Научная статья на тему 'АНТУАН ГАЛЛАН И ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА'

АНТУАН ГАЛЛАН И ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
160
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
АНТУАН ГАЛЛАН / ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА / ПЕРЕВОД / ВОСТОКОВЕД / ВОСТОЧНЫХ СКАЗОК / "ТЫСЯЧА И ОДНА НОЧЬ" / "АЛИ-БАБА И СОРОК РАЗБОЙНИКОВ"

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Мухиддинов Тоджидин Шамсидинович

Антуан Галлан- французский востоковед, переводчик, который прославился первым в Европе переводом «Тысячи и одной ночи». В 1670 стал библиотекарем и личным секретарем Шарля Олье, маркиза де Нуантеля, назначенного послом Франции при дворе Мехмета IV в Стамбуле. В 1670-1675 вместе с послом побывал во Фракии, Македонии, Румелии, Малой Азии, Ионии, Сирии, Палестине. Изучил за это время турецкий, персидский, арабский языки. С 1701 до кончины занимался переводом восточных сказок, ставших известными в Европе как «Тысяча и одна ночь». Первое издание этого труда в 1704 имело огромный успех. Перевод Галлана долгое время считался образцовым, на протяжении XVIII века он распространился в большинстве стран Европы, получил признание на Востоке. Именно Галлану принадлежит наиболее ранняя из ныне известных версий сказки «Али-Баба и сорок разбойников». Кроме перевода сказок Тысячи и одной ночи, Галлан перевел Коран, книгу о происхождении кофе, историю Турецкой империи.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANTOINE GALAN AND ORIENTAL LITERATURE

Antoine Gallan is a French orientalist, a translator who became famous for the first in Europe translation of the Thousand and One Nights. In 1670, he became a librarian and private secretary to Charles Ollier, Marquis de Nuantel, who was appointed French ambassador to Mehmet IV in Istanbul. In 1670-1675, together with the ambassador, visited Thrace, Macedonia, Rumelia, Asia Minor, Ionia, Syria, Palestine. During this time I studied Turkish, Persian, Arabic. From 1701 until his death, he was involved in the translation of oriental tales, which became known in Europe as the Thousand and One Nights. The first edition of this work in 1704 was a huge success. The translation of Gallan was considered exemplary for a long time, during the XVIII century it spread in most European countries, was recognized in the East. It is Gallan who owns the earliest of the now known versions of the fairy tale "Ali Baba and the Forty Thieves." In addition to translating fairy tales of Thousand and One Nights, Galan translated the Koran, a book about the origin of coffee, the history of the Turkish Empire.

Текст научной работы на тему «АНТУАН ГАЛЛАН И ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА»

«Душанбу, Ирфон, 1981 - 216 с.

5. Мактубот.тадти раками 9. Хазинаи осорхонаи Мирзо Турсунзода.

ИСКРЕННОСТЬ В ПЕРЕПИСКЕ ДВУХ СТИХОВ

Литературные взаимосвязи имеют разные факторы и связаны с культурным развитием мира. Влияние другой литературы нации недостаточно для современной литературы. Первое знакомство русских с литературой. Востока, в том числе таджикско-персидской литературы началось с французских переводов и путевых заметки русских путешественников. Наилучший пример русско-персидских литературных связей в истории культуры и цивилизации это многовековая история взаимосвязы Литературно наследие древних писателей - уникальная особенность мировой цивилизации, которая оказывает влияние на современную литературу. Мировая литературная взаимосвязь отражает историю отношения разных национальностей и на основе исторические событии проявляет разные формы С двадцатого века таджикская и русская литературные связь развиваются стремительно. Важнейшая тема данной статьи определяется двумя направлениями: в первую очередь, разнообразными работами, а затем комплексными заслугами Н. С. Тихонова и М. Турсунзода в развитии и становлении советской многонациональной литературы, В связи с этим, в новый исторический путь исследования, значение переписки поэтов важно для изучения литературных взаимосвязи советских времён.

Ключевые слова: Восток, Запад, литературоведение, письмо, взаимосвязи, произведение, литераторы, разногласия, политические мышление, мир, война, союз, путешествия, личный стиль, поэт, свобода, положение, случи, реальное.

