Научная статья на тему 'ВОСТОК В ТВОРЧЕСТВЕ А.С.ПУШКИНА'

ВОСТОК В ТВОРЧЕСТВЕ А.С.ПУШКИНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
217
17
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ВОСТОК / РУССКИЕ ПИСАТЕЛИ / ПОЭТ / КУЛЬТУРА / ИСЛАМ / ПОЭМА / ИРАН / ПОЭЗИЯ / ПРОЗА

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Гулямджонов Зариф Мирджонович

В этой статье автор исследует Восток в творчестве А.С.Пушкина. Автор статьи пишет о творчестве русского поэта и отмечает роль Востока в творчестве этого выдающего поэта русской литературы. Культура и восточная литература, а также поэти и писатели Востока воодушевляли поэтов и писателей великой России, наподобие Державина, Пушкина, Лермонтова, Достоевского, Чехова, Л.Н.Толстого, А.М.Горького, С.Есенина, И.Бунина. Болмонта и других. Нравственное влияние Ислама в творчестве русских поэтов и писателей русской литературы встречаются в их творчестве. Впервые в начале девяднацвтого века «Каоран» был переведен на русский язык. Известный русский поэт Гибриэл Державин впервые говорил о значении ислама, где он провел свои детства в Казане среди мусулман и эти он гордился. Этими правилами с детства в памяти Державина одного из известных великих поэтов России сохранились жизнь русских хрестьян и татарских мусулман. Ислам, культура и персидская литература появился в культурной и литературной жизни России. Значение и роль Востока огромное, что в литературной жизни поэтов и писателей нового направления появились новые произведения. Примером может стать творчество великого русского поэта России А.Фета, который был переводчиком поэзии Хафиза на русский язык, который говорил с Л.Толстым о поэзии великих поэтов восточной литературы в своих произведений. Несмотря на что несколь лет Россия воевала с исламскими государствами, например с Ираном, Османской Турции, а также мусулманским Кавкозом. В эти время и в других моментах они имели литературные связи с этими страними Востока.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE EAST IN A.S. PUSHKIN'S CREATIVITY

In this article, the author explores the East in the works of A.S.Pushkin. The author writes about the work of the Russian poet and notes the role of the East in the work of this outstanding poet of Russian literature. Culture and Eastern literature, as well as poets and writers of the East inspired poets and writers of great Russia, like Derzhavin, Pushkin, Lermontov, Dostoevsky, Chekhov, L.N. Tolstoy, AMGorky, S.Esenin, I.Bunin. Bolmont and others. The moral influence of Islam in the works of Russian poets and writers of Russian literature is found in their work. For the first time at the beginning of the ninth century, "Kaoran" was translated into Russian. The famous Russian poet Gibriel Derzhavin spoke for the first time about the significance of Islam, where he spent his childhood in Kazan among the Muslims and he was proud. These rules from childhood in the memory of Derzhavin, one of the famous great poets of Russia, preserved the life of Russian chrestyans and Tatar Muslims. Islam, culture and Persian literature appeared in the cultural and literary life of Russia. The significance and role of the East is enormous, that new works have appeared in the literary life of poets and writers of a new direction. An example would be the work of the great Russian poet of Russia A.Fet, who was a translator of Hafiz’s poetry into Russian, who spoke with L.Tolstoy about the poetry of great poets of Oriental literature in his works. Despite the fact that for several years Russia fought against Islamic states, for example, with Iran, Ottoman Turkey, and also Muslim Kavkoz. At this time and in other moments they had literary connections with these countries of the East.

Текст научной работы на тему «ВОСТОК В ТВОРЧЕСТВЕ А.С.ПУШКИНА»

time represented their culture as the most perfect and higher than any other people, which forcibly involved in the Islamic world. The Arab conquerors, did not have any ideas about universal human knowledge and philosophy, and convinced that since Islam was introduced through a wide geographical area byforce of expansion, it means that Arabians are the best race, and Arabia is a chosen land. It was an aggressive conviction that raised to an even tougher nationalist opposition. Exposing the ignorance and savagery of the Arab nomads was carried out according to all the sources that the Arabs boasted, including the structure of government, the text of the Quran and the theory of aruz.

