Научная статья на тему 'ЗАРБУЛМАСАЛҲОИ ДАРИЗАБОНОН АЗ НИГОҲИ МАВЗУЪ'

ЗАРБУЛМАСАЛҲОИ ДАРИЗАБОНОН АЗ НИГОҲИ МАВЗУЪ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
899
40
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Пословицы / афганский язык / язык / место / книга / работа / слова / фольклор / темы / воспитательная тема / правды / роль женщены / Folklore proverb / subject of work / toil / subject of education / subject of truth / subject of woman / family / classes / subject of household objects and animals

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Ализода Намозали

Тема афганских пословиц широко распространена. В статье затрагивается ряд ключевых вопросов, которые тесно связаны с благосостоянием народа. Главной темой, привлекающей внимание человека с древних времен, является отражение труда и воспитания детей, в котором много пословиц. В притчах различное отношение семьи, особенно женщин и девочек, веками привлекало внимание мужчин. На этот случай тоже есть пословицы. Много противоречий и разногласий по поводу рабочего класса и судебной власти, и об этом сказано много пословиц. Пословицы описывают события и явления в материальной и духовной жизни людей. Они охватывают большую часть материальной и духовной жизни народа, такие как одежда, строительство, предметы быта, домашние и дикие животные, птицы, насекомые, сельскохозяйственные культуры, фрукты, ремесла и инструменты, полезные ископаемые, ручки, книги.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROVERB OF AFGHANISTAN'S LANGUAGES FROM THE SUBJECT OF THE TOPIC

Proverbs is one of the most important genres of folklore, which has a special place in both oral and written literature. This genre is very popular among Persians. This article discusses the proverbs of the Dari-speaking people. The article is araund to proverbs on the belong to work and toil, child education, truth and hunisty and integrity lie and deception, woman, mother and daughter in proverbs and class conflicts. Also, for all the parts mentioned, examples from the Dari-speaking people are given and explained by the author.

Текст научной работы на тему «ЗАРБУЛМАСАЛҲОИ ДАРИЗАБОНОН АЗ НИГОҲИ МАВЗУЪ»

Исанов Хуршед - соискатель Института языка и литературы им. Абуабдулло Рудаки Национальной академии наук Республики Таджикистан, gmail: khurshedehsan410@gmail.com, тел: +992 937015101

About the author:

Isanov Khurshed - applicant of the Institute of Language and Literature named after Abuabdullo Rudaki ofthe National Academy ofSciences ofthe Republic of Tajikistan, gmail: khurshedehsan410@gmail com, tel: +992 937015101

ЗАРБУЛМАСАЛХОИ ДАРИЗАБОНОН АЗ НИГО^И МАВЗУЪ

Ализода Н. Д.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи САйнй

Зарбулмсалхо дар раванди рузгори мардум хамчун тачрибаи инсонхо ба вучуд омада, кариб тамоми масъалахои зиндагии маишии мардумро дар бар мегиранд. Барои он ки зарбулмасалхо бо чузъиёш дакик тахкик шаванд, бояд аз тамоми манотики Афганистан мавод дастрас бошад. Холо корхои гирдоварй идома доранд. Вале дар асоси маводи гирдоварда ва нашршудаи зарбулмасалхо метавон гуфт, ки аксари матнхо рузгори маишй ва ичтимоии мардуми захматкаши Афганисгонро инъикос намудаанд.

Дар тули таърих мардуми Афганистан зиёд азият кашиданд. Дар натича зарбулмасалхое пайдо шудаанд, ки дар онхо азобу укубати ин мардуми чафокашида инъикос ёфтааст:

Аз заъф ба уар цо нишастем Ватан шуд,

В-аз гиря бауар су, ки гузаштем чаман шуд. [8, с.52]

Мо хангоми баррасии мавзуи зарбулмасалхо асосан ба матнхои нашршуда такя намудем ва мисолхоро аз мачмуахои чопшуда хохем овард. Аз сабаби он ки холо корхои гирдоварй идома дорад мо факат ба чанд мавзуи асосй, ки бо рузгори маишй-ичтимоии мардум иртиботи махкам дорад, сухан хохем гуфт.

Кор ва захмат. Яке аз мавзухои асосие, ки таваччухи инсонро аз замонхои бостон ба худ чалб намудааст, ин аз тарики кору захмат рузгори худро пеш бурдан аст. Яъне кор карда, захмат кашида, аз тарики мехнати халол зиндагй кардан хамеша дар миёни мардум талкин мешавад. Мавзуи кор ва захмат асоси рузгори мардум аст. Аз ин ру, зарбулмасали «Аз бекор худо безор»-ро дар тамоми Афганистан метавон мушохида кард. Дар Афганистан касе аз одамони синнашон калонсол нест, ки ин зарбулмасалро дар ёд надошта бошад. Бештар шакли «Аз одами бекор худо безор» маъмул аст [Рахмон 1984, с.23].

Дар мачмуаи И.Шахронй зарбулмасали мазкур дар чанд шакл оварда шудааст. Маълум мешавад, ки И.Шахронй дар фурсатхои муносиб онро аз ашхоси мухталиф сабт намудааст. Масалан, у овардааст: «Аз бекорй кара, бегорй хуб аст», «Аз бекорй карда, сар полидан хуб аст», «Аз бекорй беморй хубтар аст», «Аз бекорй карда, духтар зоидан бехтар аст» [Шахронй 1998, с.44].

Чанд мисоли дигаре меорем, ки он хам дар ашколи мухталиф оварда шуда, асосан ба як мафхум омада, ки кор кардан мухим аст. Хамон афкори мухимро, ки инсон бидуни кор рузгори худро пеш бурда наметавонад, таъкид менамояд. Аз тарафи дигар, кору захмат кашидан осон нест. Печидагихо дорад, онро пайгирй бояд кард. Ба хар хол дар тавсифи кор, фаъолияти корй, осон набудани кор бо рамзу роз дар байни даризабонони Афганистан зарбулмасалхои зиёде дида мешаванд. Мисол: «Кор ба гап намешавад», «Кори имрузро ба фардо магзор», «Кори бузина нест, наччорй», «Кори бача хом аст», «Кори бача качча аст», «Кор ба чон расиду корд ба устухон», «Кори бемашварат наку набошад» [2, с. 208-208; 8, с. 242].

Ашхоси захматкаш зиндагии худро бидуни кор тасаввур карда наметавонанд. Чунки махз хамин кор рузгори уро таъмин менамояд. Аз замонхои кадим инсон махз ба воситаи захмату кор зинда мондааст. Ба ин чихат одамон мухим будани онро дар зарбулмасалхои мухталиф таъкид менамоянд. Хангоми фаъолияти корй барои инсон хамкорй ва хамёрй мухим аст. Инсощо бояд ба якдигар кумак намоянд. Дастачамъона корхои мушкилро бартараф кардан мумкин аст: «Ёр ахл, кор сахл», «Ёри кадим аспи зинкада», «Ёри некро дар рузи бад бояд шинохт», «Ёрро ёрхо шиносанд» [8, с.417]. Ин зарбулмасалхо дар мачмуахои дигар низ айнан ё бо андаке тагйироти шаклй оварда шудааст.

