Научная статья на тему 'ШИША БУЮМЛАР ТАРИХИЙ МАНБА СИФАТИДА'

ШИША БУЮМЛАР ТАРИХИЙ МАНБА СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «История и археология»

190
25
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бақтрия / Тохаристон / Тупроққалъа / Эски Термиз шишалари / Сўғд / шишасимон сир (глазур) / шишани бўяш техналогияси / шишанинг кимѐвий таркиби / Bactria / Tokharistan / Tuprakkala / Old Termez bottles / Sogdian / glass glaze / glass staining technology / chemical composition of glass.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Сурайё Бобомуратовна Маматалиева

Ушбу мақола Ўрта Осиѐ, хусусан, Ўзбекистон ҳудудида олиб борилган археологик қазишмалар чоғида топилган шиша ва шиша маҳсулотлари ҳамда уларни ўрганган олимлар тўғрисида маълумот беради. Мақола шиша билан шуғулланган олимлар ва уларнинг асарларига бағишланган. Ўтган асрнинг 40 йилларидан бугунги кунгача ўрганилган, ѐзилган, эълон қилинган илмий ишлар жамланган. Ўзбекистон тарихидаги шишашунос олимларини, шишасозлик тарихшунослигини ѐритиш мақола вазифаси этиб белгиланган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

This article provides information about glass and glass products found during archeological excavations in Central Asia, in particular in Uzbekistan, and the scientists who studied them. The article is devoted to glass scientists and their works. It is a collection of scientific works studied, written and published from the 40s of the last century to the present day. The purpose of the article is to cover the history of glass in Uzbekistan, the history of glass.

Текст научной работы на тему «ШИША БУЮМЛАР ТАРИХИЙ МАНБА СИФАТИДА»

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-667-671

ШИША БУЮМЛАР ТАРИХИЙ МАНБА СИФАТИДА

Сурайё Бобомуратовна Маматалиева

Тошкент вилояти Чирчик давлат педагогика институти укитувчиси

АННОТАЦИЯ

Ушбу макола Урта Осиё, хусусан, Узбекистон худудида олиб борилган археологик казишмалар чоFида топилган шиша ва шиша махсулотлари хамда уларни урганган олимлар туFрисида маълумот беради. Макола шиша билан шуFулланган олимлар ва уларнинг асарларига баFишланган. Утган асрнинг 40 йилларидан бугунги кунгача урганилган, ёзилган, эълон килинган илмий ишлар жамланган. Узбекистон тарихидаги шишашунос олимларини, шишасозлик тарихшунослигини ёритиш макола вазифаси этиб белгиланган.

Калит сузлар: Бактрия, Тохаристон, Тупроккалъа, Эски Термиз шишалари, СуFд, шишасимон сир (глазур), шишани буяш техналогияси, шишанинг кимёвий таркиби.

GLASS PRODUCTS AS A HISTORICAL SOURCE

ABSTRACT

This article provides information about glass and glass products found during archeological excavations in Central Asia, in particular in Uzbekistan, and the scientists who studied them. The article is devoted to glass scientists and their works. It is a collection of scientific works studied, written and published from the 40s of the last century to the present day. The purpose of the article is to cover the history of glass in Uzbekistan, the history of glass.

Keywords: Bactria, Tokharistan, Tuprakkala, Old Termez bottles, Sogdian, glass glaze, glass staining technology, chemical composition of glass.

КИРИШ

Узбекистон тарихида шишасозлик уз урнига эга булган хунармандчилик йуналиши хисобланади. Шишасозлик бугунги даврда энг ривожланаётган сохадир. Шиша тош давриданок инсонларга таниш булса-да, сунъий шиша нисбатан кечрок инсонлар хаётидида мухим урин тута бошлади. Бактрия -Тохаристон шишасозлиги олимлар тамонидан алохида урганилмаган. Аммо казишмалар давомида дуч келинган шиша ва шиша булаклари археологлар

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-667-671

томонидан илмий манбаларда ёритилган. Кенг жамоага таништирилган. ХХ асрнинг 40- йилларидан Эски Термиз худудидаги Термизшохлар саройи пол ва деразаларини безаб турган шиша медальонлар таникли олим Жуков[1] илмий ишлари оркали илм ахлига такдим этилди. 1946-йилда Е.А.Давидович ЮТАКЭ тупламида Нисо шишасозлиги хакидаги маълумотларни эълон килди.