Keywords: Ibn Mukaffa', Abu Nuwas, Ismail Ibn Yasar, Zoroaster, Abuibaid Muammar ibn Musanna, Baghdad.

Сведение об авторе:

Беков К.,-докторантИнститута философии, политологии и права АН Республики Таджикистан

About the autor:

Bekov K. - the doctoral of Institute ofphilosophy, political science and low AS of the Republic of Tajikistan

ШАРЦ ДАР ОСОРИ А.С.ПУШКИН

Гулямджонов З.М.

Донишго^и давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Русия кишваре пахновар ва дорой мавкеияти чурофии аврупой ва осиёй аст. Бисере аз мунтакидони Русия бар ин назаранд, ки хамин пахноварй ва густурдагии марзхои он мучиб шудааст, то мардуми Русия фарханги кишвархои дигарро пазиро бошанд. Русия хамсояи бисере аз кишвархои аврупой ва осиёй аст ва ин низ мучиби танаввуи фархангй дар он шудааст. Ба хамин далел, нажодпарастй ва адами тахаммули дигарон камтар дар Русия мушохида мешавад.

Алока ва тамоюли фаровон ба ошной ва дарки фарханг ва эътикодоти дигар милалро метавон дар адабиёти даврони мухталифи Русия ба вузух мушохида кард. Шаркшиноси бузурги муосири Русия Д.Белкин «кори нависандагон, хунармандон ва андешамандони Русияро ба кори сахт ва чолиби занбури асал ташбех кард, ки ба дурдастхо ба суи гулхои зебо ва афсонай парвоз мекунанд, вале дар нихоят, ба канду бармегарданд ва шахди боарзиши гулхои дурдастро ба шонахои кандуи худашон мерасонанд».

Баранова М.Н. навишта буд: «Нависандагони Русия хам ба вижагихои мусбат ва боарзиши одоби дигар милал таваччух доранд ва арзишхо дар осорашон инъикос пайдо кардаанд». [1. с. 88].

Дар осори асили адабии Русия радди по ва хатто таъсири фарханг ва адабиёти милали мухталифи Еарб ва Шарк дида мешавад; ба таъбири Д. Белкин «асали тилоии Русия хам аз Еарб ва хам аз Шарк чамъоварй шудааст» [2. с. 88].

Нависандагон ва шоирони Русия дар тули садахои гузашта таъсири фаровоне аз зиндагй, одоб ва фарханги хамсоягони мусулмони худ гирифтаанд. Албатта, шоёни зикр аст, хеч вакт дунёи ислом ва зиндагии мусулмонон барои русхо мачхул набуд. Дар Русия беш аз дусад кавм зиндагй мекунанд, бисере аз ин аквом монанди тоторхо ва бошкирдхо мусулмон хастанд.

Воробев И.Н навита буд: «Аз гузаштаи бисёр дур нависандагон ва хунармандони Русия аз тарики ин аквом бо дунёи ислом ва зиндагии мусулмонон ошно буданд. Ба ин тартиб метавон гуфт, ки дини ислом, фарханг ва одоб ва русуми мусулмон дар канори масехият бахше аз фарханги Русияро ташкил медихад» [3. с. 88].

Дар зимни осори нависандагон ва шоирони рус илова бар симои мусулмонони аквоми мухталифи Русия симои мусулмонони дигар кишвархои чахон, ба вижа, кишвархои мусулмони осиёй ва африкой низ дида мешавад. Яке аз исломшиносхои авоили садаи гузашта ин пурсишро матрах карда буд, ки «магар мо славянхо метавонем исломро бегона бидонем, замоне, ки сарнавишт моро ин кадр наздик ба хам пайванд задааст. Чаро ки мусулмонон на танхо дар марзхои импротурии Русия буданд, балки дар канори онхо ва дар хонаи онхо мезистанд.

Баъзе аз мунтакидони рус бар ин назаранд, ки русхо дар ибтидо наздик буд исломро ба унвони дини расмии худашон бипазиранд. Василий Бартолд муаррих ва шаркшиноси бузурги Русия дар ин бора менависад: «Агар Святослав, охирин шохзодаи бутпарасти Русия, андаке бештар дар мутасаррифоти хошияи Хазар тааллул мекард, русхо таслими кудрат ва чаззобияти фарханги ислом мешуданд». Дар авохири садаи дахуми мелодй пас аз пайдоиши давлати вохид дар Русия Владимир фарзанди Святослав тасмим гирифт, барои вахдат ва тахкими давлати Русия дини вохидеро бипазирад.