Дар бораи кор ва мохияти он дар байни мардум зарбулмасалхои зиёд аст. Ин шаходат аз он медихад, ки кор дар рузгори мардуми Афганистан хамеша арзишманд буд ва хаст. Ба ин васила мардум зарбулмасалхое гуфтаанд, ки дар хар минтака вариантхои худро доранд. Хамчун намуна ба чанде аз он ишора менамоем, ки мухим будани корро ба маънихои мухталиф нишон медихад: «Коре бикун ба андоза, то туро аз пой наяндоза», «Коре бикун, ки на сих сузад, на кабоб», «Кори наку кардан, аз пур кардан аст», «Кори хар хар нест хирман куфтан, Наррагов мебояду марди кухан», «Кори бузург мояи иззат аст, на номи бузург», «Кори имрузро ба фардо маафган», «Кори як зан бех аз сад марди лофзан», «Коркушта шудааст^», «Корхо осон шавад, аммо ба сабр», «Корхо самари андешахост», «Корро аз даст бигир тикаро аз бар», «Корро ба ахлаш биспоред», «Корро ба корхона мерасонад», «Корро коргар мекунад, кулангакрро

бoлoбин», «Kope, ки xapдaora шуд, мypдop мeшaвaд», «Бexгapин тaфpex кop aci», «Kop ибдaт ad» [5, c.172-174; 8, c.242-244; 2, c.208-211].

Mymox^a myдaacт, ки raxe як rnaxœ муфт-xyp cyпopиш мeдиx,aдy дигapoнpo raop мeфapмoяд ш музди муфг бa дacт мeopaд, ки ин гута paфтopи нoшoиcгa дap зapбyлмacaлxo мaзaмaт myдaacт: Жй кaнaд 4oHy кй xypaA hoh». Ё дap вapиaнги дигap: «Ей кaнaдa чaвpy 4a<^o, кй кун8д кaйфy caфo». Зapбyлмacaлxoe, ки ин гyнa мaфxyмxop ифoдa мeнaмoянд зиёд xaoгaнд. Бa д^сли or, ки кop кapдaн мухим ad, кaлимaи кop дap зapбyлмacaлxo бa мaфxyмxoи мyxтaлифи oi^a apзиши oHpo aфзyдaacт. ,3ap зapбyл№caлxoи зфин кop бa мaънo вa мaфxyмxoи гyнoгyн oмaдaacт: «Kope, ки кapдa шуд, мyздyp xapoмзoдa шуд», «Kope, ки нск Hamy^ теку шуд, ки нamyд», «Kopepo, ки нoдoн кун8д ok^h нaкyнaд», «Kopepo, ки ok^h дap aввaл мскун8д, бeaк;л oHpo дap oxиp мскунзд^», «Kopи 6o6o xyporn дaллoлo», «Kopи шбк peг xypдaн acx», «Kopи кaлoнxo то ce con», «Kope, ки зap кун8д, Ha пaдap кун8д, Ha мoдap», «Kope, ки к^ш мс^нл, шaмшсp нaмeкyнaд», «Kope, ки пул мeкyнa, гул нaмeкyнa», «Kope, ки Хyдo кун8д, Ha шaйx кун8д Ha мyллo», «Kope, ки чaшм кyнa, aбpy нaмeкyнa», «Kopepo, ки ^crax мс^нл, xe4 душмш кapдa нaмeгaвoнaд» [5 1984, c.172-174; 8 1998, c.242-244; 2, c.208-211].

Aз миcoлx,oи фaвк мaълyм мeгapдaд, ки дap pyзгopи мapдyми Aфшниcгoн кop xaмeшa мox,ияг дoштa, acoœ pизкy pyзй вa пeшpaфти зиндaгии ohxo бyдaacт.

Тарбияи фарзанд: Якс 8з мaвзyъx,oи мyx,имгapин зapбyлмacaлx,oи дapизaбoнoн ин инъикocи гapбияи фapзaнд, яънс oдoбy axno;^ xa^^^ y дap ин гyнa мaтнx,ocт. Arap бa зapбyлмacaлxoи ин швзуъ 6o дикдат тaвaччyx, Hmoe^ мaълyм мeшaвaд, ки ohxo дap гyзaшгaxo низ бyдaaнд. Чунки нycxaxoи гyнoгyни бapxe 8з oHxopo дap ocopи aдибOни шшин низ мeгaвoн пaйдo нaмyд. Зapбyлмacaлxoи мapбyти oдOбy axno; бemгap хдшту мyнocибaти инcoнpo гaчaocyм мacaзaнд. ,3ap бaъзe 8з ohxo xиcлaтx,oи мycбaт, дap бapxe xиcлaтx,oи мaнфии oдaмoн инъикoc ёфтaaнд.

Якс 8з мaoьaлaxoи oдoбy axnoK^ инcoнй ин тapбияи фapзaндoн ad. Рoчeь бa ин мacъaлa дap бaйни мapдyм зapбyл№caщoи зиёдe ad. Дap AфFOниcгoн xap xoнaвoдa тaлoш мeнaмoяд, ки аэх,иби фapзaнд бoшaд. Haдomтaни фapзaнд бaдбaxтй myмypдa мeшaвaд. Бa ин чихзг гyфтaaнд: «Фapзaнд capoмoя ad» [5, c.167].

Ha фaкaт фapзaнд, б8лки нaвoca (нaбepa) низ мухим ad. ,3ap AфFOниcгoн бa фapзaндoн вa нaвocaгoн тaвaччyx,и бemгap мeдиxaнд. Hrefera нaвoca мсгуянд: «Фapзaнд шиpин ad, нaвoca 8з oh шиpингap acx» [5 1984, c.167]. Ин зapбyлмcaлpo мo 8з бaйни мapдyми Kc^yn, Kyндyз, Бaдaxmoн вa чoйxoи дигap дap шaкли зepин caбт нaмyдeм: ^«Ba4a бoдoм, нaвoca мaíзи бoдoм».

Мaъмyлaн пaдapy мoдap бa тaвpи xaмeшa бapoи гapбияи фapзaнд тaвaччyx мeнaмoянд. Мyнтaзaм пaйгиpии пapвapиши вaй xaoгaнд. Hиcбaги фapзaнд дap Aфroниcгoн бeшгap кaлимaи «чуч^», «фapзaнд» вa «aвлoд»-po бa кop мeбapaнд. KanH^^ «aвлoд» ниcбaт бa «фapзaнд» !aKp^aH дap тaмoми кишвap poní ad. Aз pyзxoи нaxcyгини тaвaллyди «^no^) бa гapбияи вaй wamryn мeшaвaнд. Мapдyм дap бopaи гapбия ш xиcлaтxoи фapзaнд мymoxидaxoи xyдpo дap зapбyлмaoaлxoи зepин бa ин !apm; ифoдa нaмyдaaнд: «Aвлoд мeвaи зиндaгиcг», «Лвдад arap 8зиз ad, a^am aзизгap ad», «Aвлoди xyб бсти дил ad, aвлoди б8д доти дил acx», «A&ra^ xyдpo 6o cam4 бизaнй campo гиpифгa м^ад, aara^ бeгoнapo 6o гул бизaнй бap нaмerapдa1д» [8, c.68].

Оид бa ин мaвзyъ миcoлx,oи зиёд мeгaвoн oвapд, вмс мo 6o xaмин нaмyнaxo икгифo мeнaмoeм, ки дap xaëra мapдyми AфFOниcгoн oдoбy axnoK^ фapзaнд 8з тaвaллyд то пapвapиш ёфтaни вaй мухим ad. Бa ин дaлeл мapдyм бapoи гapбияи фapзaнди xyд 8з бтей, xymгyфтоpй, a^coHa, cypyдy гapoнa, чиcгoн вa хaмчyнин зapбyлмacaл иdифoдa мeнaмoянд.

