Научная статья на тему 'АНАЛИЗ И ПОЭТИЧЕСКОЕ СРАВНЕНИЕ ГАЗЕЛЕЙ ШАХИНА И АСИРИ'

АНАЛИЗ И ПОЭТИЧЕСКОЕ СРАВНЕНИЕ ГАЗЕЛЕЙ ШАХИНА И АСИРИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
82
11
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ШАХИН / ГАЗЕЛЬ / ЛЮБОВЬ И ВЛЮБЛЁННОСТЬ / ИНДИЙСКИЙ СТИЛЬ / ТОШХОДЖА АСИРИ / ПЕРСИДСКО-ТАДЖИКСКАЯ ЛИТЕРАТУРА / МОЙ ВЗГЛЯД / ПОДРАЖАНИЕ

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хамидова Шамсия Мирзорустамовна

Данная статья посвящена глубокому изучению творческой взаимно связанности произведений известных поэтов XIX века Шамсиддина Шахина Бухорои и Тошходжа Асири Худжанди. Автор в процессе изучения творчества поэта, указывая на схожесть производенний, определил, что Тошходжа Асири брал вдохновения с газелей Шахина. Многие поэты XIX века вдохновлялись газелями Шахина и считали его своим наставником. Автор статьи вышеуказанные наблюдения показал на примере поэта Тошходжа Асири.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

ANALYSIS AND POETIC COMPARISON OF THE GAZELLES OF SHAHIN AND ASIRI

This article is devoted to a deep study of the creative interconnectedness of the works of famous poets of the XIX century Shamsiddin Shahin Bukhoroi and Toshhodzha Asiri Khujandi. The author in the process of studying the poet’s work, pointing to the similarity of production, determined that Toshhodzha Asiri took inspiration from the Shahin gazelles. Many poets of the 19th century were inspired by Shahin's gazelles and considered him their mentor. The author of the article showed the above observations on the example of the poet Toshhodzha Asiri.

Текст научной работы на тему «АНАЛИЗ И ПОЭТИЧЕСКОЕ СРАВНЕНИЕ ГАЗЕЛЕЙ ШАХИНА И АСИРИ»

АДАБИЁТ

1. Айнй С. Таърихи инкилоби Бухоро. -Душанбе: Адиб, 1987.

2. Бухорои Шариф, 1912, №№84, 85, 86, 91, 93, 98.

3. Мирзо Сирочиддин бинни Хочй Мизо Абдурауф. Тухафи ахли Бухоро. -Бухоро: Когон, 1911.

4. Набавй. А. «Бухорои шариф»-сарогози матбуоти миллй. - Душанбе: Бухоро, 2012.

5. Самад В. Аз каьри Хазар то авчи Зухал. -Душанбе: Маориф, 1991.

ПРОСВЕТИТЕЛЬСТВО И РОЖДЕНИЕ ТАДЖИКСКОЙ ПЕЧАТИ

Данная статья посвящена важнейшему радующему явлению начала ХХ века, которое для таджикской нации имеет важную историческую ценность. В начале ХХ века в Бухарском эмирате произошло событие, являющее причиной пробуждения таджикской нации, котороезаменил в душе искры самосознания и национального самопознания на пламени. Это событие было рождением таджикской печати. На страницах истории дата рождения таджикской печати - воскресение 11 марта 1912 года, занесены вечными золотыми буквами. Так как, таджикская печать существовала в то время, когда Бухарский эмират был в пучине огромного преобразования, со стороны Запада, с революционной России сверкая в окно «двенадцать ворот Бухары» и окрестностей, освещало сознание народов Центральной Азии.

Ключевые слова: важное, феномен, век, историческая ценность, самосознание, самопознание, пламя, дата рождения, таджикская пресса, огромные, двенадцать ворот Бухары, Средней Азии и др.

ENLIGHTENMENT AND THE BIRTH OF THE TAJIK PRESS

This article is devoted to the most important pleasing phenomenon of the early twentieth century, which for the Tajik nation has important historical value. In the early twentieth century, an event occurred in the Bukhara emirate that caused the awakening of the Tajik nation, which replaced the sparks of self-consciousness and national self-knowledge in the flame of the soul. This event was the birth of the Tajik press. On the pages of history, the date of birth of the Tajik press is Sunday, March 11, 1912, are entered in eternal golden letters.