Дар кадимтарин асари адабии Русия «Достони солхои гузаштаи», ки дар садаи дувоздахуми мелодй таълиф шуда, дар бораи ин интихоб низ сухан ба миён омадааст. Шавохиди гувохи ин

матлаб аст, ки Владимир наздик буд дар ибтидо исломро ба унвони дини расмй бипазирад, вале ба далели издивоч бо духтари импиротури Бизонс масехиятро ба унвони дини расмии давлати Русия мепазирад. Дмитрий Лихачёв маъруфтарин мунтакиди адабиёти Русияи бостон низ дар китоби «Мероси бузург» бар ин нукта таъкид карда буд: «Игнатий Крачковский шаркшиноси маъруфи Русия ва мутарчими Куръони карим ба забон русй бар ин бовар аст, ки «он манобее, ки дар он даврон дар Русия густариш пайдо карданд, тасаввури галат ва гохе хатто хасмонае аз ислом ироа медоданд» [4. с. 88].. Масъалаи охир низ ба навбаи худ дар интихоби русхо таъсир дошт.

Агарчи Русия солхои зиёде бо баъзе аз кишвархои исломй монанди Эрон, Туркияи Усмонй ва хамчунин бо мусулмонони Кафкоз чангид, вале хам дар даврони чанг ва хам дар даврони сулх, майл ва иштиёке ба шинохти хамсоя ва ошной бо эътикодоти онхо дар русхо вучуд дошт.

Дар садаи понздахуми мелодй бозаргони фаъоли рус Афанасий Никитин сафари чолиб ва шучоъонае ба Машрикзамин дошт, ки достони он дар китоби маъруф ва кадимии у бо унвон «Гузар аз се дарё» омадааст. Ин асар тавсифи сафари солхои 1466 то 1475 Никитин аст, ки аз рохи дарёи Хазар ба Динд сафар кард ва бозгашти у аз тарик Укёнуси Ором ва Дарёи Сиёх анчом шуд. Ба хамин далел исми асараш «Гузар аз се дарё» аст.

Дадафи аслии сафари Никитин тичорат буд, вале ин достон аз лихози шаклй бештар шабехи як сафари зиёратй аст. У дар тули ин сафар монанди мусулмонон ибодат мекард, хатто бисёре аз одоб ва ибодоти масехиёнро ба дасти фаромушй сипурд. У дар китоби худ бештар аз одоб, рафтор ва эътикодоти Машрикзамин таъриф мекунад.Ин асар шабохати зиёде ба ёддоштхо ва хотироти як точир ва чахонгард дорад. Албатта, дар баъзе аз кисматхои достони Никитин одоби мусулмонони Динд бо масехият таркиб шудааст. Ин асарро метавон аввалин асари адабии Русия донист, ки дар он аз Шарки исломй сухан ба миён омадааст.

Таъсири маънавии ислом бар ашъори рус бисёр беш аз он аст, ки дар бораи он сухан гуфтаанд. Барои аввалин бор дар садаи хачдахум Куръон ба забони русй тарчума шуд. Габриэл Державин аввалин шоир рус буд, ки бо эхтиром аз ислом сухан гуфт ва ба ин ки даврони кудакии худро дар шахри Казон, дар миён мусулмонон, гузаронда буд, ифтихор мекард. Ба ин тартиб, аз хамон даврони кудакй дар зехни Державин, яке аз бузургтарин шоирони Русия, зиндагии масехияти русй ва мусулмонии тоторй омехта шуда буд.

Дар авоили садаи нуздах, пас аз изофа шудани кишвархои Кафкоз ба Русия, русхо бештар ва хамчунин аз наздик бо Шарк ошной пайдо карданд ва гарк дар зебоихои табиати эъчобангези Машрикзамин шуданд. Дар ин давра буд, ки чанд макола дар мачаллаи «Бюлетени Аврупо» дар бораи сомондихй ва чамъбандии фаъолиятхои хавзаи шаркшиносй ва зарурати эчоди «Академияи Осиё» дар Русия ба чоп расид. Дар ин даврон теъдоди тарчумахои осори шаркй дар Русия бисёр афзоиш ёфт.

