Научная статья на тему 'ANALYSIS AND COMPARISON OF FUNDS FROM ONE STORY ORIGINAL AND THROUGH OTHER LANGUAGES'

ANALYSIS AND COMPARISON OF FUNDS FROM ONE STORY ORIGINAL AND THROUGH OTHER LANGUAGES Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
23
8
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ЛИТЕРАТУРОВЕД / ПЕРЕВОД / СРАВНЕНИЕ / АНАЛИЗ / ВНИМАНИЕ / СВЯЗЬ / ОРИГИНАЛ / ЛИТЕРАТУРА / ЮМОР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Шарифова Гулистон Амриддиновна

Данная статья отражает осуществление переводов произведений Азиза Несина как на турецком языке, так и на русском и таджикском языках. Если А. Бобоев и Н. Айзенштейн вкратце и понятно старались, перевели мысли автора, то У. Кухзод старался как можно величественно, полнее и всесторонно отразить цели и задачи автора. С другой стороны не зависимо от того в каком виде формировались переводы с целью ознакомить таджикского читателя с турецким народом и жизнеописание одного писателя этого народа подошел объективно.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

АНАЛИЗ И СРАВНЕНИЕ ПЕРЕВОДА ОДНОГО РАССКАЗА ИЗ ОРИГИНАЛ И ЧЕРЕЗ ДРУГИЕ ЯЗЫКИ

This article reflects the implementation of translation works of Aziz Nesin as in Turkish, and as in Russian and Tajik fulfilled. If A. Boboev and N. Aizenshtein briefly and clearly tried, moved to the author’s opinion, but Urun Kuhzod tried as majestically, fully and comprehensively reflect the goals and objectives of the author. On the other hand no matter in what form, translate with aim to familiarize the reader with the Tajik Turkish people and life description of one writer of this nation approached objectively.

Текст научной работы на тему «ANALYSIS AND COMPARISON OF FUNDS FROM ONE STORY ORIGINAL AND THROUGH OTHER LANGUAGES»

ТАХ,ЛИЛ ВА МУЦОИСАИ ТАР^УМАИ ЯК ^ИКОЯ АЗ АСЛ ВА ТАВАССУТИ

ЗАБОЩОИ ДИГАР

Шарифова Г. А.

Донишгоуи технологии Тоцикистон

Муносибатхои адабии точику турк ба доираи робитаи адабии халкхои аз чихати этникй аз хамдигар дур, аммо дар давоми асрхо, хамчун адабиётхои халкхои ба хамдигар наздик маъмул аст. Аз он низ ёдовар бояд шуд, ки дар асри бист, дар тарчумахои байнихамдигарии адабиёти бадеии мо баргардонхо ба воситаи забони русй, накши миёнаравиро ичро кардааст. Аз хамин сабаб аксари тарчумахо ба воситаи забони русй сурат гирифтанд.

Аз хамин лихоз ба як хикояи Азиз Несин, ки аз асл ва ба воситаи тарчумахои русй ба точикй баргардон шудаанд ва ба калами тарчумон Урун Кухзод дахл доранд, таваччух менамоем. Максади мо холо муайян кардани фарк аз асли асар дар тарчумахои русй ва точикй ва сабабхои чунин сурат гирифтани он мебошад. Дадафи мо дар ин чо бо рохи мукоисаи матни асл бо баргардони русй ва тарчумаи точикии он муайян кардани хусну кубхи матнхост. Аз ин хотир, мо хостем яке аз онхоро ки хачман чандон калон нест, бо асл ва баргардонхои русию точикии онхо ичмолан бошад хам мукоиса намоем. Барои мукоиса мо мактуби чоруми «Хар аз он дунё ба дусташ Хармагас навиштааст»-ро интихоб кардем. Баргардони русии он аз асли туркй ба калами А.Бобоев ва Н.Айзенштейн тааллук дорад.

