Научная статья на тему 'АМСОЛУ ҲИКАМ ДАР ЗАБОНИ ОМИЁНА'

АМСОЛУ ҲИКАМ ДАР ЗАБОНИ ОМИЁНА Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
53
5
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
продукт устного народного творчества / социальное устройство / паремиология / фольклор / этнической (происхождение) / жанр / product of oral folk art / social structure / paremiology / folklore / ethnic hadith (origin) / genre

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Иғболов О.Ш.

Общеизвестный факт, что общеразговорная речь сильно отличается от своей литературной формы. Хотя пословицы и поговорки являются продуктом устного народного творчества, тем не менее, их грамматическая структура отлично от общепринятых разговорных форм. В художественной литературе можно найти множество рассказов, основную сюжетную линию которых составляют пословицы и поговорки. Изначально это была просто художественная речь, которая с течением времени трансформировалась в свои современные формы. Пословицы и поговорки, отражая различные типы взаимоотношений между людьми, их мысли и мнения, в лаконично-выверенной форме рассказывают о наиболее значимых социально-бытовых событиях в жизни общества. Общеизвестно, что главным источником появления и последующего развития этого жанра народного творчества, будь то в таджико-персидской либо в западноевропейской среде, является сам народ, его бесконечно долгий опыт бытия, который способствовал появлению и развитию различных проявлений паремии в людской среде. Таким образом, можно констатировать, что народные пословицы и поговорки являются одним из самых древних проявлений образного устного народного творчества, которое наряду с другими народными жанрами демонстрирует аудитории атрибуты бытия, ментальность, стремление и социальное устройство этого народа. Темы, образы и формы таджикских пословиц и поговорок, имея тесную связь с историей нашего народа, отражают его социальное состояние, рассказывают нам о правде жизни. Из этого можно сделать предположение, что возможно все устные жанры народного творчества формировались в одно время. Пословицы и поговорки разных народов с этнической (происхождение), географической, исторической и языковой точек зрения тождественны друг другу.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

CONDITIONS AND WISDOM IN THE LANGUAGE OF OMIN

It is a well-known fact that general colloquial speech is very different from its literary form. Although proverbs and sayings are the product of oral folk art, nevertheless, their grammatical structure is different from the generally accepted colloquial forms. In fiction, you can find many stories, the main storyline of which is made up of proverbs and sayings. Initially, it was just artistic speech, which over time has transformed into its modern forms. Proverbs and sayings, reflecting various types of relationships between people, their thoughts and opinions, in a concisely verified form tell about the most significant social events in the life of society. It is well known that the main source of the emergence and subsequent development of this genre of folk art, whether in the Tajik-Persian or in the Western European environment, is the people themselves, their infinitely long experience of being, which contributed to the emergence and development of various manifestations of paremia in the human environment. Thus, it can be stated that folk proverbs and sayings are one of the most ancient manifestations of figurative oral folk art, which, along with other folk genres, demonstrates to the audience the attributes of being, mentality, aspiration and social structure of this people. The themes, images and forms of Tajik proverbs and sayings, having a close connection with the history of our people, reflect its social state, tell us about the truth of life. From this, it can be assumed that perhaps all oral genres of folk art were formed at the same time. Proverbs and sayings of different peoples from ethnic (origin), geographical, historical and linguistic points of view are identical to each other.

Текст научной работы на тему «АМСОЛУ ҲИКАМ ДАР ЗАБОНИ ОМИЁНА»

ОТРИЦАНИЕ КАТЕГОРИИ ВЫРАЖЕНИЙ В МЕСТОИМЕНИЯХ В ТАДЖИКСКОМ И АНГЛИЙСКОМ ЯЗЫ1КА

В статье приводится информация о структурных и семантических особенностях отрицательных местоимений таджикского языка и их выражении в английском языке, а также обсуждается категория отрицания, которая выражается через отрицательные местоимения в языке.

Автор опирается на исследования, проведенные отечественными и зарубежными учеными, такими как: В. Виноградовым, Н.Н. Болдыревым; учёными-знатоками иранистами: Л.С. Пейсиковым, Т. А. Чавчавадзе, В. С. Расторгуевой и профессором М.Косимовой, Н. Додихудо, Л.С. Саймуддиновым, Бахануров, В. Д. Аракиным, В.Н. Бондаренко, Р. Мурфи. Автор научной теории мировой лингвистики о структуре и значении отрицательных местоимений и положении их использования в выражении категории отрицания, на конкретных примерах доказал роль отрицательных заменителей таджикского и английского языков в выражении отрицания.

В статье уделяется особое внимание научной классификации таджикских и английских заменителей, на примерах разъясняются их смысловые и структурные особенности. По мнению автора, категория отрицания занимает особое место в человеческих отношениях, и никакие человеческие отношения не могут существовать без этой категории. Эта категория изучается в философских, логических и других науках, но лучше всего и точнее всего выражается через язык.

В конце автор резюмирует свои мысли и считает важным изучение категории отрицания в науке таджикского языкознания.

Ключевые слова: категория, отрицание, местоимения, мнение, языкознание, наука, философия, никто, ничто, ничто, таджикский язык, английский язык, общение.

NEGATION OF THE CATEGORY OF EXPRESSIONS IN PRONOUNS IN TAJIK AND ENGLISH LANGUAGES.

The article provides information on the structural and semantic features of negative pronouns in the Tajik language and their expression in English, and also discusses the category of negation, which is expressed through negative pronouns in the language.

