Научная статья на тему 'Ancient words in the system of toponyms spread in Sadai Miyona area referring to Mountainous Matcha'

Ancient words in the system of toponyms spread in Sadai Miyona area referring to Mountainous Matcha Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
67
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ГӯИШҳОИ КӯҳИСТОНИ МАСТЧОҳ / САДАИ МИЁНА / ТОПОНИМИКАИ (НОМВОЖАҳОИ) САДАИ МИЁНАИ КӯҳИСТОНИ МАСТЧОҳ / ЗАБОНИ СУГДӣ / ЗАБОНИ ЯГНОБӣ / ТАҳЛИЛИ ЭТИМОЛОГӣ / А.Л. ХРОМОВ / ГОВОРЫ ГОРНОЙ МАТЧИ / ТОПОНИМИКА МЕСТНОСТИ САДАИ МИЁНА / СОГДИЙСКИЙ ЯЗЫК / ЯГНОБСКИЙ ЯЗЫК / ЭТИМОЛОГИЧЕСКИЙ АНАЛИЗ / MOUNTAINOUS MATCHA VERNACULARS / SADAI MIYONA / TOPONYMICS OF SADAI MIYONA AREA / SUGHDIAN LANGUAGE / YAGHNOB LANGUAGE / ETYMOLOGICAL ANALYSIS / A.L. KHROMOV

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Одинаев Абдуманнон

Таҳлили этимологии як қатор номвожаҳои (топонимҳои) Садаи Миёнаи Кӯҳистони Мастчоҳ, ки дар таркиби онҳо вожаҳои қадимии сугдию тоцикӣ маҳфуз мондаанд, сурат гирифтааст. Зикр гардидааст, ки вожаҳои қадимаи тоцикию сугдии дар таркиби топонимҳои Садаи Миёнаи Кӯҳистони Мастчоҳ маҳфуз монда, нисбат ба унсурҳои дигари таркиби лугавии забон устувортар буда, ба таҳаввулоти сохторию маъноӣ камтар дучор мегарданд. Дар мисоли як қатор топонимҳои бо цузъи тунд (Тундак, Сари Тундӣ) мавцуд будани робитаи бевоситаи байни номвожа (топонимҳо) ва мавқеи табиию цугрофии цойгиршавии маҳал собит карда шудааст. Дар асоси таҳлили цузъҳои номвожаҳои мушаххас, аз цумла топоними Рева два шӯр ба мулоҳизаҳои олими маъруф, муҳаққиқи забонҳои сугдию ягнобӣ Алберт Леонидович Хромов тасҳеҳ ворид карда шудааст.Проведен этимологический анализ некоторых топонимических названий местности Садаи Миёна в Горной Матче (Горноматчинского района), в составе которых сохранились древние согдийские и таджикские слова. Утверждается, что древние таджикские и согдийские слова, сохранившиеся в составе топонимов Садаи Миёна в Горной Матче, свидетельствуют об устойчивости топонимов по сравнению с другими лексическими элементами языка, их меньшей подверженности изменениям в форме и семантике. Отмечается закономерная связь названия местности (топонима) с его естественно-географическим расположением на примере ряда топонимов со словом «тунд» (Тундак, Сари Тунди). На основе анализа компонентов конкретных топонимов, в частности топонимов Ревад и Шур, внесены убедительные уточнения в некоторые соображения Альберта Леонидовича Хромова, известного языковеда, исследователя согдийского и ягнобского языков и говоров таджиков Матчинского района.The author has conducted an etymological analysis of some typological names of Sadai Miyona area in Mountainous Matcha (Kuhistoni Mastchoh nokhiya) whose composition preserved ancient Tajik and Sughdian words. It is asserted that the latters testify to sustainability of toponyms in comparison with other lexical elements of the language, their less liability to change in forms and semantics. The author underscores a regularity of connection between locality name (toponym) and its natural-geographical appurtenance, illustrating his confirmation by taking a number of toponyms with the component “tund” (Tundak, Sari Tundi) as examples. Proceeding from the analysis of the components included into concrete toponyms, those ones of Revad and Shur, he adduces convincing specifications into certain considerations belonging to Albert Leonidovich Khromov, renowned linguist, researcher of Sughdian and Yaghnob languages and also vernaculars of Tajiks living in Mastchoh nokhiya.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «Ancient words in the system of toponyms spread in Sadai Miyona area referring to Mountainous Matcha»