Ахолку одоб. Axno;y oдoби mcoHñ, бapoи xa^i^ cиннy con, якс 8з мaвзyъхoи xene гycгypдa дap фapхaнги мapдyм ad. М8хз 8зиз бyдaни «aдaб» бapoи инcoн aхaмият дopaд, ки дap AфFOниcгoн чун cyннaги мapдyмй бa oh тaвaччyxи вижa кoилaнд. Зapбyлмacaлхoe хacтaнд, ки poчeь бa хaмин aдaби oдaмй гyфгa шyдaaнд: «Aдaб xyppaмй HaAopaA, вмс хaмa чизpo мexapa1д», «A^po 8з кй oмyxтй? Aз бeaдaбoн» (xan; вa Сaъдй), ^<Aдaб oби хaёги oшнoиcг^>, ^<Aдaбpo 8з бeaдaб oмyз», ^<Aдaб coябoни гш ad» [5, c. 22, 8, c.41; 2, c.14].

Ягoн мacьaлaи paфтоpи инcoнй Hed, ки 8з нaзapи мapдyм дyp мoндa бoшaд. As ин py, мapдyм бa вocитa aфcoнaхo, хикoятхo, pивoятхo, бoвapхo, пaндхo вa минчyмлa зapбyлмacaлхo oHxopo бa poхи дypycт Xидoят мeooзaнд. Ё ки xиcлaтхoи нски ohohpo шгоиш вa paфтоpи нoмaкiбyли oHxopo мaзaмaт мeнaмoянд. Aз фикpy aндeшa, xyшгyфтоpй, кaлoми нск, мexpyбoнй OFOЗ нaмyдa, то бeoдoбй, нoдoнй, aблaxй ш aмcoли ин дap зapбyлмacaлxo иньикoo ёфтaaoг. MacanaH, oид бa aндeшaвy пaндy oaлoмy кaлoм зapбyлмaoaлxoи зфин виpди зaбoни мapдyм ad: «Aввaл aндeшa - бaъд гyфтоp», «Aввaл бубин чoи xyд, бaъд бимюн пoи xyд», ^<Aввaл фикp куну бaъд гвп зaн^>, ^<Aввaл нaкapдй фикp, xoли мскунй зикp», «Aввaл пaнд, ohpox бaнд^>, ^<Aввaл caлoм бaъд кaлoм^>, ^<Aввaл cyзaнpo бa чoни xyд бизaн, бaъд чyвoлдyзpo бa чoни дигapoн^>, ^<Aввaл тaъoм, бaъд кaлoм^>, ^<Aввaл иштиxopa, бaъд иcгиxopa^>. Бo ин мaтнxo м^дум oгox нaмyдaн мexoxaнд, ки дap xaмa кop инccн бoяд бoaндeшa бoшaд. Дap мaтнxoи зepин xaмoн фикpxo бa тaвpи дигap бa вooитaи oбpaзи 68дсй ифoдa шyдaacг: ^«Abean фил пaйдo куну бaъдaн филxoнa биcoз», ^<Aввaл xoHapo

nypu ap3aH KyH, 603 (uKpu 3aH KyH», «bHe hhcoh 6apou u^pou xap Kop (hkp 6oag HaM0«g [5, c. 49; 8, c.682, c.37].

TaBpe umopa HaMygeM MapgyM xHcnaixoH a6nax0Hau 0gaM0Hp0 cap3aHHm HaMyga, 3ap6ynMacanxoe cx^apHgaaHg, kh 6apou 0gaM0HH okh. pa(ropH maxcoHH 6eMabHH HaMyHau u6par maBag. flap 60pau 0gaM0HH a6nax nyHHH 3ap6ymviacanxo MabMyn acr: «A6nax xyga ryM Ka(p)g, BaKHnH xoHau MapgyM K(a)pg», «A6nax gugy axMa; 6oBap Kapg», e «A6nax ry(ry geBOHa 6oBap Kapg», «A6nax ro gap ^ax,0H 6okhct, My(.Hc gapHaMeMOHag», «A6naxe 6omag, kh xygpo ryM KyHag, Kagxygou xoHau MapgyM KyHag», «A6naxpo «k Kucau 3ap Hagex, «k 6og 6Hgex» [5 1984, c. 21; 8, c.40; 2, c.13].

Arap MaB3ybpo 6o ^y3ber nañrHpñ HaMoeM, MabnyM MemaBag, kh gap 6opau xHcnaixoH xygpapacrH, TaH6anñ, gypyF, H0Mexpy60HH, gHn030pñ, Foparrapñ, Honnycñ, 6eagonarH, 6axHnH, hhco( Ba MOHaHgu hh 3ap6y.Macanx,0 ry(ra mygaaHg, kh HaMyHaxou 0Hp0 MyxaKHKOH rupg OBapga, 6a Hamp pacoHugaaHg.

pocrh ba jypyerh. ^Ke a3 MaB3ybxou MyxHMH axnoKH hhcohh hh pocr ry(raH, gypyF Hary(raH 6a MapgyM HeKH HaMygaH acr. Hh Macbana xaHy3 a3 gaBpoHH ohhh 3apgymrH to 3aM0HH mo pacugaacr. ^ap khTo6h HHeroHH mo «ABecro» pocrH curoum mygaacr. Hh acr, kh hh gap hh khto6 «PamH» xaMHyH эзagн napxe3K0pH 6yga pocrKHpgopupo ranKHH MeHaM0«g. Th6kh TaB3exu Hanunu flycrxox, gap «ABecro» «homh hh эзag F0nu6aH 6o cubara «poci» e pocrrapHH» xaMpox Meo«g» [1, c. 692-693].

A3 xaMOH 3aM0Hx,0u 6octoh to py3ropu mo MapgyM hh ry(T0pH aBecroupo gap eg gopaHg: «nuHgpou HeK, ry^ropu HeK, pa^Topu HeK». Ea ry(TH MyxaKKHKOH, th6kh «Ke a3 raxMHHx,0, 3ogrox,H 3apgymT Ba nagug OMagaHH khto6h «ABecro» gap «Ke a3 MaHOTHKH A(fohhctoh, gap Eanx 6ygaacr [hht.: ABecro 2001]. Ea hh ganen MeraBOH ry(r, kh a3 oh 3aM0Hxou ;aguM to 3aM0HH mo aHgap3xo, naHgxo, «bHe 3ap6ynMacanxo cuHa 6a cuHau MapgyM to py3ropu mo pacugaacr. ^Ke a3 ohxo mo«g xaMHH ramBHKy Ta6nuFH pocr ry(iaH, pociKop 6ygaH 6omag.

flap 6opau pocrH, HeKH, 6a xaMgurap KyMaK HaMygaH gap A(fohhctoh 3ap6ynMacanx0H 3uege guga MemaBaHg. MapgyMH A(fohhctoh HMpy3 xaM a3 caMHMH Kan6 TanKHHrapH pocrH Me6omaHg. A3 ^yMna gap 3ap6y.Macanx,0H ^<Pocr to 6aHgu 6yrampo 6acra MeKyHag, gypyr gyHepo gaBpa MeKyHag», ^<Pocr ry(T gap 6ano M0Hg^>, ^«PocrH a3 ry, 3a(ap a3 Kupgyrop», ^«PocrH a3 KaMOH, KanH a3 rup Haoe«g», ^«Pocrupo 3aBon Hecr^>, ^«PocrH - PociH>, ^«PocrH KyH, kh 6a Maroun Hapacag Ka^pa(rop>, ^«PocrH KyH, kh pocroH pacraHg^>, ^«PocrH, 6a gypyr MOHag, Maryñ^>, ^«Pocrñ My^u6u pu30H xygocr^>, ^<Pocr acr, kh gypyr a3 moct^> [2, c. 148].

