Научная статья на тему 'ЎРТА АСРЛАРДА УСТРУШОНА МОДДИЙ ВА МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИГА ХИТОЙ МАДАНИЯТИНИНГ ТАЪСИРИ'

ЎРТА АСРЛАРДА УСТРУШОНА МОДДИЙ ВА МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИГА ХИТОЙ МАДАНИЯТИНИНГ ТАЪСИРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
68
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Буюк Ипак йўли / моддий маданият / маънавий маданият / ўзаро алоқалар / хитойча компонент / Хитой маданиятининг таъсири. / a Great silk path / material culture / spiritual culture / relationships / Chinese component / the influence of Chinese culture.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — D. Abduraimov

Мақолада ўрта асрларда Уструшона ва умуман Ўрта Осиё минтақасидаги моддий ва маънавий маданият ривожига Хитой маданиятининг таъсири таҳлил қилинган. Бошқа мамлакатлар маданиятидаги энг яхши намуналарни ўзлаштириш, хусусан хитой цивилизацияси ютуқларини ўзлаштириш ва жорий қилиш Ўрта Осиё халқлари маданияти ривожида муҳим омиллардан бири бўлганлиги таъкидланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INFLUENCE OF CHINESE CULTURE ON THE MATERIAL AND SPIRITUAL CULTURE OF THE MIDDLE AGES

The article analyzes the influence of the Chinese culture on the material and spiritual culture of Wrusha and all of Central Asia in the Middle Ages. It is noted that the assimilation of the best samples of the culture of other countries, in the chaos, the assimilation and implementation of the achievements of Chinese civilization has become one of the important factors in the development of the culture of the peoples of Central Asia.

Текст научной работы на тему «ЎРТА АСРЛАРДА УСТРУШОНА МОДДИЙ ВА МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИГА ХИТОЙ МАДАНИЯТИНИНГ ТАЪСИРИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

УРТА АСРЛАРДА УСТРУШОНА МОДДИЙ ВА МАЪНАВИЙ МАДАНИЯТИГА ХИТОЙ МАДАНИЯТИНИНГ ТАЪСИРИ Дилшод Абдураимов

Гулистон давлат университети https://doi.org/10.5281/zenodo.7093756

Аннотация. Мацолада урта асрларда Уструшона ва умуман Урта Осиё минтацасидаги моддий ва маънавий маданият ривожига Хитой маданиятининг таъсири та^лил цилинган. Бошца мамлакатлар маданиятидаги энг яхши намуналарни узлаштириш, хусусан хитой цивилизацияси ютуцларини узлаштириш ва жорий цилиш Урта Осиё халцлари маданияти ривожида му^им омиллардан бири булганлиги таъкидланган.

Калит сузлар: Буюк Ипак йули, моддий маданият, маънавий маданият, узаро алоцалар, хитойча компонент, Хитой маданиятининг таъсири.

ВЛИЯНИЕ КИТАЙСКОЙ КУЛЬТУРЫ НА МАТЕРИАЛЬНУЮ И ДУХОВНУЮ КУЛЬТУРУ УСТРУШАНЫ А СРЕДНИЕ ВЕКА

Аннотация. В статье проанализировано влияние китайской культуры на материальную и духовную культуру Уструшаны и всей Средней Азии в средние века. Отмечено, что усвоение самых лучших образцов культуры других стран, в чаастности усвоение и внедрение достижений китайской цивилизации стало одним из важных факторов в развитии культуры народов Средней Азии.

Ключевые слова: Великий Шёлковый путь, материальная культура, духовная культура, взаимосвязи, китайский компонент, влияние китайской культуры.

THE INFLUENCE OF CHINESE CULTURE ON THE MATERIAL AND SPIRITUAL

CULTURE OF THE MIDDLE AGES

Abstract. The article analyzes the influence of the Chinese culture on the material and spiritual culture of Wrusha and all of Central Asia in the Middle Ages. It is noted that the assimilation of the best samples of the culture of other countries, in the chaos, the assimilation and implementation of the achievements of Chinese civilization has become one of the important factors in the development of the culture of the peoples of Central Asia.