УДК 80/81 ББК 81.2-3

Одинаев Абдуманнон, н.и.ф., сармуаллими кафедраи умумидонишгоуии забони тоцикии МДТ «ДДХ ба номи акад.Б.Гафуров» (Тоцикистон, Хуцанд)

Одинаев Абдуманнон, к. филол. н., старший преподаватель общеуниверситетской кафедры таджикского языка ГОУ «ХГУ им. акад. Б. Гафурова» (Таджикистан, Худжанд)

Odinayev Abdumannon, candidate of philological sciences, senior lecturer of all-University department of the Tajik language under the SEI "KhSU named after acad. B. Gafurov" (Tajikistan, Khujand)

E-MAIL: sameev_51@mail.ru

Калидвожа^о: гуишуои Кууистони Мастчоу, Садаи Миёна, топонимикаи (номвожауои) Садаи Миёнаи Кууистони Мастчоу, забони сугдй, забони ягнобй, таулили этимологй, А.Л. Хромов

Таулили этимологии як цатор номвожауои (топонимуои) Садаи Миёнаи Кууистони Мастчоу, ки дар таркиби онуо вожауои цадимии сугдию тоцикй мауфуз мондаанд, сурат гирифтааст. Зикр гардидааст, ки вожауои цадимаи тоцикию сугдии дар таркиби топонимуои Садаи Миёнаи Кууистони Мастчоу мауфуз монда, нисбат ба унсуруои дигари таркиби лугавии забон устувортар буда, ба тауаввулоти сохторию маъной камтар дучор мегарданд. Дар мисоли як цатор топонимуои бо цузъи тунд (Тундак, Сари Тундй) мавцуд будани робитаи бевоситаи байни номвожа (топонимуо) ва мавцеи табиию цугрофии цойгиршавии мауал собит карда шудааст. Дар асоси таулили цузъуои номвожауои мушаххас, аз цумла топоними Рева два шур ба мулоуизауои олими маъруф, мууаццици забонуои сугдию ягнобй Алберт Леонидович Хромов тасуеу ворид карда шудааст.

Ключевые слова: говоры Горной Матчи, Садаи Миёна, топонимика местности Садаи Миёна, согдийский язык, ягнобский язык, этимологический анализ, А. Л. Хромов

Проведен этимологический анализ некоторых топонимических названий местности Садаи Миёна в Горной Матче (Горноматчинского района), в составе которых сохранились древние согдийские и таджикские слова. Утверждается, что древние таджикские и согдийские слова, сохранившиеся в составе топонимов Садаи Миёна в Горной Матче, свидетельствуют об устойчивости топонимов по сравнению с другими лексическими элементами языка, их меньшей подверженности изменениям в форме и семантике. Отмечается закономерная связь названия местности (топонима) с его естественно-географическим расположением на примере ряда топонимов со словом

ВОЖАУОИ КУХАН ДАР НИЗОМИ ТОПОНИМИКАИ САДАИ МИЁНАИ КУУИСТОНИ

МАСЧОХ

ДРЕВНИЕ СЛОВА В СИСТЕМЕ ТОПОНИМОВ МЕСТНОСТИ САДАИ МИЁНА В ГОРНОЙ

МАТЧЕ

ANCIENT WORDS IN THE SYSTEM OF TOPONYMS SPREAD IN SADAI MIYONA AREA REFERRING TO MOUNTAINOUS MATCHA

«тунд» (Тундак, Сари Тунди). На основе анализа компонентов конкретных топонимов, в частности топонимов Ревад и Шур, внесены убедительные уточнения в некоторые соображения Альберта Леонидовича Хромова, известного языковеда, исследователя согдийского и ягнобского языков и говоров таджиков Матчинского района.