EapoH My;ouca a3 Ma'iMyax.OH gurap HH3 BapuaHi^o Ba e Hycxax,0H hh MaiHpo MeopeM, kh oh gap 6añHH MapgyM gap maKn^OH MyxianH( ryciapum e(Taacr: «Pocr acr, kh gypyr a3 moci>>, ^<Pocr ry(raH ranx acr^>, «Pocr xygpo ryM HaMeKyHag^>, ^«Pocra MeaHg03eM, nanna Meo«g^>, ^«PocrH KyH, kh pocroH pacraHg, flap ^ax,0H pocroH, KaBHgacraHg», ^«PocrHBy pocrKopH ca6a6u эмннн Ba pacraropucr^», ^«Pocrupo a3 th(.h xypgcon 6unypc», ^«Pocrupo 3aB0. Kañ 6omag», ^«Pocrñ - paciH», «PocrH a3 KaMOHy KanH a3 Tup Hao«g», ^«PocrH a3 ry, 3a(ap a3 KHpgurop», ^«Pocrñ 3aBop Hagopa», ^«PocrH My^u6u pu30H Xygocr, Kac HagugaM, kh ryM myg a3 pox,H pocr^>, ^«PocrH OBap, kh maBH pacrarop», ^«PocrH, kh 6a gypyr MOHag, Maryñ^>, ^«PocrKopucr pacraropucr», ^«PocroH pacraaHg py3 myMop», «Pocry gypyr 6a rapgaHH poBH^> [8, c. 177].

EapoH My;ouca 6a MaiiMyax0H P.Pax,M0HH, ^.Ó6Hg0B, Myx,aMMag^aB0g XoBapH, kh gap con^ou MyxTanu( a3 A(fohhctoh hh MaiHx,opo ^aMb OBapgaaHg MeiaBOH Mypo^uar Kapg. BapuaHi^ou hh Maraco gap Ma!íMyax0H oh^o hh3 OBapga mygaacr [5-6, c. 135; 1, c. 637, c.337-338].

fly 3ap6ynMacan 60 na^^au xa3oparH MeopeM, kh BapuHaiH ohpo gap 60.0 OBapgeM, kh aBBanH gap maKnu 3epuH acr: ^«PocrH 3aBon Hagapa» [rasni zaval nadara], Myx,KKHK My^aMMag^aBog XoBapH hh MaiHpo mapx, goga ry(raacr, kh «pocrH 3apap Ba 3ueH Hagopag, nac canox, gap pocrH Ba pocrryñ acr». MaiHH gyBByM gap maKnu 3epuH gap 6añHu MapgyMH ^a3opa Mam^yp acr: «Poc ga po«, Kan6 ga ho«» [ras da raya, qalb da caya]. M.XoBapH hh 3ap6ynMacanpo hh rym mapx, gogaacr: «Pocr gap pox,H pocr acr, MyraKannH6 gap hox, acr; pocrH 6ohch pacraropH Ba TaB(uK acr, Ka^H 6ohch hokomh Ba ryMpoxH acr. BaKie 6uxoxaHg Kacepo 6a pocrH rapFu6 KyHaHg, hh Macanpo ry«Hg». XoBapH 6añTH 3epuHH Cabguu fflep03H Ba Macbygu Cabgpo OBapgaacr:

PocrH mo«h pu30HH xygocr,

Kac HagugaM, kh ryM myg a3 paxu pocr. (CabgH)

PocrH KyH xaMa, kh gap gy ^axoH,

Ea a3 poxu pocrer HapaxoHag. (Macbygu Cabg) [7, c.337-338].

Hh acr, kh pocrH a3 3aM0HH ohhh 3apgymrH Ba 6abgxo gap capnamMaxou gaBpoHH Cocohhéh, gap aga6HerrH KnaccuKñ xaMOHO gap 3ap6ynMacanxou MapgyMH TanKHH MemaBag.

Jypvf ba avpvfrvfi. ^h raBpe kh MapgyM Tap(gopu agonary HHco(y pocrH xacraHg, xaMOH Kagap KH36y gypyFy (uiHapo 6ag Me6uHaHg Ba TaBaccyTH 3ap6y.Macan 6ap 3uggu ohxo My6opu3a 6ypgaaHg: «flypyF 6e(ypyF acr^>, ^(flypyF 6ury, kh 6a pocr 6apo6ap 6omag», «flypyF 6o.h HogoH aci>>, ^«flypyF ry(raH 3axMH maMmeppo gopag, kh arap 3axM 6umaBag HumoHam 6uM0Hag^>, «flypyF Mepocu nagapu Kace Heci>>, ^«flypyF ogaMupo KyHag mapMcop», ^«flypyF no« Hagopag», ^«flypyF (ypyF Hagopag», ««Uypyr HyH noFyHgau 6ap( acr xapHH nyn goga myg, KanoHrap MemaBag», «flyypyF эн 6apogap Mary 3HHxop, Kh ko3h6 6yBag xopy 6e3bTH6op», ^«flypyFry 6omy Babgaxuno( He», «flypyFry gap xap Ky^o xopy 3anHn acr^>, ^<ЦypyFry gymMaHH Xygocr», «flypyFry xo(u3a Hagopag», ^«flypyFryéH gypyF ry«Hg okh.oh TaMH3 KyHaHg», ^«flypyFryñ tophkhh hmoh aci>>,

««nypyra мaoлиxaтoмeз 6cx 8з pocra фигнaнaгeз» (Сaъдй), ««nypyry arap гуфт: «mnp caфeд ad», бигу: «фуят œëx» вa ranpa [: 5; 8]