Дар мактуби мазкур Хар ба дусти чониаш Хармагас чунин навишта будааст: «Наконец, машине «скорой помощи» удалось затормозить. Раздался страшный скрежет. Один прохожий оказался её жертвой. Его состояние было так опасно, что он мог выбыть не только из списка избирателей, но и из списка живых вообще. «Скорую помощь» и раненого окружила со всех сторон толпа зевак, которые не могли пойти в увеселительное заведение из-за отсутствия денег, а это зрелище было ведь бесплатным. Один из них сказал:

- Как ему повезло!

- Да, пожалуй. Здорово повезло!- заметил другой.

- Ты прав. Ведь надо же было попасть под машину «скорой помощи»!

- Пусть молится Аллаху. Разве не говорится, что к удачливому больному врач сам подходит.

- Да, если бы раздавила другая машина, то можно было бы лежать на дороге, пока отправят в больницу, хоть неделю, а «скорая помощь» не приехала бы.

- Это вопрос удачи, брат мой. В огромном Стамбуле, где столько тысяч грузовиков, столько тысяч частных такси, едва ли наберется пять-шесть машин «скорой помощи». Ты подумай только, как повезло человеку, если из тысяч машин на него наскочила именно «скорая помощь».

- Даже если человеку выпал бы крупный выигрыш в лотерее, все это ничто по сравнению с такой удачей.

- Верно. Если есть у кого шанс, так задавит его именно «скорая помощь».

Барои он ки мукоисаи матнхо мушаххастар сурат бигирад, дар хамин чо ба новелла мурочиат мекунем, ки он аз нашри туркии соли 1958, «Istambyl Olmus etek» гирифта шудааст:

«Sonunda ambulans frenlemeyi basardi. Cok dehsetli bir gicirti duyuldu ve yolda giden birisi onun kurbani oldu. Kazazedenin hali o kadar tehlikeli durumdaydi ki onun sadece secmenler listesinden degil, diriler listesinden de cikarilma ihtimali vardi. Ambulansi ve kazazedeyi ortalikta issiz gucsuz dolasan ve parasi olmadigindan dolayi eglence mekanlarina gidemeyen insanlar cevirliler, bu gosteri onlar icin belesti. Onlardan birisi soyle dedi:

- Nasil sansli adammis!

- Haklisin. Ambulansin altinda kalmanin kendisi ne demek ya!

- AllahAa sukretsin! Hani bir laf var; sansli hastaya doktor cagrilmadan gelir.

- Eger baska bir arac carpsaydi, yolda haftalarca ambulans gelmediginden dolayi hastaneye gonderilmeyi beklemek gerekecekti.

- Bu sans meselesi abim. Kac bin tane kamyon, o kadar taksi bulunan buyuk Istanbul da ancak bes alti tane ambulans arabasi bulunabilir. Simdi dusunun; bu kadar araclarin icinde ambulansin gelip o adami carpasi ne kadar sansli oldugunu gostermiyor mu?

- Evet eger ona piyango oyunundan buyuk ikramiye dusseydi bile boyle bir sans onunde bir sey ifade etmezdi.

- Dogru. Kimin sansi varsa onu ambulans carpacak».

Матни точикй дар баргардони Урун Кухзод чунин аст:

«Нихоят, тавонистанд, ки мошинро нигох доранд. Еичирроси гушхароше баромад. Як рохгузар курбон шуда будааст. Ахволаш чунон бад буд, ки на факат аз руйхати интихобкунандагон, балки аз руйхати зиндахо низ баромаданаш мумкин буд. Атрофи «ёрии таъчилй» ва мачрухро анбухи одамони дахоняла печонда гирифтанд, ки аз бепулй ба маконхои айшу ишрат рафта натавонистаанд. Ин тамошо бошад, бепул буд. Яке аз онхо гуфт:

- Кораш омад кардааст!

- Да, албатта, хеле омад кардааст!,- кувват дод дигаре.

- Рост мегуед. Бинед, мошини «ёрии таъчилй» зер кардааст-а!

- Бигзор, Худоро шукр гуяд. Бехуда нагуфтаанд, ки касал сихат шуданй бошад, табиб ба пои худ меояд.

- Агар мошини дигаре зер мекард, дар рох мемонд. Як хафта руи рох гелида хобад ^ам, «ёрии таъчилй» намеомад.

