Научная статья на тему 'АНАЛИЗ РОМАНА А.С.ПУШКИНА " ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН"'

АНАЛИЗ РОМАНА А.С.ПУШКИНА " ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН" Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
380
50
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
РОМАН / ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН / ПУШКИН / ГЕРОЙ / ПРОИЗВЕДЕНИЕ / ТРУДНОСТИ / ЖИЗНЬ / РЕФОРМА / РАЗГОВОР

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Асомиддинов Шариф Сафарбекович

Эта статья посвящена анализу романа великого русского писателя А.С.Пушкина. Автор статьи на основе обширного материала анализирует романа русского писателя. Русский писатель А.С.Пушкин в разговоре с цензурой показал мужественный разговор и на вопрос цензурой ответил, что если 16 декабря был бы в Петербурге он обязательно присутствовал в восстание декабристов. В разговоре с полицейским надеялся, что с правительством не имеет никакого отношения. В его представления, что его присутствия в восстания декабристов помог для будущей России. По мнению великого русского писателя эта восстания были первые шаги для развития будущей своего государства. В это время русский писатель получил время ,что с правительством не иметь отношения. Но русский писатель получил время, что писать новые произведения о жизни русского народа. Одним из этих направления для великого русского писателя начало этого века была новые произведения , которые он писал. В своем романе великий русский писатель показывает различные проблемы русской жизни, которые были актуальные в русской истории начало века.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS OF THE NOVEL OF A.S.PUSHKIN "EUGENE ONEGIN"

This article is devoted to the analysis of the novel of the great Russian writer Alexander Pushkin. The author of the article on the basis of an extensive material analyzes the novel of the Russian writer.The Russian writer Alexander Pushkin, in a conversation with censorship, showed a courageous conversation and answered the question of the censorship that if on December 16 he would have been in St. Petersburg, he would definitely be present in the Decembrist uprising. In a conversation with the policeman he hoped that he had nothing to do with the government. In his view that his presence in the Decembrist uprising helped for the future of Russia. According to the great Russian writer, this uprising was the first steps for the development of the future of its state.At this time, the Russian writer got the time that does not have a relationship with the government. But the Russian writer got the time to write new works about the life of the Russian people. One of these areas for the great Russian writer the beginning of this century was the new works that he wrote.In his novel, the great Russian writer shows various problems of Russian life, which were the beginning of the century in Russian history.

Текст научной работы на тему «АНАЛИЗ РОМАНА А.С.ПУШКИНА " ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН"»

«4. Акбаров Ю. Шебу фарози тахкики шеьр.-

5. Набиев А. Дар кит. Аскар Хаким. Мачмуаи осор, ч.7, 176-190 с.

ВНУТРЕННИЙ МИР В ЛИТЕРАТУРНОЙ КРИТИКЕ АСКЭРА ХАКИМА

В данной статей рассматривается внутренний взгляд в ворчества Аскар Хаким 80-90 годах ХХ века в книги «Поэзия и времен" (1978), " В мире слов"(1982) , «Творцы созвучий» (1988), и другие рецензии, статей и выступлении литературных и критических взгляды. А также анализируется литературный и критические взгляды литературоведов Ю Акбаров., Набиев А. ва Аъзамзод С по критическое тверчество Аскар ^акима, и определено место и значкние поэта в таджикская литературавеления ХХ века. Автор статья на основе изучения и критического анализа творчество дает комментарии литературных и критическых взгляды Аскар Хакима. А также степени развития и преобразования литературных взглядов М. Турсунзода, М. Миршакар, Боки Ращмзода, А. Шукухи, М. Каноат, Кутби Киром, Лоик и другие.

INNER WORLD IN ASKAR HAKIM'S LITERARY CRITICISM

The article explores inner world in creative work of Askar Hakim in 80-90s of XX in the books of "Poetry and time" (1978), "In the world of words" (1982), "Creator of harmony" (1988) and in other book reviews, articles and presentations on literature views. Also, other literature and criticism views of literary critics like Akbarov Yu., Nabiev A. and A'zamzod S. on Askar Hakim's criticism activity as well as, the role of Askar Hakim is identified in Tajik literary criticism. The author of the article also provides analysis of criticism views of Askar Hakim based on existing research works. He also expresses his opinions on literary views of M. Tursunzoda, M. Mirshakar, Boqi Rahimzoda, A. Shukuhi, M. Qanoat, Qutbi Kirom, Loiq and others.