Зап. модар ва духтар дар зарбулмасалхо. Якс 8з мaвзyъxoи мухимс, ки дap зapбyлмacaлxoи дapизaбoнoни тacвиpи xyдpo ëфтaaoг ин мyнooибaти му^та-лифи 8х,ли xoнaвoдa бa xycyc зaнoнy дyxтapoн мeбoшaд. Ин мaвзyь тибки мymoxидaxoи mhcoh дap тули ;apHxo тaвaччyxи мapдoнpo бa xyд кaшидaacг. Бapxe cигoиши зaнy дyxтap ad, вaлe 6o тaaocyф бapxe capзaниши ohoh ad. Maълyм ad, ки дap xoнaвoдa HaKm зaн apзишмaнд ad. Xaмчyнин мapд низ мухггочи гapбияи зaн ad. 3aH, ки псш 8з xaмa мoдap ad, дap бopaи y зapбyлмaoaлxoи apзишмaндe гyфгa шyдaad: «Moдapy пaдap мсвш кaмëб ad», «Moдap pизo xaмa pизo». Хиcлaтxoи мoдap, мyнooибaти фapзaндy мoдap, мoдapaндap вa xaмчyнин бaъзe мoдapxoи нoмexpyбoн дap зapyблмacaлxoи зфин тaoвиp ëфтaaoг: ««M^ap бa жми бaчa мexypaд кaндy кyлчa», ««M^ap дap чй xиëлy фaлaк дap чй xиëл ad», ««M^ap Hacyxx, мoдapaндap cyx», ««M^ap чй xaбap дopaд, ки дyxтap чй xyHap дopa1д», ««Mwap, ки Hed 6o зaни пaдap бoяд coxi», ««M^apa бибй, дyxтapa бигй, ë Moдapaшpo бубину дyxгapaшpo бигиp», «Moдapи б8д бaчapo бa xo6 нaмeгaвoнaд бин8д», «Moдapи onnox ëp xaбap бyбap, xaбap биëp», «Moдapмypдapo шeвaн шемуз, ë Moдapмypдapo гиpя кapдaн ëд мсдш^», ««Mwappo дил cyзaдy дoяpo дoмaн», «Moдapxaто бoшию пaдapxaтo He» [5, c. 190-191; 8, c.269; 2, c.245].

Дap acn бидуни зaн инccн вучуд нaдopaд. Хoнaвoдaи бидуни зaнpo мapдyм бa ^ax бapoбap кapдaaнд: «^ohm бeзaн ^eax ad» [8, c. 154].

Зapбyлмacaлxoи зиëдe xacгaнд, ки дap ohxo xaм cимoи зaн, xaм мoдapy дyxгap тacвиp ëфaaнд. Дap ЧOмeи AфFOниcгoн 8з зaмoнxoи ^amre, то им^у бa зaн вa ду^^ xaм 6o нигoxи эx;гиpoм мeнигapaнд вa 6o тaaocyф xaм 6o ^K^p, ки дap зapбyлмacaлxo xap ду дидa мeшaвaд: «3aHH нск мapдpo точ 6ap cap мeкyнaд», «3aHH xapкopa кулли кopam нимкopa», «3aHH пиp дapaxти xaзoн, Зaни чaвoн мoяи ишк», «3aHy шaвxap 4am кyнaнд, a6naxoH бoвap», «3aHH xy6 aгap миëни namxap paвaд, 6ap дoмaнaш гapдe нaнишинa1д», «3aHH xyби фapмoнбapи пopcc, Kyнaд мapди дapвeшpo пoдшo», «Зaнмypдapo зaн бидсх, зaнтaлoкpo cam», «3aH агнцу;^ жмут мapд ad», «3aH то нaзoяд бeгoнa acx», «3aH xoнaдopй мeкyнaд, мapд нoнoвapй», «3aH mmoxraH, душ mHHoxraH», «3aH aгap capи бoм буд Hary, фaлoнй мypдa», «3aH 8з cyxбaти мapдy caбзa 8з o6 cep нaмeшaвa1д», «3aH 6araM Хyдo ad, Хyдo хсч xoHapo 6e6ano нaкyнaд», «3aH кop кун8д мapд лoф зaнaд», «3aH нaдopй Faм нaдopй», «3aH HOK^cyn a;- ad», «3amx шapикй бoшaд, мoлaт He», «3aHe, ки mymraHpo дуст дopaд, xaмeшa o6po пaйдo кapдa мeгaвoнaд», «3aHH acил бигиpy ку-oxa гач бимoн», «3aHH б8д arap дap mEma мaxбyc гapдaд, кopи xyдpo мeкyнaд», «3aHH б8д 6araM xoHa ad», «3aHH б8д дap capoи мapди Ha»y, Aндap ин onm ad ^axH y», «3aHH бeaвлoд мoнaнди дapaxти бecaмap acx», «3aHH бoбeм xaмpaнrи ншсм», «3aHH дexкoн 8з кй пишрн», «вши кyчa бoшию зaни бaчa He», «3aHH нaвy мoяи ^a пули xaммyми xap pyзa» (Xppo™), «3aHOHpo 6a кopи мapдoн чй», «3aHpo 6a тиp зaн, arap бимиpaд дигap зaн, arap нaмиpaд дигap зaн», «3aHpo вaъдaвy мapдpo кдвл ad», «3aHy acпy шaмшep вaфo Ha^pa^» [8, c. 188-1892, c. 160-163].

Xap пaдидae, ки мapдyм 6a мymoxидa мeгиpaнд вa дap чoмea нaзappac ad, вaй xaтмaн 8з rapm^ мapдyм мaвpиди кaзoвaт Kapop мeгиpaд. Arap oh пaдидa xy6 бoшaд cитоиш мeшaвaд вa arap нoмyнocиб бoшaд capзaниш. Бa ин ^Hxax бapoи зaни a<^roH нaдoштaни фapзaнд ин гyнoxи 8зим ad, ки ин пaдидa дap зapбyлмacaлxo низ иньикocи xyдpo ë<^raad: «3aHH бeaвлoд мoнaнди дapaxти бecaмap acx» [5, c. 141].

,3ap бaйни мapдyми AфFOниcтон дyxгap 4omtoxh xyдpo дopaд. Aз ин py, 6o иcтифoдaи кaлимaи дyxгap вa xaмчyнин дap 6opaH шaxcияти ^xrap зapбyлмacaлxoи зиëдe мaвчyд ad. ,3ap 6apxe мaтнxo дyxгap cитоши шyдaacг, дap 6apxe capзaниш. Bane xaмaи ин зapбyлмacaлxo як нaвъ мyшoxидaи oдaмoни гyнoryн дap тули ad, ки дap зсхни мapдyм 4O гиpифтaaoг. Meгaвoн дap 6op^ xap кaдoмe нaзapи xyдpo гуфг,

ки чй бoиc шyдa, ки зapбyлмacaлe пaйдo шaвaд. Aлбaттa ин кopи oяндa ad. XaN^yH шмущ зapбyлмacaлxoи зepинpo мeopeм: ^<Дyxгap 6a ту мсгум cyHop (apyc) ту бишшв», ^<Дyxгap ryфгa: «то ce py кaoe мapo нaкymaд, 6a^ 8з oh гами xyдpo мexypaм», «Дyxтapи дapи xoHa xилминй», «Д;yxтаp кaвши мoдapa мeпyma» (Xppo™), ««flytrap мoли мapдyм ad», «Д;yxтаp нaмyди дapy xoHa ad», ««nyxrap onnox ëp, xa6ap 6y6ap xa6ap биëp», «^^rap camH пaлaxмoн ad», «^xrap тукми гapaтeзaк ad», «Д;yxтаp гyxми manTOH acx», ««nyxrap xaмиpи тypшa» (Xppo™), ««Uyxrap xoнaи гул ad, зш xoHaH пул ad^», «Дyxтap чун тyxми caбзипaлaк ad», «^^rap шoxй, зaни мoxй^>, ^<Дyxгap, ки 6a дacтмoл capam з8дию нaaфтид 6a шaвxap будс», ^<Дyxтape, ки xoHa^p бoшaд мaтлyб ad^», «Дyxтapи кoкo бeникox paвo», ^<Дyxгapи мapдpo як шaвxap 6ac ad^», «Дyxтapи xaмcoя биниam пучу; ad^», «ДУxтapи пoшнa гapкидa, Aз мo чи чизxo тaлбидa^>, ^<Дyxгapи cиëл (xem, лoик) гиpифтaн мяшкул ad - hhtox кapдaнam ocoH^» [8, c. 152; 2, c. 121].