- Барори кор аст, бародар. Дар Истамбул барин шахри калон, ки чандин хазор мошини шахсии одамкаш дорад, панч-шаш мошини «ёрии таъчилй» базур ёфт мешавад. Акнун тасаввур кун, ки кори мардак чй кадар барор гирифтааст. Хдмон кадар мошин истода, вайро мошини «ёрии тачилй» зер кардааст.

- Агар касе аз сари рох як куза зар меёфт, ин кадар хушбахт намешуд.

- Дуруст. Касе, ки толеъ дорад, уро махз мошини «ёрии таъчилй» зер мекунад».

Мукоисаи матнхо нишон медихад, ки хам тарчумонхои рус ва хам мутарчими

точик ба матн хеле наздик шудаанд. Дар баргардонхои эшон асосан мундаричаи нусхаи асл баркарор буда, бадеияти матни асл ба забони дигар хеле чозиб садо додааст. Дачви нозук ва кинояхои обдори нависанда чй ба забони русй ва чй ба забони точикй мохирона тачаддуд карда шудаанд. Урун Кухзод дар соддаву фахмо баркарор кардани мундаричаи асл дар забони модарии худ захмати зиёде кашида, натичахои хубе ба даст овардааст, ки танхо шоистаи тахсин шуда метавонад - хунари хачвнигории вай боис ба он шудааст, ки ба тасвирхои батааннй ва намакини адиби турк дар забони точикй муродифхои мувофике пайдо намояд ва хачви намакини асарро то андозае нигох дорад.

Аммо ба матни асл мукоиса намоем, дар матнхои тарчумахо баъзе норасоихо ба чашм мерасад. Масалан, дар чумлаи якуми тарчумаи русй ибораи «скорая помощь» дар нохунак гирифта шудааст. Тарзи туркиаш: «ambulans» буда, дар точикй ба шакли: «мошини ёрии таъчилй» омадааст. Ч,умлаи «как ему повезло!» ки, туркиаш «nasil sansli adammis!» аст, чун «кораш омад кардааст!» баён гардидааст. Дар ин чо баргардонхо аз хамдигар фарк мекунанд. Агар дакиктар ба тарчума назар афканем, гуногунрангй низ мушохида мешавад. Масалан, аз чумлаи туркй: «Чй хел одами баикбол!» шунида, дар точикиаш: «Кораш омад кардааст» берун омада, аз русиаш: «Чй хел кораш бобарор!» фахмида мешавад. Метавон хар се чумларо чун як чумлаи дарозтар хонд, ки ин аст: «Чй хел одами баикбол, кораш омад кардааст, чй хел кораш бобарор-а?»

Дар баргардони русй баъзе калимахое хастанд, ки ба точикй гардонида нашудаанд. Инчунин чумлаи «Агар касе аз сари рох як куза зар меёфт», ё «Если человеку выпал бы крупный выигрыш в лотерее» - ро бо «- Evet eger ona piyango oyunundan buyuk ikramiye dusseydi bile boyle bir sans onunde bir sey ifade etmezdi»-ро мукоиса намоем, яъне як куза зар ёфтан, ба маънои як куза зар, зевар, чавохирот, тилло ёфтанро дорад, ки он кадар ба маънои асл мувофик нест. «Одами баикбол шанси калон дорад» ва ё «лотереаш бурди калон бозй кард» мувофикат намекунад. Когази бурднокро лотерея мегуянд.

Ин чо мехохем боз мукоиса намоем, ки калимахои: «одами баикбол», «бурди калони лотерея», «як куза зар ёфтан», хамаи инхо ба «одаме» дахл ва маънои умумии хамбастагиро доранд, лекин якхеливу якранг нестанд. Дар ин маврид чанд услуб вучуд доштанаш мумкин. Услуби тарчумаи калима ва услуби тарчумаи маъно.

Матни дигареро аз хамин мактуби «Хар ба дусташ Хармагас навиштааст», дида мебароем: «Amerikali bana tercumani araciligiyla sordu», «Американец спросил меня через переводчика», «Ба воситаи тарчумон ба у гуфтам». Мукоисаи баргардонхоро менигарем: якумй: суол кард, пурсид, гуфтам,- дар ин чумла омадааст. «Суол кардану

пypсидан» монандй доpанд. Аммо «гyфтам» калимае мебошад, ки даp ин чумла ба фикpи мо ночаспон менамояд.