Key words: Mountainous Matcha vernaculars, Sadai Miyona, toponymies of Sadai Miyona area,

Sughdian language, Yaghnob language, etymological analysis, A.L. Khromov

The author has conducted an etymological analysis of some typological names of Sadai Miyona area in Mountainous Matcha (Kuhistoni Mastchoh nokhiya) whose composition preserved ancient Tajik and Sughdian words. It is asserted that the latters testify to sustainability of toponyms in comparison with other lexical elements of the language, their less liability to change in forms and semantics. The author underscores a regularity of connection between locality name (toponym) and its natural-geographical appurtenance, illustrating his confirmation by taking a number of toponyms with the component "tund" (Tundak, Sari Tundi) as examples. Proceeding from the analysis of the components included into concrete toponyms, those ones of Revad and Shur, he adduces convincing specifications into certain considerations belonging to Albert Leonidovich Khromov, renowned linguist, researcher of Sughdian and Yaghnob languages and also vernaculars of Tajiks living in Mastchoh nokhiya.

Худуди Точикистон, бавежа водии Зарафшон аз чидати фарогирии номвожадои чугрофй ва умуман топоним, микротопоним, гидроним, ойконим ва гайра басе бою рангин буда, низоми чойномдои он аз кабатдои мухталифи забонй иборат мебошад. Мушодидадо нишон медиданд, ки низоми топонимикаи Кудистони Масчод басе мураккаб буда, дар баробари калимадои асливу иктибосии маъмул, унсурдои лугавии куданро дар бар мегирад, ки дар тули асрдо дар таркиби номи мавзеъдои ин минтака дифозат гардидаанд.

Маводе, ки дар дудуди Садаи Миёнаи Кудистони Масчод чамъоварй гардиданд, шадодат аз он медиданд, ки як гуруд калимадо асрдо инчониб дар таркиби номвожадои чугрофй мадфуз мондаанд. Як нуктаро бояд таъкид намуд, ки номдои чугрофй нисбат ба калимадои маъмули таркиби лугавии забон устувортар буда, дам ба тадаввулоти сохторию маъной кам дучор гардида ва дам умри бештар мебинанд. Бордо дар таърих фочеа бар сари халкияту миллатдо омада худ ва забонашонро аз байн рабуда, аммо номдои чугрофй чон ба саломат бурда, асрдои мадид дар истифода будаанд. Хазорон номвожадои чугрофии сугдиасли мадфузмонда дар саргади Зарафшонро метавон ба дайси далели гуфтадои боло зикр намуд, ки дарчанд аз матрук гардидани забони сугдй дазор сол сипарй шуда бошад дам, то кунун ондо дар истифодаи умум карор доранд.

Дар ин макола доир ба чанд номвожаи чугрофии Садаи Миёнаи Кудистони Масчод, ки дар таркиби худ калимадои точикиву сугдии куданро дифозат намудаанд, ибрози назар ходем намуд.

Ревад номи тагобе дар дедаи Эсизи Садаи Миёнаи Кудистони Масчод аст, ки асосан чарогоди мардуми рустодои Муждифу Эсиз мебошад. Бояд таъкид намуд, ки бо дамин ном дар нодияи Айнй дедае мавчуд аст, ки, тибки ривояти ашхоси солхурда, гуё макони аслии мардуми он дамин Ревад даст. Чанд садсола кабл аз ин, гуё куле канда шуда, дедаро хароб ва кисми зиёди адолиро нобуд намудааст ва эшон баъд аз он тарки макон гуфта, ба дедаи Ревади дозираи вокеъ дар нодияи Айнй куч бастаанд.

86

Б.Ализода зимни баppасии чанд топофоpманти сугдии водии Заpафшон таъкид мекунад, ки «ин ном (Ревад - А.О.) аз ду чузъ ибоpат аст: «Rev», «аd!» [1, 69], аммо аз зи^и чй маънй доштани чузъдои ин номвожа хyддоpй менамояд.