Keywords: a Great silk path, material culture, spiritual culture, relationships, Chinese component, the influence of Chinese culture.

КИРИШ

Хитой моддий маданиятининг Урта Осиёга кириб келиши савдо йуллари маршрутлари буйлаб маданий марказлар, хитойликларнинг савдо, хунармандчилик ва санъатдаги иштироки, атрофдаги халкларга уз таъсирни таркатиш каби хитой расмий доктринасининг таркалиши натижаси каби омиллар х,исобига амалга оширилган.

Савдодан ташкари Хитой маданияти, айникса моддий маданияти кириб келишининг мух,им жихдти дипломатик муносабатлар булиб, улар давомида элчиликлар ва дипломатик миссиялар билан алмашиш оркали узаро алокалар хдмда бундай алокалар давомида совга-саломлар бериш амалга оширилган. Хитой таъсирининг таркалиши гоясига шартномалар тузиш максадидаги дипломатик кабуллар уюштириш каби усуллар х,ам хизмат килган. Гаровга олинганлар ва сулолавий никох,лар уларнинг кафолатлари ролини бажарган. Куплаб аъёнлари билан бирга Гарбга, яъни Марказий Осиёга юборилган

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 6 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

хитой маликалари, хамда конфуцийчилик рухида тарбияланган собик гаровга олинганлар ватанларига кайтгач Урта Осиёда хитой маданиятини таркалишига уз хиссаларини кушганлар.

ТАДЦЩОТ МАТЕРИАЛЛАРИ ВА МЕТОДОЛОГИЯСИ

Минтаканинг узига хос географик жойлашуви, Хитой цивилизациясининг гарбий ва шимолий цивилизациялари билан узаро таъсир чоррахасидада жойлашгани, Урта Осиё ахолисининг тарихий ва маданий ривожини шартлаб берди. Этник тарихи турли хил цивилизациялар билан узаро муносабатларда ривожланиб борган бошка халклар сингари Урта Осиёда яшаган халклар хам бир канча маданиятларнинг узаро таъсир ва узаро алокадорлик, синтез ва симбиози таъсирида булганлар. Бу хакда минтакамиздаги кадимги ва урта асрлар маданиятининг узига хос хусусиятларини бизгача етказган турли хил материаллар далолат беради. Ушбу материалларни урганилиши шуни курсатдики, Шаркий Осиё минтакаси ва Урта Осиёнинг тарихий алокалари кенг булиб, моддий маданият билан бир каторда маънавий маданиятни хам камраб олган эди.

Маълумки, Уструшона антик муаллифларда Сугдиёна географик тушунчаси билан бирлаштирилади [7, с.15]. Х,акикатдан хам, унинг ахолиси сугдликлардан иборат булган, бирок, у Самарканд ва Хужанд уртасидаги алохида вилоят булиб, Фаргона, Сугд, Чоч ва Бактрия уртасида богловчи бугин булиб хизмат килган. Уструшона Туркистон тизма тогларидан шимолидаги Жиззахдан Хужандгача булган катта худудни ва Туркистон тизма тогларидан жануброкдаги то Х,исор тогларигача булган тогли худудларни эгаллаган [8, с.189].

Улканинг кадимги тарихини ёритувчи тарихий манбалар жуда кам булиб, даврлар буйича узил-кесил таксимланган. Антик муаллифларнинг асарларида асосан Александр Македонскийнинг бу худуддаги фаолияти ёритилган. Хитой ёзма манбалари эса асосан Уструшонанинг илк урта асрлар даврини ёритади.

Уструшона халкаро айирбошлашда мухим рол уйнаган. У оркали, хусусан, Буюк Ипак йули тармокларидан бири утган ва бундан унинг худудида чет эл тангалари ва бошка нарсалар топилгани далолат беради.

