Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТАРҚАЛГАН БОДОМНИНГ ИСТИКБОЛЛИ ШАКЛЛАРИНИ ДАСТЛАБКИ БАҲОЛАШ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТАРҚАЛГАН БОДОМНИНГ ИСТИКБОЛЛИ ШАКЛЛАРИНИ ДАСТЛАБКИ БАҲОЛАШ Текст научной статьи по специальности «Искусствоведение»

CC BY
6
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
тур / шакл / аҳоли / хонадон / йирикмева / ёнғоқмева / ширин / таъм / юпқапўчоқ / мағиз / нав.

Аннотация научной статьи по искусствоведению, автор научной работы — Б.И. Эшанкулов, М.У. Махамматова, М.А. Охунов

Ўзбекистонда бодом етиштириш бўйича ўзига хос анъаналар мавжуд бўлиб айниқса Фарғона водийсида бу борада жуда яхши бодом етиштириш маданияти шаклланган. Илмий мабаларга кўра Ўзбекистон оддий бодомнинг ватани ҳисобланади. Бу ҳудудларда ҳозирги кунда ҳам бодомдан селекция объекти сифатида фойдаланса ҳам бўлади. Ушбу мақолада олиб борилаётган илмий-тадқиқот ишлари ҳақида дастлабки маълумотлар келтирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по искусствоведению , автор научной работы — Б.И. Эшанкулов, М.У. Махамматова, М.А. Охунов

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТАРҚАЛГАН БОДОМНИНГ ИСТИКБОЛЛИ ШАКЛЛАРИНИ ДАСТЛАБКИ БАҲОЛАШ»

АНДИЖОН ВИЛОЯТИДА ТАЩАЛГАН БОДОМНИНГ ИСТИКБОЛЛИ ШАКЛЛАРИНИ ДАСТЛАБКИ БА^ОЛАШ 1Б.И. Эшанкулов, 2М.У. Махамматова, 3М.А. Охунов

1Катта илмий ходим, Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти, Тошкент 2Доцент, Тошкент давлат аграр университети, Тошкент 3 Докторант (PhD), Урмон хужалиги илмий-тадкикот институти, Тошкент https://doi.org/10.5281/zenodo. 8372113

Аннотация. Узбекистонда бодом етиштириш буйича узига хос анъаналар мавжуд булиб айницса Фаргона водийсида бу борада жуда яхши бодом етиштириш маданияти шаклланган. Илмий мабаларга кура Узбекистон оддий бодомнинг ватани уисобланади. Бу \удудларда уозирги кунда уам бодомдан селекция объекти сифатида фойдаланса уам булади. Ушбу мацолада олиб борилаётган илмий-тадцицот ишлари уацида дастлабки маълумотлар келтирилган.

Калит сузлар: тур, шакл, ауоли, хонадон, йирикмева, ёнгоцмева, ширин, таъм, юпцапучоц, магиз, нав.

Аннотация. В Узбекистане, особенно в Ферганской долине, существуют уникальные традиции выращивания миндаля и в этом плане сформировалась очень хорошая культура. Согласно научным источникам, родиной миндаля обыкновенного является Узбекистан. В этих регионах и сегодня миндаль можно использовать как объект селекции. В данной статье представлена предварительная информация о проводимых научных исследованиях.

Ключевые слова: вид, форма, популяция, дом, крупный плод, орех, сладкий, вкус, сердцевина, сорт.

Abstract. In Uzbekistan, especially in the Fergana Valley, there exist unique traditions of almond cultivation, and this regard, a very rich culture developed. According to scientific sources, the common almond's homeland is Uzbekistan. In these regions, even today, almond can be used as a subject for selection. This article presents preliminary information on the conducted scientific research.

Keywords: species, form, population, home, large fruit, nut, sweet, taste, kernel, variety.

Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 6 октябрдаги ПК-4850-сонли "Узбекистон Республикасида урмон хужалиги тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида" карорида урмон фондининг узлаштирилмаган ер участкаларида янгидан барпо этилган ва ижарага берилган ёншк мевали боглар (писта, бодом, ёнгок) ва тез усувчи дарахтлар (павловния, терак) плантациялари эгаллаган майдонларга — беш йил давомида ижарага олган ижарачиларга ижара туловининг «ноль» ставкасини куллаш тизими жорий этилган эди [1].

