Научная статья на тему 'АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ШАРҚ МЕВАХЎР (GRAPHOLITHA MOLESTA BUSCK.) БИОЛОГИЯСИ ТАРҚАЛИШИ ВА ЗАРАРИ'

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ШАРҚ МЕВАХЎР (GRAPHOLITHA MOLESTA BUSCK.) БИОЛОГИЯСИ ТАРҚАЛИШИ ВА ЗАРАРИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
13
2
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Рахмонова М.К., Шарипова М., Мирабдуллаева Н.

Мевали боғлар ҳосилдорлигини ошириш ва мевалар сифатини яхшилаш шу куннинг долзарб вазифаларидан биридир. Бунинг асосий омилларидан бири - уларни зараркунанда ва касалликлардан ҳимоя қилишдир. Мевали боғларда зарар етказиб яшовчи 150 дан ортиқ зараркунанда ва касалликлар маълум. Бундай зараркунандалар биоэкологиясини яхши билган ҳолда кураш тадбирларини уларнинг энг заиф даврида ўтказиш ўта муҳимдир.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DISTRIBUTION AND DAMAGE OF EASTERN FRUIT (GRAPHOLITHA MOLESTA BUSCK.) IN THE CONDITIONS OF ANDIZHAN REGION

Increasing the productivity of orchards and improving the quality of fruits is one of the urgent tasks of our time. One of the main factors is to protect them from pests and diseases. More than 150 pests and diseases are known to damage orchards. With a good knowledge of the bioecology of such pests, it is very important to carry out control measures in the period of their greatest weakness.

Текст научной работы на тему «АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ШАРҚ МЕВАХЎР (GRAPHOLITHA MOLESTA BUSCK.) БИОЛОГИЯСИ ТАРҚАЛИШИ ВА ЗАРАРИ»

Рахмонова М.К.

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти

доценти Шарипова М.

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти

магистр Мирабдуллаева Н.

Андижон кишлок хужалиги ва агротехнологиялар институти

таянч доктрант

АНДИЖОН ВИЛОЯТИ ШАРОИТИДА ШАРЦ МЕВАХУР (GRAPHOLITHA MOLESTA BUSCK.) БИОЛОГИЯСИ ТАР^АЛИШИ

ВА ЗАРАРИ

Анотатция: Мевали бозлар уосилдорлигини ошириш ва мевалар сифатини яхшилаш шу куннинг долзарб вазифаларидан биридир. Бунинг асосий омилларидан бири - уларни зараркунанда ва касалликлардан уимоя цилишдир. Мевали бозларда зарар етказиб яшовчи 150 дан ортиц зараркунанда ва касалликлар маълум. Бундай зараркунандалар биоэкологиясини яхши билган уолда кураш тадбирларини уларнинг энг заиф даврида утказиш ута мууимдир.

Raxmonova M.K. associate professor Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Sharipova M., master Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

Mirabdullaeva N. basic doctoral student Andijan Institute of Agriculture and Agrotechnology

DISTRIBUTION AND DAMAGE OF EASTERN FRUIT (GRAPHOLITHA MOLESTA BUSCK.) IN THE CONDITIONS OF

ANDIZHAN REGION

Annotation: Increasing the productivity of orchards and improving the quality offruits is one of the urgent tasks of our time. One of the main factors is to protect them from pests and diseases. More than 150 pests and diseases are known to damage orchards. With a good knowledge of the bioecology of such

pests, it is very important to carry out control measures in the period of their greatest weakness.

Кириш Узбекистан икдим шароити мевали богларга зарар етказувчи хашоратларнинг купайиши учун кулай булганлиги сабабли мевали богларга турли хил зараркунандалар ёпирилиши хар йили кузатилади. Айрим йиллари уларнинг етказаётган зарари натижасида етиштирилаётган меваларнинг салмоги ва сифати маълум даражада камайиши республикамизнинг хамма худудларида кузатилади. Ана шундай хавфли зараркунандалар гурухи мевахурлардир.

