Научная статья на тему 'АНТОНИМИЧЕСКИЕ КОМПОЗИТЫ В ПОЭЗИИ МИРЗО БЕДИЛЯ'

АНТОНИМИЧЕСКИЕ КОМПОЗИТЫ В ПОЭЗИИ МИРЗО БЕДИЛЯ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
70
7
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
БЕДИЛЬ / СЛОВАРНЫЙ СОСТАВ / АНТОНИМ / АНТОНИМИЧЕСКИЕ ПАРЫ / КОНТЕКСТУАЛЬНЫЕ АНТОНИМЫ / КОМПОЗИТ / КОМПОНЕНТ / МОДЕЛЬ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Олимджонов Мусо Обидович

В данной статье речь идёт о антонимических композитах в поэзии одного из великих представителей индийского стиля Мирзо Бедиля, которые состоят из компонентов “арабское слово+таджикское слово”. В статье рассмотрены модели композитов “имя существительное+имя существительное” и “имя существительное+основа настоящего времени”. Автор утверждает, что композиты в трёх случаях стали антонимами: а) за счёт замены первого компонента; б) за счёт замены второго компонента и в) за счёт добавления отрицательного префикса “но-“ в композитах.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANTONYMOUS COMPOSITES IN MIRZO BEDIL’S POETRY

The article under consideration dwells on antonymous composites in a poetry one of the great representative of Indian style Mirzo Bedil, which consist of “Arabic word + Tajik word” elements. The article dwells on the elements of composites “noun + noun” and “noun + basis of the present tense”. The author contends that composites in three cases became antonyms: a) at the expense of substitution of the first element; b) at the expense of substitution of the second element; c) at the expense of adding negative prefix “no-” in composites.

Текст научной работы на тему «АНТОНИМИЧЕСКИЕ КОМПОЗИТЫ В ПОЭЗИИ МИРЗО БЕДИЛЯ»

and methods of admitting different foreign words in the Tajik language are shown. Kind of usage terms in the different fields of science. In the article receiving words admissions of which must be compliance to phonetics property of Tajik language are shown.

Key words: majik language, words, terminology, social position, globalization

Сведения об авторах:

Нозимов Абдууамид Абдуалимович - доктор филологических наук, профессор. Тел.: (+ 992) 907 725 666, E-mail: aa.nozimov@mail.ru

Шахлои Абдуализодаи Тохириён - кандидат филологических наук. Тел.: + 992 884 088 123, E-mail: shahlo_vak @mail.ru.

About authors:

Nozimov Abduhamid Abdualimovich - Doctor of Philological Sciences. Phone: (+992) 907725666, E-mail: aa.nozimov@mail.ru

Shahloi Abdualisodai Tohiriyon - Candidate of Philological Sciences. Phone: + 992 884 088 123, E-mail: shahlo_vak @mail.ru.

КОМПОЗЖЩОИ МУТАЗОДИ НАЗМИ МИРЗО БЕДИЛ

Олимцонов М.

Донишгоуи давлатии Хууанд ба номи академик Б. Fафуров

Мутазод ё худ антоним калимахоеанд, ки маънохои хилофи хамдигарро ифода мекунанд ва ба гурухи антонимхо вожахое мансубанд, ки дар онхо нишонаи аломати чизе мушохида мешавад. Аз ин ру, аксар калимахои ифодагари мафхумхои сифатй, микдорй, замонй мутазоди худро доранд, чун сиёх-сафед, дароз-кутох, шаб-руз, бисёр-кам ва f. [ниг. 12, с.65; 8, с.86]. Дар адабиёти мавчудаи илмиву таълимй [ниг. 6; 8; 10; 12] асосан мутазодшавй ва воситахои мутазодсози калимахои содаву муштак баррасй гардида, мутаассифона, доир ба мутазодгардии композитхо хомуширо ихтиёр намудаанд. Муоинаву мутолиаи адабиёти классикй ва махсусан назми Абулмаонй собит месозад, ки композитхо низ дар вазъияти мутазод карор дошта метавонанд, зеро мутазодхо "инъикосгари конунияти ягонагии олам ва муборизаи ба хам зидхои пахлухои мухталифи он буда, тазодхои олами вокеиро дар шакли воситахои ифоданоки луFавй акс мекунанд" [8, с.85]. Дар маколаи мазкур мутазодшавии композитхое мавриди баррасй карор мегирад, ки аз калимахои арабй+точикй ташаккул ёфтаанд.

