Научная статья на тему 'АНТИК ВА ИЛК ЎРТА АСРЛАР ДАВРИ ШИША ИДИШЛАРИНИНГ ТАРИХИЙ АҲАМИЯТИ'

АНТИК ВА ИЛК ЎРТА АСРЛАР ДАВРИ ШИША ИДИШЛАРИНИНГ ТАРИХИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

162
20
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Антик давр / илк ўрта асрлар / шиша мунчоқ / шаффоф шиша / бўғиқ шиша / баргак / диадема / флакон / Antique period / early Middle Ages / glass bead / transparent glass / cloudy glass / bargak / diadem / bottle.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы —

Ушбу мақолада антик ва илк ўрта асрлар билан храналогик даврлаштирилган шиша идишлар таснифи келтирилади. Бунда жаҳон миқѐсидаги археологик топилмалар қиѐсий таҳлил қилиниб, Ўзбекистон тарихидаги асос қилиб олинган. Ўрганилган даврда “Буюк ипак йўли”нинг аҳамияти ниҳоятда катта бўлиб, халқларнинг маданий алоқаларини ўрнатиш ва мустаҳкамлашда муҳим вазифани бажарган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides an analysis of glassware found in antiquity and the early Middle Ages. It is based on archeological finds from around the world. During the period under study, the importance of the Great Silk Road was enormous and played an important role in establishing and strengthening cultural ties between nations

Текст научной работы на тему «АНТИК ВА ИЛК ЎРТА АСРЛАР ДАВРИ ШИША ИДИШЛАРИНИНГ ТАРИХИЙ АҲАМИЯТИ»

Academic Research in Educational Sciences Volume 3 | Issue 9 | 2022 ISSN: 2181-1385_Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,12 | SJIF: 5,7 | UIF: 6,1

АНТИК ВА ИЛК УРТА АСРЛАР ДАВРИ ШИША ИДИШЛАРИНИНГ

ТАРИХИЙ АХДМИЯТИ

Сурайё Бобомуратовна Маматалиева

Чирчик давлат педагогика университети укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу маколада антик ва илк урта асрлар билан храналогик даврлаштирилган шиша идишлар таснифи келтирилади. Бунда жахон микёсидаги археологик топилмалар киёсий тахлил килиниб, Узбекистон тарихидаги асос килиб олинган. Урганилган даврда "Буюк ипак йули"нинг ахамияти нихоятда катта булиб, халкларнинг маданий алокаларини урнатиш ва мустахкамлашда мухим вазифани бажарган.

Калит сузлар: Антик давр, илк урта асрлар,шиша мунчок, шаффоф шиша, бугик шиша, баргак, диадема, флакон.

ABSTRACT

This article provides an analysis of glassware found in antiquity and the early Middle Ages. It is based on archeological finds from around the world. During the period under study, the importance of the Great Silk Road was enormous and played an important role in establishing and strengthening cultural ties between nations.

Keywords: Antique period, early Middle Ages, glass bead, transparent glass, cloudy glass, bargak, diadem, bottle.

КИРИШ

Археологик манбалар асосида антик ва илк урта асрларда шиша идишлар кимматбахо махсулотларнинг тури сифатида кайд этилган ва атир идишлари ва зеб-зийнат буюми сифатида ишлатилгани аникланган. ^адимги дунё санъатида шиша махсулотлар (гулдон, мунчок, исирга, тамга ва бошкалар), асосан, сопол колиплар ёрдамида тайёрланган, лекин улар бугик (ношаффоф), яшил, зангори, феруза рангли булган. Европада VI асрдан бадиий шишачилик маркази сифатида Византия шухрат козонди. Гарбий Европада готика даврида витраж (мозаика) санъати юксак даражага кутарилди[1].

АДАБИЕТЛАР ТА^ЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Эллинизм даврида Урта Осиёда шиша ва ундан турли махсулотлар ишлаб чикариш бошка сохалар каторида

September, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

24

юксалади. Узбек- француз экспедицияси Самарканд шахридан 30 км шимолда жойлашган илк темир даври ёдгорлиги хисобланган Куктепада изланишлар олиб бориб, бир катор мухим маълумотларни кулга киритишди. 1999-2000 йилйилларда бошланган экспедиция муваффакиятли харакати натижаси мил.авв. II-I асрларга оид бой мозор- кургон очиб урганилди[2]. Урганилган кабр нафакат Самарканддаги, балки Узбекистондаги энг йирик кабр хисобланади(майдони 11x5.50 м., чукурлиги 6.50 м.). ^абрга 25-35 ёшдаги аёл дафн этилган. Аёлнинг боши шаркка, юзи тепага каратилган. Аёл билан бирга кабрга куйилган нарсалар аёлнинг юкори табака вакили, ёки задогон эканлигини яккол курсатиб турибди. Куйлак атрофида 345 дона олтиндан ясалган цилиндрсимон баргаклар, 57 дона шишадан ясалган мунчокларнинг топилиши бунга мисолдир[3]. Шиша мунчоклар тадкикотчилар фикрича, Рим ёки Х,индистонда ишлаб чикарилган. Зодагон кабрида 57 дона шиша мунчок олтин баргаклар каторида топилиши, яна унинг кушни маданиятлардан олиб келиниши кимматбахо металл сифатида каралганини англатади. Милоддан аввалги II ва милодий I асрларга тегишли маьлумотларга караганда, Афросиёб худудидан кичкина шиша идиш булаклари топилган[4].