Пpофессоp А.Л.Хpомов сугдй будани вожаи «rôwut», «гоut»-pо таъкид намуда, бо такя ба М.Шваpтс шаклдои онpо даp забондои мухталиф ба таpик,и зайл нишон додааст: «ягн. rôwut», «гоut», суг. «rV4h=räuat», хоpаз. «r'wyn» «замин», «чой», авест. «ravan» «водй», п. м. «ron» «самт, чидат», осет. «ran» (даp ладчаи иpонй) ва «rauœn» (даp ладчаи дигоpй) «чой»» [11, 163]. ^лимаи сугдии «räuat», ки пpофессоp А.Л.Хpомов сугдй будани онpо таъкид каpдааст, даp «Лугати фypс»-и Асадии Тусй даp шакли «pовад» омада, чунин маънидод шудааст: «чойе бошад пуштаву сабза баp y pyста» [8, 74]. Забоншинос А.Л.Хpомов таъкид мекунад, ки даp забони имpyзаи ягнобй ба чои ин вожа калимаи точикии «tagôb//tigôb» истифода мешавад. Аммо, чунонки зикp гаpдид, номвожаи мавpиди назаp даp шакли Тагоби Ревад омадааст, яъне на дама вакт «тагоб» метавонад маънии «pевад»-pо дошта бошад, зеpо тагобдое низ дастанд, ки шаpоити табиии ондо на ба маънии лугавии «pевад» мувофикат доpанд.

Х,амчунин П.Б.Лypе бо такя баp «Kитоб-yл-ансоб»-и Самъонй ва «Муъчам-ул-булдон»-и Ёкути Хдмавй таъкид мекунад, ки даp асpдои миёна даp наздикии Бyхоpо маконе бо номи Ревад вучуд доштааст, ки, тибки пажyдиши y, баъзе аз топонимдои Бyхоpовy Самаpканд ва атpофи ин шадpдо бо номдои чyгpофии саpгади Заpафшон шабодат доpанд ё дамсон будаанд [2, 12]. Даp асоси ин андеша Б.Ализода таъкид мекунад: «Баид нест, ки баъд аз вypyди неpУдои юнонй, аpаб ва сипас мугул сокинони шадpдои бyзypги Сугд ба кудистони болооби Заpафшон мyдочиpат каpда бошанд» [1, 70]. Бояд таъкид намуд, ки ин андешаи пешнидоднамудаи Б.Ализода чандон боваpибахш нест, зеpо ба бололоби Заpафшон дичpат намудани маpдyм тасаввyp-ношуданист, баpъакс мувофики иттилои даpдастдошта куч бастан аз саpгади Заpафшон ба водидои мухталиф ва манотики дга^ зикp гаpдидааст. Аз чумла, даp садсолаи охиp маpдyм аз нодиядои Айниву Kyдистони Масчод ва Ягноб ба Масчод, Спитамен, Ч,аббоp Расулов, Зафаpобод, Исфаpа ва чойдои дга^ дичpат намуданд, ки худ далели ин гуфтадост.

Бо даpназаpдошти маънидои номвожаи Ревад ба хулосае омадан мумкин аст, ки он ифодагаpи макони сабзу хyppам ва чаpогоди чадоpпоён мебошад.

