Научная статья на тему 'ҲАМКОРӢ БО КИШВАРҲОИ ИДМ ДАР КОНТЕКСТИ СИЁСАТИ ХОРИҶИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН'

ҲАМКОРӢ БО КИШВАРҲОИ ИДМ ДАР КОНТЕКСТИ СИЁСАТИ ХОРИҶИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН Текст научной статьи по специальности «Политологические науки»

CC BY
518
59
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
СОТРУДНИЧЕСТВО / СОЮЗА НЕЗАВИСИМЫХ ГОСУДАРСТВ / РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН / ВНЕШНЯЯ ПОЛИТИКА / НАЦИОНАЛЬНАЯ БЕЗОПАСНОСТЬ / ОГРАНИЗАЦИЯ ДОГОВОРА ПО КОЛЛЕКТИВНОЙ БЕЗОПАСНОСТИ / COOPERATION / UNION OF INDEPENDENT STATES / REPUBLIC OF TAJIKISTAN / FOREIGN POLICY / NATIONAL SECURITY / ORGANIZATION OF THE COLLECTIVE SECURITY TREATY / ETC

Аннотация научной статьи по политологическим наукам, автор научной работы — Ахиева С.У.

С момента создания теории и практики национальной безопасности, главным его приоритетом являлось сохранение территориальной целостности государства. В современных условиях национальные интересы и их приоритеты не только не ограничены территорией государства, но они надёжно защищены и за её пределами. В этой связи основные направления внешней политики Республики Таджикистан в рамках сотрудничества со странами Союза Независимых Государств выдвинуты на первый план.Since the creation of the theory and practice of national security, its main priority has been the preservation of the territorial integrity of the state. In modern conditions, national interests and their priorities are not only limited by the territory of the state, but they are reliably protected beyond its borders. In this regard, the main directions of the foreign policy of the Republic of Tajikistan in the framework of cooperation with the countries of the Union of Independent States are highlighted.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COOPERATION WITH CIS COUNTRIES IN THE CONTEXT OF EXTERNAL POLICIES OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

Since the creation of the theory and practice of national security, its main priority has been the preservation of the territorial integrity of the state. In modern conditions, national interests and their priorities are not only limited by the territory of the state, but they are reliably protected beyond its borders. In this regard, the main directions of the foreign policy of the Republic of Tajikistan in the framework of cooperation with the countries of the Union of Independent States are highlighted.

Текст научной работы на тему «ҲАМКОРӢ БО КИШВАРҲОИ ИДМ ДАР КОНТЕКСТИ СИЁСАТИ ХОРИҶИИ ҶУМҲУРИИ ТОҶИКИСТОН»

ХДМКОРЙ БО КИШВАРХОИ ИДМ ДАР КОНТЕКСТИ СИЁСАТИ ХОРИЧИИ ЧУМХУРИИ ТОЧИКИСТОН

Ахиева С. У.

Донишгохи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айни

Чуноне ки маълум аст, асосхои консептуалии сиёсати хоричии Точикистон дар хуччатхои расмй, пеш аз хама дар Консепсияи сиёсати хоричй, Стратегияи амнияти миллй, Паёмхои Президенти Чумхурии Точикистон ба Мачлиси Олй ва гайра сабт гардидаанд.

Консепсияи сиёсати хоричии Точикистон, ки бо Фармони Президенти Чумхурии Точикистон аз 12 феврали соли 2013 тасдик шудааст, самтхои фаъолияти давлат, хадафхо ва вазифахои асосии онро дар хоричи кишвар дарбар мегирад. Тибки мукаррароти Консепсия, самтхои афзалиятноки сиёсати хоричии Точикистон рушди хамкорихои дучониба ва бисёрчонибаро бо кишвархои узви ИДМ, тахкими минбаъдаи ИДМ -заминаи амиксозии хамкорихои минтакавии иштирокчиёни он, ки на танхо мероси таърихии муштарак доранд, балки неруи васеи хамгироиро дар сохахои гуногун доранд, ба шумор мераванд [6].