НАТИЖАЛАР

Кушон даврининг энг кузга куринган ёдгорлиги, олимлар томонидан Кушонларнинг дастлабки пойтахти сифатида эътироф этиладиган Далварзинтепадан хам шишадан ишланган махсулотлар топилади. Узбек- япон олимлари томонидан ташкил килинган экспедиция бу ерда 1989- йил кузида биринчи изланишларини бошлади. 1996 йилдан изланишларни кучайтириб, бир катор топилмалар оркали Далварзентепа ёдгорлигини даврлаштиришга, арк ва турар- жойларини урганишга эришди. Далварзинтепадан жами 66 минг археологик топилма топилган. Б. Тургунов "Узбекистонда археологик тадкикотлар" хисобот журналида Далварзинтепа турар-жой мавзесида казишма ишлари олиб борганлигини келтиради. Казишма майдонларини ДТЦ- 4,5 ва 6 шартли белгилаб олади. ДТЦ- 4 энг кадимги даври милоддан аввалги III -II асрлар юнон-бактрия даври билан, энг охирги боскичи чогонхудотлар милодий VI- УШ аср бошлари билан хранологик даврлаштирилади[3]. ДТЦ- 4 нинг 5-курилиш даврига оид шиша флакон мухимдир. Баландлиги 8,5 см, корин диаметри 6 см. Шиша флакон синиб тушган. Флакон соколли одам куринишини эслатади. Илонсифат тасвирга эга лентаси мавжуд шиша идиш тук малла рангли шишадан ясалган. Кадимги ва антик даврларда Урта Осиёда энг кенг таркалган бош кийимлардан

September, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

25

бири диадемалар булган. Г.Каттаеванинг маълумотларига кура, улар асосан лента ва учбурчак румол шаклида булган [6].

МУ^ОКАМА

Бактрия худудидаги энг дастлабки диадемалар мил. авв. II минг йилликка оид булиб, Сополли маданиятининг Сополлитепа ва Жаркутон ёдгорликларидан топилган. Флакон махаллий ишлаб чикарилгани, ёки савдо оркали кушни мамлакатлардан олиб келингани хакидаги маълумотлар келтирилмайди[8]. Шунга кура Урта Осиёда лентали диадемалар кадим тарихга эга эканлиги хисобга олинса, бу одамнинг боши шаклидаги сув идиш махаллий усталар томонидан ишлаб чикарилган, деган хулосага келишимизга асос булади.

ХУЛОСА

Антик даврда Урта Осиёда шиша махсулотларидан куп ясалганлари ошхона идишлари хамда пардоз воситалари идишлари хисобланади. Тохаристон тарихий вилоятида хаворанг, кизил рангли шиша тайёрланган. Археология ёдгорликлари уша даврларда Самаркандда хам шишадан безак буюмлари ишланганлигини курсатади[1]. Илмий тадкикотларга караганда шиша ишлаб чикариш хакидаги биринчи тарихий маьлумот Таншу йилномасида келтирилган. Хитой ёзма манбаларига кура, кизил ва оч яшил рангдаги шиша идишлар "Осмон угиллари" (Хитойда хукмронлик килган сулола вакиллари узларини шу номда улуглашган) империясида юкори бахоланган. Чунки шиша идишлар Марказий Осиёдан Хитойга 713 -715-йилларда экспорт килинган[1]. Шубхасис, махсулот ишлаб чикариш техникаси жуда кийин ва мураккаб булган. Ислом динидан олдин бу хунар сирлари бир авлоддан иккинчи авлодга ясаш техналогияси сир сакланган холда утказилган[7].

REFERENCES

1. Шиша//Узбекистон Миллий энциклопедияси, 10-жилд. Тошкент. 80-82 бб.

2. М.Исамиддинов, К. Рапен, Ф. Грене. Раскопки на городише Коктепа. Узбекистонда археологик тадкикотлар

3. Б.А. Тургунов. Исследования узбекско-японской экспедиции на Дальварзинтепа. Узбекистонда археологик тадкикотлар 2000 йил. Самарканд. 2001. 150-157 бб.

4. Тереножкин А.И. Согд и Чач // КСИИМК, ХХХШ.Москва-

September, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

26

Ленинград, 1950.157 с.

5. Б.А. Тургунов. Исследования узбекско-японской экспедиции на Дальварзинтепа. Узбекистонда археологик тадкикотлар 2000 йил. Самарканд. 2001. 150-157 бб.

6. Каттаева Г.Сополли маданияти такинчокларининг вазифаси хусусида мулохазалар //« Кадимий Жиззах вохаси -тарих, маданий тараккиёт ва замонавий узгаришлар» Республика илмий-амалий конференцияси материаллари. Жиззах 2021.с.236-240.

7. Художуственная культура Центральной Азии и Азербайджана IX-XVвв. ТомП.Стекло. Самарканд- Тошкент: МИЦАИ, 2011. 98с.

8. Маматалиева, С. Б. (2021). Шиша буюмлар тарихий манба сифатида. Academic research in educational sciences, 2(9), 667-671.

September, 2022 Multidisciplinary Scientific Journal

27

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.