Грибоедов, вазири мухтори Русия дар Техрон, ки ошики Шарк буд, бо ашъори Машрикзамин ба таври комил ошно буд. Ягичёв Н.И. мегуяд, ки «У забони форсиро хеле хуб медонист, хама шоирони форсиро хонда буд ва худаш хам метавонист ба забони форсй шеър бигуяд. Генерал Ермолев навишта, ки Грибоедов на танхо забон форсй, балки забони арабиро хам медонист» [6. с. 88].

Ислом, фарханг ва адабиёти форсй чойгохи мухимме дар зиндагии фархангй ва адабии Русия пайдо кард. Ахамият ва накши онхо чунон зиёд буд, ки хатто дар осори адабй ва низ мукотиботи нависандагони мо инъикос пайдо кард. Барои намуна Фет-шоири бузурги Русия ва мутарчими ашъори Дофиз ба забони русй дар мукотибот ва мубохисоти худ бо Лев Толстой аглаб бо ашъори Дофиз посух мегуфт. Ин хатто дар романи «Анна Каренина»-и Толстой хам инъикос ёфтааст; Облонский, кахрамони романи «Анна Каренина» дар дифоъ аз худ ва барои сарзаниши Левин, -кахрамони мазхабии роман ин мисраъ аз Дофизро такрор мекунад:

Не буд, о моралист, так строг!..

Бирав, эй зоуиду бар дурдкашон хурда магир

Замоне, ки калисои ортодокси Русия Толстойро такфир кард, Соловёв, - дуст, кашиш ва нависандаи мазхабй тайи номае аз вай хоста буд, ба калисо баргардад. Толстой бо истифода аз достони «Мусо ва шубон»-Мавлавй ба у посухи манфй дод. Хондани номаи Толстой барои хар эронй гурур эчод мекунад ва нишон аз чойгохи волои адабиёти форсй дар байни мардум ва андешамандони русй дорад.

Фарханг ва эътикодоти шаркй ва низ нависандагон ва осори барчастаи шаркй хамеша мавриди таваччухи нависандагон ва шоирони бузурги Русия мисли Державин, Пушкин, Достоевский, Толстой, Болмонт, Бунин, ... буда ва чойгохи мухимме назди онон доштааст. Барои мисол, Толстой дар «Дочй Мурод», дар бораи одоби исломй бисёр дакик сухан мегуяд:

«Табиати эъчобангези Шарк мучиби пайдоиши осори хунармандонаи нависандагон ва шоироне чун Пушкин, Лермонтов, Толстой ва... шудааст, ки давроне аз зиндагии худро ба

далоили мухталиф дар он чо сипарй кардаанд. Лев Толстой дар романи «Дочй Мурод» равиши зиндагй ва хусусиёти шаркиро бисёр устодона васф мекунад. У ончунон хунармандона нукоти рез ва ахкоому кавонини исломиро васф мекунад, ки барои як мухаккики мусулмон низ тахсинбарангез аст» [7. с. 88].

То кунун наздик ба саду чихил шоири рус дар бораи ислом, Куръон, паёмбар ва Шарк, аз чумла Эрон, шеър сурудаанд. Аз миёни онхо Александр Пушкин, Константин Болмонт (18971962), Иван Бунин (1870-1953) бештарин ашъорро дар бораи ислом ва Куръон гуфтаанд. Муаррихи бузурги муосири Русия Д. Бекин дар мавриди Пушкин менависад:

«Алока ба Шарк дар хама даврони зиндагии Пушкин мушохида мешавад... Аз хамон даврони кудакй, замоне ки аз модарбузург ва дояи худ дар мавриди саргузашти такрибан эъчобангези падарчади африкоии худ Иброхим Ганибал шунида буд»» [3. с. 88].