Нов. Бино ба навиштаи номвожашинос О.Мадмадчонов, «нов» калимаи ягнобй буда, доpои маънои «даpаи хypд, пастхамй мебошад» [3, 53]. Даp «Фаpданги ягнобй-точикй» вожаи мазкyp «сой, даpа» маънидод шудааст [4, 135]. Бояд гуфт, ки ин топоним даp минтакаи мавpиди пажудиш яке аз сеpистеъмолтаpин номвожадо мадсуб мешавад, ки ба маънии даpаи нисбатан хypд коpбаст мегаpдад. Зикp намудан бамавpид аст, ки номвожаи «нов» даp низоми топонимияи минтакаи мавpиди пажудиш дамpод бо калимадои дигаp даp колаби ибоpаи изофй коpбаст гаpдида, чузъи асосй мебошад: Нови Чашма (дедаи Худгифи Офтобpy), Нови Пиёз (д. Эсизи Поён), Нови Бед (д. Ревомутк.), Нови Поpyт (д. Ревомутк), Нови Kаpг (д. Худгифи Соя), Нови ^ч (д. Худгифи Соя), Нови Сел (д. Рогиф), Нови Шолот (д. Худгифи Офтобpy) ва монанди индо.

Шур низ аз чумлаи номвожадои сеpистеъмоли Садаи Миёнаи ^дисгони Масчод буда, на ба маънии маъмуле, ки даp забони точикии адабй (даячон, изтиpоб ошуфта-гй; гавго, фаpёд; фитна, фасод, ошуб ва гайpа) (13, 2, 608-609) коpбаст мегаpдад,

ucTu(oga MemaBag, Samu komhmh MatHHH HaB gopag. Hh H0MB0:®a xaM gap a-roxugara Ba xaM gap TapKuSu hombo^xoh ^yrpo(uu MHHTaKa 3ueg Sa Ha3ap pacuga, u(ogarapu MaB3etx,oe MeSOmag, kh oh ^ohxo ^apuBy KacHOry3ap Ba BapTa xacTaHg. npo(eccop A.^.Xpomob gap gapau OoHgape MaB^yguara MaB3eepo So homh Hobh myp Sa KaHg rupH(ra, ohpo «hobh cepHaMaK» MatHHgog KapgaacT [10, 48]. Eoag 3HKp HaMyg, kh gap KyxucTOHH Macnox MaB3etxoe, kh gap TapKuSu homh ohxo K&mMau «myp» Sa Ha3ap Mepacag, So HaMaK aroH upraSoTe HagomTa, MaKOHH KacHory3ap Ba ^apupo u(oga MeKyHaHg. Hh MyxaKKHK gap khtoSh Sa ^ax^aH MapgyMH Macnox Saxmugau xyg Ka^HMau «mypTaHrH»-po «MaKOHH gymBopry3ap gap KyxucTOH» MatHHgog KapgaacT [9, 194], kh ga^e^H ry(Taxou So.ro MeSomag. HyHOHKH 3HKp rapgug, gap MHHTaKau MaBpugu Ha3ap hh HOMBO^a Sa KacpaT KopSacT rapguga, u(ogarapu ^ohxoh gymBopry3ap e KacHory3apu ^apn MeSomag: mypu OpTHK (MaB3eu Kyxuu KacHory3ap, g.Xygru(u O(roSpy), Capu myp (MaB3eu KacH0ry3apu Kyx, g. Xygru(u Coa), mypu Ma3op (Kyx, g.Xygru(u Coa) Ba raHpa.

nopyT. Hh TonoHHM Ka^HMau coxTau cyrgn MeSomag, kh a3 gy ^y3t TapKuS e(raacT. H,y3tu aBBa^H oh «no-» ryHau Myxa((a(u «nog» MeSomag, kh MyxaKKHKOHH coxa cyrgn SygaHH ohpo hcSot HaMyga, Sa MatHHH «^oh, MaKOH» ucTetMO^ mygaHampo TatKHg KapgaaHg [12, 29]. Eoag 3HKp HaMyg, kh hh BO^a gap TapKuSu HOMBO^axou ^yrpo(K gap maKjH «nag» hh3 Sa Mymoxuga Mepacag, Maca^aH nagpor (gexa gap KyxucTOHH MacHOx), nagpyT (gexa gap Hoxuau naH^aKeHT). H,y3tu gyByMH hombo^h Ma3Kyp «pyT» MeSomag, kh MatHHH «Haxp, gapena Ba ^yu Ka^OH»-po gopag. MyxaKKHKOH Sa oh Ha3ap MeSomaHg, kh ««-pyg» gap 3aSoHH (opcuu KaguM maKjH «rauta»-po gomT, kh a^xo^ gap 3aSoHH arHoSn ucTu(oga MemaBag. flap 3aSoHH cyrgn Ba xaMHyHHH 3aSoHH (opcuu MueHa cypaTH «pyT»-po rupu(T, kh TaSuucT. 3epo gu(T0HrH KaguMau «au» gap gaBpau MueHau HHKHmo^H 3aSoHxou эpонн cagoHOKH «y»-po Meguxag, «a» a3 oxup hxthcop MemaBag, obo3h «t» Somag, Sa «g» Saga^ Merapgag.