Хамкорй бо кишвархои фазои пасошуравй дар тули тамоми таърихи муосири Точикистон хамеша дар байни манфиатхои афзалиятноки сиёсати хоричй хамеша чойгохи махсусро ишгол мекард. Храмин тавр, дар консепсияи сиёсати хоричии соли 1997 муносибатхо бо кишвархои ИДМ ба самти пешрафта эълон шуда буданд. Дар тахрирхои минбаъдаи Консепсия дар солхои 2000, 2008, 2013 ин самт низ авлавиятнок бокй монд.

Масъалаи рушди хамкорй бо кишвархои ИДМ дар давраи пасошуравй дар чомеа нуктаи назари гуногун дошт. Яке аз онхо ба гояе буд, ки ягонагии чумхурихои славянй ва ^азокистонро таъмин мекард, дар холе ки дигарон бештар таваччух, пеш аз хдма, ба тахкими сархади давлатии Точикистон доштанд. Ба ибораи дигар, суол ин буд, ки сархадхои ИДМ-ро хифз кунем ё афзалият ба тахкими сархадхои Точикистон мебошад [4, с.31].

Бешубха дар он давраи таърихй рушди хамгирой дар доираи ИДМ дар маркази таваччухи рохбарияти сиёсии кишвар карор гирифта буд: «ЧумхурииТочикистон ба таъмини манфиатхои мухимтарини миллй, рушди муносибатхои байни Точикистон ва кишвархои пешрафтаи чахон, хамкорихои хамачониба ва хдмгирой дар доираи ИДМ ва ба рох мондани хамкорихои самарабахши дучониба ва бисёрчониба дар Иттиходи Россия ва Точикистон, инчунин бо тарафхои шартномаи ЧумхурииТочикистон, Чумхурии Беларус, Чумхурии ^азокистон, Чумхурии К^иргизистон ахолй дар бораи амиксозии хамгирой дар сохахои иктисодии гуманитарй [5].

Мусаллам аст, ки ба имзо расондани Созишнома дар бораи ташкили минтакаи тичорати озод 15 апрели соли 1994 барои муносибатхои дучонибаи Точикистон ва мамлакатхои аъзои Иттиход ахамияти хоса дошт. Аз солхои аввали фаъолияти Иттиходи Давлатхои Мустакил дар кишвархои шомили он гашта низоми савдои боч дар сохаи савдо, вале бар асоси дучониба амалй карда шуд. Дар соли 2003 дар заминаи бисёрчониба минтакаи тичорати озод таъсис дода шуд, ки он бо ^арори Шурои сарони давлатхо аз 19 сентябри соли 2003 "Дар бораи ба охир расидани ташкили минтакаи савдои озод ва рушди хамкорихои кишвархои узви ИДМ дар сохаи иктисодиёт" эъломия кабул карданд. Соли 2003 дар Саммити Ялта дар ИДМ Созишнома дар бораи фазои ягонаи иктисодй ба имзо расид, ки ба тахкими робитахои мутакобилаи иктисодй ва кохиш додани харочоти онхо дар доираи харакати озоди молхо, хизматрасонй, сармоя ва шахсони вокей нигаронида шудааст [8].

радами мухим дар рохи тахкими хамкорй дар доираи Иттиход имзои Ахдномаи амнияти дастачамъй 15 майи соли 1992 ба мухлати 5 сол ва тамдиди минбаъда дар Тошканд буд. Сараввал, созишномаро рохбарони шаш кишвар имзо карданд: Арманистон, ^азокистон, ^иргизистон, Россия, Точикистон ва Узбакистон. Аллакай дар соли 1993 ба ин руйхат собик чумхурихои Иттиходи Шуравй -Беларус, Озарбойчон ва Гурчистон ворид гардиданд [7].

Дар ин шартнома пешбинй шуда буд, ки давлатхои аъзо бояд амнияти онхоро дар асоси дастчамъй таъмин кунанд. Дар сурати тахдид ба амният, сохибихтиёрй ва тамомияти арзй, давлатхои иштирокчй бо максади муайян кардани мавкеи худ ва андешидани чорахо барои рафъи хатар машваратхо баргузор мекунанд. Дар сурати тачовуз ба ягон давлати иштироккунанда, хама дигарон бояд ба у ёрии зарурй расонанд.