Табиати Шарк сафахоте аз осори Пушкинро музайяян кардааст. Асрори табиати Кафкоз аз нигохи шоиронаи Пушкин пушида намонд. У дар шеъри «Кафкоз» аз баландои куххои Кафкоз, ки ошёнаи укоби озод аст, сухан меронад, чое, ки мардумонаш низ хамчун укоб озоданд»

КавкАЗ

Кавказ подо мною. Один в вышине г Стою над снегами у края гстремнины;_ Орёл, с отдалённой поднявшись вершины, Папит неподвижно со мной наравне. Отселе я вижу потоков рожденье И первое^ грозных обвалов движенье. Здесь тучи смиренно идут подо мной: г Сквозь г них, низвергаясь, шумят водопады; Под ними утёсов нагие громады: г Там ниже мох тоший, кустарник сухой; А там уже роши, зелёные сени, г Где птицы шебечут, где г скачут олени. А там уж и люди гнездятся в горах, г И ползают овцы по злачным стремнинам, И пастырь нисходит к весёлым долинам, Где мчится Арагва в тенистых брегах, И ниший наездник таится в ущелье, Где Терек играет в свирепом веселье; Играет и воет, как зверь молодой, Завидевший пишу из клетки железной: И бьётся о берег в вражде бесполезной И лижет утёсы голодной волной... Вотше! нет Щ пиши ему, ни отрады: Теснят его грозно немые громады.

Кафкоз

Кафкрз дар зери побоям,

Тащо бар руи барфуо дар куллаи куу

истодаам

Дар партгоуи резиши пурхуруши руд Хамсатуи ман, бе цунбиши болуояш,

Парвоз мекунад.

Аз ин цо мебинам сарчашмаи селуо Ва аввалин уаракати резишуои мауибро. Ин цо абруо дар зери поуоям ором дар уаракатанд

Аз миёни онуо обшоруои дар уолирезиш Хаёуу ба по кардаанд; Зери онуо сахрауои уаюлоии урён Он цо каме поинтар хазауои заиф Буттазори хушк

Ва он цо, ки бешазорест бо пушиши сабз

Цое ки парандауо нагма сар додаанд

Гавазнуо дар цасту хезанд.

Ва он цо, ки одамуо дар куууо ошёна сохтаанд

Гусфандон аз партгоуи уосилхези резиши

пурхуруши руд мехазанд

Ва чупон ба суи дарауои шод поин меравад

Цое ки Арагва дар савоуили пурсоя ба суръат

метозад

Ва маркабнишини факир дар танга аз чашмуо пинуон мешавад,

Цое ки Терек дар тараби цунуномез цараён дорад.

Мераксад ва зуза мекашад, Ба сони уайвони дарандаи цавоне, ки Аз кафаси оуанини хеш туъмаеро дар дурдаст дида бошад

Худро ба соуилмекубад бо душмани беуосил... Ва бо амвоци гурусна сахрауоро лес мезанад, Абас аст! на таоме барои уст ва на шодй: Хаюлоуои хамуш хашмгинона уро даруам мефишоранд. [6. с. 88].

Пушкин алока зиёде ба тавсиф ва инъикоси фарханг ва саликаи шаркй дошт. Аз осори барчастаи вай дар ин замина метавон ба ашъор ва манзумахои «Савмаае бар фарози Казбек», «Бар теппахои Гурчистон», «Дирузи Лайло...», «Дар насими дилнавози фавворахо», «Кафкоз», «Асири Кафкоз», «Фаввораи Богчасарой», «Эхдо ба фаввораи кохи Богчасарой», «Дилибош»(Дилибош), манзумаи нотамоми «Тозият»(Тазит) (достони фалсафие дар бораи одоби кухдишинон) (1830-1829), «Сафар ба Арзрум...», «Руслан ва Людмила» ишора кард.

Пушкин дар шеъри «Дирузи Лайло..» барои кахрамони асар, исми шаркй интихоб кардааст ва ба далели ошной бо суннати шаркй ва ба кумаки калимот - мушк ва кофур, манзалати ин ду моддаро дар зиндагй ва марги инсони шаркй тавсиф мекунад:

А она мне возразила:

От меня вечор Лейла «Голова твоя седа». г

Равнодушно уходила. Я насмешнице нескромной

Я сказал: «Постой, куда?» Отвечал: «Всему пора!

То, что было мускус тёмный, Стало нынче камфора». Но Лейла неудачным Посмеялася речам И сказала «Знаешь сам: Сладок мускус новобрачным, Камфора годна гробам».

Дируз Лайло бетафовут

Аз ман дур шуд.