Оддий бодом (Amygdalus communis L.) доимо урмон селекцияси предмети булиб келган, унинг куплаб йирик мевали ва сер^осил навлари яратилган. Бодом магзи узига хос таъмга эга булиб, озик - овкат саноатида мущм а^амиятга эга.

Бодом магзидан юкори сифатли мой олинади. Данак пучоги кайнатмаси атеросклероз касалини олдини олишда самаралидир. Бундан ташкари ширин бодом урмон мелиорациясида ^ам кенг фойдаланилади, эрозияга учраган ерларда бодомзорлар плантация усулида барпо этилмокда [4, 6, 7].

Табиатда 4-10 м баландликкача усади новдалари кизил -жигарранг, барглари туплам куринишида, барглари ланцетсимон тор элементик шаклда. Ширин бодом бошка мевали дарахт турларига Караганда биринчи гуллайди (март ойида), шу сабабли куп лолларда ба^орги совуклардан зарарланиб туради.

Мевалари курук данак, чузинчок тухумсимон 3-4 см узунликда. Уртача гуллагандан сунг 4-5 ойдан кейин пишиб етилади. Бодом экилгандан сунг 5 - 6 йилига ^осилга киради, 10-12 ёшларида максимал ^осил беради. 100 йилгача яшайди.

Илдиз системаси чукур (6 метргача) ривожланади,кургокчиликка чидамли, лалмикор ерларда бодомзорлар барпо этиш максадга мувофикдир.

Оддий бодом асосида куплаб йирик мевали сер^осил, меваларни сифати, хажми, ва шаклига кура бир биридан фаркланувчи турли навлар яратилган. Асосан пайванд килиш йули билан купайтирилади [2, 3, 5, 8].

1-жадвал

Андижон вилоятида урганилаётган оддий бодом шакллари ёнFOFининг морфологик белгилари

Т/р Шаклнинг шартли номи ОFирлиги, г МaFиз чикиши, % Ё^окмева ^ажми, см

Данак МaFиз

1 F-A-1 2,02 1,01 50,25 3,2х1,5х1,5

2 F-A-2 2,45 1,01 41,6 2,41x2,1x2,1

3 F-A-3 1,55 1,0 64,5 2,6x1,4x1,3

4 F-A-4 2,55 1,51 59,2 3,4x1,6x1,5

5 F-A-5 1,45 0,95 65,5 2,6x1,9x1,8

6 F-A-6 3,1 1,0 32,2 3,0x1,2x1,2

7 F-A-7 3,0 1,5 50,0 3,1x1,3x1,3

8 F-A-8 2,95 1,45 49,1 3,4x1,8x1,7

9 F-A-9 1,03 0,78 75,7 2,8x1,7x1,6

10 F-A-10 1,47 1,0 68,0 3,1x1,6x1,6

1-жадвалдан оддий бодомнинг факатгина F-A-6 шаклидаги ёншкмеванинг MaFro чикиш даражаси пастлигини куришимиз мумкин. Шундай булсада тасодифий танланган 10 та шаклнинг барчаси магзининг ширинлиги ва ^ар бири узига хослиги билан ажралиб туради.

2-жадвал

Урганилаётган оддий бодом ё^окмевасининг 1000 дона ypyF вазни ва 1 кг даги ypyF сони

Т/р Шаклнинг шартли номи 1000 дона уруF вазни, г 1 кг даги уруF сони, дона

1 F-A-1 2020 495

2 F-A-2 2450 408

3 F-A-3 1550 645

4 F-A-4 2550 392

5 F-A-5 1450 689

6 F-A-6 3100 322

7 F-A-7 3000 330

8 F-A-8 2950 338

9 F-A-9 1030 970

10 F-A-10 1470 680

rje/aitij Co»itnunH - f-f'i

mara-l

M

i H

W ■ r V r

is/n

J-ff U Q t* a J.A > c ow/n\jr>< - ft j

(j u

maKn-3

1

|

1

I 1

h \ 1 1

W 1 E

!