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Хоразм худуди хам Узбекистондаги энг бой манзиллардан биридир. Хоразм худуди археологик ёдгорликларини урганиш, казишмалар олиб боришда Хоразм археологик- этнографик экспедициясининг хиссаси куп. Экспедиция ХХ асрнинг урталарида шишасозликка алокадор булган бир катор ишларни амалга оширди. Олимлар Тупроккалъа ёдгорликларида ишлаш жараёнида топилган шиша ва шиша махсулотларини илмий ишлари оркали баён этиб боришди. Илмий ишлари Хоразм археологик - этнографик экспедицияси хисоботларида доимий эълон килиб борилди. Хоразм тарихи билимдони Трудновская Тупроккалъа ёдгорлиги материаллари асосида Хоразмнинг сунгги антик давр шиша безаклари[2], кейинрок изланишларини давом эттирган холда Тупроккалъадан топилган турли хаётда ишлатиладиган куроллар, безаклар хакидаги маълумотларни келтиради. Олимлар томонидан шишани алохида урганиш, илмий адабиётларга олиб кириш, бу даврда Урта Осиё шишасозлигини урганишга кизикиш ортганини курсатади. ХХ асрнинг 60-йилларида Абдуразаков А., Безбородов М., Заднепровский Ю. шишасозликни урганишда алохида ривожлантирувчи куч булди. Олимлар биргаликда кимё ва тарих фанларини шишани урганишда мутаносиблигига эришди: шишанинг пайдо булиши, илк шишанинг кимёвий таркиби, таркибадаги узгаришлар эволюцияси хамда хунармандчиликда шишасозлик тармоFини вужудга келишигача булган даврни камраб олган фундаментал асарни яратди[3]. Шишасозликни урганишни кенгайтириб Абдуразаков А., Безбородов М. 1966- йилда Урта Осиёнинг урта асрлар шишаларини кимёвий жихатдан тахлил килдилар[4]. Бу даврга келиб шишасозлик сирлари билан кизикувчи, илмий жихатдан урганишга эътибор каратувчи олимлар сони ошиб борди.

НАТИЖАЛАР

Узбекистон археолог ва тарихчи олимларининг энг нуфузли журнали Узбекистон моддий маданияти тарихи (рус тилида ИМКУ) да хам

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-667-671

изланувчиларнинг шишага оид маколалари бирин- кетин эълон килиб борилди. Утган асрнинг 60-йилларида Аминджанова Мовароуннахр шиша идишлари хакидаги изланишлари натижасини биз таъкидлаган журналда эълон килди [5]. Олима кейинчалик Узбекистондаги катта-катта музейларда сакланаётган шиша ва шишали экспонатларни илмий жихатдан урганиб маколаларини нашр килди[6]. Машхур Эрмитаж музейини безаб турган Урта Осиёнинг урта асрлар даврида ишлаб чикарилган шиша экспонатлар хам олиманинг эътиборидан четда колмади[7].

ХХ асрнинг 80- йилларидан шиша буюм ва идишларини урганиш янада жонланди. Изланувчиларнинг асосий хамкори булган Узбекистон моддий маданияти тарихи журналида котор илмий маколалар босилиб чикиши тезлашди. Журналнинг 16-сонида А.Абдуразаков ва К.Абдуллев бир вактда мухим илмий ишларини эълон килишди. А. Абдуразаков илк урта асрлар СуFд ёдгорликларидан топилган шишалар кимёвий таркибини куриб чиккан булса, К. Абдуллаев азим Бухоронинг X-XII асрлар шиша ишлаб чикариш махаллалари туFрисидаги маълумотларини[8] нашр этдилар. 1983-йил УММТ журналида А.Абдуразаков Урта Осиёнинг кадимги ва урта асрлар шиша махсулотлари хакидаги илмий изланишлари натижасини нашр эттирди[9].

МУХОКАМА

Узбекистон Республикаси мустакилликка эришгач, илм - фанни ривожлантириш, ватанимиз тарихини чукуррок урганиш борасида салмокли ишлар олиб борилди. Шишасозлик хам олимлар диккат марказида турди. Юртимизнинг турли худудларидан топилган шиша махсулотлари илмий жихатдан тадкик килинди. Узбекистон моддий маданияти тарихи журнали 3 тилда: узбек, рус ва инглиз тилларида нашр этиладиган булди. Журналнинг 1997- йил 28- сони оркали Н.Алмазова Кумушкент шахри шишалари хакидаги изланишларини эълон килди[10]. Мавзумизга доир энг мухим илмий ишлардан бири Эски Термиз бадиий шишаларидир.[11] К.Абдуллаев Эски Термиз худудида олиб борилган изланишлар давомида топилган бадиий шиша ва шиша идишларни атрофлича урганиб чикди.

Шишадан турли максадларда фойдаланиш, айникса, урта асрларда кулолчилик буюмларини чиройли, сифатли булишини таъминлашда шишанинг мухим урни борлигини Болиев тадкикотларида куриш мумкин. Шишадан сир (глазур) тайёрлаш техналогияси, шишани турли рангларга буяш усуллри Болиев ишида яхши курсатиб берилди[12].