Since the Tajik press existed at a time when the Emirate of Bukhara was in the midst of a huge transformation, from the West, from the revolutionary Russia, "twelve gates of Bukhara" and its environs glittered through the window, illuminated the consciousness of the peoples of Central Asia.

Keywords: important, phenomenon, century, historical value, self-consciousness, self-knowledge, flame, date of birth, Tajik press, huge, twelve gates of Bukhara, Central Asia etc.

Сведения об авторе:

Бокиев Хамза - кандидат филологических наук, доцент кафедра таджикского языка и литература Таджикского государственного университета имена С. Айни. Тел. (+992)935382604

About the author:

Bokiev Hamza -associate Professor in the Department of Tajik Philology, Tajik Stead Pedagogical University named after Sadriddin Aini, Phone: (+992) 935382604

МУШТАРАКОТИ АДАБИИ ШАМСИДДИН ШОХДН ВА ТОШХОЧД АСИРЙ

%амидова Ш. М.

Донишгощ давлатии Хуцанд ба номи академик Б. Fафуров

Таърихи х,ар як сарзамин бо таърихи илму фархднги мах,алх,ои он сахт пайванд мебошад. Аз чумла адабиёти точик дар садаи XIX доманаи васеь дошта, дар ^удуди чугрофии васеь густариш ёфта буд. Ин адабиёт дар тамоми сарзамини Осиёи Марказй аз Самарканд то Бухоро аз Хуканд то Балху Бадахшон арзи вучуд мекард. Дар асри XIX ва ибтидои асри XX дар баробари доирах,ои адабии ша^рх,ои бузурги марказй хдмчун Бухоро, Самарканд, Хуканд дар ша^рх,ои музофотй ва вилоятх,ои нисбатан хурд монанди Кеш, Хучанд, Истаравшан, Хисор, Кулоб. ^аротегин, Дарвоз, Бадахшон ва нох,иях,ои дигар низ доирах,ои адабии мах,аллй вучуд доштанд.

Яке аз ситорахои дурахшони адабиёти форсу точики охири асри XIX ин Шамсиддин - махдуми Шохин мебошад, ки номи у ба воситаи номи падараш Мулло Амон, ки аз донишмандон ва мударрисони машхури Бухоро будааст, бо номи Кулобй алокаманд аст. Устод Садриддии Айнй дар «Намунаи адабиёти точик» чунин фармудаанд: «Падари Шохин Мулло Амон ном кулобист, ... аз ватани аслияш ба нияти тахсили илм ба Бухоро омада, дар ин чо таваттун ва издивоч карда; Шохин дар Бухоро таваллуд ёфта ва касбу камол намудааст». [1, 247].

Шохин соли 1859 дар Бухоро таваллуд ёфтаву дар он чо камол меёбад. Х,амаи илмхои замонаашро омухта, тахсилашро дар мадраса давом медихад. Ба гуфти худаш дар синни хафтсолагй девони Хофизро аз бар мекунад. Баъди хатми мадраса муддате бекор ва баъдан дар якчанд чойхо фаъолият бурдааст. Дар синни 35-36 солагй соли 1895 дар сафар баъди вуруд аз шахри ^аршй вафот кардааст.

Шохин харчанд умри кутох ва пур аз мусибату андух дидааст, аммо аз худ мероси гаронбахое бок;й гузоштааст. Ин мерос аз девони газалиёт, маснавии «Лайлй ва Мачнун», маснавии нотамоми «Тухфаи дустон», рисолаи «Бадоеъ-ус-саноеъ» иборат аст.

Шохин дар вакти зинда буданаш фурсат надошт, ки ашъори худро чамъ намояд. Девони нисбатан мукаммали шоирро яке аз фозилон ва хаттотони Бухоро Мирзо Мухаммад Добили Савдой соли 1936 ба таври анъанавй тартиб дода буд. Чунон ки худи вай дар мукаддимаи девон менависад, вай дар зарфи 40-сол ашъори шоирро аз баёзу дастнависхо чустучу карда ба шакли девон даровардааст. Харчанд ин девон тамоми эчодиёти Шохинро дар бар нагирад хам, аммо холо мачмуаи калонтарини ашъори Шохин ба хисоб меравад.

Шохин шоири забардасти замони худ буда, афкори пешкадам ва гояхои маорифпарварй, танкиди чамъияти он давр, эътирози ичтимой, идеалхои олии ишк, гояхои инсондустй ва дар баробари ин махдудияти таърихии чахонбинй ва ихтилофи назари у дар даврахои гуногуни эчодиаш ба назар мерасад.