Сведение об авторе:

Муллоев Абдусамад - доктор филологических наук, профессор кафедры теории и истории таджикской литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

Носирова Шукрона - магистр второго курса факультет таджикской филологии Таджикского государственного педагогического университета имени С. Айни

About the author:

Nosirova Shukrona - the second year master student in Tajik Philology Department of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni

Mulloev Abdusamad - doctor ofphilological sciences, professor in the Chair of Theory and History of Tajik Literature of Tajik State Pedagogical University named after S. Ayni.

ТАХЛИЛИ РОМАНИ А.С.ПУШКИН « ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН»

Асомиддинов Ш.С.

Донишгохци давлатии омузгории Тоцикистон ба номи Садриддин Айни

Романи «Евгений Онегин», мухимтарин асари Пушкин аз лихози танаввуи мавзуь, идея ва хаводис аст. Ин роман на танхо яке аз бехтарин ва саромадтарин осори Пушкин аст, балки яке аз барчастатарин осори адабиёти чахон низ ба хисоб меояд.

Алексеев Н.М. навиштааст: «Ин манзума дар байни мардуми Русия хам аз лихози таърихй ва хам аз лихози ичтимой аз ахамияти волое бархурдор аст. Хеч як аз доиратулмаорифхо монанди ин асар тасвире комил аз табиат, зиндагй, идеолхо, шуру иштиёк ва ахлокиёти мардуми замони худ ироа намедихад. Хамон тавр ки ишора шуд, роман аз лихози вусьат ва густурдагй дарбаргирандаи хаводис ва мавзуоти фавкулода аст». [1. с. 97].

Ба хамин далел аст, ки Белинский, мунтакиди маьруфи Русия онро «доиратуламаорифи зиндагии Русия номид» [2. с. 97].

Вокеан хам, бо хондани роман тасвири чомеь ва комиле аз зиндагии мардуми Русия дар авоили садаи нуздах ба даст меоварем: ин ки мардуми Русия дар он замон чи гуна либос мепушиданд, чй чизе бештар дар он даврон муд будааст, мардум ба чй чизхое беш аз хама ахамият медоданд, бештар дар мавриди чй чизе сухбат мекарданд ва ба чй чизхое алокаманд буданд. Зиндагии хама акшори мардуми Русия дар ин роман муньакис шудааст: маллокони шахристонхо, дехконон ва рустоиён, ашрофи Москва ва Петербург, чахонбинй ва ахлокиёти онон. Пушкин дар ин асар бо чанд сатри кутох бисёр дакик ва чолиб зиндагии акшори мухталифи мардуми Русияро тарсим кардааст. У бо тавсифи як рузи маьмулй аз зиндагии Онегин тасвири комиле дар зехни хонанда эчод кард ва бад-ин васила нишон дод, ки чавонхои ашрофи пойтахт чи гуна вакти худро сипарй мекарданд.

^жо^в И.Р.нaвиштaacт: «Тдвсифи тaбиaт дap ин pомaни мaнзyм дap нaвъи xyA бeнaзиp acr. Поизи зeбо вa œхpaнгeзи Рycияpо бо номи пушкин мeшиноcaнд вa ибоpaти «поизи пушкин» дap миёни pycхо муст^тах acó» [3. c. 97].