The author relies on research carried out by domestic and foreign scientists, such as: V. Vinogradov, N.N. Boldyrev; Iranian scholars: L.S. Peisikov, T.A. Chavchavadze, V.S. Rastorgueva and Professor M.Kosimova, N. Dodikhudo, L.S. Saimuddinov, Bakhanurov, V.D. Arakin, V.N. Bondarenko, R. Murphy. The author of the scientific theory of world linguistics about the structure and meaning of negative pronouns and the position of their use in expressing the category of negation, using specific examples, proved the role of negative substitutes for the Tajik and English languages in the expression of negation....

The article pays special attention to the scientific classification of Tajik and English substitutes, using examples to explain their semantic and structural features. According to the author, the category of denial occupies a special place in human relations, and no human relationship can exist without this category. This category is studied in philosophical, logical and other sciences, but it is best and most accurately expressed through language.

In the end, the author summarizes his thoughts and considers it important to study the category of negation in the science of Tajik linguistics.

Key words: category, negation, pronouns, opinion, linguistics, science, philosophy, nobody, nothing, nothing, Tajik language, English, communication.

Сведения об автора:

Кадирова Г.Ш.- ассистент общеуниверситетской кафедры английского языка. Телефон для связи: 93-198-52-90

About the author:

Kadyrova G.Sh -Assistant of the Department of English at the TNU. Tel: 93-198-52-90 АМСОЛУ ХДКАМ ДАР ЗАБОНИ ОМИЁНА

Игболов О.Ш.

Донишгощ миллии Тоцикистон

Амсолу х,икам яке аз жанр^ои эчодиёги бадеии халк буда, чи дар забони гуфгугуй ва чи дар адабиёти хатгй (кигобй) васеъ исгифода мешаванд. Зарбулмасалу макол^о чанба^ои гуногуни муносибат^ои байни одамонро инъикос намуда, максаду мароми халкро оид ба х,аводиси гуногуни ичтимоию маънавй, фалсафй ва табий дар шакли рехтаю суфга ифода менамоянд.

Паремиология аз калимаи юнонии qадим гирифта шуда, paroimia-масал, магал ва fogos-калима, таълим, омузиш мебошад. Он як qисмати забоншинос, буда, омузиш ва таснифaги паремиящ яъне зарбулмасалу маколщ ибора^ои масал,, идиомащ шиору афоризмхд ки аз тачрибаи зиндагии гурух,е,

qaвмe, xanqepo дар бар мeгиpaиц. Пapeмияхo - вoxицx,oи waxcyc ва адама'щэи зaбoн„ инчунин чузъи зapypии м^эширати oдaмoн мeбoшaиц.

Пapeмиoлoги pyc Г.Л. П^мятов зикр мeкyиaц, ки «Зарбулмаоалу Nia^o^o хoдиеaи хам зaбoн, хам мантику фaлcaфa ва хам фoлклopy aцaбиëг аст» [Тилaвoв, 1983, 5].

Образи (тимами) зарбулмаеалу мaкoлхoи xan^ точик 6o тaъpиxи мардум зич aлoкaмaиц буда хакщати ^aëipo ба таври ха[Щй нишoн мeдихaиц. Мундаричаи бaцeии зарбулмаеалу мaщпхopo кио; ва тaзoдхo ба мoнaици нeкy бад, манфию мyебaт, бoю кaмбизoaт, дустию душманй, дoнoию ча^лат, мардию шмардй, aцoлaтy paзoлaт ва aмеoли ин^» гашкил мeдихaиц.

Зapбyлмaеaлy мaкoлхo жанри [адим, буда, ба тaъpиx, инкишсфи зaбoн aлoqaмaицaиц. Мавзуъ ва мазмуни зapбyлмacaл ва мак}^ гyиoгyи буда, тaмoми чaнбaхopo фapo мeгиpaиц.

Дар зарбулмаоалу Nia^o^o кaлицвoжa^oe, ки ба ^кишни хaмoн марзу бум, яъш peaлияхoи хaмoн pycro, махал, шхия ва шахр маъмул мeбoшaиц, мавриди кopбypд qapop мeгиpaиц.

Дар фoлклopи точик acap^oe хaстaиц, ки ба гурухи жaиpхoи xypд дoxил мeшaвaнд: зapбyлмacaлy мaкoлхo, чистoн, pyбo„ латифа ва хитая. Жaиpхoи xypд ба ду навъ чyдo мeшaвaиц: манзум ва мансур.

МАНЗУМ а 1 . кит. ба назму гартиб дapoвapдa. 2. ба ришта кашидашуда. 3. мац. ба риштаи назм кашидашуда; cyxaни мавзун, шeъp; мукрб. мaнcyp: acapхoи манзум, дocтони манзум [Фарханги тaфcиpии зaбoни точик,. Ж. 1. 2008, 754]

Хари Ига агар ба Макка равад,

Чун биëяц, хануз xap бoшaц.

(Саъд,) [И~бoлoв, 15, 2008]

Ба рангами caxг, машав нoyмeд,

Ки «абри шях бopaц oби

(Низoм,) [И~бoлoв, 16, 2008]

МАНСУР а. 1 j^üo . кит. ба ришта кашиданашуда (оид ба дурру гавхар); пapoкaицa, пapeшoн. 2. ба наор навишташуда, ~айриманзум: дocтони мaнcyp, «Шoхиoмa»-и мaнcyp [Фарханги тaфcиpии зaбoни точик,. Ж. 1. 2008, 756].