SINCERITY IN THE CORRESPONDENCE OF TWO VERSES

Literary relationships have differentfactors and are associated with the cultural development of the world. The influence of other literature of the nation is not enough for modern literature. Russian first acquaintance with the literature of the East, including Tajik-Persian literature began with the French translation and travel notes of Russian travelers. The best example of the Russian-Persian literary relations in the history ofculture and civilization is a long history of interrelations of the Literary heritage of ancient writers - a unique feature of world civilization, which has influenced modern literature. The world literary interrelation reflects the history of the attitude ofdifferent nationalities and on the basis of historical events shows different forms. Since the twentieth century, Tajik and Russian literary ties have been developing. The most important topic of this article was determined by two directions: first of all, a variety of works, and then a complex merit N. S. Tikhonov and M. Tursunzoda in the development andformation ofSoviet multinational literature. In this regard, in a new historical way, the study of the importance of the correspondence of poets is important for the study of the literary relationship of secular times.

Keywords: East, West, literary studies, writing, interrelations, work, writers, disagreements, political thinking, peace, war, Union, travel, personal style, poet, freedom, situation, case, real.

Сведения об авторе:

Киромиддинов Зиёрат - аспирант второго курс кафедры теории литературы Таджикского государственного университета им. Сотима Улугзода, Тел: (+992) 988511228

About the autor:

Kiromiddinov Ziyorat - Graduate Student of the Second Course of the Department of Literature Theory of the Tajik State University named after Sotima Ulugzoda, Tel. (+992) 988511228

АНТУАН ГАЛЛАН ВА АДАБИЁТИ ШАР;

Мухиддинов Т.Ш.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Адиби маъруфи олмон, яке аз нобигадои адабиёти чадон, донандаи хуби тамаддуни Шарку Гарб Иоданг Гёте дануз дар асри 18 чунин гуфта буд: «Хар кй худ ва дигаронро бишиносад, дигар бад- ин нукта пай барад, ки аз ин пас Шарку Гарб чудо наметавонанд зист. Дерест, ки ман дар олами андеша миёни Машрику Магриб род месипарам. Кош радсипорони вокей низ ба сафар бархезанд ва Шаркро бо Гарб наздик кунанд» «[4:75].

Таърих гувод аст,ки суханварони Шарк дар бунёди илму фарданг ва адабиёти чадонй садми босазое гузоштаанд. Тачрибаи таърихй, маданй ва махсусан адабии халкдо дар тули асрдо нишон дод, ки халку миллатдои дунё дар деч давру замон аз дам чудо ва дар алодидагй зиндагй накардаанд. Аз ин чост, ки деч як адабиёт, аз чумла адабиёти бузурги халку миллатдои нуфузан зиёд дам беробита бо адабиёту маданияти халкдои дигар ташаккул ва такомул наёфтааст.

Шарк бо адабиёти бойу рангини худ тули карндо ташнагони илму адабро аз чашмадои файзбори худ сероб кардааст. Дар илми адабиётшиносии точик баъди солдои 50- уми садаи бистум пажудиши