3aH, ки фapзaнд 6a дyнë мeoвapaд, xaмeшa бapoи 6a вучуд oвapдaни пиcap тaвaччyx мeнaмoяд. Aлбaттa, ин aivian 8з зaмoнxoи кaдим бoзмoндaacг. Чунки пиcap бapoи xифзи кaбилa, мyбopизa 6o дymмaнoни aгpoф мaвкeъ дoшт. Бa ин ^Hxax дap xoнaвoдa 6a тaвaллyди пиcap тaвaччyx бeшгap ad, Ha дyxтap. ^xrappo xaмчyн мexмoни xoHa мeпиндopaнд. Чунки вaй пac 8з шaвxap кapдaнaш xoHaH пaдapy мoдappo гapк мeкyнaд. Хoнaвoдaи xyдpo 6ap;apop мeнaмoяд: «Дyxтap мoли мapдyм ad^» [8, c. 152].

Бapxe зapбyлмacaлxoe xaoгaнд, ки дap бopaи xиcлaтxoи нски зaнxo бyдa, дap бaйни мapдyм xene мaшxypaнд. Ин ryнa зapбyлмacaлxo дopoи pивoят вa ë aфcoнa xadaH,^ ки як нaвъ пaнди зидaгиd. MacanaH

зapбyлмacaли зфин: «Mapдpo aгap мapд xaм кунад зaи мeкyиaд, aгap нoмapд xaм кунад зaи мeкyиaд» [2, c. 252].

Якe аз yнвoнxoи aфccиaxoи мадумй, ки дap бaйни дapизaбoиoи вa xaмчyнии точи^ни xaмcoя гycтapиш ëфгaacт, xaмии зapбyлмacaл аст. P.Paxмoнй чaнд вapиaнти якe аз ин aфccиaxopo дap кигоб xyд oвapдaacт, ки xaмии зapбyлмacaл унюни oи мeбoшaд [6, c. 56-97].

Myi-aa^om даp чoмeaи AфFoниcтoн, ки ниоб^ти зaи aфкopи мaифй низ дида мeшaвaд. roxe бa зapбyлмacaлxoe дyчop мeшaвeм, ки дap oнxo бa зaи 6o иaзapи бад нигapиcтa шyдaacт. Ха^чун миcoл зapбyлмacaли зepинpo мecpeм: «Xap чoй дидй п^зан, дacтaш бигй гapдaи бизан, xap чoй дидй пиpмapд, дacтaш бигй дaвpaш бигapд» [5-6, c. 212].

Xo^M ки зaи xamauM xaмeшaи мapд аст. Aз нaxycти лaxзaxoи зиндaгй шapики кopxoи xoнaвoдa аст. Бa xycyc дap т^бияи фapзaндoи накши зaи бeштap мeбoшaд. Aлбaттa, ин xaмa мyшoxидaxoe аз pyзгopи гyзaштaи мapдyм будя, бии бa вучуд oмaдaни зapбyлмacлe шyдaacт.

Ихтилофи табакоти синфй. Дap байни мapдyми AфFOниcтoи аз зaмoнxoи кадим тo имpyз дap байни зaxмaткaшoи ва табакаи xyккoм тaзoдxo ва иxтилoфoт дида мeшaвaнд. Синфи xoким xaмeшa табакаи мaзлyмpo кop фapмyдa ccxиби capвaтy давлату caлтaиaт шуда. Дap айни зaмoи ин дaвлaтмapдoи аз завмаги зaxмaткaшoи poзй xani иecтaнд. Ин тaзoди тaбaкoтиpo дap xa!aH aнвoи мaтнxoи адабиети шифoxй мeгaвoи дид. Aз чумла ин тaзoди тaбaкoтй дap зapбyлмacaлxo низ ба нaзap мepacaд, ки чанд намунаи oнpo caбт кapдeм: «Одами мyxтcч тoбeъ аст», «Cap аз бoдop мoл аз кapздop», «A пeшpyи oмиpy аз пушти ^crap мaгyзap».

Зapбyлмacaлxoи зиëдe xaCT, ки дap oнxo мyиocибaти тaбaкoти 4o!ea тacвp ëфтaacт. Aз чумла дap зapбyлмacaли «Дacтaшpo дap дapëи Aтaк шycтacтy oчop дap пушти capam иaмeбииaд» мyиocибaти кжшpи пoëни 4o!ea ва мyллoи фиpeбгap инъикoc ëфтaacт [5, c. 96-100].

Paфтopи нoшoиcтaи мyллoxopo мapдyм дap зapбyлмacaлxoи xyд инъикoc намудаянд: «Мулю ба »yx бoлo иaмeшaвaд, xиpc аз «yx пoëи иaмeшaвaд», «Myллo иecт, баюст», «Мулю иoшyдa ба миибap мeбapoяд», «Myллo шудан ocot, oдaм шудан мушкил», «Myллoи xyб дap тaкpop маълум мeшaвaд ва гoви xyб дap шyдëp», «Myллopo ба гyфтopaш бин ба киpдopaш на», «Myллopo ба дex иaмeмoиaнд, мeгyяд ЧOямpo ба xoиaи малик aндoз», «Мулю нагу, бaлo бигу» [5; 82; 1].

Хамчунин зapбyлмacaлxoe xacтaнд, ки дap oнxo зулми шox, cynTO^ xoким, щзй, шайк, бoй ва мулк^и фиpeбгap дида мeшaвaнд: «Лутфи cyлтoи фиpeби гypбa аст ба мyшoн», «Шиками бcй aмбopи xyдocт», «Œanxa xyиap иecт xoиaкo танг», «Myллo чopyби дacтapxoн», «Xaraopa xa:™! xypaд калтака ятим», «Хyдo биëмypзaд кафанкаши кадим^», «Давлат ба xapoн дoдй, нсъмат ба carom», [ниг.: Paxмoи 1984; Hopмaтoв 1974; Шацюнй 1998; Бapзинмexp 1379].

Maъмyлaи мapдyм аз щзй aдoлaтy ииcoфpo интизopaнд, вaлe бapъaкcи oнpo мeбииaнд: «Дуде, ки paфики щзй шуд, фoтexaи ^нун xoндa мeшaвaд», «Крзй дигapoнpo панд мeдиxaд, xyдaш шapoб мexypaд», «Шapoби мyфтpo щзй мexypaд», «Крзии pишвaгxyp кабл аз мapг дeвoнa мeшaвaд», «Ma pœ^ ту poзй г^и пaдapи щзй» [8; 2].

,3ap зиндагй зиëд мyшoxидa шудагат, ки зимoмдopoи ба дoди мapдyми бeчopa иaмepcaнд. Mapдyм иopизoияти xernpo ба мyшoxидa гиpифтa, аз т^ики зapбyлмacaл ба тaвpи зepии иньикею намудаянд: «Об аз cap гиюлуд аст», «Хукумат чашм дopaдy гуш иe», «Зулми xoким бoиcи вaйpoнии мулк шавад», «Xoкжми бeaдoлaт xaйp иaдopaд» ва f. [5; 8; 2].