Уструшона худудидаги Мунчоктепа шахристони Бекобод шахридан 4,5 километр шаркрокда, Сирдарё дарёсининг чап сохилидан 400 км масофада жойлашган ва чул билан чегарадаги мустахкам таянч манзили булган. Мунчоктепадаги хаёт эрамизнинг биринчи асрларидан ривожланган урта асрларгача давом этган. Мунчоктепада олиб борилган казишмалар давомида чет элдаги нарсалар топилган: каури чиганоклари, кахрабодан ясалган мунчоклар, бронза хитой кузгуси, бир томонида хитойча "олтин ва кимматбахо тошлар" ёзуви ва ракамлар ёзилган ва иккинчи томонида соколли кишининг схематик тасвири чизилган ясси тош ва б. Кузгунинг диаметри 17,6 см булиб, у думалок шаклда булган хамда рельефли накшлар ва иероглиф белгилар билан безатилган[5, с.295].

Ширинсой мозоркургонлари Мунчоктепа шахристонидан 100 метрда, Сирдарё водийсигача чузилган Ширин тог тизмасининг этакларида жойлашган. У ердаги №1 кабрдаги катакомбада уч марта дафн этилгани аникланди. Майитнинг огзи якинида хитой тангаси топилди [3, с.334; 4, с.294]. Танганинг шакли тугри доира булиб, уртасида квадрат шаклидаги тешик бор. Танганинг диаметри 20 мм, тешик улчами 9х9 мм, огирлиги 2,55 г. Танганинг чети ва тешикнинг иккала ён томонлари каварик тасма билан чегараланган. Тасманинг эни 1 мм. Танганинг олд томонида , марказдан унгда "5" ракамини билдирувчи

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

"у" иероглифи тасвирланган. Танганинг орка томонида "чжу" танга бирлигини билдирувчи иероглиф тасвирланган. Замонавий адабиётларда "чжу" иероглифи "шу" деб юритилади. Демак, бу танганинг тури "у-шу» десак булади [3, с.353]. В.М.Алексеевнинг фикрича, "у-шу" туридаги тангалар Хитойда 118 Р.Х.дан то 618 P.X. гача зарб килинган [1, с.20]. Бирок, Ширинсойдаги тангага ухшаш тангалар Х,индихитойдаги ёдгорликларнинг биридаги Ван Ман (9-23 йй.) даврига оид тангалар ичидан хам топилган [9, р.11]. Шунинг учун бу тангалар 1 асрда хам таркалган деган хулоса чикариш мумкин.

ТАДЦЩОТ НАТИЖАЛАРИ

Ширинсойда тадкикотлар олиб борган Фарход экспедициясининг археологик ишлари натижасида ушбу мозоркургон ва Мунчоктепа шахристонининг куйи катламлари бир даврда мавжуд булганлиги аникланди хамда иккала ёдгорлик битта маданий мажмуа булганлигини курсатди. ^адимда бу ердан Фаргонани Хужанд оркали Самарканд билан бирлаштирган йул утган. Буюк Ипак йулининг бу тармоги Хитойни Урта Осиё билан боглаган йулнинг бир кисми булган. Бу йул Кашгардан Фаргона ва Уструшона оркали Самаркандга, Бухорога ва Марв ва Форс оркали южануби-шаркка олиб борган [6, с.7]. VII асрга келиб Фаргонадаги сиёсий вокеалар туфайли Урта Осиёнинг Хитой билан алокалари бу худудларни четлаб амалга оширила бошланди. Савдо йули эса шимолга силжиган эди (Самарканд - Тошкент - Еттисув - Иссиккул кули ва хоказо) [2].