пайванддои адабии Шарку Гарб шуруъ шуд. Давоми асрдо донишмандони зиёде доир ба робитадои адабии Шарку Гарб тадкикотдои назаррасе анчом додаанд. Аз мутолиаи ин тадкикотдо маълум мегардад, ки аввалин миссионердо ба Форс соли 1246 омадаанд. Нахустин робитадои тичоратии Фаронса бо Эрон дар асри XV дар давраи дукмронии Филипи Зебо ( Philippe le Bel) огоз гардид. Дар асри XVII асардои зиёди адибон Шарк ба забондои англисй, франсавй ва олмонй тарчума шуданд. Сол 1634 Андре ду Рейе китоби «Гулистон»- Саъдиро бо номи « Goulistan ou 1 empire des roses» (Гулистон ва ё олами гулдо) ба забони франсавй тарчума кард. Саъдй Fайр аз «Гулистон» асардои зиёде таълиф намудааст. Аммо аз байни мероси адабии Саъдй асари«Гулистон» ба тозагй ва навоваридои худ фарк мекунад ва ин боиси ба забондои гуногун тарчума шудани ин шодкории адабиёти чадонй гашт. Баъдтар «Гулистон» аз чониби Аллежг тарчума шуда, соли 1704 нашр мешавад. Хаминро низ кайд кардан зарур аст, ки накши миссионердо ва сайёдон дар пайдоиш ва инкишофи робитадои адабии Шарку Гарб бузург аст. Соли 1678 сайёд ва миссионери франсавй Таверние хотироти сафардояшро зери унвони «Les six voyages de J.B. Tavernier en Turque, en Perse et aux Indes pendant 1 espace de 40 ans» ( Шаш сафари Ж.Б. Таварние ба Туркия, Форс ва Хинд дар давоми 40 сол) навишт. Соли 1686 бошад ШаFдан сафарномаи хеш «Le journal du voyages du chevalier Chardin en Perse et aux Indes Orientales» ( Рузномаи сафардои чавонмард ШаFдан ба Форс ва Хиндустони Шаркй) нашр намуд. Дар ин давр раFбати аврупоиён, махсусан франсавиён ба Шарк ва илму адабиёти он меафзояд. Акнун ондо ба кишвардои Шарк олимону саёдони худро мефиристанд, то ондо бо расми давлатдорй, маданият, илм, адабиёт, урфу одат ва маросимдои мардуми Шарк аз наздик шинос шуда, маьлумот фародам оранд. Саёдон Адам Олеарй (1603-1671), Жан Батист Бэрней (1605-1689), Жан Шарден (1643-1713) ва дигарон ба дамин максад роди кишвархои Шаркро пеш гирифта буданд. Дар иншои асардои худ онхо усули мукоисаи Шарку Гарбро ба кор бурдаанд. ^иёс намудани сохти давлатдорй, тарзи зиндагонии мардуми Шарк ва хусусиятдои ба худ хоси илму адабиёти он бо мамлакатхои Гарб аз чумла дар асархои Шарден мушодида мешавад. Сафарномадои ин сайёххон, ки дар нимаи дуюми карни XVII навишта шудаанд, дар авали асри маорифпарварии Фаронса низ бордо нашр шудаанд. Берниэ Таверниэ ва Шерден бо фикрдои маорифпарварии худ, ки аз кишвардои Шарк пайдо карда буданд, дар бунёд ва инкишофи акидадои маорифпарварони фаронсавй садми арзанда гузоштаанд. Садми сафарномахои ин сайёддон дар пайдоиш ва акидадои маорифпарварии сарвари тамаддуни асри XVIII-и Фаронса, «шоди» маорифпарварони фаронсавй Франсуа Мари Аруэ Волтер басо калон аст.

Рудонй Анж соли 1684 дар Белгия луати чор чилдаи худро бо забондои итолиёвй, франсавй, лотинй ва форсй бо номи «Gazophylacium linguae persarium» ( Хазинадори забони форсй) нашр кард.

Дар асри XVIII завки аврупоиён ба адабиёти Машрик бештар аз дама ба адабиёти форс-точик зиёд мешавад. Тарчумадои « Гулистон» ва «Бустон»- и Саъдй ба дамаи забондои аврупой, «Хазору як шаб» ва китоби «Калила ва Димнна» ба забони франсавй аз чониби мутарчими шинохта Антуан Галлан, «Бадористон»-и А. Чрмй ва асардои дигар байни аврупоиён шудрати калон пайдо мекунад. Дар шиносидани адабиёту фарданги мардуми Машрикзамин ба аврупоиён садми шаркшиноси машдури фаронсавй Антуан Галлан беандоза бузург аст. Пеш аз он ки рочеъ ба асардои ин дилбохтаи адабиёти Шарк маълумот дидем зарур донистем, ки оиди рузгори у чанд сухан бигуем.