Aз зaмoнxoи кадим байни шoxoи мyбopизa бyдaacт. Зapбyлмacaлxoe xacтaнд, ки дap oнxo кудлата rnox, caлтaиaти вай, зypи y нишoн дoд шyдaacт: «Ду пoдшox дap як кишвap иaмeгyичaд», «To rnox пушти capи тycт, аз лаш^ иaтapc», «Ky^ax бapoдapи бyзypги xyдocт», «3yp аз caд xapфи xиcoб бexтap аст», «Caлтaиaти якpyзa xaм caлтaиaт аст» [8; 2].

Maъмyлaн мapдyм ниcбaти зулм opoм нecтaнд. Бo xap pox бap зидди зулму иcтибдoд мyбopизa мeбapaд. Aз т^ики зapбyлмacaл xyдpo тacaллo дoдa мeгyяд: «Дaвpoнж зoлим бaкo нaдopaд», «A паш xap гиpя xaндa xaCT», «Зулми зoлим peшaкaи мeшaвaд», «^ша дap o6 аст canape xaCT», «3ap ба чaxaниaм бapaд» [82].

Aммo маълум acт, ки мapдyм дap зaмoнxoи пeш ба пoдшoxи oдил бoвap дoштaнд. Шoxpo ба aдoлaтпapвapй даъват мeиaмyдaнд, ки ин мacъaлa дap aфccиaxo ва дж^ жaнpxoи фoлклopй низ тacвиp ëфтaacт. Дap зapбyлмacaлxo низ дида мeшaвaд: «a6p arap аз кибла xeзaд caxx бopoи мeшaвaд, ^Mox aгap oдил иaбoшaд мулк вaйpoн мeшaвaд».

Xoлaгxoи зиëдe мeшaвaд, ки мapдyм ба capиaвишти xyд тан мeдиxaнд. Ба oи зулму иcтибдoдe, ки аз ЧOниби зoлимoн, мyлкдopoн, aмиpoн, cyлтoнxo, 6ohxo, кoзиëи мepacaд caбp мeкyиaнд. Илoчи ro^eapo пaйдo кapдa иaмeтaвoиaнд ва xyдpo тacaллo мeдиxaнд. Чунин xoлaгxo дap зapбyлмacaлxo низ тacвиp ëфтaaнд, ки чанд намунаи oнpo xyди мo аз мaнoтикж гyиoгyи caбт иaмyдaaeм: «Caбap т-anx acт, вaлe бapи шиpин дopaд», «Caбp кунй аз Fypa xareo мeпaзaд», «Замин caxтy ocмoн баланд».

,3ap зapбyлмacaлxo тaъpжxж мapдyм, фaлcaфaи oн, pyxy paвoнж mcxe низ тacвжp ëфтaacт. Maтнxoe xa^^R^ ки oнxo тaъpжxи гузаштаи мapдyм ва кжшвappo ба ëд мecpaнд, тибки г^^уб ба ro^caxo ва

хаводис далолат меамоянд: «Ин дунё аз сари хама мемонад», «Дунё ба як царор нест», «Муслумонй бо шикамсерй», «Аввал нон баъд имон» ва гайра [8; 2].

Инъикоси рузгори моддии мардум дар зарбулмасащо зиёд ба назар мерасад. Чрлиб аст, ки мардум хар он чизеро ки дар раванди зиндагии худ ба мушохида гирифтаанд ва он барои рузгори онхо мухим будааст, ё зери таъсири он царор гирифтаанд зарбулмасале сохтаанд. Яъне он чизхое, ки барои хаёти моддй ва маънавии мардум ва дигргунихои ичтимой вобаста аст дар зарбулмасалхо тасвир ёфтааст.

Дар солхои 60 царни ХХ фолклоршиноси точик С.Норматов ба хайси мутарчим дар Афгонистон буда, матнхои зиёди фолклориро бо равиши илмй бо лахча гирд овардааст. У дар китоби худ «Фолклори точикони Афганистан» (2009) рочеъ ба зарбулмасалхо низ назари хешро баён намуда, аз номи як мухаццици англис чунин ишора менамояд: «Паремологи англис Э.Тейлор бо тамоми зарбулмасал ва мацолхои форсй шинос шуда ва ба хамин хулоса омадааст, ки бисёре аз ин зарбулмасалхо маъно, маврид ва махали истифодаи худро аз даст додаанд. Холо маънои ин зарбулмасалхоро фахмида намешавад ва дар бораи онхо ба хулосае омадан душвор аст» [3 2009, с.239].

Эшон ба китоби Э.Тейлор «Первобытная культура» (М., 1939) ишора меамояд, вале сахифаи ин гуфтаро дар китоб нишон намедихад. Ба назари мо хангоми мутолиаи асархои илмй дар ин чо иштибох шудааст. Дар китоби номбурдаи Э.Тейлор чунин назар вучуд надорад. Аммо ба тахцици зарбулмасалхо олими дигари хамнасаби у Арчер Тейлор (1890-1973) машгул шудааст. Эшон дар китоби худ «The Proverb and An Index to «The Proverb». Introduction and Bibliography by Wolfgang Mieder» индекси зарбулмасалхои бархе аз кишвархои чахонро тахия намудааст [9].

Ба гуфти СНорматов зарбулмасали «Як одами бекор ацли чил вазирро дорад» мавриди истифодаи худро гум кардааст. Эшон назари худро ба таври зерин баён намуда: «Одами бекор дар як чо менишинад, хам барои худ ва хам барои чомеа фоидае намерасонад. У танбал, мехнатгурез ва муфтхур аст. Аз у худо хам безор мебошад. Пас сабаб чист, ки у ацли чил вазирро доштааст» [3, с.239-240].

Ба илдати он ки ин зарбулмасал то ба имруз дар байни мардуми Афгонистон машхур аст ва имрузхо низ мавриди истифода царор мегирад, дар бораи он мушохидаи худро мегуем. Ба ин васила мо китоби Э.Тейлорро аз назар гузаронидем. Маълум шуд, ки Э.Тейлор рочеъ ба зарбулмасалхои форсй сухан нагуфтааст. Ин зарбулмасал дар шаклхои зерин дар мачмуахои зарбулмасалхо низ сабт шудааст: «Одами бекор ацли чил вазирро дорад» [Асадулоев 1963, с.30], «Сайлбин (тамошобин) ацли чил вазирро дорад» [Рахмон 1363, с.152], «Сайлбин ацли чихдл вазира дора» [Шахронй 1998, .205с], «Одами бекор ацли сад вазирро дорад» [2, с.5] ва гайра.

Дар ин матн кинояи чолибе аст, ки одами бекори махмаддоно худро чунон водор месозад, ки гуё ацли зиёд дорад ва хама чизро медонад. Мухаммадчавод Ховарй аз байни мардуми хазора ин зарбулмасалро дар шакли зерин сабт намудааст: «Одама петевшй ацле чил вазира дара» (adam-e petewsi aql-e cil vazira dara): Одами бекори офтобнишин ацли чил вазирро дорад. Касе, ки бо мардум нишасту бархост дорад. Иттилооташ зиёд аст ва аз хар чиз сар дар меоварад. «Петев» махали офтобгирй аст, ки зимистонхо мардум он чо чамъ мешаванд ва аз хар даре сухан мегуянд. Ба афроде, ки он чо чамъ мешаванд «летевши» гуянд. Петевшй киноя аз одами бекор ва табал низ мебошад. Назири: «Сайлбин ацли чил вазира дора». Дар Кобул гуянд: «Куни шишта хунар ёфт, куни гашта хабар ёфт» [Ховарй 1380, с. 34].