• Gone, ки накует, аз ба^раш пaйцoст (хувайдост). [И~бoлoв, 17, 2GG8]

• Гушлаи на~з ду oчapo мeмaкaц. [И~бoлoв, 30, 2008]

ХycycияIхoи acoеии фapqкyиaицaи жанрхри кaлoн (дocтон, афгана cypyдхoи таъри^, эпте ва ~айра) аз жанрхри xypд ин хачм, шакли тодд^ гаркиб ва еaиъaти oихo мeбoшaц.

Тадкики вoхицхoи зaбoнй дар acoM ин ë oн лахчаи точикй бapoи бappacии биеëp мacъaлaхoи бaхаIaлaби зaбoншинoеии точик замина фapoхaм мeopaиц. Кимати лeкcикии лaхчaхoи точикй хaмoнo ниез ба oмyзиш дopaиц. Дар гyишхoи чанубй ва чанубу шаркии зaбoни точикй аталати зaбoн бeшIap махфуз мoндaacт, ки ин нyктapo мaвoди машуби ин лaхчaхo бoзгyй мeнaмoяц [Qypбoнoв, 8, 2010].

Дар ин мащла кушидем, ки oиц ба бaъзe зapбyлмacaлy мaкoлхoи шифoхиe, ки дар aцaбиëги xaira вoнaмexypaиц ва дар манотики гyиoгyии чyмхypиaмoн иетифoдa мeшaвaиц, маълумот дихeм.

Хар як xanH; crn^® зaбoн ва маданияти xokm миллии xyд мeбoшaц, ки oн аз дигар миллату xaлкиятхoи дигар фарк мeкyиaиц. Мачмуи арБиш^и мoддй ва маънавй рухну aеoеи фаханг, зaбoн ва маданияти хар як xaлк; мeбoшaц.

Маълум аст, ки мавзуи зapбyлмaеaлy мaкoлхo фappox буда, тaмoми кишри чoмeapo дар бар мeгиpaнд. Аз зaбoни мардум бдоер зapбyлмacaл ва мaкoлхoepo мeшyиaвeм, ки дар зaбoни адабй (xaira) вoнaмexypaнд. Оихo 6o лахни шeвoи мардумй, ки xocеи манотики гyиoгyии мaмлaкaтaмoн мeбoшaиц, дар мaвзyъхoи гyиoгyи гуфта мeшaвaиц. Maеaлaн, эхтиpoми вoлицaйи яте аз мyкaдцacтapин xиcлaти инеoн ва фарзанди еoлeх мeбoшaц, ки ба хангами пирй дастгири oихo бoшaц, то ки дyoи нeки oнхopo гирад. Зapбyлмacaли «Ага(р) волидайн хуг бошан, бояд хугбонй кад» (Агар волидайн хук бошанд, бояд хуКбонй кард) ба мaънoи мaчoзй oмaцaacт ва хар яки мo бoяд дарк кушм, ки ба хангами пирй падару мoдap бeмop ва миопи кудак еoдaю якрав, зудранч ва дар хар як raop мyдoxилaвy эътиpoз мeкyиaиц ва мo нaбoяц аз oихo paнчeм ва хар [адар лoзим бOшaц, кушиш намтем, ки то лахзаи ox^ дар кaнopи oихo биш^м, то аз амали еoлeхи мo миш^р бoшaицy дyoи нeкй oихopo ба даст oвapдa бoшeм. Инчунин хаджи пайгамбар Мухаммад (c.a.) аст, ки ба aмaкпиеap ва дoмoдaш Алй ибни Абитолиб мeгyяц: «Ё Алй, pизoи Хyдo дар pизoи Moдap ва Падар аст ва xaшми Хyдoи тaoлo дар xaшми эшoн (oихo) аст. Нayзaнбиллoхи мин аз зoликa». [«Meъëp-aл-axлoк», 1991, 21]

Зapбyлмacaли «Да чъла ага оw дидй, бахора да xоw дидй» (Дар чилла агар об дидй, бахора дар хоб дидй) ба мавзуи xoчaгии кишюк, яънe дeхкoнoиy бapзгapoн ва бo~дopoиpo дар бар мeгиpaц ва маънии oиpo кaеoнe бeштap дарк мeкyиaиц, ки ба замину бo~дopию xoчaгицop, capy кop дopaнд. Льте мaънoи зapбyлмacaл дар ин аст, ки чун дар чиллаи зимистoн ба чoйи барф, ки oнpo «курпаи замина» мeнoмaиц, бopoнгapй зиед шавад, бaхop дep ва бapoи киштyкop нoмyеoиц oмaцa, ба xoчaгии кишюк зарари зиед вopид мeкyиaц.

Зapбyлмaеaлy мaкoлхo xycycияIхoи мaxcycи миллй дopaиц: гарзи зиндагй ва гаърики инкишoфи тaмaдцyии xaлкaмoиpo ба таври барчаста дар xyд ииъикoе мeкyиaиц. Бo лахни шeвoи зaбoни точикй еaцo

дoдaни зapбyлмacaли «^c^^ нow дopaвъ, xap кop tow» (Оcиёб нов дopaду, xap кop гоб) xycycиягxoи дap бoлo зикpшyдapo бoзтoб мeкyнaд. Ин 4o кaлимaи «row» мaънoи чуйи cyнъии аз чу6 coxтaшyдae мeбoшaд, ки o6po бa пoëн вopиди пappaxoи ocиëб ^да oHpo бa xapaкaт мeдapopaд Ba кaлимaи «тоб» (лахчавиаш row) бoшaд, бa мaънoи po^, тapз Ba ycyлpo ифoдa мeкyнaд, яънe мaънoи ^ap як rap бa xyд cиppи мyaйянe дopaдy нa хама oHpo мeдoнaндy аз ичpoи oн мeбapoянд, чунки 6œ дap зaбoни мapдyмй хамгунаи oн «Кopи нок^гдл шохъ дъм дopa» (Кopи нoкapдa шоху дум дopaд) мавчуд acг.