Мутазодшавии композитной колаби "исм+исм". Мирзо Бедил тавассути калимахои мутазод ба ифодаи тазоди зиндагй ва ходисаву вокеахои он муваффак шудааст. Композитхои зерин дар холати мутазод карор доранд: вафодушман - вафодуст; сахвкор - сехркор; мурувватдушман -мурувватошно; тарабдушман - тарабдуст; укубатхона - халоватхона - улфатхона ва f.

Маводи гирдоварда нишон медихад, ки композитхо дар натичаи ивази компонетхо хусусияти мутазодй касб намудаанд. Аз ин чихат онхоро ба ду даста чудо кардан мумкин аст:

1 .Композитхое, ки дар натичаи ивази компоненти аввал хусусияти мутазодй касб намудаанд, чун сахвкор - сехркор; укубатхона - хрловатхона — улфатхона ва f.

Вожаи арабии сахв дар фархангхо хато, Fалат, иштибох [11, ч.2, с.225; 4, ч.2, с.1734] ва калимаи арабии дигар - сехр афсун, чоду маънидод шудааст. Аз муоинаи тафсири калимахо мушохида мегардад, ки онхо маънои мукобили хам доранд, пас дар таркиби композитхо низ хамин хусусияти худро нигох доштаанд. Вохиди махрачии композитхо ибораи изофй махсуб ёфта, калимахои мавриди тахлил дар маснавихои шоир ("Мухити аъзам" ва "Ирфон") ба кор рафтаанд:

Мабодо, аз ин сахвкори шикает,

Назокат тапад даргуборишикает [2, ц.3, е.676].

Аз лаби сехркор гашт тараф

Х,ар табасеум ба сад цалоцили даф [2, ц.3, с.296].

Дар таркиби композитхои укубатхона - халоватхона - улфатхона компонентхои аввал -укубат ба маънои азоб, чабр, озор; шиканча [11, ч.2, с.402; 4, ч.2, с.2003] бо калимахои халоват ба маънои ширинй, лаззат [11, ч.2, с.721; 4, ч.1, с.1041] ва улфат ба маънои дустй, ошной, ихтилот, унс пайдо кардан [11, ч.2, с.388; 4, ч.1, с.218] дар муносибати тазодй карор доранд. Композитхои мазкур дар Fазалиёти шоир ба кор рафтаанд. Калимаи улфатхона хам дар Fазалиёти шоир ва хам як маротиба дар маснавии "Тилисми хайрат" истифода шудааст:

Дар укубатхонаи нанги дуй афтодаем,

Мову ту, чандон кимеболад, азобаммекунад [2, ц.1 (б.а.), с.573].

Ба хрр цо неъмте цаст, инфиоле дар камин дорад, Хрловатхонаидунёмагас дарангубин дорад[2, ц.1 (б.а.), с.497]. Зиёратгоци яктоист улфатхонаи дилцо,

Нагардад гофил аз оина, ёРаб, чашми цацбинат [2, ц.1 (б.а.), с.226].