Мевахурлар - бог зараркунандалари булиб, олма, нок, бехи, шафтоли, гилос, олхури, олча, бодом ва ёнгок дарахтларининг хосилдорлигини пасайтиради ва мева сифатини бузади, баъзан истеъмолга яроксиз килиб куяди. Булар ичида шарк мевахури - (Grapholitha molesta Busck.) Insecta синфи, Lepidoptera туркумининг барг уровчилар Tortricidae оиласи, Grapholita авлодига мансуб ички карантин хашарот хисобланади. Бу зараркунанда илк бор Хитой ва Корея давлатларида аникланган булиб зараркунанда сифатида эса биринчи бор 1899 йилда Японияда тан олинган. Узбекистон худудига эса 1980 йилда кериб келган булиб, хозирда Республикамизнинг 2577,2 га майдонида таркалганлиги аникланган.Шарк мевахури асосан шафтолига хамда бошка уругли ва данакли дарахтларга ва уларнинг меваларига шикаст етказади. Новдаси зарарланган шафтоли ва бошка дарахтларнинг усиш меъёри узгаради; зарарланган мевалар истеъмолга ярамайди. Шарк мевахури меванинг ички кисмига урнашиб олиб ичини ва уругларини кемириб, яроксиз холатга келтиради, шафтоли кучатларини зарарлаш давомида, кучат танаси ичида 12-15 см узунликда йул очади, натижада кучат учки томонидан сулиб барглари тушиб кетади. Бу жараён дарахтни усишини секинлаштиради ва кучсизлантиради. Бу еса меваларни тукилишига ва хосилдорликни 40-50% пасайишига олиб келади.

Зарари. Шафтоли, олхури, гилос, олча, урик, олма, нок ва бехига жиддий зарар етказади. У асосан новда ва мевани зарарлайди. Гилос дарахтларида эса янги усган новда учидан кириб уртасини ейди. Шафтолининг ёш новдаларини зарарлаб, бора-бора куритиб куяди. Шафтолида мева ичига кириб данак атрофини ейди.

Х,аёт цикли. Курти пустлок тангачаларининг остида ва усимлик колдикларининг орасида пил-лага уралган куртлик холатида кишлайди. Эрта кукламда куртлар гумбакка айланади ва шафтоли уллаган даврда капалаклар пайдо булади, булар кечкурун ва тун бошларида фаолрок булади. Ургочи капалаклар дунёга келгандан беш кун кейин тухум куя бошлайди. Капалаклар баргларга ва кисман барг ёнликларига, тугунча ва меваларга биттадан тухум куяди. Ургочиси жами 100-200 та тухум куяди. Кулай шароитда тухумдан уч кунда личинка чикади, хаво совуганда тухумдан личинка чикиши уч хафтагача чузилиши мумкин. Тухумдан

чиккан 1-авлод куртлари новдаларда озикданиб вояга етади. Иккинчи авлод куртлари эса новдалар ва айрим хрлларда мева билан озикланади.Мевалар пишишига якин шарк мевахури учун новдалардан кура мевалар энг яхши озикланиш ман-баига айланади. Куклам-ёзда чиккан куртларнинг усиш даври 6-24 кун, кузда чиккан куртларники эса камида 50 кун давом этади. Куртлар озикланишни тамомлагач дарахтларнинг таналаридан пастга тушиб, пиллага уралади. Кишлаётган куртларнинг пилласи ёзги куртларнинг пилласига караганда зичрок булади. Ёзги куртлар пилла урагандан кейин тез орада гумбакка айланади. Ёзги куртларнинг гумбак даври 7-13 кун, кишлаб чиккан куртларнинг гумбаклари эса камида 17 кунда етилади. Йил давомида 5-6 авлод беради. Шарк мевахури паласали мевахурдан кура меваларга чукуррок кириб озикданади ва ташки томонга чикиндиси чикиб туради.

Фойдаланилган адабиётлар:

1. Alrubeai H. F., AL - Tai S. H. Mass rearing of the parasitoids, Trichogramma evanescens & T. oleae (Hym: Trichogrammatidae) // Egg Parasitoid News, 2004. №16. P. 22.

2. Agamir Karimi. Survey of capability of parasitic wasp Trichogramma embryophagum to control Ostrinia nubilalis, in Iran area at 1999 - 2001 // Egg ParasitoidNews, 2004. №16. P. 24.

3. Bastos C. S, Suinaga F. A. Potential use of Trichogramma as a tool in cotton IPM in Mato Grosso, Brazil // Egg Parasitoid News, 2004. №16.P.24.

4. Babi A.B. etal. Etude de Trichogramma Deudrolimi (Humenoptera, Trichogrammatidae) Deseriptiond une Nauvelle Sous Espece || Entomophage. 1984. Vol.29. №4 P 369-378.

5. Теленга Н.А, Шепетильникова В.А. Руководства по размножению и применению трихограммы для борьбы с вредителями сельскохозяйственных культур. Киев, Урожай, 1949. 91-97 с.

6. Теленга Н. А. Опыт широкого использования биологического метода борьбы с озимой совкой в Смелянском районе Киевской области // ВестникАН УССР. 1951. №2. С. 53-61.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.