Мавзуи ишк ва образи ошик, ки дар назми классикии форсу точик мавзуи човидонй ва анъанавй ба шумор мерафт, дар назми Шохин низ мавкеи мухим ва арзишмандро дорост.

Шеърхои у дар шароити гуногун, дар холатхои гуногуни рухй, дар лахзахои талху ширин, яъсу нокомй ва шодиву хурсандй иншо шудааст.

Дар кисми зиёди ашъори лирикии шоир махсусан дар газалиёташ - мо эхсоси фарахангези ишк ва хиссиёти некбинонаи шоирро дучор меоем. Дар газали зер, ки мавриди баррасии мо карор мегирад, шоир дар рохи ишк харчанд ноком аст, аммо аз ишки нокоми худ менозад. Аз ин ру, суханвар чунин таъкид мекунад, ки аз ашки чашмони ман, ки дамодам ва пайдарпай меояд, хонаи мардум метавонад хароб шавад. Хар нафаре, ки ошик асту аз дарди дили ман огахй дорад, мефахмад, ки дар чашмони ман чй кадар дарду алами фирок чуш мезанад, мисли бахрест беканор. Чун дар ёди наргиси дилфиребу пурхумори у мегирям, ашки ман шабехи шаробест, ки аз шиша мерезад. Бар мухити ашк оби чашмонам мисли хубобест, ки осмону абр гиряро аз чашмони ман омузанд. Шабона гар ба ёди чехраи зебои у маро хоб равад, он субх мисли офтоб чашмони ман равшанй мегиранд. Хохиши ман хусни уро бепарда яъне беникоб дидан аст, ки у бо галат чехраи зебояшро аз чашмони ман мепушад. Чашми маро метавон ба зарфи хино ташбех дод, зеро аз ашки хунин чашмонам ин рангро гирифтаанд. Ту метавонй аз сурхии чашмони ман ба дастони нозукат хино бибандй. Бе ту пахлуи осоишро ман дар санг, дар кабр мебинам, зеро аз фироки ту умрхост, ки чашмони ман осоишу рохату хоб надидааст.

Гар чунин ояд дамодам сели об аз чашми ман,

Хонаи мардум шавад охир хароб аз чашми ман.

Х,ар касе равшансаводи нусхаи сузи дил аст,

Мекунад мазмуни сад баур интихоб аз чашми ман.

Баски мегирям ба ёди наргиси махмури у,

Чун гулуи шиша меояд шароб аз чашми ман.

Бар мух;ити ашк биншонад фалакро чун уубоб.

Гар тарици гиря омузад сахрб аз чашми ман.

Шаб ба ёди талъати ту [у] гар ниуам паулу ба хоб,

Мешавад равшан сащргах офтоб аз чашми ман.

Ицтизои уусни саркаш як цалам бепардагист,

У галат бар чеура мепушад ницоб аз чашми ман. Чашми ман аз ашки хунин гашта чун зарфи уино, То куни бар дасти худ, эй мау, хизоб аз чашми ман. Баски омад бе туам паулуи осоиш ба санг, Умруо шуд рахт барбастаст хоб аз чашми ман. Гар касе пурсад зи ман кайфияги туфони Нуу, Медиуад, Шоуин, гузори дил цавоб аз чашми ман.

Шг^ин дap эчoди rasan 6a ду ycrc^ бyзypги нгзм- Хрфиз Ba Бeдил пaйpaвй нaмyдaacт. Ин пaйpaвии y xaM дap 6^ëp raßanxoe, ки дap тaтaббyи aшъopи Хрфизу Бeдил Mnmo шyдaacт Ba xaM дap pyxи м8змуни шeъpxoи Faйpи тaтaббyъ нaвиштaи y Ma^nyM myдa мeиcтaд.