or* Jpun e ^ ■Ftt 1

do

mara-2

mara-4

maKn-5

maKn-6

maK.-7 maK.-8

mara-9 maK.-10

1-pacM. Ahah^oh Bii.iOHTiigaH TaaiaHraH SogoMHHHr hcthk6o..h waK.i.iapn 3-^aflBa^

AH^H^OH BH.iOHTiiga ypraHHiaeTraH oaami SOAOM gapaxT.apuHHHr TaKcauHOH KypcaTKHH.apu

Taксaцнoн 6e.ru.apu,

T/p maK.HHHr mapT.H HOMH ^oM.amraH xygyg M XocH.gop.HK,

EyHH, M TaHa guaMeTpu, M mox-ma66acu, M Kr

1 F-A-l Y.yFHop TyMaHH, MHHr6y.o; MOH HCTHK.O. - 15 4 0,25 2x3 5

2 F-A-2 Y.yFHop TyMaHH, MHHr6y.o; MOH HCTHK.O. - 15 4 0,4 4x3 10

3 F-A-3 Y.yFHop TyMaHH, EycroH MOH BapoxaT -6 3 0,25 3x2,5 7

4 F-A-4 Улугнор тумани, Мингбулок МФЙ Истиклол - 16 3,5 0,25 3х2 8

5 F-A-5 Улугнор тумани, Бустон МФЙ Киргули-6 2,5 0,15 2,5х2 7

6 F-A-6 Улугнор тумани, Бустон МФЙ Киргули-6 2,5 0,17 2х2,5 6

7 F-A-7 Улугнор тумани, Бустон МФЙ Киргули-6 3,5 0,20 2х3 10

8 F-A-8 Улугнор тумани, Мингбулок МФЙ Яккатут - 12 4 0,30 3,5х4,5 12

9 F-A-9 Улугнор тумани, Мингбулок МФЙ Яккатут - 12 4 0,40 3х4 15

10 F-A-10 Улугнор тумани, Мингбулок МФЙ Яккатут - 12 5 0,45 3х4,5 20

3-жадвалдан барча оддий бодомларнинг 5 кг дан кам булмаган косили бор эканлиги аникланди.

Юкоридаги дастлабки оддий бодом дарахтлари ёнгокмеваси курсаткичларидан вегетация даври, гуллаш муддати, гуллаш давомийлиги, ^осилдорлик ва ^осидлли йилларнинг давомийлиги ёки кайтарилиш, касаллик ва зараркунандаларга таъсирчанлиги каби курсаткичларини тулик урганишимиз керак булади. Бу ёнгокмеваларнинг энг устун томони магзининг хуштаъмлиги хисобланади, келажакда юкорида курсатиб утилган ижобий курсаткичлари асосида истикболли шаклларни ажратиб олишимиз ва нав сифатида тавсия этишимиз мумкин булади.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президентининг 2020 йил 6 октябрдаги ПК - "Узбекистон Республикасида урмон хужалиги тизимини 2030 йилгача ривожлантириш концепциясини тасдиклаш тугрисида" 4850-сонли карори.

2. Булыгин Н.Е "Дендрология" Ленинград "Агропромиздать" 1991.

3. Бутков Е.А. "Бодом дарахтлари чангланиши, зараркунандалар ва касалликларга карши иммунитетини ошириш ва ерни самарали бошкариш учун бодом навларининг хилма-хилллигини ва комплекс агротехник тадбирларини куллаш буйича" кулланма. Тошкент -2022.

4. Бутков Е. А., Хамзаев А. Х., Эшанкулов Б. И. Сохранение дикого миндаля в Узбекистане //Труды по интродукции и акклиматизации растений. - 2021. - С. 31-36.

5. Кайимов А.К., Бердиев Э.Т. Дендрология. - Тошкент: Фан ва технология, 2012.

6. Хоназаров А.А. Узбекистонда урмонзорлар барпо килиш асослари. -Тошкент, 2002.

7. Zaripbayevich K. M. Stability and crop productivity of pistachio to external factors //Open Access Repository. - 2023. - Т. 4. - №. 03. - С. 74-77.

8. Миндаль обыкновенный — Википедия (wikipedia.org)

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.