Дар ибтидо, Созишнома ба таъсиси ^уввахои Мусаллахи миллии кишвархои иштирокчй, таъмини шароити муътадил ва муносиби беруна барои бунёди давлати нави мустакили онхо мусоидат намуд.

^ли 2002 дap зaминaи Сoзмoни Axднoмaи Амнияти Дacтaчaмьй (СПАД) тaъcиc дoдa шуд, ки мyxoфизaти acocии фaзoи ^удудй Ba икгиcoдии кишвapxoи иштиpoкчии шapтнoмapo 6o caъю тaлoши мyштapaки к^шу^^ Ba вoxидxoи ëpиpacoн as xaмa гyнa тaчoвyзгapoни беpyнaи xapбй-cиëcй, теppopиcтoни бaйнaлмилaлй, инчунин oфaтxoи aзими тaбий эълoм дoшт. Имpyз СПАД як coзмoни минтaкaвии бaйнaлмилaлй мебoшaд, ки дoиpaи вacеи мушкилоти aмниятpo ^an мекyнaд. Илoвa бa тaxдидxoи низoмй, Сoзмoни Лxднoмaи Амнияти Дacтaчaмьй бa мyбopизa aлaйxи теppopизми бaйнaлмилaлй, ko4okh мaвoди мyхaддиp, мyx,oчиpaти Faйpикoнyнй, чинoяткopии мyтaшaккили фapoмиллй, вoкyниши дacтaчaмъoнa бa xoлaтxoи фaвкyлoддa, oфaтxoи бaшapдycтoнa, дoиpaи вacеи тaxдидxo дap coxan игтилooт Ba мyбopизa 6o кибеpчинoятxo тaмapкyз мекyнaд.

Дap шapoити мyocиp, СПАД бapнoмaи cтaндapтизaтcияи crnnoxpo дap дoиpaи СААД 6o мaкcaди нoил шyдaн бa xaмдигapфaьoлияти Bocmrn^ aлoкa Ba нaзopaт, cтpaтегияи ивaзкyнaндaи вopидoт, ки дap пapтaви тaxpимxoи зидди Тoчикиcтoн Ba py^o^o дap Укpaинa, cтpaтегияи зидди мaвoди мyхaддиp, чopaxoи мyбopизa бap зидди экcтpемизм, мyxoчиpaти Faйpикoнyнй Ba capxaAOT тaтбик кapдa мешaвaд. гypyxxoи чинoяткopии мyтaшaккил. Тoчикиcтoн xoлo xaH пaйвaндгapи acocии СПАД мебoшaд.

Як лaxзaи мухим дap cтpaтегияи xaмкopиxoи ик;тиcoдй 6o кишвapxoи ИДM, тaьcиcи Итгиxoди икгиcoдии Лвpyocиë 6o мaкcaди xaмaчoнибa мoдеpнизaтcия, xaмкopй Ba бaлaнд бapдoштaни paкoбaтпaзиpии икгиcoдиëти миллй Ba фapoxaм oвapдaни шapoит бapoи pyшди ycтyвop 6a мaнфиaти бaлaнд бapдoштaни caтxи зиндaгии кишвapxoи aьзo (Apмaниcтoн, Белapyc, ^aзoк;иcтoн, Тoчикиcтoн, aB 29 Maйи 2015 -^^гази^^н). Бo имзoи Лxднoмa дap бopaи тaьcиcи ЕАЭО гyзapиш 6a лoиxaи иктиcoдии Евpaвия 6a caтxи нaв Ba aмик;и интегpaтcия нишсн дoдa шуд [2].

Сoзишнoмa чaнбaxoи acocии 6a тaшкилoтxoи бaйнaлмилaлй xoc иньикocëфтapo тaьмин менaмoяд, пpинcипxoи бapoбapии coxибиxтиëpии дaвлaтxo, тaмoмияти apзй мyк;appap кapдa шyдaaнд. Хуччот меxaнизми мyвoфик;aти кдбули ;apopxopo дap xaмa caixxo дap 6ap мегиpaд. Пpинcипи бapoбapии нaмoяндaгoни тapaфxo дap дoиpaи raëcarn кaдpй дap мaк;oмoти hh^o; тaъмин кapдa шyдaacт.