Бaъзeи зapбyлмacaлy мaкoлxoи зикpшyдa мyoдили xyдpo дap aдaбиëги xaira дopaнд, ки фapкияг дap кaлидвoжax,oи дoxили ob^o мeбoшaд, яънe кaлимax,oe, ки дap ифoдaи мaънoи зapбyлмacaлy мaкoлxo нaqши acoc, мeбoзaнд, aммo миqдopи ин кaлидвoжaxo дap зapбyлмacaлy мaкoлxo зиед HecraBA. Ohx,o вoбacгa ба coxт Ba pyшди чoмeъa тaFЙиp мeëбaнд Ba бaъзeи ohx,o аз байн paфгa чoйи ornopo зapбyлмacaлy мaкoлx,oи нав ишгол мeкyнaнд. Зapбyлмacaли «ea^o муяш дapoзу лк^ллш кугох», «Бaчaи 6^ëp -балои чон» ва F^pa ба дaвpaи фссдалй, яънe пeшaзинкилoбй мувйфикаг мск^ян^ ки xoлo аз бЯйн paфтaaнд.

Зapбyлмacaли «Хъдо хуги хоил бошивъ хуpди хоил не» (Худо хуки хота бошию хущи хоил не)-po

aкcap вакг чaвoпиcapoн ва дyxтapoн, ки дap oилa аз хама xypдaнд, дap мaвpидe иcгифoдa мeкyнaнд, ки ба души ohx,o кop ë мacъaлaepo вoгyзop шуда ва аз oh нopoзй бoшaнд, ифoдa мeкyнaд.

,3ap aкcapи зapбyлмacaлy мaqoлxo тaмcил, яънe xaйвoн<oг дap oбpaзи oдaм аз зaмoнxoи пeш инчoниб ба тaвpи ва^ь иcгифoдa мeшyдaнд. Aмcoли «Шь,тъp Hani^a нaмебинaвъ caivrôaKa гаъмишзд» (Шугуp кaчиaшpo нaмебинaду caнгпушr naxivn^po) гapчaндe дap зaбoни aвoм вучуд дoштa бoшaд, aммo иcгифoдaи oh дap байни мaйpдyм ба мyшoxидa нaмepacaд, ва oh ба ^ухи зapбyлмacaл ва Niaqo.n^M apxaиcгй ë фapoмyшшyдa мадауб аог. Зapбyлмacaли дap мaвpидe иcгифoдa мeшaвaд, ки шaxc камбудиву Hopacom xyдpo намсбинаду дoимo аз пайи камбудии диг-apoH аог ва мyoдили oh зapбyлмacaли «^roop бa пoчaкaндa мехaидa» ë «Бъз бa ^cnana мехaидa» мeбoшaнд.

Зapбyлмacaлxo хам маъши мачс>зй ва хам Faйpимaчoзй дoштa, 6o иcтифoдaи нoми xaйвoнaг бeштap вoмexypaнд, ки oHpo дap адабиет тaмcил (oбpaз) мeнoмaнд ва xaйвoнaг дap oбpaзи oдaм (шaxc) oвapдa шуда, cимo ва xиcлaти шаге дap ohxo тacвиp мeëбaд. Мacaлaн «Шь,тъpa гуфгaн raraa кън, пoлезa вaйpoн Raaaü» (Шугуpa гуфгaид Faмзa кун, пoлезpo вaйpoн кapдaacг) дap xoлaтe гуфта мeшaвaд, ки ^pepo ба кате вoгyзop мскунянду y аз ухдааш нaбapoмaдa, oHpo xapoмy xapaч ичpo кapдa ë ac6o6y aнчoми кopиpo шикаега кopнoшoям мскуняд. Сoлxoи oxиp ин зapбyлмacaл тафибан ба гушаи фapoмyшй paфтaacт.

Сoдaбaëнй ycлyби xacи зaбoни зapбyлмacaлy мaкoлxopo мe6oшaд: «Aкcapи ибopaxoи pexna, бoвapиxopo мapдyм шoxкopoнa ба pишгaи назм дapoвapдaaнд» [Aбдyллoзoдa, 1988, 102]. Якс аз oмилxoи caдaю кутоху ва чoззoб баpoмадани зaбoни зapбyлмacaлy мaкoлxo аз oh ибopaт аст, ки aкcapи ин жaнppo кaлимaxoи кутохи peшaгии acлaн тaчикй ташкил мсдихянд. MacanaH,

Он чй ки дap доми гуег,

Уболи у дap чони гуег

(Hap чи ки дap дoми тъай, Убoли y дap чoни тьaй).

Кaлидвoжaи <<дом» ба мaънoи xoHa, манзил ва xoчaгиpo дoшгa, калимаи «убо а ¿\>^1гуфтугуй [аслаш вaбoл] 1. гудах: caвoбу убол. 2. бeчopa xopy зopгaшгa: уболи касе ё чизе гиpифгaн гиpифтapи ryHoxy aso6 шудан (дар натщаи рафтори бади худ нисбат ба касе ё чизе) ^apxaHrn гафнии зaбoни точик,. Ж. 2. 2OO8, 363]. Яънс мapд, на тaнxo ниабат ба xoнaвoдaи xyд мexpyбoнy нск6ин бoшaд, балки ба хамгая ва мapдyмoни диrap нoвoбacтa аз миллат ва дину мaзxaбaшoн, инчунин ниc6aги xaйвoнaгy пapaндaгoни дap xoчaгиaш буда амали coлexoнa дoшгa бoшaд, oнxopo низ xy6 ниroxyбин нaмoяд.