2.Композитное, ки дар натичаи ивази компонента дувум бо нам мутазод шудаанд. Мунаккики рус Е.А.Василевская бар ин фикр аст, ки дар чараёни калимасозй чуфти мутазоди композитно асосан дар натичаи ивази компоненти аввали калимаи мураккаб ба вучуд меояд (3, с.104), вале маводи забони адабиёти классикй, махсусан назми Мирзо Бедил собит мекунад, ки дар забони точикй чуфти антонимй дар натичаи ивази компоненти дувуми композит низ ташаккул меёбад, мисли вафодушман - вафодуст; мурувватдушман - мурувватошно; тарабдушман — тарабдуст ва г. Дар композитами мазкур чузъи аввали композит бе тагйир монда, компоненти дувум иваз шудааст: душман-дуст; душман-ошно. Калиманои мураккаби вафодушман ва вафодуст дар фарнангнои тафсирй [11; 4; с.9] дучор наомаданд ва энтимоли он дорад, ки аз сохтанои Абулмаонй бошанд. Композитно дар маснавинои "Мунити аъзам" ва "Тури маърифат" ба кор рафтаанд: Агар дар шикастан вафодушмани, Ба марди чаро тавбаро нашкани [2, ц.3, с. 680]. Рафицони адабсанци вафодуст, Ба рангу буи гул як магзу сад пуст [2, ц. 3, с.577].

Дар композитнои мурувватошно - мурувватдушман ва тарабдушман - тарабдуст вониди махрачй ибораи изофй мансуб меёбад, ки дар натичаи нодисаи факки изофат компонетно дар чараёни калимасозй тагйири чой намудаанд. Калиманои мавриди танлил дар фарнангнои тафсирй [11; 4; 9] дучор наомаданд. Басомади калимаи мураккаби "мурувватдушман" дар назми Мирзо Бедил нисбат ба дигар композитнои мавриди танлил бештар аст: се маротиба нам дар газалиёт ва нам маснавии "Ирфон" ва намчунин рубоиёти шоир ба кор рафтааст. Калиманои мураккаби дигар якмаротибагй мавриди истифода карор гирифтаанд. Ба табъи хокиён ранги вафо нест, Мизоци дун мурувватошно нест. [2, ц.3, с.456] Оц аз ин цилвафурушони мурувватдушман, К-аз тагофул чи цадар оина оцан карданд. [2, ц.1 (б.а.), с.554] Май нуш, ки досиди тарабдушмани ту Аз дидаи халцрафт цамчунрамазон. [2, ц.2, с. 160] Бар тарабдустон чу файзи бацор Гарцама ранг дошт, кард исор. [2, ц.3, с.124]

Маълум мешавад, ки калиманои мураккаби навъи арабй+точикии колаби исм+исм аксар маврид дар нолати мутазодй карор гирифтаанд. Вониди махрачии композитно ибора ва махсусан иборанои изофй буда, компонентно дар натичаи фуру рафтани бандаки изофй асосан бо тагйири чой ва гоне бидуни тагйири чой композитноро созмон додаанд. Ин колаб дубара буда, исму сифат ба бор меорад.

Мутазодшавии композитхри цолаби "исм+асоси замони хрзираи феъл". Маводи гирдоварда нишон мединад, ки композитнои колаби мазкур низ дар муносибати тазодй карор дошта метавонанд, чун айбнамо - айбпуш - айбцу; рахмандеш - укубатандеш; васлпараст - тафрицпараст; узлатпараст - улфатпараст; ишраторо - гафлаторо; сехрпарвар - ситампарвар; адабпарвар -сифлапарвар; мавцеъшинос - мавкеъношинос; хщшинос - хацношинос. Композитно дар натичаи а) ивази компоненти феълии калимаи мураккаб; б) ивази компоненти номии композит ва в) ба композит илова намудани пешванди инкорй хусусияти мутазодй гирифтаанд. Чунончи, композитнои айбнамо -айбпуш - айбцу дар натичаи ивази компоненти феълии композитно (намудан ба пушидан) аз чинати маъно бо нам зид шудаанд. Калимаи айбпуш дар назми Абулмаонй нисбат ба айбнамо басомади бештар дорад. Дар "Фарнанги забони точикй" калимаи айбпуш чунин тафсир шудааст: "рупушкунандаи нуксон, пиннонкунанда ва бахшандаи гунон" [11, ч.1, с.49], вале калимаи айбнамо дучор намешавад. Дар "Лугатнома"-и Денхудо нар се композит ба ин маънй: "айбпуш - айбпушанда, он ки санву хатои дигаронро мепушонад ва игмоз мекунад; хатопуш, сатторулуюб, мукобили айбчу" [4, ч.2, с.2030]; "айбнамо(й) - айбнамоянда, он чй ва он кй айбу нуксро бинамоёнад" [4, ч.2, с.2031]; "айбчу(й) - айбчуянда, айбчу, касе, ки ковиши маойибу бадии мардумон кунад, то онро ошкор созад" [4, ч.2, с.2030] мушонида мешавад. Аз ин композитно дар назми Мирзо Бедил калимаи айбнамо танно як маротиба ба кайд гирифта шуд. Композитнои дигар нисбатан серистифодаанд: Дар зикри савонще, ки он айбнамост, Харчанд бувад илм, хомуши авлост [2, ц.2, с.303]. Табъи золим азриёзат айбпуши олам аст, Оцани цотил чу логар гашт, сузан мешавад [2, ц.1 (б.а.), с.550]. Дар царими хилвати дил айбцуророц нест, Халцаро аз шухчашми цо буруни дар бувад [(2, ц. 1 (б.а.), с. 669].