^йд кapдa мешaвaд, ки Шapтнoмa дap бopaи Иттиxoди иктиcoдии Aвpyocиë 6a xaлли мacьaлaxoи бaлaнд бapдoштaни caтxи некyaxвoлй Ba cифaти зиндaгии шaxpвaндoни ^aвoк;иcтoн, Тoчикиcтoн, Белapyc, Apмaниcтoн, K^иpFизиcтoн нигapoнидa шyдaacт Ba oзoдии xapaкaти мoлxo, xизмaтpacoнй, capмoя Ba меxнaт Ba raëcarn xaмoxaнгшyдaи иктиcoдиpo пешбинй менaмoяд.

Ху^т дap чaxopчyби к;oнyнгyзopии Иттиxoди Гyмpyкй Ba Фaвoи ягoнaи икгиcoдй acoc ëфтaacт, ки cтaндapтxoи мaвчyдa мутобик кapдa шyдa Ba 6a к;oидaxoи Сoзмoни Умyмичaxoнии Сaвдo мутобик кapдa шyдaaнд [2].

Одaтaн, Чyмxypии ^^киотон Ba Федеpaтcияи Рoccия xaмчyн шapикoни нaвдики cтpaтегй дap фaзoи пacoшypaвй pyшд мекyнaнд. Myнocибaтxoи ora,o дa мyвoфик;a 6o Сoзишнoмa дap бopaи Итгиxoди Рoccия Ba Белapyc тaъмин кapдa мешaвaд. Бa caлoxияти дaвлaти Иттиxoдй cиëcaти xop^^ мyдoфиa Ba aмният, cиcтемaи 6y^a, низoми пулй Ba aндoз, мacьaлaxoи гyмpyк, cиcтемaxoи энеpгетикa, та^лиет Ba кoммyникaтcия дoxил мешaвaнд. Дap бapoбapи ин, xap як мaмлaкaти aьзoи Итгиxoд cox^Hxrnëp^ истикдолият, тaмoмияти apзй, coxтopи дaвлaтй, Кoнcтитyтcия, Пapчaми дaвлaтй Ba нишoнxo дopaд. Faйp aв oн, cawra^ мyxимгapини cиëcaти xopH^ тaьмин нaмyдaни шинoxти дaвлaти Иттиxoд aв ^ниби тaмoми чoмеaи чaxoнй, иштиpoки фaъoлoнa дap фaьoлият Ba фaьoлияти тaшкилoтxoи бaйнaлмилaлй, гycтapиши poбитaxoи xaмaчoнибa 6o ^i^yp^^ шбик Шypaвй дap дoиpaи ИДИ Ba иштиpoк дap тaъмини cy6OT Ba aмният дap к;итьaи Aвpocиë Ba чaxoн мебoшaнд [4, c.33] .

Тoчикиcтoн Ba Белapyc дap xaлли биcëp мacъaлaxoи yмдaи бaйнaлмилaлй мaвк;еи умумй ë нaздик дopaнд Ba дap СMM Ba дит^ coзмoнxoи yмyмичaxoнй Ba минтак^й зич xaмкopй мекyнaнд.

Имpyзxo дap мyнocибaтxoи бaйни Тoчикиcтoнвy Рoccия фaзoи ягoнaи мyxoчиpaт фaъoлият мекyнaд, ки oн бapoи гyзapиши мyтaк;oбилa тибки caнaдxoи дoxилии миллй бидуни нaзopaти гyмpyкй Ba capxaдй имкoн фapoxaм меopaд. Хaмoxaнгcoзии кoнyнгyзopй дap coxarn икгиcoдиëт, cиëcaти мoлиявй Ba пулию к^зй Ba тaнзими acъop идoмa дopaд.

Дap paвoбити Тoчикиcтoнвy Poccra так;ши мyxим дap pyшди xaмкopиxoи бaйниминтaк;aвй фaъoлoнa pyшд мекyнaд. Хaмaи 6 минтак^и Белapyc Ba Mинcк 6o aкcapияти cyбъектxoи

ЧумхурииТочикистон шартномахои хамкорй доранд, ки дар байни онхо Москва ва вилояти Москва, Санкт-Петербург, Тюмен, Смоленск, Нижний Новгород ва Тоторисгон фаъол мебошанд.