Дap ин чо бaxшe aз pомaнe, ки шоиp 6a тaвcифи фacли поиз пapдоxтaacт, мeовapeм: Ka.хpaмони pомaни «Евгений Ошгин» чдвони зeбо, бeкоp, бeтaфовyr вa бeтaaccyp acт вa зинддгии ичтимоияш дap cyннaти Пeтepбypг бeмaъно вa пуч acт. Вaй хдмчун хдмди чдвонони «шик вд 6ap4aCTa»^ ндсли xyд aфcypдa, дммо боcaвод дот вд xy6 тapбият шyдaacт вд фapaнcaвиpо xy6 сухбдт мeкyнaд. Хдмд китобхои китобxонaи xyдpо низ xондaacт. Рузхои y тдволии xacтaкyнaндae дз чдшнхо, ндмоишхо, нaхоpхо вд шомхо вд шодихои зинддгии xycycï дст. Евгeний Онeгин, чдвош, ки хдмд лдззоти пойтaxтpо чдшидд, дкнун нишоти зистдн вд xaндидaнpо дз кдф додддст. Мулки якe дз aмyхояш(aмaкхояш), ки дмлоки бyзypгe буд, nac дз фдвтдш 6a Евгений мepacaд. У фикp мeкapд, ки дap он мулк 6a y xyш xохaд гуздшт, вaлe он чо хдм двзоъ xy6 шст вд y бо хдмсояхо дapгиp дст, то ин ки бо хaмcояe 6a номи Лeнcкий дуст мeшaвaд. Лeнcкии чдвон шоиp вд фaйлacyф дст. Лeнcкий 6a Худо имон доpaд. Аз гиpифтоpихои ишкк хapоc доpaд вд доштдни pобитa бо чдхони aбaдиятpо мecитояд. Ин ду дуст дз x,ap нaзap бо хдм иxтилофи дкидд доpaнд. Лeнcкий ошики дyxтape 6a номи Олгд дст. Дусти xyдpо 6a мднзили Олгд мeбapaд, то бо у ошно кундд. Олгд xохape 6a номи Тдтянд доpaд, ки .nyxrape дст: Ва^шй, гирифma, хамуш, Раманда :амчун гизол. У ба духmaрaкe шабе: аcm, Ки дар хонаводаи худ бегона бошад.

Ин .nyxrap ошики Ошгин мeшaвaд. Пдс дз мyддaтe .nyxrap тдсмим мeгиpaд, номдхои ошиконд 6a днглисй бapои Онeгин биндвисдд вд ин чост, ки Онeгин дз соддгию сдфо вд pози дapyни у огох мeшaвaд. Онeгин 6a Тдтянд мeгyяд, aгap кyчaктapин тaмоюлe 6a тдшкили xонaводa дошт, к^тин Уpо 6a зднй мeгиpифт, дммо издивоч бapои у коpe нaфpaтaнгeз дст. Бинобap ин ндбояд бeхyдa yмeдвоp бошдд. Аммо Тдтянд хднуз ypо дуст доpaд вд ypо фapомyш нaкapдaacт. Тдтянд дap сукут paнч мeкaшaд вд Онeгин низ дap кacpи xyд дap кдсолдт вд aфcypдaгй pyзгоp мeгyзapонaд.

Хондводди Тдтянд мдчлиси чaшнe тapтиб мeдиx,aнд вд Онeгин низ 6a ин чдшн ддъвдт мeшaвaд. Онeгин дap мдчлис хyзyp доpaд вд Тдтянд 6a хднгоми paKC xacтa вд бимнок дст. Аз нигохи Ошгин мeгypeзaд вд дз ндздик шуддн 6a у пapхeз мeкyнaд. Ошгин бapои тaфpeх вд тaфaннyн 6a Олгди xaндон ндздик мeшaвaд. Лeнcкий дз ин коpи у дсдбонй шудд вд фикp мeкyнaд, 6a у xиëнaт шyдaacт. Бд хдмин дaлeл, Онeгинpо 6a дуэл ддъвдт мeкyнaд. Лeнcкий дap дуэл куштд мeшaвaд. Онeгин, ки дз aмaли xyд мдбхут шудд, дз мдйдон мeгypeзaд вд 6a як мycофиpaти тулонй мepaвaд.

Олгд, ки номздди xyдpо дap дуэл дз ддст додд буд, муда^ пapeшонхол буд, вaлe бдъд дз мyддaтe оpом шудд вд бо як низомй издивоч мeкyнaд. Аммо Тдтянд нaтaвониcт мapги Лeнcкий вд Онeгин, котили ypо фapомyш кундд. Mодapaш 6a пeшниходи дигapон тдсмим мeгиpaд, ypо шaвхap дихдд вд бд хдмин мaнзyp ypо бд Москвд мeбapaд. Дyxтapaмyхои у бд capy зох^и Тдтянд мepacaнд вд бд думболи xоcтгоpe бapои у хдстднд, то ин ки як reœpara шикaмгyндa бо у издивоч мeкyнaд.