Боз ба матни дигаp назаp меандозем:

«Маълyм шуд, ки мо xама асбоби аслии мотоppо гиpифта, ба чояш он к;исмxоеpо мондаем, ки даp зеpи дастамон будааст. Он амеpикой ба муоинаи мотоp саp каpд. Чашмаш ба тасма афтод ва пypсид: ин чист? Ман чавоб додам, ки маховик шикаста буд, бо тасмаи шимам бастам. Лекин тасма низ канда шуд ва ман эзоpбанди касалеpо, ки ба касалхона мебypдам, кушода даp xамин чо бастам. Душ аз саpаш паpид. Баъд вай мошинpо такон дод ва аз он як халта мехча pехт. Ман ба амеpикой даpафтодам. Худоё, ту чй коp каpда истодай? Ин мошин, ин одам нест, ки такон дщй! Aмеpикой ба воситаи таpчyмон аз ман пypсид: ин мехчаxо баpои чй? Магаp даp мошин мехча мекашонед? Не, - гуфтам даp чавоб, мо к;исмxои фаpсyдаи мошинpо xамин хел дypyст каpдем. Даp фаpоз мехчаxо афтанд, шогиpдам мечинад. Ранги амеpикой канд: ин мотоp чй хел rap мекунад, ин мошин чй хел pоx меpавад? Ва f. ..

Хуллас, амеpикой аз хаpидани мошин pyй гаpдонд ва ин «^ии таъчилй» боpи гаpони вай шуда мемонад. Даp фypоваpди мактуб Хаpи pаxматй ба дусти азизи худ Хаpмагас чунин менависад:

Дусти азизам, Хаpмагас! Чй тавp таъмиp каpдани мошин ва бо чй азобxо ману он мачpyxpо то касалхона pасониданд, даp мактуби дигаpам менависам. Aгаp шиносу бегона аз аxволи ман чуё шаванд, гуй, ки даp pоxи он дунё онxоpо интизоp xастам.

Баpодаpи ту Хаpи pаxматй».

Даp асли тypкй ин поpча чунин садо додааст:

- Demek ki biz tek tek onda olan butun parcalari cikarmisiz ve elimize gelen herhangi bir seyle degistirmisiz. Amerikaлli motorda arama yapmaya basladi. Eline bir halat dustu. Bu ne? diye sordu. Pilot bozulmustu, ben onun yerine pantolonumun kemerini uydurdum. Ama bir gun o da yirtildigi zaman, ben hastaneye goturmekte oldugumuz hastanin kemerini takmistim, diye cevap verdim Amerikaлliya. Amerikaлli yere yigilacak hale geldi ve araci itti, aractan civiler dokuldu. Ben AmerikaЛliyi tuttum; Ya kardesim sen ne yapiyorsun? Boyle bir aracin, sanki emniyet mudurlugune sorguya goturulen adam gibi itilmesi yataktir! Amerikaлli bana tercumani araciligiyla sordu;

- Bu ne civileri? - Ya, biz bu civilerlerle arabanin dokulmekte olan yerlerini geri takiyoruz. Daga ciktigimiz zaman onlar yere dokuluyor yardimcim onlari geri topliyor. Amerikaлli bemdeyaz kesildi; Boyle bir motor nasil calisir ve araba nasil gider? Diye sordu. Iste ben o zaman dayanamadim, konusma sirasi bana geldi. . Amerikaлliyi elinden tutarak sofor kotuguna oturttum. Tercumani araciligiyla ona sunlara soyledim; Aynaya bak. Gordun mu onda dualar yazili kagit asili. Iste - Allah adina. Iste - Allahu Ekber. Bu dubarda ise nazar boncuklari ve dualari asili. Burada sans nali, eski ayakkabi ve sarimsak basi var. Bu ise kaplumbaga derisi. Mister, mister uyan artik! Burasi Amerika degil. Bu araba benzinle ya da motor gucuyle degil, Allahin ve Peygamberlerin dualari ile calisiyor. Butun bu motor ve benzin oiaylari bosuna. Eger biz motori benzinle dolduruyoksak, sadece olan gelenekleri bozmamak icin yapiyoruz.