Ин зарбулмасал дар байни хамзабонони эронй низ дар шакл зерин маъруф аст: «Одами танбал ацли чихл вазирро дорад» [4, с.13]. Кариб дар хамаи мачмуахои зарбулмасалхои дар Эрон интишорёфта зарбулмасали мазкур дида мешавад.

Шахсан худи мо мушохида намудем ин зарбулмасал имрузхо хам дар байни мардуми Афгонистон ва хамчунин Эрон роич аст, ки борхо шунидаем ва сабт намудем.

Дар ин чо боз ба як нуктаи мухим ишора менамоем. Ин он аст, ки бо тахцици зарбулмасалхои миллатхои кишвархои гуногуни олам зарбулмасалшиноси машхури амрикой Арчер Тейлор (1890-1973) машгул аст. Аз чихати типологй ва муцоисавй омухтани зарбулмасалхо кори чудогона аст, ки мо вориди ин бахс нахохем шуд.

Дар зарбулмасалхо метавон воцеа ва хаводиси зиндагии моддй ва маънавии одамонро ба мушохида гирифт. Дар онхо аксари рузгори моддй ва маънавии мардум ба мисли либос, сохтмон, ашёи рузгор, хайвоноти хонагй ва вахшй, парандахо, хашарот, ашёи зироат кишварзй, мевахо, касбу кор ва василаи кор, ашёи маъданй, цалам, китоб, масчид, намоз, мазор ва гайра инъикос ёфтаанд, ки агар хар кадоме ба таври чудогона тахциц шаванд, таърихи пешин ва рузгори пуртадотуми мардум ба пеши назар чилвагар хохад гашт.

АДАБИЁТ

1. Авесго. Кухантарин сурудхо ва матнхои эронй. Гузориш ва пажухиши Чалили Дсхох / Тахияи М.Диловар. - Душанбе:

Крнуният, 2001. - 794 с.

2. Барзинмехр Абдултаий. Зарбуламсол ва киноёт: мачмуаи беш аз хафт хазор зарбулмасал / А. Барзинмехр. - Пешовар: Дониш

хапарандуя тулуна, 1379(2000). - 304 с. (Ба форсй).

3. Норматов, С. Фолклори точикони Афгонистон / С. Норматов. - Душанбе: Дониш, 2009. - 528 с.

4. Обидов, Д. Зарбулмасал ва маколхои даризабонони Афганистан / Гирдоваранда, мураттиб ва муаллифи пешгуфтор ДОбидов. -

Душанбе: Империал-Групп, 2011. - 130 с.

5. Рахмони Р. Сказки и сказочники персоязычных народов / Р. Рахмони - М.: Дерево жизни, 1998 - 112 с.

6. Рахмон Р. Намунахои фолклори дарй Чилди I. Афсонахои дарй / Гирдоваранда: РРахмон / Тахти назари Ш.Шахрисгонй, едитур

ШШамс - Кобул: Пухашуни Кобул 1364а (1984-1985). - 335 с. (Ба алифбои форсй ва крилй).

7. Ховарй Мухаммадчавод. Амсол ва хиками мардуми хазора: хамрох бо шарх, зикри мавориди корбурд, назоир в шавохиде аз

ашъори порсй / Гирдоварй ва пажухиш: МХоварй - Техрон: Нашри ирфон, 1380. - 554 с.

8. Шахронй Иноятуллох. Зарбулмасалхои дарии Афтонисгон / Тахциц ва таълифи Иноятулло Шахронй - Калгар: Алхоч

Абдулхаким Фацирй, 1998. - 326 с. (Ба форсй).

9. Taylor A. The Proveib and An Index to «The Proveib». Introduction and Bibliography by Wolfgang Mieder. Sprichworterforschung Bd. 6.

General Editor Wolfgang Mieder. 1931; reprint. Bern: Peter Lang, 1985. 223+105 pages.

ТЕМЫ ДАРИЯЗЫЧЕСКИХ ПОСЛОВИЦ

Тема афганских пословиц широко распространена. В статье затрагивается ряд ключевых вопросов, которые тесно связаны с благосостоянием народа. Главной темой, привлекающей внимание человека с древних времен, является отражение труда и воспитания детей, в котором много пословиц.

В притчах различное отношение семьи, особенно женщин и девочек, веками привлекало внимание мужчин. На этот случай тоже есть пословицы. Много противоречий и разногласий по поводу рабочего класса и судебной власти, и об этом сказано много пословиц. Пословицы описывают события и явления в материальной и духовной жизни людей. Они охватывают большую часть материальной и духовной жизни народа, такие как одежда, строительство, предметы быта, домашние и дикие животные, птицы, насекомые, сельскохозяйственные культуры, фрукты, ремесла и инструменты, полезные ископаемые, ручки, книги,

Ключевые слова: Пословицы, афганский язык, язык, место, книга, работа, слова, фольклор, темы, воспитательная тема, правды, роль женщены

THE PROVERB OF AFGHANISTAN'S LANGUAGES FROM THE SUBJECT OF THE TOPIC

Proverbs is one of the most important genres of folklore, which has a special place in both oral and written literature. This genre is very popular among Persians. This article discusses the proverbs of the Dari-speakng people. The article is araund to proverbs on the belong to work and toil, child education, truth and hunisty and integrity lie and deception, woman, mother and daughter in proverbs and class conflicts. Also, for all the parts mentioned, examples from the Dari-speaking people are given and explained by the author.

Key words Folklore proverb, subject of work, toil, subject of education, subject of truth, subject of woman, family, classes, subject of household objects and animals. Сведения об автора:

Ализода Намозали-докторанти кафедраи истории и теории литературы Таджикского государственного педагогического университета имени С.Айни,тел. 911 33 88 28.E-mail.nowrozalizada@gnail: About the author:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

ABzada NawrozaM-doctor of History and Theory of Literature - Sadruddin Eini State education University of the Republic of Tajikistan.

РОЧРЪ БА ТАРЧУМАХР ВА ТАР^УМОЩОН АСАР^ОН АДИБОНИ ^ИНДУ

покистон дАр точИкистон

Рацабов Х.Р.

Институти омузиши масъалауои давлащои Осиё ва Аврупои АМИТ

Адабиёти хиндй, ки ошзи онро дар замонхои цадим офаридахо ба забони санскрит ташкил додааст, таърихи беш аз чор хазорсола дорад ва бо бехтарин адибону бехтарин асархо дар мисоли Калидаса барин драматург бо бехтприн драмааш бо номи «Шакунтала» машхури чахон шудааст. [7]

Таърихи тарчумаи асархои бадей дар замони мавчудияти Иттиходи Шуравй аз соли 1918 огаз ёфтааст. Хамон сол дар шахри Петроград нашриёти «Адабиёти чахонй» таъсис дода шуда буд. Дар таъсиси ин нашриёт шоирон, нависандагон ва мунаццидони бузурги рус ба мисли А. Блок (1880-1921), К. Чуковский (1882-1969), Н. Гумилев (1886-1921), Ф. Батюшков (1857-1920) ва дигарон сахми худро гузоштаанд. Онхо мехостанд, ки тамоми адабиёти классикии хоричиро аз асри ХУШ сар карда то ин чониб тарчума, чоп ва

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.