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-667-671

ХУЛОСА

Узбекистон кушни ва тарихи якин мамлакатлар билан биргаликда илмий хамкорликни хам йулга куйди. Бунинг натижасида фанда янгиликлар, изланишлар ортиб бормокда. Шишасозликни илмий китобда жамлашга шароит яратилди. 2011-йилда Ш. Мустафаев лойихаси асосида "Художественная культура Центральной Азии и Азарбайджана IX- XV веков" 2 томлик каттагина туплам нашр килинди. Тупламнинг иккинчи томи "Стекло" деб ном олиши шишасозлик кай даражада мухим йуналиш эканини исботлайди. Тупламда Д. Мирзаахмедов Узбекистон шишасозлигини энг кадимги даврдан XV асргача булган тарихи хакида ёзади[13]. Туплам K,озоFистон, Тожикистон, Туркманистон, Озарбайжон шишасозлиги хакидаги маълумотларни хам бизга такдим этади. Бу туплам илм йулида хамкорликда ишлаш фойдали томонларини курсатади.

REFERENCES

1. Жуков В.Д. Археологическое обследование в 1937 г. дворцатермезских правителей // ТАКЭ. Том 2. 1945. С. 133-162.

2. Давидович Е.А. Стекло из Нисы // ЮТАКЭ. Том 1. 1946. С. 373-399.

3.Трудновская С.А. Украшения позднеантичного Хорезма по материалам раскопок Топрак-кала//Труды Хорезмской археолого-этнографической экспедиции. Москва, 1952.

4. Трудновская С.А. Предметы вооружения и быта. Украшения/ Городище Топрак кала (раскопки 1965-1975 гг.). Москва, 1981.

5. Абдуразаков А.,Безбородов М.,Заднепровский Ю. Стеклоделие Средней Азии в древности и средневековье. Ташкент.1963.

6. Абдуразаков А.,Безбородов М.Средневоковые стекла Средней Азии (опыт химической характеристики). "Фан". Ташкент.1966.

7. Аминджанова М. О некоторых стеклянных сосудах Мавераннахра// История материальное культуры Узбекистана. Вып. 2. Ташкент. 1961. С 241-255.

8. Аминджанова М. Средневековые стеклянные сосуды из музеев Ташкента и Самарканда// История материальное культуры Узбекистана. Вып. 3. Ташкент. 1962. С 87-100.

9. Аминджанова М. Среднеазиатское средневековое стекло в собрании Эрмитажа// История материальное культуры Узбекистана. Вып. 6. Ташкент. 1965. С 153-158.

ACADEMIC RESEARCH IN EDUCATIONAL SCIENCES VOLUME 2 | ISSUE 9 | 2021

ISSN: 2181-1385

Scientific Journal Impact Factor (SJIF) 2021: 5.723 Directory Indexing of International Research Journals-CiteFactor 2020-21: 0.89

DOI: 10.24412/2181-1385-2021-9-667-671

10. Абдуразаков А. Особенности химического состава стекол раннесредневекового Согда// История материальное культуры Узбекистана. Вып. 16. Ташкент. 1981. С 126-130.

11. Абдуллаев К. Стеклянные изделия X-XII вв. из Бухары// История материальное культуры Узбекистана. Вып. 16. Ташкент. 1981. С 52-57.

12. Абдуразаков А.Химические типы древних и средневековых стекол Средней Азии// История материальное культуры Узбекистана. Вып. 18. Ташкент. 1983. С 224-232.

13. Н.Алмазова.Стекло Кумушкента//История материальное культуры Узбекистана. Вып. 18. Самарканд. 1997. С 224-232.

14. Абдуллаев К. Художественное стекло Старого Термеза//История материальное культуры Узбекистана. Вып. 29. Самарканд. 1998. С 129-237.

15. Болиев Б. Шишасимон сир технологияси (глазурь) ва унинг ахамияти//Узбекистон моддий маданияти тарихи. Вып. 31. Самарканд, 2000. 262-265 б.

16. Художуственная культура Центральной Азии и Азербайджана IX-XV вв. Том П.Стекло. Самарканд- Тошкент: МИЦАИ, 2011. С. 96.

17. Mamataliyeva Surayyo.(2019). Кддимда Шишанинг пайдо булиши хакида айрим мулохазалар. "Тожикистон Республикаси Панжикент педагогика институти махсус нашрида".4. 18-19

18. Mamataliyeva Surayyo.(2021). Glassware as a history resource. Образование и наука XXI века. 10(2).186-189

19. Mamataliyeva Surayyo.(2020). Термиз шохлар саройидан топилган шиша медальонлар хакида. Узбекистонда замонавий илм ва инновациясини ривожлантириш" Республика илмий-амалий конференсияси. 81-82

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.