- Ба таpчyмаи pyсии xамин матн таваччyx менамоем: «Выходит, мы постепенно извлекли из машины все, что там было вначале, и заменили все тем, что попадалось под py^. Aмеpиканец начал копаться в мотоpе. Попалась ему веpевка. «Что это?»- спpосил он. «Сломался маховик, так я на его место пpиспособил пояс от бpюк. А когда он поpвался, я снял подтяжки с больного, котоpого вез в больницу», -ответил я амеpиканцy. Aмеpиканец чуть в обмоpок не упал. Пpи этом толкнул машину, и из нее посыпались гвозди. Я вцепился в амеpиканца: «Аллах великий, что ты делаешь? Такую машину нельзя тpясти, как ^ажданина, котоpого пpитащили на допpос в Упpавление безопасности!» Aмеpиканец спpосил меня чеpез пеpеводчика: «А это что за гвозди?- Э-э,-говоpю,-этими гвоздями мы подбиваем pассыпающиеся части машины. Пpи подъеме на ropy они высыпаются на землю и помощник их подбиpает». Aмеpиканец побледнел: «Как же pаботает такой мотоp и как ходит такая машина? - спpосил он. Тут уж я не мог выдеpжать, пpишла моя очеpедь говоpить. Схватив амеpиканца за py^, посадил его на место шофёpа. Сказал ему чеpез пеpеводчика: «Смотpи в зеpкальце. Видишь, над ним висит надпись с молитвой. Вот-Во имя Аллаха. Вот - «Аллах великий». А здесь на стенке висят заклинание и священные бусы от дypного глаза. Вот подкова счастья, erapbffl башмак и головка чеснока. А это кожа от чеpепахи. Мистеp, мистеp, очнись! Здесь тебе не Aмеpика. Эта машина pаботает не на бензине и не на силе мотоpа, а

благодаpя Аллахy и моленьям его пpоpоков. Все эти бензины и мотоpы - сyета. Если мы и запpавляем мотоp бензином, то лишь для того, чтобы не наpyшать обычая».

Амеpиканец отказался купить нашу машинy. И эта «скоpая помощь» осталась на мою голову».

Бо боваpй метавон гуфт, ки xамаи xачв ва кинояxои обдоpи нусхаи асл даp баpгаpдонxо нигоx дошта шудаанд. Ба чуз баъзе калимаxо, ки ё мyтаpчим аз худ илова намудааст ё баpхе аз онxоpо ихтисоp намудааст. Хам даp таpчyмаи pyсй ва xам даp баpгаpдони точикй моxият ва мyндаpичаи асл бокист. Юмоpи ба худ хоси Азиз Несин аз таpчyмаxо низ боваpибахш садо медиxанд.

Ба мукоисаи чумлаи дигаp мегyзаpем: «Если мои близкие будут спpашивать пpо меня» чун «Агаp шиносу бегона аз аxволи ман чуё шаванд» аз тypкии «Eger benim yakinlarim beni sorarlarsa» дyp нестанд. Даp ин матн xам баpгаpдони тypкй бо pyсй якнамуд, якмаъно, фаxмо, пyppа омадааст. Баpгаpдони точикиаш бошад, на он кадаp муваффакона. Масалан, даp тypкй: «агаp наздикони ман» даp pyсй: «если мои близкие» омада бошанд, даp баpгаpдони точикй, «агаp шиносу бегона» омадааст, ки то чое аз асл дyp аст.

Мехоxем даp масъалаи баpгаpдони ин чумла чунин ибpози акида намоем, ки «наздикони ман», аз «шиносу бегона» тамоман фаpк мекунад. Наздикони ман гуфта, аxли оила, баpодаpy хоxаp, холаю амак ва дигаpонpо даp назаp доpад, таpчyмон, ки xамин тавp xам xаст. «Шиносу бегона» гуфта, xамкоp, дуст, xамсоя, xамкypс, xамсинф ва дигаpонpо мегуянд, ки чумлаи баpгаpдоншyдаи таpчyмони точик аз чумлаи таpчyмони pyс ва матни тypкй тамоман фаpк мекунад.

