jj üjSJ' j bjl^Jl Jj 4jüU <ÜJS.

ùljjLaJâ t ^ Л, ^ LmjVI gjjwJl ^i jjl jj^J jl £âjJJj

Хрзирги пайтда Миср матбуоти куп жихатдан Гарбий нашрларга ухшаш. Гап шундаки, узок вакт давомида Миср бутун араб матбуотининг етакчиси, узига хос моданинг асосчиси хисобланган. Долган мамлакатлар унинг ортидан эргашиб, бу сохада Мисрни намуна деб тан олганлар. Бундан ташкари, куплаб

6.Яковенько Э. В. Учебное пособие по дипломатической переписке.- М.:МГИМО(У)МИД России.2007.-С.7

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ёзувчилар, жумладан, тунислик ёзувчилар хам узларининг биринчи ижодий асарларини айнан Миср нашриётларида жамоа хукмига хавола килдилар. Колган мамлакатларнинг матбуоти Миср матбуотига охангда, услубда, гап тузилиш хамда матнни ифодалаш хусусиятларида таклид килишга харакат килганлар. Бу эса хозирги пайтда Миср рузнома ва ойномалари куп жихатдан бутун араб дунёсининг нашрларини эслатишига олиб келди. Миср лексикаси хам куп мамлакатларда умумкабул килингандир. Масалан, «иш» араб дунёсининг деярли барча мамлакатларида оммалашгандир, лекин сузи факатгина магриб мамлакатларида ишлатилади.

Араб адабий тили худудий вариантларининг пунктуация хусусиятлари барча мамлакатларда деярли бир хилдир, аммо Мисрда вазият бошкача: мисрликлар тиниш белгиларини хамма жойда куллашга харакат киладилар, баъзида араб тили конунларига мувофик ажратилиши лозим булмаганни хам ажратишга харакат киладилар. Бунда мисрликлар араб дунёсидан кура, пунктуацияга купрок эътибор каратилган Гарбий матбуот анъаналарига риоя киладилар.

« а* о с *

J ^ А^^^^лл. ____— иI АИ^ —

7. »Цл ЯА^ЗД! Ь^JJ ^а OJU.1I ¿^а

Вергуллар ёрдамида мисрликлар ноанъанавий тарзда эргаш гапларни, фикрдан-фикрга утишни хаттоки, уртасида кучли грамматик алокалар булган гап булакларини, масалан, кесим-эга-тулдирувчи бирикмасини ажратадилар. Бирок бу гапни куп маъноли килиб куяди. Масалан:

лр^ ^¿лк JJJл SJU ^л? «Гизанинг шахар транспорт бошкармаси янги тартибни жорий эта бошлади».

Кириш конструкциялари ва бошка оборотлар аксарият холатларда тире билан ажратиладилар, дефис куп кулланилади, бир фикрдан бошка фикрга утиш учун куп нукта кулланилади. Сузларни куштирнок билан ажратиш хам жуда кизикдир, чунки мисрликлар улар умум араб кулланилишидан фаркли булган тамоман турли вазиятларда доимо куллайдилар. Булар ичига атокли отлар (жумдаан, исм- шарифлар), турли сонлар (статистика, фоиз маълумотлари, йиллар сони, макола, битим, резолюция, телефон ва х.к. ракамлари) ва метофаралар киради. Масалан:

7,5% ^иЬ^гЛ ^а ^Ч и^л ¿Ъ - «Августда

инфляциянинг урта йиллик курсатгичлари 7,5% га етди».

Утган асрнинг 60-йилларигача мумтоз адабий араб тили сузлари билан бир катрда шева сузларини куллаш Миср матбуотида нафакат умумкабул килинган

7 Майбуров Н.А. Читаем и переводим арабскую газету. -М.: Муравей, 2003.-С.29

о

feR

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

ходиса, балки узига хос модага айланди. Шундай килиб, Миср рузномалари оддий инсонларга уларнинг кундалик мулокотда фойдаланган тиллари оркали якинрок булишга харакат килдилар. Хрзирги Миср худудий вариантида Миср шеваси сузлари ва ибораларини кучирма нуткда ишлатилади, бу айникса, адабий матнларда куп кузатилади, бу ерда аксарият холларда оддий адабий сузлар куйида келтирилган шева сузлар билан биргаликда кулланилади. Масалан, JUj ta'ala «кел», fl^'uddam «олди, олдинга», ^ «хонум, мадам» (Мисрда умум таркалган урта ёшдаги аёлга булган мурожат), ^Цъ? «учрашув, висол» (умум адабий ^bJ? урнига), «автомобиль, машина» (умум адабий

урнига), Jj «кайсики» (умум адабий урнига).