Евгений Ошгин бдъд дз чднд соли мусоф^дт бд Москвд бapмeгapдaд. Сaфap нaтaвониcт кдлби тихии ypо nyp кундд. Ддмчун шдбдх дap миёни мapдyмe, ки онхоpо тaхкиp мeкapд, capгapдон мeшaвaд. X,acpaти оддмхои дхли мyошиpaтpо мexypд:

Дар синни биcmcолaгы цавону бошуку:анд, Дар сисолагй издивоц кардаанд, Дар панцо^солагы mасфия кардаанд Карз^ояшонро аз :ар навъ...

Рузе дар мацлиси рацс зане цавон назари Онегинро ба худ цалб мекунад:

Занон ба у наздик мешаванд,

Пирон ба у лабханд мезананд

Ва мардон ба у салому дуруд мефири^анд,

Бисёр описка, бе он ки бо чашм уро mарк кунанд...

Ошгин, ки тдхти тaъcиpи ин здн кapоp гиpифтaacт, дз reœpan мeпypcaд: ин здн кист, ки хдмд мдчзубдш шуддднд? Гeнepaл дap чдвоб мeгyяд: здни мдн дст. Онeгин мeфaхмaд, ки Тдтянд дз pyи бeтaфовyтй бо гeнepaли mp издивоч кapдa вд тозд мyтaвaччeх мeшaвaд, ки бо нaпaзиpyфтaни ишки ин дyxтap чй иштибохe кapдaacт. Аммо Тдтянд дap мукобили у хeч тaaccype нишон нaмeдих,aд. Ин 6оp Онeгин ошики у шудддст. Бд хдмин дaлeл номae бapои у мeфиpиcтaд, дммо поcyxe дapëфт нaмeкyнaд вд мaчбyp мeшaвaд 6a xонaи мдхбуб биpaвaд. Воpиди xонa мeшaвaд вд

мебинад, ки Татяна гарк дар ашк номаи уро ба даст дорад. Онегин ба похояш меафтад. Ангуштони яхбастаашро мебусад. Татяна уро баланд мекунад ва бо у сухбат мекунад. Суханони маломатомези уро ба ёдаш меоварад ва дар поён мегуяд: Аммо кунун ба каси дигаре тааллуц дорам, Ва то абад ба у вафодор хоуам буд.

Дар соли 1826 Пушкинро ба рустои Михайловский табъид карданд.

Дмитрев А.П. навитааст: «Ду соли табъид дар рустои Михайловский таъсири зиёде бар андеша ва осори у гузошт. Ба хусус, дар ин давра аст, ки гузар аз романтизм ба реализмро дар осораш мушохида мекунем ва дар тафаккуроташ низ масъалаи мардумй будани адабиёт матрах мешавад» [4. с. 87].

Масъалаи мардумй будани адабиётро барои аввалин бор декабристхо матрах карда ва муътакид буданд, ки адабиёт бояд ба забони мардум бошад ва мавзуоти он низ аз таърихи ватан гирифта шавад, аммо Пушкин ба равиши дигаре ба ин мавзуъ наздик шуд: у заъфи инкилобиюни ашрофро дар чудой ва фосилаи онхо бо мардум медид ва ба хамин далел вазифаи адабиёти мардумиро дар ин медонист, ки вижагихои миллй ва равоншиносиии мардумро мутолиа ва баррасй кунад, то иллати чудой ва фосилаи равшанфикрони ашрофи мутараккй бо мардумро биёбад. Аз назари Пушкин, вижагихои миллй_ва равонии мардумро бештар аз хар чизе дар осори адабиёти фолклорй метавон чустучу кард. У дар мавриди мавзуи бартараф кардани фосилаи равшанфикрон бо мардум ба унвони як масъалаи фархангй ва равонй тааммул мекард. Ин тааммулот, аз вижагихои осори мухими ин давра, яъне манзумаи «Кулихо»(Лулихо), фаслхои марказии романи «Евгений Онегин» ва трагедии «Борис Годунов» аст. Х,амин андеша ва тааммул бар руи вижагихои ахлокй, миллй ва равонй уро ба мутолиа ва чамъоварии осори фолклории Русия савк дод. Пушкин киссахоеро, ки дояаш Арина барои у таъриф мекард ва низ таронахои кадимй ва мардумиро ёддошт ва ба таври хамзамон киссахои фолклории милали дигарро мутолиа мекард ва киссахои олмониро мехонд. Дар хамин росто, у осори динии милали мухталиф, мисли Куръонро ба манзури дарки нируи таъсиргузори онхо бар дил ва чони мардум, мутолиа ва баррасй кард.