A3 hh ^o gap (opcuu KaguM raura; (opcuu MueHa Ba cyrgn pyT; to^hkh -(opcn pyg» [7, 37].

X,ap gy ^y3tu hombo^h Ma3Kyp gap aK^oara u(ogarapu MaB3eu rugpoHHMH Syga, Sa MaKOHe ga.ro.iaT MeKyHaHg, kh gap oh ^o oS MaB^yg acT. Xygu MaBKeu ^yrpo(uu nopyT hh3 hh aHgemapo coSht Meco3ag.

^Ke a3 HOMBO^axoH coxTa, kh gap hh MHHTaKa goupau ucTH(ogau rycrypga gopag, Ka^HMau «TyHg» MeSomag, kh gap «OapxaHru 3aSoHH to^hkh» gap SapoSapu MatHuxou gurap, MatHHH Ma^O3HH oh «(ap03, ^apuu pocT Sypugamyga, capu Kyx, Sa^aHgn» hh3 OBapga mygaacT [13, 2, 377]. Eo Ka^HMau «TyHg» gap Cagau MueHau KyxucTOHH Macnox HaHgHH MaB3et H0Mry30pn mygaacT, a3 ^yM^a, TyHgaK (Kyx, g.Xygru(u Coa), Capu TyHgn (Kyx, g.Xygru(u Coa), TyHgaK (MaB3et, g.My^gu(). Eoag ry(T, kh, gapBOKet, xap ^oe, kh gap homh oh hh Ka^HMa By^yg gopag, (ap03 Syga, Sopu gurap poSuTau homh ry30mTamyga So MaBKeu ^OKrHpumaBHu MaKOHpo ga^o^aT MeKyHag. Hh KaiHMa a3 ^uxaTH SapoMagu 3aSoHH MaHcySu 3aSoHH to^hkh Syga, Sem a3 xa3op co^ acT, kh a3 ^ohhSh HaMoaHgaroHH oh gap ucTu(oga acT. KopSypgu hh BO^a gap «moxH0Ma»-H Se3aB0^H OupgaBcuu Tycn Sa Mymoxuga pacug: Ty 6o Moy dapmae 6a 6onou myHd, 3u nupoHu namKap Mamae yец KyHd [13, 2, 377] flap ryumu cokhhohh Cagau MueHau KyxucTOHH Macnox aKcap MatHuxou BO^au Ma3Kyp, a3 ^yM^a «(ap03, ^apuu pocT, Te3» MycratMa^ MeSomaHg;

Дар аксар лугатномахои дастрас ташрех гардидани вожаи «карафс» маънои онро дорад, ки он дар гузашта аз чумлаи вожахои серистеъмол махсуб мешуд. Вожа дар «Фарханги забони точикй» чунин маънидод шудааст: «гиёхе, ки гуё агар одами каждумзада онро хурад, мемурдааст» (13, 1, 539).

Х,амчунин истифодаи ин вожа дар асари машхури Мавлоно Чдлолуддини Румй «Маснавии маънавй» ба назар расид, ки аз серистеъмолии он шаходат медихад: Му ба муву зарра-зарра макри нафс, Мешиносиданд чун гул аз карафс [6, 25].