Мaвoди нaзми Миpзo Бeдил нишoн мсдиход, ки шoиp 6o нигaxдoшти 4узъи Фсълй Ba ивaзи кoмпoнeнти якум 6a мyтaзoдгapдии кaлимax,oи мypaккaб мyвaффaк шyдaacт, чун paxмaндeш -yкyбamaндeш, вacлnapacm - maфpuцnapacm. Вoжaи рохм дap фapx,aнгx,o мexpyбoнй, pax,мдилй, шaфкaт (ниг. 11, 4.2, c.133) Ba кaлимaи yvy6am - aso6, ^aso, oзop [ll, 4.2, c.402] тaфcиp шyдaacт. Чун 4узъхри нoмй aB руи мaънo мyкoбили x,aмaнд, кoмпoзитx,oи 6o ин acocx,o тaшaккyлëфтa низ мyтaзoдaнд. Ko^cem-x^ мaзкyp бacoмaди здед нaдopaнд: кaлимaи якум як мapoтибa дap мacнaвии '^orf' Ba кoмпoзити дувум дap pyбoии Aбyлмaoнй 6a ^йд гиpифтa шуд: Гapдuшu paнгu oн maзaллyмкeш Задмyуappaф батабшpaхмaндeш [2, ц.3, с.312]. Omu мypyввam аз еumaмкeш мажу, ^уз ueo азyкyбamaндeш мажу [2, ц.2, с.564]

Aap кaлимaи вжл мaънoи "пaйвacтaн, пaйвaнд кapдaни чизс 6a чизe, чacпoндaн, чacпидaн, бacгaн, бaнд кapдaн"-po дoштa бoшaд [ниг. 11, 4.1, c.227], rnc вoжaи maфpuц, бapъaкc, мaънoи "чyдo кapдaн, x^cca-x^cca кapдaн"-po дopaд (ниг. 11, ч.2, c.340). nac, чун кaлимax,oи вжл Ba ma/фрщ aз руи ифoдaи мaънo мyтaзoдaнд, мaнтикaн кoмпoзигx,oи вacлnapacm Ba ma^punnapacm низ aз руи мaънo мукэбили x,aмдигapaнд. Дap нaвми Aбyлмaoнй кoмпoзигx,oи мaзкyp бacoмaди 6apo6ap дopaнд: якмapoтибaгй 6a кop paфтaaнд:

Бедт, ба гyмoн маут ящнам, чй maвoн кapд? Кaмфypсamй аз вacлnapacmoн чй паем аст [2, ц. 1 (б.а.), с.251]? Бeдuл, ба xaëлu saüp мouл нашавй Тaфpuцnapacmuуаку бomuл нашавй[2, ц.2, с.582]...