Урта Осиёдаги археологик ёдгорликларда Хитой маданиятига оид моддий объектларнинг куп микдорда булганлиги шуни таъкидлашга имкон берадики, минтакага Хитой таъсири сезиларли даражада кириб келган эди. Мазкур худудда хитой импортига оид топилмаларнинг умумий хажми юкорида тилга олинган буюмлар билан чекланмайди. МУ^ОКАМА

Шуни таъкидлаш жоизки, хитой моддий маданиятининг таъсири махаллий ишлаб чикаришнинг маълум тармоклари пайдо булиши унинг катта ахамият касб этган. Урта Осиёдаги дехкончилик вохаларига ипакчилик ва ипак тукимачилиги, темирни эритиш технологиялари, когоз ишлаб чикариш, шоли, шафтоли, урик ва бошка махсулотларни етиштириш кабилар жорий килинган. Хитойдаги юксак ривожланган дехкончилик маданиятининг таъсири Урта Осиёдаги дехкончилик, хунармандчиликнинг айрим турларининг ва курилиш ишининг пайдо булиши учун мухим омил булиб хизмат килди. Хитойликлар Урта Осиё халкларини лакланган буюмлар, маросимий соябонлар, зеб-зийнатларнинг айрим турлари, ипак матоларга тикиладиган кашталарнинг янги мотивлари, кузгулар, кумуш ва сопол буюмларидаги безакли тасвирлар ва бошкалар билан таништиришди. Накшларда рамзий компонентларни узлаштириш эса улар билан боглик булган маънавий тасаввурларни идрок килинишидан ддалолат беради.

Моддий маданиятнинг анъанавий сохаларида хитойча элементларнинг пайдо булиши билан Урта Осиёнинг деярли бутун худудида кузгуларнинг янги турлари, сино -кхарошти тангалар, махаллий хитойча намуна ва технологияларга таяниб зарб килинган тангалар, уй-рузгор бумларининг айрим турлари (пастак ёгоч столчалар, селадона ва чинни идишлар, бронза козонлар, металл игна-тугмалар ва кулок тозалагичлар, пинцетлар, зеб-зийнат буюмларининг таркалиши билан богланган. Марказий Осиё маънавий маданиятида буддизм билан богланган сохада хитойча компонент мухим урин тутади. ХУЛОСА

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 6 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Хулоса килиб шуни таъкидлаш мумкинки, археологик материаллар асосида Урта Осиё, хусусан Уструшонанинг моддий ва маънавий ривожланишида хитойча таъсирнинг даврийлиги ва интенсивлиги кузатилади. Шаркий Осиё компонентларининг Урта Осиё маданиятиша фаол жорий килиниши VIII асрлар урталаригача давом этган. Кейинчалик Хитой Буюк Ипак йулининг гарбий тармогида уз назоратини йукотгани туфайли, Урта Осиё моддий ва маънавий маданиятига Хитойнинг таъсири вакти-вакти билан, яъни спорадик тарзда давом этганлиги кузатилади.

REFERENCES

1. Алексеев В. М. Описание китайских монет и монетовидных амулетов, находящихся в нумизматической отделении Эрмитажа. СПб., 1907.

2. Бартольд В. В. Очерк истории Семиречья // Сочинения. Т. II. Ч. 1. М., 1963.

3. Гайдукевич В. Ф. Могильник близ Ширин-сая в Узбекистане // СА. М.; Л., 1952. XVI.

4. Гайдукевич В. Ф. Работы Фархадской археологической экспедиции в Узбекистане в 1943-1944 гг. // КСИИМК. Вып. XIV. 1947.

5. Древнейшие государства Кавказа и Средней Азии // Археология СССР. М., 1985.

6. Жуковский В. А. Развалины старого Мерва // МАР. Вып. 16. СПб, 1894.

7. Негматов Н. Н. Ходжент и Уструшана в древности и средневековье (сер. I тыс. до н.э. - I тыс. н.э.). Автореф. дис. ... д.и.н.М., 1968.

8. Смирнова О. И. Археологические разведки в Уструшане в 1950 г. // МИА. № 37. 1953.

9. Goloubew V. L'âge du bronze au Tonkinet dans le Nord-Annam //Bulletin de l'Ecole frençaise d'Extreme Orient. XXIX. Khanoy. 1930.P. 11. Tab. VI. Fig. E.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.