Мухаммад Еиёсиддин дар «Еиёс-ул-лугот» бо такя ба «Мунтахаб» ва «Латоиф» рочеъ ба ин вожа чунин навиштааст: «Карафс давоест монанди азвоин, буяш нохуш ва тез бошад ва он ачмуди вилоятест ва аз хавоси у яке ин аст, ки каждумгазида агар бихурад, филхол бимирад» [5, 165]. Мураттибони «Фарханги забони точикй» хамин маънии дар «Еиёс-ул-лугот» овардашударо такрор намуда, ин байти Хокониро шохид овардаанд:

Масоз айш, ки номардум аст табъи цауон,

Махур карафс, ки пуркаждум аст бому саро. [13, 1, 539].

Низомии Ганчавй дар достони «Лайлй ва Мачнун»-и худ вожаи «карафс»-ро чунин корбаст намудааст:

Заурест ба цаури нафс додан, Каждумзадаро карафс додан. (13, 1, 539).

Бо хамин ном, яъне карафс дар Садаи Миёнаи Кухистони Масчох гиёхи пахнбарге хаст, ки дар миёни мардум доираи истифодаи васеъ дорад ва дар таркиби номи чандин мавзеи ин минтака ба назар расид: Чашмаи Карафсак (чашма, д. Худгифи Офтобру), Чашмаи Карафс (чашма, д. Эсизи Поён).

Махфуз мондани калимахои кухани сугдиву точикй дар низоми номвожахои чугрофии Садаи Миёнаи Кухистони Масчох бори дигар шаходат аз он медихад, ки асомии манотики мухталиф нисбат ба аносири лугавии таркиби забон устувор буда, ба тахаввулоти шакливу маъной камтар дучор мегарданд. Мисолхои овардашуда далолат бар он мекунанд, ки низоми топонимика дорои имконияти хифозати вожахо дар тули таърих мебошад. Махз хамин хусусияти номвожахои чугрофй боис шудааст, ки онхоро хамчун сарчашмаи боэътимод барои равшан намудани сахифахои тираи таърихи миллат эътироф кардаанд. Зикр намудан ба маврид аст, ки дар низоми топонимияи Кухистони Масчох умуман, Садаи Миёна, махсусан калимахои кухани зиёдеро мушохида намудан мумкин аст, ки дар як маколаи имконияти баррасй намудани онхоро надорем. Номвожахои чугрофие, ки дар макола баррасй гардиданд, муште аз хирвор буда, аз чихати баромади забонй сетои онхо (ревад, нов, порут) мансуби забони сугдй ва сетои дигар (шур, тунд, карафс) баромадй точикй доранд.

Пайнавишт:

1. Ализода, Б. Чанд пасванди сугдй дар асомии хоси цугрофиёи водии Зарафшон/ Б.Али-зода.// Рудакй. Фаслномаи адаби-фаруангии Ройзании фаруангии Ч,И Эрон дар Тоцикис-тон. Соли дауум, шумораи 24, поизи 1388. -С.65-74.

2. Лурье, П.Б. Историко-лингвистический анализ согдийской топонимии: автореф. дисс... канд. филол.наук/Лурье П. - СПб., 2004. - 20 с.

3. Маумадцонов, О. О. Топонимия ва микротопонимияи цисмати шимолии водии Хисор/ О.О.Маумадцонов. - Душанбе: Шуцоиён, 2010. -288 с.

4. Мирзозода, С. Лугати ягноби-тоцики/ С.Мирзозода. - Душанбе, 2002. - 235 с.

89

5. Ромпури, М. Гиёс-ул-лугот/ М.Ромпури. Цилди 1. - Душанбе: Адиб, 1987. - 480 с; Цилди 2. - Душанбе: Адиб, 1988. - 416 с.

6. Руми, Ц. Маснавии маънави/ Ц.Руми. Танзим, тауия ва баргадони Бадриддин Алиев ва Али Мууаммади Хуросони. - Теурон, 1379//2001. -728 с.

7. Рустамов, А. Топонимуои сугдии дараи Киштут/ А.Рустамов// Мактаби совети. -Душанбе, 1976, №11. - С. 33-38.