Бо ин максад мо ба таxлили киёсии «Мактуби чоpyм» аз ду pоx наздик шудем: яке таxлили лингвистию услубй ва дигаpе таxлили батаании обpазнокй ва восш^ои тасвиpи бадей, сyннатxои миллии тypкй ва тачаддyдxо ба забони точикй мебошад.

Инак, баpгаpдони pyсии «Мактуби чоpyм» даp xyдyди 140-142 чумла таxия шуда, 90 фоизи онxоpо чyмлаxои содда ташкил медщанд. Асли тypкии Мактуби чоpyм бошад, 4,5 саxифаpо даp баp мегиpад. Хдчми умумии «Мактуб» даp баpгаpдони pyсй аз 4,5 саxифаи чопии китоб ибоpат аст.

Баpгаpдони точикии он аз 128-130 чумла ибоpат буда, xамагй 4 саxифаpо ташкил медихад. Аммо чунон ки таxлил нишон медщад, таpчyмони точик ягон обpазpо кам накаpдааст, балки онxоpо xаддалимкон нигоx доштааст. Ним саxифа кам шудани матн даp таpчyмаи точикй аз xисоби xаpчй пyppа каpдани чyмлаxо ба вучуд омадааст. Масалан, чумлаи pyсии «Но если говоpить по пpавде, то сознание - то я потаял ещё до

того, как на меня наехал ^узовик»......(Письма с того света, 1960. 22)^о Уpyн Кyxзод

чун «агаp pосташpо гуям, xанyз мошин назада xyшам аз саpам паpид» ё худ «Амеpиканец чуть в обмоpок не yпал»-pо, чун «xyш аз саpаш паpид» баpгаpдон каpдааст, ки даp ощо галате дида намешавад ва мазмуни асл пyppа бокист.

Икpоp бояд шуд, ихтисоpxое низ xастанд, ки чаpаёни вокеаxоpо халалдоp каpдаанд. Баъзан, чузъиёте паpтофта шудааст, ки он пyppагии мyндаpичаpо коста мегаpдонад. Масалан, «Такую машину нельзя тpясти, как ^ажданина, котоpого пpитащили на допpос в Упpавлении безопасности!»-pо Уpyн Кyxзод чун «Ин мошин, ин одам нест, ки такон д^й!» таpчyма каpдааст, ки то чое нопyppа аст.

Баъзе калимаву ибоpаxо аз матни таpчyма беpyн монда низ мавчуданд, ки амик баpгаpдон нашудаанд. Аммо чй даp баpгаpдони «Мактуби чоpyм» ва чй умуман «Мактyбxо аз он дунё» маxоpати баланди мyтаpчими точик Уpyн Кyxзод зоxиp гаpдида, вай ганчинаи адабиёти миллии точило гановати тоза бахшидааст. Аз Мактуби чоpyм» ва «Мактyбxо аз он дунё» дидан дyшвоp нест, ки Азиз Несин даp ощо аз имконияту воситаxои тасвиpи бадей ва забонй, ба монанди суханбозй ва базлагуй, аския ва латифа, xамчyнин нутки айнаннаклшуда ва нутки наклй фаpовон ва yстокоpона истифода каpдааст. Тавpе ки мyxаккики эчодиёти Азиз Несин Н. С .Яковлева мефаpмояд, «забони адиби тypк даp «Мактyбxо аз он дунё» (ва на тащо даp ин силсила) шиpадоpy pангин ва pавшанy пypтаъсиp аст. Ин чо истеъдоди xачвнигоpии Азиз Несин ба pyшанй ва чилои махсус зyxyp каpдааст».