Вoжaи ymam дap '^apxafflrc зaбoни точикй" "гyшaнишинй, xилвaтгyзинй, мapдyмгypeзй" [11, 4.2, c.385] мaънидoд гapдидaacт, Bane кaлимaи yлфam, бapъaкc, "1. дустй, oшнoй, иxтилoт, yнc пaйдo кapдaн; 2.хдмнишин, x,aмcyx,бaт, x,aмкoca" тaфcиp шyдaacт [ниг. 11, 4.2, c.588]. nac, кoмпoзити ymamnapacm шaxcecт, ки ду^^ри xилвaт Ba хдмчунин мapдyмгypeз aCT, Bane yлфamnapacm, бapъaкc, шaxcecт, ки дap пaйи дapëфти cyx,6ara дусту хдмнишини xy6 acт. Миpзo Бeдил 6o ивaзи хи^и нoмии кoмпoзит кaлимax,oи мyтaзoдpo 6a By^ oвapдaacт. Кoмпoзити yлфamnapacm як мapoтибa дap Faвaли шoиp Ba кaлимaи yзлamnapacm низ як мapoтибa дap мacнaвии "Мух,ити aъзaм" 6a кaйд гиpифтa шуд:

Фузулихри yммeд ин ;aAap 40н мeкaнaд, вapнa Дтыyлфamnapacmuяъс аз шадй чй гам дopaд [2, ц. 1 (б.а.), с.537]. Ба yзлamnapacmu бuсomu уаё, Баxoмyшuaндeшuуapфuxamo[2, ц.3, с.690].

Кaлимax,oи мypaккaби uшpamopo - гaфлamopo низ дap нaти4aи ивaзи кoмпoнeнти aBBan мaънoи мyтaзoдй гиpифтaaнд. Вoжaи uшpam "6o хдмдигар 6o xyшй Ba xyшдилй зиндaгoнй кapдaн, 6o xyшию xypcaндй зиндaгй кapдaн, xyшдилй, шoдй" (11, 4.1, c.516) мaънидoд шyдaacт. Кaлимaи г^ляш "6exa6ap^ фapoмyшй; бeтaдбиpй, бeпapвoй" (11, 4.2, c.650) тaфcиp дopaд. X,ap ду кoмпoзит дap мacнaвиx,oи "Тури мaъpифaт" Ba "Мух,ити aъзaм" 6a rop paфтaaнд: Нщoлu uшpamopoяш нуму ёфт, Бaуop аз тавфы xoкaш oôpy ёфт [2, ц. 3, с. 479]. Яке уyшnapдрзы pawrn аласт, Якегaфлamopouавурмумаст[2, ц.3, с.621].

Кaлимax,oи ceхpnapвap 6o cumaмnapвap низ дap мyнocибaти мyтaзoдй ;apop дopaнд. Ин кoмпoзитx,o низ бacoмaди зиëд нaдopaнд Ba як мapoтибaгй 6a кop paфтaaнд: 3u aфеyнu m ceхpnapвap мanypс, Дтам сукт, аз дргu дuгap мanypс [2, ц. 3, с. 720]. Фapëд, кы нa^кршu cumaмnapвapu мр Ранге нaгyзoшm аз татш дap баpuмр [2, ц.2, с.244].

Кoмпoзити "aдaбnapвap"-po Дexxyдo "мyшaввики aAa6, мyвappи4и фapx,aнг" (4, 4.1, c.106), Bane íícuфлanapвap"-po "дyнпapвapaндa, ки фypyмoягoнpo бинвoзaд Ba 4aвoнмapдoнpo xop дopaд" (4, 4.2, c.1694) мaънидoд мeкyнaд. Бa ин мaънй ин ду кoмпoзитpo мeтaвoн мyтaзoди мaтнй нoмвaд кapд. Дap нaзми Aбyлмaoнй aдaбnapвap иcтифoдaи бeштap aз cuфлanapвap дopaд: Ба мaуфuлe, m aдaбnapвap аст mrnu Бедт, Нацаста дyдu тпанд аз syбрpu еyxmaгыуo [2, ц.1 (б.а.), с.32]. 4apxpo аз cuфлanapвap xoндaнu кас нанг нест, Tyy^aMu кaмуыммamuуo нш уuммam мекашад [2, ц. 1 (б.а.), с. 650].