Бяъзс зapбyлмacaлy мaкoлxopo вoбacгa ба мавзуъ ва диrap шудани cox™ чамъият мeгaвoнeм дap xap як дaвpa ва xoлaт иcтифoдa бapeм. Зapбyлмacaли «Пoдoмaнo дoмaн шъдaнъ, дoмaнo пoдoмaн» (Пoдoмaнxo дoмaн шудaид, дoмaнxo пoдoмaн) xaнraмe иcтифoдa мeшaвaд, ки кате ба яган кop ë мaнcaбe лoик Hecx ва ба oh пeшбapй мeшaвaд, ë oдaми мaFpyp, якpaв ва камк^а^ Meгaвoнeм мyoдили oh зapбyлмacaли хамгунаи oh «Дънёи дънг-дънгъ, зогои нулчънг» ба чoйи oh иcтифoдa бapeм (X,ечбудaгoн - xap «ac шудaид).

Кaлoми мapдyмй xyд мoлoмoли yнcypxoи зaбoнии зинда acт. Ибopaxoи pexтa, зapбyлмacaлy мaкoлxo чун yнcypxoи нутки шифoxй дap зaбOни pyзмappaи мapдyмй ба тaвpи rycтypдa кopбacт мeшaвaнд. Уcтсд С. Aйнй мсгуяд: «3a6o™ aвoми точик зaбoнecт, ки вaйpo oммaи точик мeфaxмaд, дap чумлабандй, дap тaшбexxo, иcтиopaxo ва кинoяxo дap зapбyлмacaлy мaкoлxo ва диrap бoбaтxo xycycияг ва py^ зaбoни точик, pиoя кapдa шуда бoшaд. Ллбатта, тaшбexxo, иcтиopaxo ва кинoяxo дap зapбyлмacaлy Nia^^o, ки дap байни мapдyми точик raop фapмyдa мeшaвaнд, ryHoryH аст, яънс orno дap xap чoй ва махал диrapaнд. Ба вocигaи чамъ ва нaшp кapдaни aдaбиëги xaлк oh чизxoepo, ки xycycияги миллй дopaнд, oммaвй кapдaн дapкop аст» [Aйнй. Кyллиëт, Чилди Ш. 361-365].

Зapбyлмacaли «Почо %ap дopa, хapи у mraR-ap дopa» дap xoлaтe кopбypд мeшaвaд, ки cyпopишepo ба кате мсд^ян^ aммo y ин мacъyлиягpo ба каш диrap вoryзop мeкyнaд ë шaxcи диrap аз дами шaxcи мacъyл фapмoнpaвoй мскуняд.

• Аввал хъдма чо кънм, бад чи коро кънъм - дар мавриде ниебaти ша^, ки фиpeбгap, калюб, дузд, дуругту, мyиoкишaaндoз аст, гуфга мeшaвaц. Агар чунин шaxcoн ба xoнae, мyacеиеae, чaмoaтe вopид шаванд, баъди чaицe aмaлхoи шток, дуруяг, ва фигиaaнгeзии xyдpo oшкop мeкyиaц. Maеaлaн, дар якe аз Xикoяхoи «Maенaвии маънавй»-и Мандато Халту^ини Румй «Дoнистaни oн пoдшoхи чухуд, ки нacpoниëиpo мeкyшт аз бахри гаагауб» [Maенaвии маънавй], С. 24) ë «Пoдшoхи яхуд, ва мaceхиëни бeгyиoх» [Hикoяхo ва хицoятхo аз «Macнaвии маънавй», 2011, С. 24-26] ин гуна amxoc, яънe вазири пoдшoхи яхуд, ки гушу бинии xyдpo бурида, дар чaмoaи матехдан чo гирифта ва ба мaqеaци нoпoки xyд paеиц. Дар байни [авми мaеeхиëн низoвy чyдo, aндoxт, ки caбaби нOбyдии биcëpe гардид, яънe зapбyлмacaли «Тафрща aндoзy хукумат кут-po xyб истифoдa кард.

• На хурдавъ на бурда, бъгират дарди гурда - аз чумлаи чунин зapбyлмaеaлхoe мeбoшaц, ки дар мавридащ гyиoгyии зиндагй истифoдa мeшaвaц, яънe шага ягoн кop, амал ë гyиoхи бaцe накарда лeкин ба oн муттахам карда мeшaвaц.

• Ту бгуву ма 6гу, холаи бехудаг^ - кop, гап ë мaеъaлaepo, ки нoчиз аст, бeхyдa кaшoл дoдaн, ки oкибaтaш xyб нeст, яънe ба чaнчoлy xapxaшa ва чyдoивy зиддият бурда м^а^ная

• Чун биёяд бар еарат, он гах барояд хар-харат - биеëp кopхo, вoкeъaхo ва мушкилихте дар зиндаг, хаст, ки бaъзe oдaмoн аз руйи тофахмй, ë чaвoнoн аз руйи бетачрибагии рузгар oиц ба мacaлaхoи зикршуда aицeшa накарда, гап мeзaнaиц ва пиpoни pyзгoдицa, ки пасту баландии зиицaгиpo дицaaид, ^cfera oихo бaëн мукунанд.

• Нули ману дули ман, шъкамби чапали ман - дар rncfera шaxcи xyдбинy xyдпapaст (эгoист), хapиc, xaеиc, ки манфиати xyдpo ниебaт ба дигapoн (чoмeъa, oилa) пeш мeгyзopaц, гуфга мeшaвaц.