Бундай холатларда шева бирликлари адабий тил доирасидаги узига хос киритишлар хисобланади, улар адабий тилнинг тузилмасига таъсир утказмайдилар, аммо Миср матбуотида уз пайтида махаллий газета лексикаси томонидан Миср шевасидан узлаштирилган ва тилда каттик мустахкамланган лексик бирликлар хам учрайди.

Масалан, махаллий худудий вариантда j^? "Миср" лексемаси аксарият холларда "Кохира" махаллий шеваси кулланилади. Бошка шева сузи "гувохнома" миср тилига француз тилидан (carnet «руйхат, реестр») кириб келган булиб, Миср матбуотида кенг кулланилади. Миср шевасига италян

s {

тилидан кириб келган SjíSjJ «мехмонхона» лексема хам тез-тез учраб туради.

Миср матбуотида асосан инглиз тилидадан узлаштирилган сузлар учрайди, бу Мисрда инглиз хукмронлигининг узок муддат давом этгани билан тавсифланади. Хрзирги пайтда баъзи бир араб терминлари учун 2 ном -хорижий узлаштирма (мазкур холатда инглиз сузи) ва унга мувофик араб эквиваленти мавжудлиги хаммага маълум. Миср газеталарининг тахлили шуни курсатадики, мисрликлар матнда айнан инглиз тилидан узлаштирилган сузларни куллашни маъкул курадилар. o^jU «автобус», o^bjj^D

«микроавтобус» каби бир-бирига якин булган сузлар тез-тез мисрлик журналистлар томонидан кулланилади ва Мисрда кенг таркалгандир. Мисрда "телефон" сузи uj^ (ингл. telephone), «мобил телефон» - сузидан J^Jl ¿jáfcil (al-mahDmül) ёки (ингл. mobile phone) сузларидан ясалган. Jjj^Kuntrül

(инглиз. control «назорат») лексемаси хам миср худудидаги араб тилига инглиз тилидан кириб келган, бундай сузлар бошка худудий вариантларга хос эмас, мисрликлар уни тез мослаштириб, (тартибга солувчи органлар)

дериватини ясадилар. оти хам Мисрда 2 инглиз сузи disk «диск» ва desk «редакция» ни кайта англашиш натижасида шаклланди, аммо улар араб тилида [e] фонемаси булмаганлиги сабаб бир суз билан белгилайдилар.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Юкорида санаб утилган миср худудий вариантни янги сузлар билан бойитилишининг алохида туридир. Бир томондан, бу ерда барча араб мамлакталарида маълум булган, Миср минтакасида купрок кулланиладиган узлаштирмалар кузатилади (^jb1 ва jji^ кабилар). Бошка томондан, махаллий худудий вариант замонавий умумараб тилида деярли номаълум булган янги узлаштирмаларнинг бир каторини такдим этади (^Р, ^VJJa*£ва х.к.).

Миср рузномаларида ойларнинг асосан транслитерация килинган ва кисман мослаштирилган европа номлари кулланилади (jJ-b «январь», jjlj^î «февраль», «март» ва х.к.), баъзида куёш таквими ойларининг асл араб номлари кулланилади jj^ «январь», «февраль»,j'^î «март» ва х.к.).

Маъмурий-худудий муносабатда Миср 28 та провинция ва уз-

узини бошкарадиган битта шахардан иборат (Луксор). Х,ар бир провинцияни губернатор (-М^) бошкаради, уни миср Президенти тайинлайди. Миср провинцияларини икки гурухга булиш мумкин: шахар туридаги провинциялар ва кишлок туридаги провинциялар, улар уз ичига майдарок бирликларни ( j^j* марказларни) ёки бир нечта кишлоклар гурухи булган маъмурий округларни киритадилар.