Кoмпoзитx,oи мaвцeьшuнoc - мaвцeьнoшuнoc Ba xpkwuhoc - хpцнoшuнoc дap нaти4aи иш^и пeшвaнди иншрй 6a 4узъи фсълй 6o хдмдигар aз руи мaънo мyтaзoд гapдидaaнд. Кaлимax,oи мaвкeьшuнoc - мaвкeьнoшuнoc дap '^apxafflrc зaбoни тo4икй" 6a нaзap нapacидaнд. Кoмпoзити мaвкeъшuнocpo Дexxyдo чунин мaънидoд мeкyнaд: "шинocaндaи мaвкeъ, oн кй зaмoнy мaкoни

муносиби амр ё мавзуъеро бишносад: вактшинос" [4, ч.2, с.2859]. Мантикан, мавцеьношинос антоними ин маъност. Дар назми Абулмаонй ба ин маънй дар истифодаанд: Аз азал мавцеъшиносон рабти улфат додаанд, Оина бо зонуи зан тег дар пащи мард [2, ц.1 (б.а.), с. 667]. Душмани амн аст мавцеъношиноси дам задан, Зиндагй бар худ макун чун мурги бецангом талх [2, ц.1 (б.а.), с.426].

Дар "Фарханги забони точикй" вожаи щцшинос ба ду маънй тафсир шудааст: "1.вафодор, кадрдон, сипосгузор; 2. х,акбин, хакикатбин" [ц, ч.2, с.741]. Деххудо ба ин маъно чунин илова менамояд: "посдорандаи хак, сох,ибх,ак" [4, ч.1, с.1039]. Композити хрцношинос дар "Фарханги забони точикй" дучор намешавад, вале дар Деххудо ба ин маънй тафсир шудааст: "хакнашнос, кофар, кунуд, носипос, бесипос, кофари неъмат" [4, ч.1, с.1037]. Дар назми Мирзо Бедил композитами мавриди тахлил ба маънии фавк дар истифодаанд:

^ацшиноси гафлат щм занги дил намехохрд,

Оина цило додан шукрихуднамощост [2, Ц.1 (б.а.), с.372].

Ки эй хацношиноси хунгирифта,

Камихудрози ццлафзунгирифта[2, ц.3, с.452].

Маълум мешавад, ки Мирзо Бедил бо баробари ташаккули композитами нав силсилаи калимахои зидмаъно ва ё мутазодро ба вучуд меоварад. Заминаи асосии ташаккули мутазодхо ивази компонентхои композит ва ё иловаи пешванди инкорй махсуб меёбад. Як вижагии корбурди композитами мутазод дар назми Абулмаонй он аст, ки онхо дар матн вазифахои гуногуни лугавй-грамматикиро адо намудаанд.

АДАБИЁТ

1. Айнй, Садриддин. Мирзо Абдулкодири Бедил. / Садриддин Айнй. - Сталинобод: Нашрдавточ, 1954. - 340 с.

2. Бедили Дехлавй. Куллиёт. Чилдхои 1-4. Тасхехи Холмухаммади Хаста, Халилуллохи Халилй. Ба кушиши Бахман Халифа Баноравонй. / Бедили Дехлавй. - Техрон: Талоя, 1389. Чилди 1 (бахши аввал). Fазалиёт. - 798 с.; Чилди 1 (бахши дувум). Fазалиёт. - 1600 с.; Чилди 2. Таркиббанд; Тарчеъбанд; Касоид; Китъаот; Рубоиёт - 650 с.; Чилди 3. Маснавихо. - 812 с.; Чилди 4. Чахор унсур; Рукаот; Нукот. - 582 с.

3. Василевская Е.А Словосложение в русском языке. / Е.А Василевская. - М.: Учпедгиз, 1962. - 132 с.

4. Деххудо, Алиакбар. Фарханги мутавассити Деххудо. Дар ду мучаллад. (зери назари дуктур Саъидчаъфари Шахидй). / Алиакбар Деххудо. - Техрон: Муассисаи интишорот ва чопи Донишгохи Техрон, 1385. Ч,. 1-2. - 3224 с.