8. Туси, А. Лугати фурс/ Асадии Туси. Муцаддима, тауия, таълицот, уошия ва феуристи Н.И. Еиёсов.- Хуцанд, 2015.-320 с.

9. Хромов, А.Л. Говоры таджиков Матчинского района/ А.Л.Хромов. - Душанбе, 1962. -213 с.

10. Хромов А.Л. Очерки по топонимии и микротопонимии Таджикистана/ А.Л.Хромов. -Душанбе: Ирфон, 1975. - 88 с.

11. Хромов А.Л. Ягнобские архаизмы в топонимических названиях// Иранское языкознание. История, этимология, типология (К 75-летию проф. В.И.Абаева). - М.: Наука, 1976. -С.160-167.

12. Хромов, А. Согдийская топонимия родины Рудаки/ А.Л.Хромов // Ёдбуди устод Рудаки (тартибдиуанда А. Афсаузод). - Душанбе: Дониш, 1978. - С. 27-31.

13. Фаруанги забони тоцики. Цилди 1. - М.: СЭ, 1969. - 952 с; Цилди 2. -М.:СЭ, 1969. - 948 с.

Reference Literature:

1. Alizoda, B. Some Sughdian Suffixes Forming Specific Geographical Names of the Zarafshan Valley

/ B.Alizoda.// Rudaki. Literary and Cultural Bulletin of the Cultural Council of the Islamic Republic of Iran in Tajikistan. Tenth year, No. 24, - 1388. - pp. 65 - 74.

2. Lurie, P.B. Historico-Linguistic Analysis Relating to Sughdian Toponymy: synopsis of candidate dissertation in philology /P.B. Lurie - SPb., 2004. - 20 pp.

3. Mahmadjonov, О. О. Toponymy and Microtoponymy of the Northern Part of the Hissar Valley /

O.O. Mahmadjonov. - Dushanbe: Shujoiyon, 2010. - 288 pp.

4. Mirzozoda, S. Yagnobi-Tajik Dictionary / S. Mirzozoda. - Dushanbe, 2002. - 235 pp.

5. Rompuri, М. Ghiyos-ul-Lughat /M. Rompuri. -V.1. - Dushanbe: Man-of-Letters, 1987. - 480pp.; -

V.2. 1988. - 416pp.

6. Rumi, J. Masnavi-i Manavi/ J. Rumi. Revised, enlarged and translated by Badriddin Aliyev and Ali MuhammadKhurosoni. - Tehran, 1379//2001. - 728pp.

7. Rustamov, А. Sughdian Toponyms of Kishtut Gorge / A.Rustamov // Soviet School. - Dushanbe,

1976, №11. - pp. 33 - 38.

8. Tusi, A. Lughati Furs (Farsi Dictionary)/ Asadi Tusi. Introduction, elaboration, analysis, margins and catalogue by N.I. Ghiyosov.- Khujand, 2015. - 320 pp.

9. Khromov, A.L. Vernaculars of the Tajiks Living in Matcha Nokhiya / A.L. Khromov. - Dushanbe,

1962. - 213 pp.

10. Khromov, A.L. Essays on Toponymy and Microtoponymy of Tajikistan / A.L. Khromov. -Dushanbe: Cognition, 1975. - 88pp.

11. Khromov, A.L. Yagnob Archaisms in Toponymic Names // Iranian Linguistics. History, Etymology, Typology (to the 75-th anniversary of Prof. V.I. Abayev). - M.: Science, 1976. - pp. 160 - 167.

12. Khromov, А. Sughdian Toponymy of Rudaki Homeland / A.L. Khromov // To the Memory of Ustod Rudaki (compiled by A. Afsanzod). - Dushanbe: Knowledge, 1978. - pp. 27-31.

13. The Dictionary of the Tajik Language. - V.1. - M.: Soviet Encyclopedia, 1969. - 952 pp.; - V.2. 1969. - 948 pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.