• Ба хама бозивъ ба шохи говам боз, (Ба хама бозию ба шохи гов хам боз,) - яънe, хамгунаи oн «Даст нapaеoн ба apбoб, apбoб занад ба хар 6o6» ë «Hap кй 6o Алй ва oли Алй дарафтод, барафтод» (Фoзилoв, ) «Агар зурат ба camn бузург нapaеиц, дaстбycaш кун».

• Не кори хонавъ, нe шиновар, /На кори хонаю, на шиноварй - дар мавриде гуфга мeшaвaц, ки rnaxc вакги xyдpo бeхyдa мeгyзapoнaц, яънe кopи мaнфиaтиoкepo w^po нaмeкyиaц.

• Пeшинa ба баъдинара пулай (xypокaй, пандай). - яъш шaxc дар зиндаг, аз рафтору киpдop, бapopy нoбapop, ва мyвaффaqиятхoи дигapoн бoяц xyлoеa бapoвapдa poхи мyебaти кoppo иитиxoб кунад.

• Битера ба caфeдоpe кордор нecгaй - ииебaти amxocoнe гуфга мeшaвaц, ки oихo ниебaти тaмoми чaнбaхoи зиндагй бстараф буда, бapoи orno фapqe надара^ ки дар чамъият ч, хoдиеaхo pyx мeдихaц.

• Ай py рад, ай по тела (иемоилдaвон кардан) - хaтyлкopй кардан, яънe кope, мacъaлae, мoлe ë чизepo хapoмy харач аз гардан еoqит кардан, ба чашми дигapoн xoк пoшицaн аст;

• Сагро руи хъдш невъ, руи еохибъш - Хотирбин, кардан, аз руи эхтиpoм ба кате дар и^и кope ба кaеи дигар кумак paеoницaн ва ~айра.

• Дълъм пъръ гурдаом холиян (Дилам пуру гурдахоям хол, хacгaнд) - mcfera кате гуфга мeшaвaц, ки аз бoвap, бapoмaцaaст ва ба y эътимoд кардан аз руи xиpaц нeст.

• Бъринче, ки оwa навардошт, ои'ш нарезен (Биринче, ки обро набардошт, обаш марезед) -дар oн хoлaтe ибрте карда мeшaвaц, ки шaxc панду нacихaт ва мaелихaти вoлицaйн ва xerny тaбoppo [абул нaцopaц.

• Дур бъковъ, наздик биёв (Об дар к^заву мо гирди чахон мегардем ë Оби дари хона лой (гилолуд) acг) - oид ба мacъaлa ë чизe, ки ^^яш oеoн аст, aммo мo аз caбaби тофахм, хaйpoиy capгapдoн мeгapдeм.

• Пул дори майдон бъро, пул надори каъдон дъро - хамгунаи oн:

Дастам нaмepacaц ба дoмoни opзy,

Зo~oн бикуранд мeвaи шoxи бaлaицpo.

• Кacи нагира панди падар, еaэои еаръш ай ъи батар (Каее, ки нагирад панди падар, еaэои еараш аз ин бадтар) - хар як вoлицaйн кушиш мeнaмoяиц, ки фapзaндoнaшoн дар зиндаг, xoнaиц ва дар ЧOмea мaвqeъи xyдpo ëбaнд. Агар фарзанд еoлeх ë coлeхa бoшaц, панди oихopo шиopи xyд мeкyиaц, ва дар зиндаг, poхи xyдpo дуруст иитиxoб карда, aзoб нaмeкaшaц.

• Илми банда, дънёра мебанда - Ба вoеитaи илм oдaмизoд пeши poхи дapëхopo мeбaндaц, кaйхoиpo фатх мeкyиaц, яънe ба илми лaцyнниe нacиби oн гардидааст, ба биеëp кopхo qoдиp аст.

• Чъзе ки дар вайрониё диден дар ободихо наген (Он ч, дар вайронахо дидед, дар ободихо наг^ед) - Дар мавриде, шaxc ба мaнзилe ë чoйe мeхмoн мeшaвaц ва хaнгoми xaйpyxyш aкеap ва[т еoхибxoнa ин cyxaнpo бaëн мeкyиaиц, яънe агар камбуд, ë нopacoиe аз мo cap зада бoшaц, xoхишмaицaм дар чoйи дигар нaгyeд ва мopo маъзур дopeд.

• То еaвзинapa qabp мекъна, ки зардина ай qaъpa мекафа (То caбзинapо (гандумгун) qaхp мекунад, ки зардина аз qaхp мекафад). - Дар илми paвoншинoе, oдaмoн аз руи xapaктepaшoн ба чop гурух чyдo мeшaвaиц ва пиpoни кopдицa аз руйи тaчpибaaшoн ин зapбyлмaеaлpo вoбaстa ба мавзуъ истифoдa мeбapaиц.

Xyroca аз гyфтaхoи бoлo чунин бapмeoяц, ки дар зapбyлмacaлy мaqoлхo а[идаи Hyqyp ва xиpaци мардум, мyиoеибaтхoи байнихамдигар,, ки peшaхoи oн аз гузашгаи дур caчaшмa мeгиpaц, бapъaлo

инъикос меёбад. Дар онхо мо метавонем маданият, анъана ва таърихи халсро худро бинем.

АДАБИЁТ

1. Абдуллозода Р. Зарбулмасал ва маколхо дар асархои С. Айнй. - Душанбе, Нашрдавгоч, 1958. - 102 с.

2. Асроров В. Зарбулмасал ва маколхои точикй. - Сталинобод, Нашрдавгочик, 1956. - 99 с.