Faaanxoe, ки Шт^ин дap пaйpaвии Faзaлиëти Бeдил гyфтaacт, гз чи^ти мaтoнaти cyxaн Ba бaëни мaънй дap xaмин paвияи пeшкaдaми caбки бeдилй буд, ки 6^ëp шoиpoни пeшкaдaми oн зaмoн дap ин pox икдoм нaмyдaaнд. Ёдoвap 6oяд шуд, ки дap aдa6иëти нимaи дувуми acpи нyздax Ba aввaли acpи биет Ma^ мaвчyдияти чapaëнxoи ягoнaи aдa6й omhh шyдaacт, тo cyxaнвapoни aдa6иëти фopcy точик дap poбитa 6o xaмдигap эчoд тамуд^ xan-o aß тapики кaлoми xaмдигap дигap шoиpoни гyзaштapo пaйpaвй нaмoяд. Дap ин чoдa Шaмcиддин Шoxин xaмин гyнa такши ycгoдиpo дopaд, ки инpo xano шoиpи мaъpyфи oн дaвp Нaкибxoн TyFpaли Ax,popй эътиpoф нaмyдaacт. Вoбacтa бa ин т^лили мyкoиcaвии aшъopи Шaмcиддин Шoxин 6o дигap шoиpoни ин дaвpa низ бoзгyи oн acг, ки тaъcиpи xyнapии ин cyxarnap 6o oнoн низ ^били мyлoxизa мeбoшaд.

Яге aB чexpaxoи нaмoëни ин дaвpa, ки 6o э^дисти пypFaнoвaти xyд 6a ин шaxcиятx,oи 6yзypг пaйpaвй Ba ap^ гyзoштaacг, ин Tomxoчa Acиpии Xyчaндй мe6oшaд.

Acиpй aз дoнaндaгoни xyби зa6oнxoи apa6й Ba тypкй буд. Бeштapи _aшъopaшpo 6a зa6oни фopcии точикй гyфтaacт. Бa зa6oнxoи тypкию apa6й низ aшъop дopaд. У 6o шyapoи мamxypи дaвpoни xern Зyфapxoн 4,aBxap^ Зoкиpчoн Фypкaт, Caдpиддин Aйнй, Myxaммaдaмин Myкимй, У6aйдyллoxи Зaвкй дуош Ba иpти6oти кaвй дoшт.

Acиpй aз чyмлaи шyapoи тaчaддyдгapo Ba мaopифпapвap мaxcy6 мeшaвaд. Дap ocopи мaнзyми y иcлoxи ycynx^ тaълим дap мaдopиc, 6a pox гyзoштaни улуми зaмoнaвй Ba Macoara yмдa мe6oшaд. Aндeшaxoи тaчaддyдгapoй Ba мaopифпapвapии Acиpй дap мacнaвияш, ки «Tимcoли Acиpй» yнвoн дopaд, зи^ шyдaacт. Ин мacнaвияшpo 6a мacнaвии «Mиpъoти и6paт»-и Aчзии Caмapкaндй пaйpaвй нaмyдa тaълиф кapдaacг, ки шoмили чaxopcaд 6aйт мe6oшaд. Toшxoчaи Acиpй 6emтap 6a ocopи нaмoяндaгoни caбки xиндй aз чyмлa Бeдили Дexлaвй гиpoиш дomт. Acиpй 3-уми мapти coли 1915 фaвт кapдaacт.

Acиpй низ 6a миcли Шaмcиддин Шoxин дap вaкти зиндa 6yдaнaш arn^parnpo ^мъ Ba гиpдoвapй нaкapдa буд. Mepora aдa6ии y acocaн нaзм и6opaт буд^ aшъopи y чи^ти жaнp Faзaл, китъ8, pyбoй, мyxaммac Ba чaндe мacнaвиpo дapбap мeгиpaд. A чи^ти мaвзyъ бoшaд, мepocи мaнзyми ypo шeъpxoи лиpикй, xa4B^ мacнaвиxoи xypд, инчунин шeъpxoи гyнoгyн дap мaвзyъxoи xaëiy зиндaгии мapдyм нaвиштaшyдa тaшкил мeдиxaнд.