Антуан Галлан 4- уми апрели соли 1646 дар Ролло (Пикарди) дар оилаи дедкони миёнадоле, ки зиндагии орому осуда дошт ба дунё омадааст. Дар чадорсолагй аз медри падар мадрум гашт ва дар кудакй задмати зиёд кашид. Дар сини дадсолагй ба коллечи Нувайон дохил шуда забондои юнонй, лотинй ва сурёниро омухт. Баъди хатми он тадсилро дар донишгоди номдори Париж - Сорбон идома медидад. Хангоми тадсил ва зиндагй дар Париж Антуан Галлан забондои форсй, арабй ва туркиро азхуд мекунад. Соли 1670 у сафири Фаронса дар Константинопл тайин мешавад ва ин вазифа имконият фародам меоарад, ки Антуан Галлан ба адабиёти фарданги Шарк бештар шинос шавад. Шояд таъсири адабиёти Шарк бошад, ки у мисли адибони машрикзамин сафардои зиёде ба Истанбул, Сурия, Фаластин, Македония ва дигар кишвардо анчом медидад. Ин шаркшиноси фаронсавй ба дастхатдои кадима медри хоса дошт ва дангоми сафардояш ондоро чамь меовард. Антуан Галлан дар охири умр тамоми дастхатдои нодирро ба « Китобхонаи Шодии Париж» месупорад. Антуан Галлан муаллифи ва мутарчими шодкоридои адабиёти Шарк мебошад. Донишманди точик Шокир Мухтор дар китоби худ « Замон ва тарчумон» чунин менигорад: « Дар садаи даждад франсавиён дар содаи шаркшиносй ду инкилоби адабию илмй содир намуданд: яке тарчумаи»Хазору як шаб» буда, дигаре баргардониши китоби « Авесто» ба забони франсавист» [3:7].

Тарчумаи «Хазору як шаб»- и Антуан Галлан яке аз китобдои серхонандаи давр гашт. Баъдтар ин баргардониши ховаршиноси франсавй барои чандин тарчумадои аврупой чун асл хизмат кард. Нахустин тарчумадои «Хазору як шаб» ба забондои итолиёвй,юнонй, олмонй, англисй, испанй, португалй, исландй ва Fайра аз болои тарчумаи Галлан сурат гирифтаанд. Донишманди франсавй ЖЮл Жанен дар пешгуфтори «Хазору як шаб»-и Галлан нигоштааст: « Баъди тарчумаи Галлан дар адабиёти мо афсонадои дигаре, ба монанди афсонадои Шарл Перро ва Fайра пайдо шуданд, вале

хонандагон романдои ишкии испанию итолиёвиро дигар мутолиа намекарданд. Афсонадои дигари

адабиётдои аврупой дам вучуд доштанд, вале достони арабй романдои чавонмардиро иваз кард....

Антуан Галлан, мо инро меходем ё не, муаллифи инкилоби адабие буд..» [5:10].

Хикматдои абадзиндаву пандомузи китоби « Калила ва Димна» солдои зиёд таваччуди Антуан Галланро ба худ чалб кард. Соли 1724 тарчумаи франсавии дикоятдои « Калила ва Димна»-ю Лукмони Хакими у дарч шуданд [3:13]. Фаронсавиён ин асари панду ахлокиро хуб пазируфтанду аз паи омухтани панду дикматдои беназираш гаштанд. Бо тарчумаи ин шодкории адабиёти Шарк у на тандо ба адабиёти Фаронса, балки ба тамоми адабиётдои аврупой такони бузурге дод. Антуан Галлан аз зумраи мутарчимони бузурги чадонист, ки бо кудрати эъчозкори каломи бадеъ дар рушду нумуи адабиёти Фаронса ва Аврупо хидмати арзанда кардааст ва бидуни шубда номи у дар радифи бузургтарин суханварони дама асру замондо меистад.

Хизмати бузурги дигаре, ки Антуан Галлан барои мардуми машрикзамин ба сомон расонид ин ба анчом расонидани комуси мусташрики фаронсавй Бартелеми д'Эрбело «Библиотек Ориентал...» мебошад. Садми комуси мусташрики фаронсавй Бартелеми д'Эрбело «Библиотек Ориентал...» (1697) дар роди шиносонидани тамаддуни мардуми Шарк басо бузург аст. Дар ин асари сечилдаи бузургдачм муаллиф хонандагони худро бо рузгор ва осори чанд тан суханварони форс-точик шинос намуд. Маълумотдои у оиди Рудакй, Фирдавсй, Асадии Тусй, Анварй, Саъдй, Хофиз, Ч,омй ва дигарон барои аврупоиён солдои зиёд хизмат карданд.Дар ин асар дар бораи «Калила ва Димна» низ маълумоти мухтасар дода шудааст. Ногуфта намонад, ки китоби охирини комуси д'Эрбелоро Антуан Галлан дамродии Вис де Лу поён дода, дар он порадои мухталифро аз осори намояндагони Шарк изофа намуданд. Байни он порадо чанд дикоядои «Бадористон»-и Ч,омй низ мавкеъ гирифта буд, ки ондоро худи Галлан ба забони фаронсавй баргардонидааст. Нахустин тарчумаи « Куръон» ба забони франсавй натичаи задмати чандинсолаи ин дилбохтаи адабиёти Шарк мебошад. «Бузургтарин мутарчим ва бедтарин донандаи забондои Шарк Антуан Галлан Fайр аз « Хазору як шаб», « Калила ва Димна», « Куръон» инчунин асардои:

1. «Les paroles remarquables, les bons mots et les maximes des Orientaux»,

(Гуфтордои мароковар, сухандои хуб ва одоби муоширати шаркиёна).

2. «Histoire de l esclavage d un marchand de la ville de Cassis, a Tunis».

( Саргузашти Fуломии точире аз шадри Касси дар Тунис .

3. «De l ' origine et du progrés du café».( Оид ба пайдоиш ва инкишофи кадва).

4. «Le Voyage a Smyrne». (Саёдат ба Смирн).

5.» Histoire de Noureddin et de la belle persane»,(Саргузашти Нуриддин ва зани зебои форс).

5. « Histoire d ' Aladin ou la lampe merveilleuse» , ( Саргузашти Аладдин ва ё чароFи седрнок) - ро бо як санъати баланд баргардон кардааст» [7:243]. Асардое ки ин шаркшиноси машдур ба забони франсавй тарчума кард дар байни дустдорони адабиёт даводорони зиёде пайдо кард.

Антуан Галлан 17-уми феврали соли 1715 дар Париж вафот мекунад. Оромгоди у дар наздикии масчиди Сен Этиен вокеъ аст.

ЛИТЕРАТУРА

1. Мухтор Шокир. ШамсиддиниХакназар. Баргузидаи насри Фаронса. Душанбе: Истеъдод. 2011-560с.

2. 2.Мухтор Шокир. Адабиёти точик дар Фаронса. Душанбе. Ирфон,1985.150с.

3. Мухтор Шокир. Замон ва тарчумон. Душанбе. Адиб. 1989-206с.

4. 4.Мухтор Шокир. Савтдои Ховар. Душанбе. Ирфон.1986-240с.

5. Abdel-Halim M. Antoine Galland, sa vie et son œuvre. Paris: A.G. Nizet, 1964, 390p.

6. May G. Les mille et une nuits d'Antoine Galland, ou, Le chef-d'œuvre invisible. Paris: PUF, 1986, 238 p.

7. Hoang L. Les Mille et une nuits: à travers l'infini des espaces et des temps: le conteur Galland, le conte et son public. New York: P. Lang, 2001, 250 p.

АНТУАН ГАЛЛАН И ВОСТОЧНАЯ ЛИТЕРАТУРА

Антуан Галлан— французский востоковед, переводчик, который прославился первым в Европе переводом «Тысячи и одной ночи». В1670 стал библиотекарем и личным секретарем Шарля Олье, маркиза де Нуантеля назначенного послом Франции при дворе Мехмета IV в Стамбуле. В 1670-1675 вместе с послом побывал во Фракии, Македонии, Румелии, Малой Азии, Ионии, Сирии, Палестине. Изучил за это время турецкий, персидский, арабский языки. С 1701 до кончины занимался переводом восточных сказок, ставших известными в Европе как «Тысяча и одна ночь». Первое издание этого труда в 1704 имело огромный успех. Перевод Галлана долгое время считался образцовым, на протяжении XVIII века он распространился в большинстве стран Европы, получил признание на Востоке. Именно Галлану принадлежит наиболее ранняя из ныне известных версий сказки «Али-Баба и сорок разбойников». Кроме перевода сказок Тысячи и одной ночи, Галлан перевел Коран, книгу о происхождении кофе, историю Турецкой империи.

Ключевые слова: Антуан Галлан , восточная литература , перевод, востоковед, восточных сказок, «Тысяча и одна ночь», «Али-Баба и сорокразбойников».