Хулоса, таpчyмаи осоpи Азиз Несин xам аз забони тypкй, xам тавассути забони pyrä ва точикй сypат гиpифтааст. Агаp А.Бобоев ва Н.Айзенштейн баpои мyхтаçаpy муъчаз ифода намудани pyxy гоя ва фикpy андешаи муаллиф кушида бошанд, Уpyн Кyxзод баpои xаpчй бештаp баpчаста, пyppатаp, xаматаpафа ифода намудани xадафy максади муаллифи асаp кушидааст. Аз чониби дигаp, саpфи назаp аз он ки даp кадом

шакл сурат гирифтаанд, тарчумахо барои харчй хубтар ошно сохтани хонандаи точик бо мардуми турк ва бо зиндагиномаи як нафар саромади адабиёти навини ин халк хидмати холисона намудааст.

Адабиёт:

1. Айзейнштейн Н.А. О маленком человеке в турецкой литературе. // Теоретические

проблемы восточных литератур. - М.: Наука, 1969. - 340 с.

2. Несин А. Рассказы для вас. - М.: Худож. литература, 1976. - 298с.

3. Несин А. Писатель, народ, власть // Иностранная литература, 1965, № 10.

4. Фиш Р.Г. Писатели Турции - книги и судьбы. М.: Св. писатель. 1963. - 323 с.

5. Яковлева Н.С. О писателе-сатирике Азизе Несине // Исследования по филологии стран

Азии и Африки. - Л.: Изд-во ЛГУ, 1966. - 287 с.

АНАЛИЗ И СРАВНЕНИЕ ПЕРЕВОДА ОДНОГО РАССКАЗА ИЗ ОРИГИНАЛ И

ЧЕРЕЗ ДРУГИЕ ЯЗЫКИ

Данная статья отражает осуществление переводов произведений Азиза Несина как на турецком языке, так и на русском и таджикском языках. Если А. Бобоев и Н. Айзенштейн вкратце и понятно старались, перевели мысли автора, то У. Кухзод старался как можно величественно, полнее и всесторонно отразить цели и задачи автора. С другой стороны не зависимо от того в каком виде формировались переводы с целью ознакомить таджикского читателя с турецким народом и жизнеописание одного писателя этого народа подошел объективно.

Ключевые слова: литературовед, перевод, произведения, сравнение, анализ, внимание, связь, оригинал, литература, юмор.

ANALYSIS AND COMPARISON OF FUNDS FROM ONE STORY ORIGINAL AND

THROUGH OTHER LANGUAGES

This article reflects the implementation of translation works of Aziz Nesin as in Turkish, and as in Russian and Tajik fulfilled. If A. Boboev and N. Aizenshtein briefly and clearly tried, moved to the author's opinion, but Urun Kuhzod tried as majestically, fully and comprehensively reflect the goals and objectives of the author. On the other hand no matter in what form, translate with aim to familiarize the reader with the Tajik Turkish people and life description of one writer of this nation approached objectively.

Keywords: literary critic, translation, work, comparison, analysis, attention, communication, original, literature, humor.

Сведения об авторе: Шарифова Гулистон Амриддиновна, кандидат филологических наук, Технологический университет Таджикистана, e-mail: sharifovag@inbox.ru

About author: Sharifova Guliston, PhD in philological sciences, Technological University of Tajikistan

ПЕРЕВОД ПОЭТИЧЕСКОГО ПРОИЗВЕДЕНИЯ А. БЛОКА НА

ТАДЖИКСКИЙ ЯЗЫК

Холботурова С. С.

Таджикский государственный педагогический университет имени С. Айни

В широком смысле перевод есть перенос некоего художественного целого из одной системы в другую, стилизация, творческое подражание. Перевод в узком смысле - это переложение художественного произведения с одного языка на другой.

Каждый переводчик художественного произведения решает по-своему основной вопрос языкового перевода: точность или красота . Но что понимать под точностью? Следование букве или духу оригинала? М. Лозинский говорил о двух видах перевода: «перестраивающем» и «воспроизводящем» со всевозможной точностью и содержание и форму подлинника» [2, с. 176] .

Таджикский филолог М. Шакури выделил 3 аспекта деятельности переводчика. Он утверждал, «что с большей или меньшей трудностью можно передать "музыкальность"

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.