Acиpй дap aввaли эчoди xyд xaнyз дap зepи нaзми тaклидй буд. Aммo aз acpи XX cap кapдa дap шeъpxoи y тaъcиpи чapaëни нaви aдaбй xeлe aB4 гиpифт. Acиpй 8з тapaннyми aнъaнaвии ишку oшикй дacт ташил^ бa xaëти вoкeй бa мacъaлaxoи pyзмappaи oдaмoн бeштap axaмият мeдoдaгй шуд. Дap шeъpxoи вaй мaвзyъxoи мyxимe, ки axли чaмъияти oн зaмoнapo бa xaячoн мeoвapдaнд, тopaфт зиëдтap pox мeëфтaнд. Яге мaвзyъxoи мyxиммe, ки axли oн зaмoнpo бeштap бa xaячoн oвapдa буд, ин бa cyйи мaктaби нaв, бa oмyxтaни иим^и дyнявй [бa мyкoбили илмxoи динй] тapFибy тaшвик кapдaн буд. Acиpй мexocг, ки Оcиëи Mиëнa низ бa ycynx^ типи нaви мaктaб кopбapй кyнaд, зepo мaнфиaт Ba фoидaи чунин мaкгaбxopo мeдoниcг. Вaй мeдид, ки мaкгaбxoи ycyли кyxнa, 6a бaчaгoн caвoдpo 6o тapзи xeлe бaд мeoмyзaнд, дap тати^ бaчaгoн aз мaктaб тaнxo дyoвy oятpo ^p^yporn aзëд мeкapдaндy лeкин xaтpo нaмeoмyxтaнд. Бинoбap ин Acиpй бa мyкoбили apбoби дини иcлoм Ba мyллoxoи кyxнaпapacг нoтapcoнa бapoмaд кapдa, oraopo caxт тaнкид кapдaacг: Ин Faзaлpo Tomxoчa Acиpии Xyчaндй 6o мaзмyни зaйл чунин oфapидa Гар чунин цушад бурун туфони об аз чашми ман, Чашмауо печанд цушон пур-уубоб аз чашми ман. Дида чун цауру газаб гарми итоб аз чашми ту, Дар чаман шабнам-гулоби изтироб, аз чашми ман. Нести- цу суфиён уам мауви доги уастиянд. Дорад анцои нигау боли гуроб аз чашми ман. Хар куцо наззораам бо зулфи у гардад дучор Сурма гирад нури чашми моутоб аз чашми ман. Гар кунад зулфи намоёнаш нигоуамро суол, Цои мижгон, шона меболад-хитоб аз чашми ман! Осмон пирояи ранге зи ашкам баст шом,

Дacтu бедoдu фиты дopaд xuso6 as чaшмu мон. Аз нuгoxu у, Äcupu, дap тaмoшoгoyu шовц, Toja гapдaд дapду дoгu шйту шаб, оз чпшмм мон!

Myкоиcaи тахлили хар ду Faзaл бaëнгapи он хаст, ки миСни ин cypyдaxо пaйвaнди мухкаме бa мушохида меpacaд. Aгapчй Шaмcиддин Шохин дap бaйти aввaли хеш cyхaн as гели оби aшки хеш бa зaбон меовapaд, ки дap миcpaи дувум тaмcили "хонaи мapдyм шaвaд охир хapоб аз чaшми ман" дap таъйиди он зикр гapдидaacг:

rap чунш oяд дошсдом cexu o6 оз ^m^u мон, Хoнau мapдум maвaд oxup xopo6 оз чaшмu мон

Mиcpaи аввали Faaara Acиpй низ аз нигохи мазмун пaйвaнде ба Faзaли Шохин дорад, ки cys^ аз чорй гардидани ашки чашм меpaвaд. Танхо тарзи ифодаи шоир ниcбaт ба Шохин фаркият дорад. Acиpй ба чои гели об туфони обро иcтифод намудааст. rap чунт цушод бу^н тyфoнu o6 оз чaшмu мон, Чaшмa^o печонд y¡ymoн nуp-xубoб оз чaшмu мон.

Myкоиcaи ябети баьдй низ бaëнгapи он acт, ки аз назари caбк низ миëни хдр ду FaBan робитахое мавчуд дст. Ужурхои caбки хиндй дар xap ду Faзaл 6д чдшм меpacaд.

Ддр байти дувуми Faзaли Шохин корбурди таркибхои "paвшaнcaводи нycхaи cyзи дил", "мдзмуни caд бахр интихоб" бозг^и yнcypxои caбки хиндй мебошад вд шоир таькид дорад, ки дз caводи cyзи дили ман дигарон мазмуни caд бахр интихобро эxcоc мекунанд: Xap Race paвшaнcaвoдu нуcxau cym ды.л acm, Мекунод мaзмунu caá 6ü%p uнmыxoб оз чaшмu мон.