Жуков М.И. навиштааст: «Даврони зиндагии Пушкин дар рустои Михайловский давраи бисёр сахт ва душвор буд. У тахти контроли полис буд ва хак надошт аз махали табъиди худ хорич шавад ва иртиботхову рафтуомадхои дустонаи у катъ шуда буд»» [5. с. 88].

Илова бар ин, ихтилофи Пушкин бо хонаводааш, ки аз хукумат тарафдорй мекарданд, дар ин давра авч гирифта буд. Хонаводааш хеле сареъ Михайловскро тарк карданд ва факат дояаш Арина бо у монда буд. Аммо Пушкин дар ин лахазоти сахт, гуё умедворй ба ояндаи бехтаре дорад, ояндае, ки дар он хасрати рузхои гузаштаро хохад хурд:

Если жизнь тебя обманет,

Не печалься, не сердись,

В день уныния смирись:

День веселья, верь, настанет.

Сердце в будущем живёт;

Настоящее уныло:

Всё мгновенно, всё пройдёт;

Что пройдёт, то будет мило. (1825)

Агар зиндаги фиребат медщад,

Андуугин нашав, хашмгин нашав!

Ба рузи яъс созиш кун:

Бовар дор, рузи шоди фаро мерасад.

Крлб барои оянда метапад;

Малоловар аст лаузаи кунуни:

Онист уама чиз сипари мешавад;

Он чи мегузарад, дилписанд ва азиз хоуад буд.

Ахбори марбут ба марги Александри аввал ва киёми декабристхо, Пушкинро дар Михайловск гофилгир карда буд.

Лотман Ю.М. навиштааст: «Рузхои хамрох бо ташвиши Михайловск дарозтар шуда буд. Дар он мавкеият, пас аз терори Александри аввал, мардум саъй мекарданд бо касе мукотиба накунанд. Х,еч кас намедонист, ки зарбаи баъдй бар сар чй касе фуруд меояд. Пушкин хеч хабаре дар мавриди дустонаш дарёфт намекард, фикр ва хаёл дар мавриди Пушин, Кюхелбекер ва дустони декабристи Кишиниёв уро нигарон карда буд. Дар таърихи 26-уми июли 1829 хабари

такондиханда ба дор овехта шудани панч нафар аз рахбарони киёми декабристхоро шунид» [6. с.

9].

Дар 4-уми декабри 1829 Пушкинро мисли як чинояткори бузург, бидуни таваккуф ба Москов бурданд. 8-уми декабр пас аз расидан ба Москва уро мусгаким ба утоки кори Николайи аввал-сезори вакти Русия бурданд. Николайи аввал, ки ба тозагй декабристхоро калъу камъ карда буд, ба ин натича расида буд, ки махбубияти у дар чомеа кам аст ва ба нафъи у хохад буд, агар бо маъруфтарин шоири кишвари худ мехрубонтар бошад.

Николайи аввал, ки истеъдоди фавкулодае низ дар хунарпешагй дошт, тасмим гирифт, накши сезори ислохталаб - Пётри Кабири чадидро дар мукобили Пушкин бозй кунад, ки омодааст хеле аз чизхоеро, ки декабристхо мехостанд, бо набарди низомй ба даст биоваранд, бидуни даргирии низомй ба анчом бирасонад.

Дар мукобили Пушкин Николайи аввал карор гирифта буд; чавони зебое, ки дар он замон сй сол дошт ва бисёр зебою баландкад буд. Тизор тавонист таваххуми анчоми ислохоти мухим дар ояндаи наздикро дар Пушкин ба вучуд оварад.