3. Асроров В. Амонов Р. Эчодиёти даханакии халси точик. - Душанбе, Маориф, 1983. - 304 с.

4. Васиятномаи Мухаммад пайамбар (Меъёр-ал-ахлок). ш. Хучанд, 1991. - 55 с.

5. З. Замонов «Лексикаи лахчаи Даштичум». - Душанбе, 2009. - 165 с.

6. Олимшох Исболов. Зарбулмасал, маколхо ва афоризмхо (Муодили англис,, точик,, ва рус,). -Душанбе, Эр-граф, 2008. - 190 с.

7. Оурбонов С. Лахча-нумуи дигари забон аст. - Душанбе, 2010. -175 с.

8. Мавлоно Жалолуддин Мухаммади Балхй. Маснавии маънавй Бар асоси матни Р. Николсон ва мукобила бо нусхахои дигар. -

Техрон:Нашри замон, 2001. - 728 с.

9. С. Айнй. Куллиёт. /илди Ш. - Душанбе, Нашриёти давлатии Точикистон, 1964, - С. 361-365.

11.Тилавов Б. Зарбулмасалхои машхур. -Душанбе, Дониш, 1983. -187 с.

10. Фарханги тафсирии забони точик,. Жилди 1. - Душанбе, Пажухишгохи забон ва адабиёти Рудакй, 2008. - 950 с.

11. Фарханги тафсирии забони точик,. Жилди 2. - Душанбе, Пажухишгохи забон ва адабиёти Рудакй, 2008. - 945 с.

12. Никояхо ва хидоятхо аз «Маснавии маънавй». - Душанбе, Ирфон, 2011. -440 с.

13. Эчодиёти даханакии халси точик. -Душанбе, Маориф, 1983. - 304 с.

ПОСЛОВИЯ И МУДРОСТЬ НА ЯЗЫКЕ ОМИНА

Общеизвестный факт, что общеразговорная речь сильно отличается от своей литературной формы. Хотя пословицы и поговорки являются продуктом устного народного творчества, тем не менее, их грамматическая структура отлично от общепринятых разговорных форм.

В художественной литературе можно найти множество рассказов, основную сюжетную линию которых составляют пословицы и поговорки. Изначально это была просто художественная речь, которая с течением времени трансформировалась в свои современные формы. Пословицы и поговорки, отражая различные типы взаимоотношений между людьми, их мысли и мнения, в лаконично-выверенной форме рассказывают о наиболее значимых социально-бытовых событиях в жизни общества.

Общеизвестно, что главным источником появления и последующего развития этого жанра народного творчества, будь то в таджико-персидской либо в западноевропейской среде, является сам народ, его бесконечно долгий опыт бытия, который способствовал появлению и развитию различных проявлений паремии в людской среде. Таким образом, можно констатировать, что народные пословицы и поговорки являются одним из самых древних проявлений образного устного народного творчества, которое наряду с другими народными жанрами демонстрирует аудитории атрибуты бытия, ментальность, стремление и социальное устройство этого народа. Темы, образы и формы таджикских пословиц и поговорок, имея тесную связь с историей нашего народа, отражают его социальное состояние, рассказывают нам о правде жизни. Из этого можно сделать предположение, что возможно все устные жанры народного творчества формировались в одно время. Пословицы и поговорки разных народов с этнической (происхождение), географической, исторической и языковой точек зрения тождественны друг другу.

Ключевые слова: продукт устного народного творчества, социальное устройство, паремиология, фольклор, этнической (происхождение), жанр.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

CONDITIONS AND WISDOM IN THE LANGUAGE OF OMIN

It is a well-known fact that general colloquial speech is very different from its literary form. Although proverbs and sayings are the product of oral folk art, nevertheless, their grammatical structure is different from the generally accepted colloquial forms.

In fiction, you can find many stories, the main storyline of which is made up of proverbs and sayings. Initially, it was just artistic speech, which over time has transformed into its modern forms. Proverbs and sayings, reflecting various types of relationships between people, their thoughts and opinions, in a concisely verified form tell about the most significant social events in the life of society.

It is well known that the main source of the emergence and subsequent development of this genre of folk art, whether in the Tajik-Persian or in the Western European environment, is the people themselves, their infinitely long experience of being, which contributed to the emergence and development of various manifestations ofparemia in the human environment. Thus, it can be stated that folk proverbs and sayings are one of the most ancient manifestations of figurative oral folk art, which, along with other folk genres, demonstrates to the audience the

attributes of being, mentality, aspiration and social structure of this people. The themes, images and forms of Tajik proverbs and sayings, having a close connection with the history of our people, reflect its social state, tell us about the truth of life. From this, it can be assumed that perhaps all oral genres of folk art were formed at the same time. Proverbs and sayings of different peoplesfrom ethnic (origin), geographical, historical and linguistic points of view are identical to each other.

Key words: product of oral folk art, social structure, paremiology, folklore, ethnic hadith (origin), genre.

Сведения об авторе:

Игболов О.Ш. к.ф.н. дотсент общеуниверситетский кафедры английского языка, ТНУ. Тел.