5. Ефимов А.И. Стилистика русского языка. / А.И.Ефимов. - М.: Просвещение, 1969. - 260 с.

6. Забони хозираи точик. Лексика. - Душанбе, 1981.

7. Камолиддинов Б. Хусни баён. Кисми 1. / Б.Камолиддинов. - Душанбе: Маориф, 1989. - 120 с.

8. Мачидов Х. Забони адабии муосири точик. Ч. 1. Луатшиносй. / ХМачидов. - Душанбе: Деваштич, 2007. - 255с.

9. Муин, Мухаммад. Фарханги форсй. Дар шаш мучаллад. / М.Муин. - Техрон: Амири Кабир, 1375. Ч.1-4. - 5277с.; Ч.5-6. -2351с.

10. Степанова М.Д., Чернышева И.И. Лексикология современного немецкого языка. / М.Д.Степанова, И.И.Чернышева -М.: Высшая школа, 1962. -309с.

11. Фарханги забони точикй (аз асри Х то ибтидои асри ХХ). Дар 2 чилд (дар зери тахрири М.Ш.Шукуров, В.А.Капранов, Р.Хошим, Н.А.Маъсумй). -М.: Советская энсиклопедия, 1969. Ч1. -951с.; Ч2.-949с.

12. Шанский Н.М. Лексикология современного русского языка. / Н.МШанский. -М.: Просвещение, 1972. -326с.

АНТОНИМИЧЕСКИЕ КОМПОЗИТЫ В ПОЭЗИИ МИРЗО БЕДИЛЯ

В данной статье речь идёт о антонимических композитах в поэзии одного из великих представителей индийского стиля Мирзо Бедиля, которые состоят из компонентов "арабское слово+таджикское слово". В статье рассмотрены модели композитов "имя существительное+имя существительное" и "имя существительное+основа настоящего времени". Автор утверждает, что композиты в трёх случаях стали антонимами: а) за счёт замены первого компонента; б) за счёт замены второго компонента и в) за счёт добавления отрицательного префикса "но-" в композитах.

Ключевые слова: Бедиль, словарный состав, антоним, антонимические пары, контекстуальные антонимы, композит, компонент, модель.

ANTONYMOUS COMPOSITES IN MIRZO BEDIL'S POETRY

The article under consideration dwells on antonymous composites in a poetry one of the great representative of Indian style Mirzo Bedil, which consist of "Arabic word + Tajik word" elements. The article dwells on the elements of composites "noun + noun" and "noun + basis of the present tense". The author contends that composites in three cases became antonyms: a) at the expense of substitution of the first element; b) at the expense of substitution of the second element; c) at the expense of adding negative prefix "no-" in composites.

Keywords: Bedil, vocabulary, antonym, antonymous pairs, contextual antonym, composite, element, model.

Сведение об авторе:

Олимджонов Мусо Обидович - доцент кафедры таджикского языка ГУЗ «Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова» (Республика Таджикистан, г.Худжанд) E-mail: olimi73@mail.ru

About the author:

Olimjonov Muso Obidovich - Associate Professor, Department of Tajik Language, State Educational Institution Khujand State University named after Academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand) E-mail: olimi73@mail.ru

ВАЗИФАХ,ОИ СЕМАНТИКИИ ^ОНИШИНИ SICH ДАР ТАРКИБИ ФЕЪЛХОИ ТАЪЙИНИИ ОЛМОНИ ВА МУРОДИФОТИ ТО^ИКИИ ОН

Холова Ш.Ц., Сайфуллоев Х.Г.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Ч,онишини sich метавонад бо феъл робитаи зичтар баркарор созад ва, тибки истилохи Н.М.Александров, феълхои рефлексивй (таъйинй, таъкидй) ташкил дихад (sich schämen, sich erholen). Дар он нишондихандаи sich объектро ифода наменамояд, мутаносибан вазифахои субститутсия ва трансформатсияи хамохангсозанда ичро намегарданд. Ниг.: Die Mutter schämt das Kind* ва Die Mutter schämt sich und das Kind* аз лихози грамматикй чумлахо сахех нестанд. Нишондихандаи sich дар накши граммема амал мекунад ва вазифаи калимасозиро анчом медихад. Семахоеро, ки дар нишондихандаи sich дар холати истеъмоли нопурра татбик меёбанд, маънои мувофикати феъл + sich-ро бо маънои феъли дахлдор бидуни sich ошкор кардан мумкин аст.