Гуё ба шакли хеле камранг ба имкони афви декабристхо хам ишора кард. Албатта, сезор дар ин даврон ба ислохот фикр мекард; вале чун одами интикомчуе буд, касд надошт мухолифони сиёсиро афв кунад. Бозгашт аз табъидро ба Пушкин эълом кард ва ба у кавли озодй дод; хамчунин кавл дод, ки осори уро баъд аз ин сонсур(сензура) накунанд (сезор ба Пушкин гуфт, ки ман худам сонсурчии ту хохам щуд). Пушкин, замоне ки дошт вориди утоки кори сезор мешуд, омодаи шароити бадтаре буд. У дар чайби худ шеъри шучоъонаи «Паёмбар»-ро дошт, ки рухи декабристй дорад; ва омода буд онро руй мизи император биандозад.

Пушкин дар сухбати худ бо сезор шучоати фавкулодае аз худ нишон дод ва ба саволи мустакими сезор посухи мустаким дод ва гуфт, агар дар 16-декабр дар Петербург мебуд, хатман дар суфуфи киёмкунандагон хузур пайдо мекард. Аммо дар чараёни сухбат бо сезор умед ба хамкорй бо хукумат чихати анчоми ислохоти мутараккй дар Пушкин падидор шуд.

Ба назараш омад, ки таъсири у бар тизор мумкин аст барои кишвараш муфид бошад. Вай бо вучуди эхтиром ва хамдардй нисбат ба декабристхо ба ин натича расида буд, ки он харакати инкилобй, ки ба химоятхои мардумй такя накунад, махкум ба шикаст аст. Шуриши гайримуташаккили мардум хам ба назараш факат як нируи вайронгар расид.

Дар чунин шароите у ба ин натича мерасад, ки лозим аст бо хукумат созиш кунад. Албатта _у таслим нашуд, балки созиш кард. Пушкин бо сезор мисли як фарди хамсатх сухбат мекард. У барои хамкорй шароитеро матрах кард. Ислохоти мутараккй ва афви декабристхо аз шароити аслии хамкории у бо хукумат буд. Пушкин дидгоххои худро пинхон намекард ва касд хам надошт онхоро тагйир дихад, вале кавл дод, аз сухбатхои алании ошкорои шадид ва хашин алайхи хукумат худдорй кунад.

Албатта, Пушкин хеле сареъ аз Николай ноумед нашуд. Дар соли 1836 суханони талхеро дар дафтари ёддошти худ навишт: «Дар у (Николай) аз вижагихои ноиби севум хеле зиёд аст ва аз вижагихои Пётри Кабир хеле кам». [6. с. 104].

Дар соли 1829 Пушкин намедонист, ки дар Николай шучоати лозим барои ислохот вучуд надорад ва дар даруни у «мани» ноиби сеюмй бар «мани» Пётри Кабир чира мешавад. Кавли афви декабристхо низ тарфанде беш набуд ва барои худи у низ озодй аз табъид ва сонсур ба махдудиятхои чадиде мубаддал шуд: барои хар мусофират бояд аз А.Х Бенкендорф - раиси шуъбаи севуми дафтари император, ки куллияи мурокибатхои сиррй ва низ сарпарастии полиси сиёсиро ба ухда дошт, ичоза бигирад. Ба назар мерасид, ки сонсурчии ашъори у низ маъмури хурдагир ва бахонагири Бенкендорф аст.

Х,амон тавр ки каблан ишора шуд, осори Пушкин аз лихози сабк ва мухтаво бисёр мутанаввеъ

аст.

Афроде бо саликахои мухталиф осори дилхохи худро дар байни корхояш меёбанд. Аммо мавзуоти аслии аксар осори Пушкин пас аз киёми декабристхо таърихй аст.

Пушкин дар мачмуае аз осораш бар вафодории худ ба декабристхо таъкид мекунад. Дар соли 1827 шеъри «Паём ба Сибир»-ро суруд, ки Александра Муравёва-хамсари Никита Муравёв -онро ба домани худ духт ва ба табъидгохи декабристхо дар Сибир бурд.

Пушкин дар ин шеър дустони декабристи худро ба сабр, тахаммул ва бурдборй даъват мекунад ва ба онон итминон медихад: «Х,амон тавр, ки фарёди озодии ман дар зогахои токатфарсои Сибир ба гуши шумо мерасад, ишк ва дустй низ ба шумо хохад расид ва занчирхои сангини асорат гусаста хохад шуд». У бо ин шеъри умедворкунандаи худ дар шароити сахти Сибир рухияи дустони декабристи худро таквият мекунад.