ХУЛОСА

Араб матбуоти хозирги глобаллашув шароитида мухим ахамият касб этади. Арабларнинг 22 давлати матбуоти узига хос хусусият, суз куллаш, гап таркиби унсурларига эгадир. Шунингдек, араб тилига чет тиллардан узлаштирилган сузларнинг кулланиши хам турли араб давлатларида турлича. Арабшунос олим В.М.Белкиннинг таъкидлашича, "Замонавий араб адабий тилини урганиш жараёнида шу нарса маълум булдики, Европа тилларидан олинган узлашма сузларнинг умумий микдори у кадар куп эмас ва лугат бойлигининг бир фоизига якин кисминигина ташкил килади". 8

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Фатеева И.Г. Араб матбуот тили устида ишлаш. -Т.:2004

2. Яковенько Э.В. Учебное пособие по дипломатической переписке. -М.:МГИМО(У)МИД России.2007

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

3. Майбуров Н.А. Читаем и переводим арабскую газету.- М.: Муравей, 2003

4. Блинов А.А. Территориальные варианты арабского литературного языка и их отражениев прессе.. автореф. Диссер. на соискание ученой степени кандидата филологических наук.Москва 2009

8 Белкин В.М. Арабская лексикология - М. :1975. - С. 117.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

5. Белкин В.М. Язык арабской прессы: Информационно-описательные тексты, часть 1, -М.: Изд. Моск. ун-та, 1978.

6. Botirovich A. S. TARJIMASHUNOSLIKDA USLUB MUAMMOSINING O 'RGANILGANLIGI //Ta'lim fidoyilari. - 2022. - Т. 18. - №. 5. - С. 359-362.

7. Abdunabiev S. B. THE LEXICOLOGICAL AND SEMANTIC CHARACTERISTICS OF THE WORDS ENTERED INTO UZBEK FROM ARABIC //INTERNATIONAL SCIENTIFIC CONFERENCE" SCIENTIFIC ADVANCES AND INNOVATIVE APPROACHES". - 2023. - Т. 1. - №. 5. - С. 68-70.

8. Abdunabiev S. B. TERMINOLOGY IN ARABIC LINGUISTICS //Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences. - 2023. - Т. 3. - №. 11. - С. 285-290.

9. Shamukhutovna K. A. Trends in the Development of Satirical Journalism in the Uzbek Press //Texas Journal of Philology, Culture and History. - 2022. - Т. 13. - С. 58-61.

10. Shamukhutovna K. A. THE CONTENT OF RECREATIONAL FUNCTION IN JOURNALISM //EPRA International Journal of Multidisciplinary Research (IJMR). - 2023. - Т. 9. - №. 5. - С. 318-320.

11. Абдунабиев, С. Б. (2024). АРАБ ТИЛИДАГИ СИЁСИЙ АТАМАЛАРНИНГ СЕМАНТИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА ТАРЖИМАДА БЕРИЛИШИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 4(3), 256-263.

12. Азимова, Н. (2023). МАДАНИЯТЛАР ^ИЁСИ ВА УНИНГ ТАРЖИМАДА АКС ЭТТИРИЛИШИ. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 3(1-2), 279-282.

13. Azimova, N. S. (2024). " fl>Vl" VA" jbiVl" GAZETALARIDA YORDAMCHI FE'LLARNING QO'LLANILISHI. JOURNAL OF SCIENCE, RESEARCH AND TEACHING, 3(4), 117-121.

14. Niyozova, O. E. (2024). O'XSHATISHLLARNI VUJUDGA KELTIRUVCHI GRAMMATIK VOSITALARNI TARJIMADA IFODALANISHI. ZAMONAVIY TARAQQIYOTDAILM-FAN VA MADANIYATNING O 'RNI, 3(2), 34-37.

15. Niyozova, O. E. (2024). KOREYS VA O 'ZBEK MULOQOTIDA SALOMLASHISH XUSUSIYATLARI. ILMFAN TARAQQIYOTIDA ZAMONAVIY METODLARNING QO'LLANILISHI, 4(2), 26-28.

16. Niyozova, O. E. (2022). O'ZBEKCHA-KOREYSCHA TARJIMALARDA O 'XSHATISHLARNI TARJIMA QILISH USULLARI. Academic research in educational sciences, 3(1), 27-34.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

17. Niyozova, O. E. (2021). O'ZBEKCHA-KOREYSCHA TARJIMALARDA O 'XSHATISHLARNI VUJUDGA KELTIRUVCHI GRAMMATIK VOSITALAR TARJIMASI. Oriental renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences, 1(6), 70-76.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.