ANTOINE GALAN AND ORIENTAL LITERATURE

Antoine Gallon is a French orientalist, a translator who became famous for the first in Europe translation of the Thousand and One Nights. In 1670, he became a librarian and private secretary to Charles Ollier, Marquis de Nuanttel, who was appointed French ambassador to Mehmet IV in Istanbul. In 1670-1675, together with the ambassador, visited Thrace, Macedonia, Rumelia, Asia Minor, Ionia, Syria, Palestine. During this time I studied Turkish, Persian, Arabic. From 1701 until his death, he was involved in the translation of oriental tales, which became known in Europe as the Thousand and One Nights.

The first edition of this work in 1704was a huge success. The translation of Gallan was considered exemplary for a long time, during the XVIII century it spread in most European countries, was recognized in the East. It is Gallan who owns the earliest of the now known versions of the fairy tale "Ali Baba and the Forty Thieves." In addition to translating fairy tales ofThousandand One Nights, Galan translated the Koran, a book about the origin of coffee, the history ofthe Turkish Empire.

Keywords: Antoine Galan, eastern literature, translation, orientalist, oriental tales, «A Thousand and One Nights», «Ali Baba andForty Thieves».

Сведения об авторе:

Мухиддинов Тоджидин Шамсидинович - старший преподователь кафедры французкого языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, Тел:(+992)93-839-55-30.

About the author:

Muhiddinov Tojidin Shamsidinovich-teacher of French language chair in Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni, Phone:(+992) 93-8395530.

ОПИСАНИЕ ОСОБЕННОСТИ ХУДОЖЕСТВЕННОЙ СТИЛИСТИКИ В ПЕРЕВОДАХ ПРОИЗВЕДЕНИЙ Ф. МУХАММАДИЕВА НА РУССКИЙ ЯЗЫК

Бакаева М.Т.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Перевод художественного произведения во все времена считалось одним из основных звеном литературных связей. Развитие литературы в частности новаторство литературы больше развивается на основе изучения опыта творчество писателей. В истории литературы это направление получило развитие именно благодаря переводам и особенно искусного и превосходного перевода. Вдобавок к этому, путем художественного перевода, литературно эстетический опыт одной национальной литературы перемещается к другой литературе и это, безусловно, является важным соединительным средством литературных предписаний. ХХ век является ярким примером в опыте перевода на таджикский язык, литературных произведений разных народов. По признанию большинства исследователей в 30-40 годы ХХ века и особенно последние десятилетия, путем перевода русской литературы и других народов обогатилась, и стала быстро процветать таджикская реалистическая проза и поэзия. Школа перевода таджикской современной литературы украсил предписание древней национальной литературы с достижениями других народов, в том числе русского народа и открыл широкий путь для развития и роста основных направлений таджикской новой литературы.

Наряду с этим в ХХ веке для перевода и издания таджикской литературы на русский язык и с русского языка на другие языки, создалась приятная культурно- литературная атмосфера. Путем перевода произведений персидской-таджикской классической литературы и таджикской современной литературы САйни, АЛохути, С. Улугзаде, Дж. Икрами, М.Турсун-заде и другие, во второй половине ХХ века, успешно стали решатся вопросы литературного обмена. Путем творческого труда С.Бону, широкий круг читателей бывшего Советского Союза, ознакомились с текстом великого литературного шедевра народов иранского происхождения. «Шахнаме» Фирдоуси.

Под воздействием немеркнущей поэзии А.Рудаки, Хафиза Ширази, Мавлоно Руми, Носира Хисрава, Абдурахмана Джами,таджикско - персидская поэзия приобрела невидимую славу не только среди таджикских, но и среди русских и русскоязычных читателей. Эта поэзия также способствовала перемещению предписания национальной литературы на межнациональный уровень. Известность и любовь Омара Хаяма и его мудрые изречения и четверостишье среди народов мира, является результатом высоких искусных переводов его произведений.

В мировой знаменитости таджикской классической современной литературе необходимо подчеркнуть роль русского языка как языка межнационального общения и одновременно с великим и могучим языком произведений персидской - таджикской классической литературы и лучшие литературные произведения таджикской современной литературы выставились на обозрения широкого круга мирового читателя.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.