АДАБИЁТ

«1. Алексеев Н.М. Творчество А.С.Пушкина.- М.: Наука, 2001.- 209 с.

2. Белинский В.Г. Сочинение о Пушкине.- Полн. соб. соч.- М.:Художественная литература, 1987.- т. 2..- 234 с.

3. Григорьев И.П. Характеристика творчества русского поэта в начале русской литературы.- М.: Наука, 2007 .- 132 с.

4. Дмитрев А.П. Анализ романа Пушкина «Е.Онегин».- М.: Наука, 2004.- 276 с.

5. Жуков М.И. Особенности творчества русского поэта.- М.: Наука, 1997.- 321 с.

6. Лотман Ю.М. Поэтика творчества А.С.Пушкина.- М.: Наука, 2008.- 132 с.

7. Пушкин А.С. Пол. Собр. соч. в 12 т.- М.: Художественная литература, 1996.- т.5.- 321 с.

АНАЛИЗ РОМАНА А.С.ПУШКИНА « ЕВГЕНИЙ ОНЕГИН»

Эта статья посвящена анализу романа великого русского писателя А.С.Пушкина. Автор статьи на основе обширного материала анализирует романа русского писателя.

Русский писатель А.С.Пушкин в разговоре с цензурой показал мужественный разговор и на вопрос цензурой ответил, что если 16 декабря был бы в Петербурге он обязательно присутствовал в восстание декабристов. В разговоре с полицейским надеялся, что с правительством не имеет никакого отношения.

В его представления, что его присутствия в восстания декабристов помог для будущей России. По мнению великого русского писателя эта восстания были первые шаги для развития будущей своего государства.

В это время русский писатель получил время ,что с правительством не иметь отношения. Но русский писатель получил время, что писать новые произведения о жизни русского народа. Одним из этих направления для великого русского писателя начало этого века была новые произведения, которые он писал.

В своем романе великий русский писатель показывает различные проблемы русской жизни, которые были актуальные в русской истории начало века.

Ключевые слова: роман, Евгений Онегин, Пушкин, герой, произведение, трудности, жизнь, реформа, разговор.

ANALYSIS OF THE NOVEL OF A.S.PUSHKIN "EUGENE ONEGIN"

This article is devoted to the analysis of the novel of the great Russian writer Alexander Pushkin. The author of the article on the basis of an extensive material analyzes the novel of the Russian writer.

The Russian writer Alexander Pushkin, in a conversation with censorship, showed a courageous conversation and answered the question of the censorship that if on December 16 he would have been in St. Petersburg, he would definitely be present in the Decembrist uprising. In a conversation with the policeman he hoped that he had nothing to do with the government.

In his view that his presence in the Decembrist uprising helped for the future of Russia. According to the great Russian writer, this uprising was the first stepsfor the development of the future of its state.

At this time, the Russian writer got the time that does not have a relationship with the government. But the Russian writer got the time to write new works about the life of the Russian people. One of these areas for the great Russian writer the beginning of this century was the new works that he wrote.

In his novel, the great Russian writer shows various problems of Russian life, which were the beginning of the century in Russian history.

Keywords: novel, Eugene Onegin, Pushkin, hero, work, difficulties, life, reform, conversation.

Сведение об авторе:

Асомиддинов Шариф Сафарбекович - Старший преподаватель кафедры физического воспитания и гражданской обороны Таджикского государственного педагогического университетв имени Садриддина Айни

About the author:

Asomiddinov Sharif Safarbekovich - Senior Lecturer at the Department of Physical Education and Civil Defense of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini

ШУУБИТСКАЯ ЛИТЕРАТУРА И ПОЭТЫ Беков К.

Института философии, политологии и права АН Республики Таджикистан

Самой примечательной областью деятельности шуубитской партии была его культурная борьба, которая заключалась в общественных дебатах и дискуссиях, переводе, создании книг и распространении иносказательных стихов, направленных против арабов и ислама.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Представители этой партии прекрасно осознавали, что поражение одного народа и крушение одного государства заключается не только в разгроме его вооруженных сил, но и в подавлении его культурных ценностей. В самом начале они приступили к распространению исторических произведений, интеллектуальных проявлений, национального этикета, традиционных памятников и иранских обычаев,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.