Дар идомаи хамон матлаби кдблй Acиpй низ хамин андешаро дигарбора талкин намуда, таькид медорад, ки дида аз кдхру Faзaб аз дасти чашми ту гарми итоб аст, мишл он ки дар чаман шабнам ба гули изтироб аз дасти чашми ман бадал гардидааст: fíuáa чун цо^у гозоб гapмu umoб оз rnrnuu ту, Дap чомон maбнaм-гулoбu uзmupoб, оз чaшмu мон.

Aммо мушохида ва мукожаи байти мактаьи хар ду Faзaл фаркиятхоеро миëни онхо мукаррар мешзад, ки хам аз назари шхторй ва хам мухтавой ба чашм меpacaнд. Шамот^ин Шохин хамоно дар идомаи матлаби далии cyхaни хеш аз кайфияти туфони Нух, ки киноя аз оби чашм аст ва дар мжраи аввали Acиpй аз он cyхaн рафтааст, изхори назар мекунад, ки поcyхи онро чашми ман медихад мегуяд:

rap коее пу^pcaà ж мон кaйфuягu myфoнu Ну%, Meàu^aà, Шo^uн, гузopu дт ^oso6 оз чaшмu мон.

Aммо Acиpй acоcaн диду назари ичтимоии хешро бо шиква аз дасти шайху шоб дар мактаьи Faзaл тaфcиp мекунад. Вале хамоно дар чавхари он cyхaни Acиpй низ мавзуи ишку мухаббат кдрор дорад, ки хатто дарду доFи шайху шобро хам тава^^'и чорй шудани он аз чашми шоир тоза мегардонад:

Аз нuгoxu у, Äcupu, дap maмoшoгoyu шовц, Torn гapдaд дapду дoгu maйxу шйб, оз чaшмu мон!

Тахлили киСши хар ду Faзaл мукаррар менамояд, ки дар вучуди онхо дидгоххои мушобех ба хамдигар зиСд чой доранд. Дар навбати аввал мдвзуи ягонаи ишк, шеваи нигориши борвар аз ужурхои caбки хиндй, ycyra cохтмони калимоту таркибхо онхоро ба хамдигар каробат бахшидааст Дар канори ин, дидгоххои муштараки cyхaнвapони ахди мазкур дар ^ëra ду Faзaли ин cyхaнвapон мyчaccaм мегардад, ки ин амр бори дигар аз тамиргузории Шохин ба шоирони xaмacapи хеш низ пaëм мерашнад.

Ба таври умум, мукожаи поэтикии ин Faзaлxои Шохин ва Acиpй далолат бар он дорад, ки вучуди чapaëнxои муштараки шеърй ба шеъри cyхaнвapони ин ахд та^ир гузоштааст, ки дар натича пайвандхои хунариву мавзуй миëни cyхaнвapон ба вучуд омaдaacт. Бар acоcи пайвандхои мазкур хатто омилхое арзи хастй нaмyдaacг, ки бархе аз cyхaнвapони ин давра бар acоcи пайравй ва истикбол аз шеъри шоирони хамзамони хеш аз caбки кудамо пайравй намудаанд, ки намунаи барчастаи он муко^ди ин ду Faзaл мебошад.

АДАБИЁТ

1. Afcñ, С. Намунаи адабисти точик/ С. Afcn -Mоcквa, 1926. - 448c .

2. Aфcaxзод A., Сулаймонова Л. Гулшани ддаб. [Намунахои назми точик афхои XVIII ва ибтидои acpи XX]/ A.

Aфcaxзод, Л. Сулаймонова, Ч. Додалишоев, A. Девонакулов, A. Myxaммaдй. Душанбе: Ирфон, 1980.-460 c.

3. Mиpов, Т., Каримов M. Хpеcтомaтияи aдaбиëIи точик/ Т. Mиpов, M. Каримов. Душанбе: №ориф, 1985. -С. 315;

332.

4. Мусулмонкулов, Р. Назарияи адабиёт. Мукаддимаи адабиётшиноси/ Р. Мусулмонкулов.-Душанбе: Маориф, 1987. 320 с.- 1 к.

5. Насриддин, А. Тазкираи шуарои Хучанд/ А. Насриддин. -Хучанд: Ношир, 2015.- С.361-370.

6. Нурзод, Н. Парниёнии сабзи андеша/ Н. Нурзод-Хучанд: Меьроч, 2014.- 308 с.

7. Нурзод, Н. Султони авранги сухан./ Н. Нурзод. - Хучанд: Ношир, 2015.- 296 с.