Ман гуфтам: «Биист, куцо?»

Вале у бо эътироз гуфт: «Пир шудаи».

Ман ба он духтари цасури решхндзан посух додам:

«Хар чизро замоне аст!»

Он чи ки рузе мушки мушкин буд

Ба кофур табдил шуда».

Аммо Лайло ба %арф%ои насанцидае

Пузханд зад ва гуфт: «Худат бе^тар медони:

Мушк барои наварусу домоди ширин

Аммо кофур сазовори мурдагон ва тобут».

Аз дигар сурудахои боарзиши Пушкин достони манзуми «Асири Кафкоз» аст. Шоир дар ин достон даврони асорати кахрамони русиро тавсиф мекунад, ки алорагми асир будан дар банди черкесхо, ба одобу русум ва шеваи зиндагии онх,о алокаманд мешавад.

адабиёт

1. Баранова М.Н. Особенности Востока в русской литературе.- М.:Наука, 2001.- 276 с.

2. Белкина Д.А. Характер творчества русского поэта.- М.: Наука, 1989.- 154 с.

3. Бекин Д.И. Поэзия Востока.- М.: Наука, 2011.- 154 с.

4. Воробьев И.Н. Самостоятельное изучение творчества русского поэта .-М.: Наука, 2011.- 165 с.

5. Лихачёв Д. П. Поэтика русского поэта .- М.: Наука, 1965.- 321 с.

6. Ягичёв Н.У. Поэзия Востока в русскую литературу.- М.: Наука, 2010.- 231 с.

7. Яхёпур Н. Назми Шарк.- Техрон, 2003.- 243 с.

ВОСТОК В ТВОРЧЕСТВЕ А.С.ПУШКИНА

В этой статье автор исследует Восток в творчестве А.С.Пушкина. Автор статьи пишет о творчестве русского поэта и отмечает роль Востока в творчестве этого выдающего поэта русской литературы.

Культура и восточная литература, а также поэти и писатели Востока воодушевляли поэтов и писателей великой России, наподобие Державина, Пушкина, Лермонтова, Достоевского, Чехова, Л.Н. Толстого, А.М.Горького, С.Есенина, И.Бунина. Болмонта и других.

Нравственное влияние Ислама в творчестве русских поэтов и писателей русской литературы встречаются в их творчестве. Впервые в начале девяднацвтого века «Каоран» был переведен на русский язык. Известный русский поэт Гибриэл Державин впервые говорил о значении ислама, где он провел свои детства в Казане среди мусулман и эти он гордился. Этими правилами с детства в памяти Державина одного из известных великих поэтов России сохранились жизнь русских хрестьян и татарских мусулман.

Ислам, культура и персидская литература появился в культурной и литературной жизни России.

Значение и роль Востока огромное, что в литературной жизни поэтов и писателей нового направления появились новые произведения. Примером может стать творчество великого русского поэта России А. Фета, который был переводчиком поэзии Хафиза на русский язык, который говорил с Л. Толстым о поэзии великих поэтов восточной литературы в своих произведений.

Несмотря на что несколь лет Россия воевала с исламскими государствами, например с Ираном, Османской Турции, а также мусулманским Кавкозом. В эти время и в других моментах они имели литературные связи с этими страними Востока.

Ключевые слова: Восток, русские писатели, поэт, культура, ислам, поэма, Иран, поэзия, проза.

THE EAST IN A.S. PUSHKIN'S CREATIVITY

In this article, the author explores the East in the works of A.S.Pushkin. The author writes about the work of the Russian poet and notes the role of the East in the work of this outstanding poet ofRussian literature.

Culture and Eastern literature, as well as poets and writers of the East inspired poets and writers of great Russia, like Derzhavin, Pushkin, Lermontov, Dostoevsky, Chekhov, L.N. Tolstoy, AMGorky, S.Esenin, I.Bunin. Bolmont and others.

The moral influence of Islam in the works of Russian poets and writers of Russian literature is found in their work. For the first time at the beginning of the ninth century, "Kaoran" was translated into Russian. The famous Russian poet Gibriel Derzhavin spoke for the first time about the significance of Islam, where he spent his childhood in Kazan among the Muslims and he was proud. These rules from childhood in the memory of Derzhavin, one of the famous great poets of Russia, preserved the life of Russian chrestyans and Tatar Muslims. Islam, culture and Persian literature appeared in the cultural and literary life of Russia.