Дар забони олмонй, хамчунон ки дар точикй мебошад, гурухи мувофикати феъл бо sich вуцуд дорад, ки дар он феъл озодона корбаст шудан наметавонад (Reflexivatantum): sich sehnen (гусса хурдан, ба амале кушиш кардан), sich umsehen (ба акиб ру гардондан), sich ereifern (ба газаб омадан, ранчидан, бо изтироб сухан гуфтан) ва гайра. Дар баъзе холатхо мувофикатхои таъйинй аз истеъмол бароомадаанд ва дар лугати этимологй дида мешаванд (DV): sehnen (гамгин будан, музтариб шудан), umsehen (ру ба акиб тофта нигаристан). Ба Reflexivatantum хамчунин феълхое мутааликанд, ки танхо дар шакли шахси 3-юм истифода мегарданд, дар онхо муаяйн кардани падежи таъйинии нишондихандаи sich имконпазир нест: sich bewahrheiten (худро хак баровардан), sich bewölken (бо абрхо фаро гирифта шудан), sich jähren (хучум кардан, оид ба санаи вокеа), sich ereignen (руй додан, вокеъ шудан). Амалиёт ё холатхои шахс, ки ба василаи феълхои номутобик бо sich ифода меёбанд, дар доираи субъект маудуданд ва унсури sich метавонад хамчун грамматикишуда кабул гардад, яъне он хомили сема (майдон) аст.

Дар миёни феълхое, ки бо sich мувофщат менамоянд, феълуои амали цисмонй гуруууои сершуморро ташкил медщанд /Басыров, 47].

Минбаъд мувофикати феъл + sich-ро, ки дар онуо sich вазифаи вожасозиро ичро менамояд, тибки анъанаи баркароршуда, мо феълхои таъйинй хохем номид.

Феълхои таъйиние, ки амалхои мухталифи чисмониро ифода мекунанд, ба якчанд зергурух таксим мешаванд:

Феълхои навъи sich schneuzen (атса задан), sich abwenden (руй гардондан), sich recken (ёзидан). Зимни феъли гайритаъйинй танхо объекти чондор имконпазир аст, микдори объектхои феъли гайритаъйинй бо шарте махдуд мегардад: ба сифати объект як кисми бадани инсон амал мекунад; амал танхо ба субъект нигаронида мешавад. Ниг.: schneuzen (sich (D) die Nase) - бинй афшондан -> sich schneuzen - биниафшонй кардан; abwenden (die Augen, Gesicht, Blick) - гардондан (чашм, ру, нигох) -> sich abwenden - худро гардондан, ру гардондан; recken (die Glieder, Arme, Hand) - дароз кардан, ёзондан (дасту по, даст, панча ) -> sich recken - худро кашидан; strecken (die Glieder) - ёзондан (дасту по) -> sich strecken - худро кашидан.

Дар феълхои таъйинии ин навъ sich семаи (майдони) чисмро татбик менамояд:

Er streckte sich in seinem Sessel lang, kreuzte die Arme über die Brust, räusperte sich umständlich (von der Grün, 71) (er streckte sich in seinem Sessel lang - вай худро дар курсии рохат ёзонид, вай дар курсии рохат ёзид);

"Ist halt ein bisserl zu heiss gewesen in der letzten Zeit", sagte Beierl, er schneuzte sich in ein grosses rotkarriertes Taschentuch (von der Grün, 101) (er schneuzte sich in ein Tuch - вай ба руймолча биниафшонй кард, вай ба руймолча бинй афшонд).

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.