Ба таври хулоса хамнро метавон кайд намуд, ки ЧумхурииТочикистон дар фазои геополитикии Авруосиё мавкеи махсусро ишгол мекунад, ки халкаи асосй дар хама иттиходияхои бузургтарини интегратсионии минтакавй мебошад. Ин, пеш аз хама, ба иктидори иктисодй ва низомии он, инчунин мавкеи мусоиди геополитикй вобаста аст. Мухимтарин иттиходияи хамгирой СПАД ва тамоюлхо дар доираи ИДМ мебошад. Иттиходи иктисодии Авруосиё ва Чумхурии Иттиходи Беларус ва Точикистон низ ахамияти хос доранд. Онхо барои ноил шудан ба хадафхои минбаъда шароити мусоид доранд ва метавонанд дар иттиходияхои дигар сазовори ракобат бошанд.

АДАБИЁТ

1. Договор о Евразийском экономическом союзе [Электрон. ресурс]. Режим доступа: http://economy.gov.ru

2. Евразийский экономический союз: офиц. сайт (ЕАЭС)

3. [Электрон.ресурс]. -Режим доступа: www.eaeunion.org

Зона свободной торговли в странах СНГ: история создания [Электрон. ресурс]. -Режим доступа: http://ria.ru/spravka/20120730/713035602.html

4. Казакова М.Н. Региональные приоритеты национальной

безопасности России: внешнеполитическое измерение// Регионология. -2010. -С. 30-36.

5. Концепция внешней политики Российской Федерации (утв.

Президентом РФ 15 июля 2008 г.) [Электрон. ресурс]. -Режим

доступа: http://kremlin.ru

6. Концепция внешней политики Российской Федерации (утв.

Президентом РФ 12 февраля 2013 г.) [Электрон. ресурс]. -Режим доступа: http://mid.ru/brp_4.nsf

7. Организация Договора о коллективной безопасности (ОДКБ): офиц. сайт [Электрон. ресурс]. -Режим доступа: www.odkb-csto.ru

СОТРУДНИЧЕСТВО СО СТРАНАМИ СНГ В КОНТЕКСТЕ

ВНЕШНЕЙ ПОЛИТИКИ РЕСПУБЛИКИ ТАДЖИКИСТАН

С момента создания теории и практики национальной безопасности, главным его приоритетом являлось сохранение территориальной целостности государства. В современных условиях национальные интересы и их приоритеты не только не ограничены территорией государства, но они надёжно защищены и за её пределами. В этой связи основные направления внешней политики Республики Таджикистан в рамках сотрудничества со странами Союза Независимых Государств выдвинуты на первый план.

Ключевые слова: сотрудничество, Союза Независимых Государств, Республики Таджикистан, внешняя политика, национальная безопасность, Огранизация Договора по Коллективной Безопасности и др.

COOPERATION WITH CIS COUNTRIES IN THE CONTEXT OF EXTERNAL POLICIES OF THE REPUBLIC OF TAJIKISTAN

Since the creation of the theory and practice of national security, its main priority has been the preservation of the territorial integrity of the state. In modern conditions, national interests and their priorities are not only limited by the territory of the state, but they are reliably protected beyond its borders. In this regard, the main directions of the foreign policy of the Republic of Tajikistan in the framework of cooperation with the countries of the Union of Independent States are highlighted.

Keywords: cooperation, Union of Independent States, Republic of Tajikistan, foreign policy, national security, Organization of the Collective Security Treaty, etc.

Сведение об авторе:

Ахиева Саодат Умарбековна -кандидат политический наук, заведущ одел магистратура Таджикского государственного педагогического университета именни С. Айни, E-mail: milledi2000@mail.ru

About the author:

Akhieva Saodat Umarbekovna - Candidate of Political Science, Head of the Master's Degree of the Tajik State Pedagogical University named after S. Aini, E-mail: milledi2000@mail.ru

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.