The significance and role of the East is enormous, that new works have appeared in the literary life of poets and writers of a new direction. An example would be the work of the great Russian poet of Russia A.Fet, who was a translator of Hafiz's poetry into Russian, who spoke with L. Tolstoy about the poetry ofgreat poets of Oriental literature in his works. Despite the fact that for several years Russia fought against Islamic states, for example, with Iran, Ottoman Turkey, and also Muslim Kavkoz. At this time and in other moments they had literary connections with these countries of the East.

Keywords: East, Russian writers, poet, culture, Islam, poem, Iran, poetry, prose

Сведение об авторе:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Гулямджонов Зариф Мирджонович - ассисент общеуниверситетской кафедры русского языка Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни Тел: (+992) 915143018

About the author:

Gulyamdzhonov Zarif Mirdzhonovich - Assisent of the All-University Department of Russian Language of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini Tel. (+992) 915143018

ЗУЛМУ ИСТИБДОД ДАР Э^ОДИЁТИ А.С.ПУШКИН

Абзалова П.И.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Яке аз ошноёни Пушкин дар хотироти худ таъриф мекунад, ки як бор, мавкее ки Пушкин дар хонаи бародарон Тургеневхо буд, ба канори панчараи уток рафт. Аз панчара калъаи Михайловский - кохи Павели аввал, ки дар кудитои дарбории соли 1801 кушта шуда буд, дида мешуд. Николай Тургенев ба Пушкин пешниход кард, ки ин ходисаро дар шеъре тавсиф кунад. Пушкин шеъре баланд, касида, бо унвони «Озодй^ро суруд, ки дар он зулму истибдоди тизорхоро сарзаниш ва махкум мекунад. Нуктаи шуруи тафаккуроти у дар мавриди мохияти истибдоди сиёсй, манзараи шаби Петербург ва шабахи кохи матруд ва холй аст. У низ монанди аъзои «Иттиходияи хайрхохон» хам истибдоди сизорхо ва хам аъмоли зур аз тарафи мардуме, ки киём карданд, нафй мекард.

Алексеев П.Н. навиштааст: «Аз назари у хам истибдоди Павели аввал ва хам инкилоби Фаронса кобили кабул набуд. Ба эътикоди вай эъдоми Людовики шонздахум барои Франсавихо озодй дар пай надошт, балки ба пайдоиши диктатории низоми Наполеон мунчар шуд. У рахой аз ин равишро дар конуни асосй ва кавонини сахт медид» [1. с. 97].

Натичагирихои сиёсии ин касида ба идеяхои Николай Тургенев наздик аст. Инсони мутафаккир дар ин шеър барда нест, балки шахрванд аст. Бо шунидани шеъри «Озодй» инсон дучори хаячон мешавад. Рух, вичдон ва афкораш мункалиб мешаванд. Манозир ва акоид дар зехнаш дар канори хам карор мегиранд ва у ба фикр фуру меравад.

Вольность

Ода

Беги скройся от очей, Цитеры слабая царыца! Где ты, где ты, гроза царей Свобода гордая певица? Приди, сорви с меня венок, Разбей изнежённую лиру... Хочу воспетьСвободу миру, На тронах поразить порок.

Открой мне благородный след Того возвышенного Галла, Кому сама средь славных бед Ты гимны смелые внушала. Питомцы ветреной Судьбы, Тирани мира! трепешите! А вы мужайтесь и внемлите, Восстанте, падшие рабы!

Увы! Куда ни брошу взор -

Везде бичи, везде железы, Законов гибельный позор, Неволи немощные слёзы; Везде неправедная Власть В сгущённой мгле предрассуждений Воссела - Рабства грозный Гений И Славы роковаястрасть.

Лищ там над царскою главой Народов не легло страданье, Где крепко с Вольностью святой Законов мощных сочетанье; Где всем протёрт их твёрдый щит, Где сжатый верными руками Граждан над равными главами Их меч без выбора скользит.

Ипреступленье свысока Сражает праведным размахом; Де неподкупна их рука На алчной скупостью, ни страхом.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.