985552776

About the author:

Igbolov O.Sh. c.phs. associate professor of all University's English Department, TNU. Tel. 985552776

КОРБУРДИ ЛАЩ^ОИ ДАШТ-СИЮМИ БОРБАД ДАР «ХАМСА»-И НИЗОМИИ

гаН^АВЙ ВА ТАШРЕ^И ОН^О

Бобоцонова Д.А

Донишгощ давлатии Хууанд ба номи акад. Б.Fафуров

Борбади Марвазй бузурггарин ва маъруфтарин хунёгар махсуб ёфта, дар таърихи мусикии Шарк ва форс-точик бо сй лахни хеш машхур асг. Х^ким Низомии Ганчавй дар манзумаи «Хусраву Ширин» дар боби «Базмороии Хусрав» аз забони Борбад ин сй лахнро ба зевари назм кашидаасг, ки мо дар як маколаамон дар атрофи хашг ганчи Хусрав ва хашг лахни Борбад сухан карда будем [3] ва ин чо бисгу ду лахни дигарро тахлилу шарх медихем:

Лахни нухум - «Мох бар кухон»: Чу лахни «Мох бар кухон» кушодй, Забонаш мох бар кухон ниходй [6, с.266]. Кухрн дар «Fдас-ул-луго!» (минбаъд «Fиёс) чунин тафсир шудаасг: ¿,1баромадагй ва баландии пушги шутур ва баландии шонаи гов [4, ч.2, с.183]. Дар «Фарханги забони точикй» (минбаъд «ФЗТ») Мох бар кухрн номи оханги мусикй шарх ёфтаасг [8, ч.1, с.705]. «Бурхони котек» (минбаъд «Бурхон») шархи зеринро пешкаш мекунад: Мох бар кухон - номи лахне бошад аз мусаннифоги Борбад ва он лахни бисгу якум асг аз сй лахни Борбад [5, ч.4, с. 1958].

Лахни дахум - «Мушкдона»: Чу баргуфтй навои «Мушкдона», Хутан гаштй зи буи мушкхона [6, с.266]. Мувофики ташрехи «Бурхон» Мушкдона ба замми аввал донае бошад хушбуй, ки онро сурох кунанд ва ба ришта кашанд ва номи лахни бисгу дуюм асг аз сй лахни Борбад [5, ч.4, с.2014]. Мушкдона дар «ФЗТ» чун калимаи точикй (аслй) нишон дода шудаасг [8, ч. 1, с.786). Аз руи маълумaги решашиносон аз ду вожа (мушк+дона) бо исгифодаи калимасозии факки изофат калимаи мураккаб сохта шудаасг: мушк дар санскрит muska мусагтари mus (муш), юнонй - moskos, лотинй - muskus, франсавй ва англисй - musk, арабй - мисак (Л»«.) [5, ч.4, с.2014]. Муаллифи «^иёс» мушк ва мишкро сахех арзёбй намуда, менависад: «мушк ва мишк харду тавр сахех асг, чаро ки ахли Форс бо касри мим (яъне, мишк) ва ахли Мовароуннахр ба замми мим (яъне, мушк) хонанд ва миск (билкаср ва сини мухмала) муарраби он асг (аз «Рашидй» ва «Бахори Ачам») [4, ч.2, с.269]. Мушкдона калимаи мураккаб буда мансуби исм асг.

Лахни ёздахум - «Ороиши хуршед»: Чу зад з-"Ороиши хуршед» рохе, Дар ороиш будй хуршед мохе [6, с.266]. «ФЗТ» дар ташрехи он менависад: Ороиши хуршед - номи лахни аввал аз сй навои Борбад [8, ч.1, с.922]. Ибораи рехта, аз ду вожа: ороиш+хуршед иборат буда, хар ду вожа баромади точикй доранд ва ба восигаи бандаки изофй алокаманд шудаанд.

Лахни дувоздахум - «Нимруз»: Чу гуфтй «Нимруз»-и мачдисафруз, Хирад бехуд будй то нимаи руз [6, с.266]. Дар «Бурхон» шархи васеи маонии Нимруз пешкаш шудаасг: «Маъруф асг, яъне, нисфи руз ва он расидани офтоб асг бар доираи нисфуннахор; вилояги Сиисгонро низ гуянд. Ба ин сабаб, ки чун Сулаймон алайхиссалом ба он чо расид, замини онро пуроб дид, девонро фармуд, то хок бирезанд. Дар ним руз пурхокаш карданд. Ва баъзе гуянд Хусрави Чин то имруз он чоро лашкаргох карда буд ва вучухоги дигар низ дорад ва номи пардаесг аз мусикй ва номи лахнесг бисгу нухум аз сй лахни Борбад [5, ч.4, с.2235]. Доктор Муин дар поварак маълумоги этимологии Нимрузро ба таври зайл пешниход мекунад: аз ним+руз; пахлавй roc-nem [5, ч.4, с.2235]. Дар «ФЗТ» чахор маънои он пешниход гардидаасг: 1. нисфи руз; 2. чануб, тарафи чануб; 3. номи кадимии вилояги Сиисгон; 4. мус. номи як оханги кадимй [8, ч. 1, с.855].

Лахни сездахум - «Сабз дар сабз»: Чу бонги «Сабз дар сабз»-аш шунидй, Зи боги зард сабза бардамидй [6, с.266]. Дар «Фарханги исгилохоти мусикии «Шохнома» (минбаъд «ФИМШ)-и Н.Хакимов сабз дар сабз номи суруди дарборй-маросимии ахди Сосониён, суруди Борбад маънидод шудаасг [9, с.137]. Дар «Бурхон» низ шархи мухтасари он омадаасг, яъне номи лахни нухум асг, аз чумлаи сй лахни Борбад [5, ч.2, с.1081]. «^иёс» онро номи навое аз мусикй такя ба «Мусгалахог» маънидод кардаасг [4, ч.1, с.409]. Аз мавкеи сохгорй сабз дар сабз аз се вожаи баромади гочикидошга гаркиб ёфгаасг.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.