8. Хучаев, Ч,. Тошхуча Асирй. Мунтахаби ашьор./ Ч,. Хучаев.- Сталинобод, 1960.

9. Хучаев, Ч. Асирй ва эчодиёти у./ Ч. Хучаев.-Хучанд: Нури маьрифат, 2005.

10. Ходизода, Р. Адабиёти точик. [аср^ои XVI-XIX ва ибтидои асри XX]/ Р. Ходизода, У. Каримов, С. Саьдиев.-Душанбе: Маориф, 1988.

АНАЛИЗ И ПОЭТИЧЕСКОЕ СРАВНЕНИЕ ГАЗЕЛЕЙ ШАХИНА И АСИРИ

Данная статья посвящена глубокому изучению творческой взаимно связанности произведений известных поэтов XIX века Шамсиддина Шахина Бухорои и Тошходжа Асири Худжанди. Автор в процессе изучения творчества поэта, указывая на схожесть производенний, определил, что Тошходжа Асири брал вдохновения с газелей Шахина.

Многие поэты XIX века вдохновлялись газелями Шахина и считали его своим наставником. Автор статьи вышеуказанные наблюдения показал на примере поэта Тошходжа Асири.

Ключавые слова: Шахин, газель, любовь и влюблённость, индийский стиль, Тошходжа Асири, персидско-таджикская литература, мой взгляд, подражание.

ANALYSIS AND POETIC COMPARISON OF THE GAZELLES OF SHAHIN AND ASIRI

This article is devoted to a deep study of the creative interconnectedness of the works of famous poets of the XIX century Shamsiddin Shahin Bukhoroi and Toshhodzha Asiri Khujandi. The author in the process of studying the poet's work, pointing to the similarity of production, determined that Toshhodzha Asiri took inspiration from the Shahin gazelles.

Many poets of the 19th century were inspired by Shahin's gazelles and considered him their mentor. The author of the article showed the above observations on the example of the poet Toshhodzha Asiri.

Key words: Shahin, gazelle, love and love, Indian style, Toshhodzha Asiri, Persian-Tajik literature, my opinion, imitation.

Сведения об авторе:

Хамидова Шамсия Мирзорустамовна, докторант (PhD) -третего курса, кафедры классический литературы Худжандского государственного университета имени академика Б.Гафурова (Республика Таджикистан, г. Худжанд).

About the author:

Khamidova Shamsia Mirzorustamovna, third-year doctoral candidate [PhD], Department of Classical Literature, Khujand State University named after Academician B. Gafurov (Republic of Tajikistan, Khujand).

БАРРАСИИ БАРХЕ АЗ ХУСУСИЁТИ АШЪОРИ САПЕДИ ГУЛНОЗ

Ризобоева Н. М.

Донишгоуи давлатии Хуцанд ба номи академик Б.Гафуров

Шеъри сапед ё ба истилохи дигар мудерн дар адабиёти муосири точик асосан шуруъ аз поёни асри бистум ва ибтидои карни бистуякум нуфуз касб намуд. Адабиётшиноси номвари точик Носирчон Салимй рочеъ ба заминахои вуруди ин навъи шеър ба адабиёти точик навиштааст, ки «харчанд ба мафохими шеъри нав ва тачрибахои нахустини он шоирони даврони аввали адабиёти имрузи мо, чун Айниву Лохутй, Пайрав Сулаймонй, Х,абиб Юсуфй дар партави ашъори инкилбоии шуарои рус ошной пайдо намуда, дар ин чода кадамхое гузоштаанд, вале чавхари андешаи касрати таъсири шеъри муосири Эрон ба шеъри нави точикй пеш аз хама интишори пурвусъати намунахои шеъри чадиди Эрон дар Точикистон, тайи солхои охир аст, ки дар ин рахгузор вокеан таъсири ашъори шуарое чун Фуруги Фаррухзод, Нодири Нодирпур, Сухроби Сипехрй, Ахмади Шомлу, Махдии Ахавони Солис ва дигаронро метаовн ёдовар шуд.» [6, 4]. Албатта дар ин маврид манзур аз шеъри нав хамон тархи маъруф ба нимой, ки онро арузи озод хам меноманд, ки он дорои вазн хам мебошад ва хамзамон хамин шеъри сапед ё мудерн баробар дар назар дошта мешавад. Х,арчанд гунахои

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.