АМИР ТЕМУРНИНГ ИЖТИМОИЙ МУНОСАБАТЛАРИ ТАХЛИЛИ
Зафар Сайдуллайевич Ботиров
Альфраганус университети магистранти
АННОТАЦИЯ
Маколада Амир Темурнинг ижтимоий муносабатлари ва унинг Шарк ва Гарб цивилизацияларига таъсири мухокама килинади. Маколада Амир Темур даври ва унинг тарихий ахамиятига эътибор каратилган, шунингдек, Узбекистонда унинг мероси ва хотирасини тиклашга каратилган харакатлар таърифланган. Бу харакатлар "Амир Темур йили" ва ЮНЕСКОнинг унинг таваллудининг 660 йиллигини нишонлаш карори каби тадбирларни уз ичига олади. Шунингдек, Узбекистоннинг янги Конституцияси ва унинг инсон хукуклари ва эркинликларини таъминлашга булган ахамияти, шунингдек, мамлакатда адолат ва инсон омилига булган ёндашуви маколада мухокама килинган асосий мавзулардан биридир.
Калит сузлар: Амир Темур, ижтимоий муносабатлар, Шарк ва Гарб цивилизациялари, Узбекистон, тарихий мерос, ЮНЕСКО, Конституция, инсон хукуклари, адолат.
Маълумки, жамиятдаги бошкарув ва унинг тараккиёти фаровон хахот рамзи булиб колдади. Бу учун мухим тарихий фактлар (андозалар)ни тахлил килишнинг узи кифоя. Икки кутбли урганиш (Шарк ва Гарб) натижасида жамиятдаги ижтимоий омиллар мухим хусусиятлари ва "кусур"ларини намоён этади. Шарк кадимий маданият учоFи ва жахон цивилизациясининг бешиги дея бежиз таърифланмаган. Гарб маданияти тарихини урганиш жараёнида Оврупоцентризм назариясига OFиб кетиш Fайриилмий булгани каби, масаланинг Шарк билан боFлик жихатини тахлил этганда хам Осиёцентризм FOялари таъсирига тушмаслик лозим.
Шу билан бирга, Шаркнинг узига хослиги, унга мансуб булган маданий тараккиёт жахон цивилизациясининг бешиги, дунё халклари ривожига кушилган муносиб хисса экани хам сир эмас. Бу хол жахоннинг барча холис мутахассис олимлари томонидан эътироф этилади. колаверса, Ватанимиз цивилизациясининг Шарк цивилизацияси кучоFида вояга етгани ва унинг кадриятларини узида акс эттирганини, унга
893
ва бутун дунё маданиятига улкан таъсир курсатганини доимо эсда тутиш даркор.
Шарк маданияти тараккиётининг илк даврлари деганда, купгина мутахассислар бизнинг Ватанимиз утмишини, Миср, Бобил ва инсоният тарихининг энг кадимги цивилизацияларидан бири булган Шумер даврларини эсга олади. Буларнинг хар бири инсоният тарихида жамият хаёти, кадриятлар тизимининг узига хослиги, бошкариш ва иктисодий жараёнларнинг муайян тарзда намоён булиши билан тавсифланади. Ушбу маданият учоклари хакида мактаб таълими жараёнида «Энг кадимги тарих» дарсликлари оркали маълумот берилган. Зукко талабалар уша даврларда кандай сиёсий жараёнлар кечгани, кандай подшолик ва империялар булганини яхши билади. Биз бугун уша даврлардаги фалсафий дунёкараш, кадимги аждодларимизнинг фикр -мулохазалари, узига хос таълимотларининг асосий тамойиллари билан якинрок танишмокчимиз. Кухна Шарк цивилизациясининг бешикларидан бири булган Миср, кадимги замонда илк утрок хаёт ва узига хос дехкончилик анъаналари бошланган Нил дарёси буйларидаги маданият дунё олимлари диккатини тортиб келади.
Жамият бошкаруви хакида кадимдан юксак фаровон хаёт тимсоли сифатида каралган. Бу борада Темур хаёти ва у курган салтанатнинг бугунги кунгача юксак эътирофда эъзозланиши фикримизга мисолдир.
Биринчи Президентимизнинг "Юксак маънавият - енгилмас куч" китобида халкимизнинг топталиб келган миллий Fурурини юксалтириш, Сохибкирон бобомизнинг муборак номи, тарихий сиймоси, бой мероси ва хотирасини тиклаш йулида мамлакатимизда куйилган кутлуF кадамлар туFрисида батафсил хикоя килинган. 1996 йил Узбекистонда "Амир Темур йили" деб аталди. ЮНЕСКО карори билан Сохибкирон таваллудининг 660 йиллиги1 бутун дунё буйлаб нишонланди.
Тошкент, Самарканд ва Шахрисабзда Амир Темурнинг мухташам хайкаллари урнатилди.
Сохибкирон Амир Темур шахсияти жахон тарихида жуда кам учрайдиган ходисадир.
"Буюк шахсларни миллат каЙFуси, халк дарди яратади", - деган эди И.Каримов. Чиндан хам, миллат каЙFусидан, халк дардидан яралган улуF бобомиздай зотнинг дунёга келиши замон зарурати ва талабига айланди,
1 https://temurtuzuklari.uz/uz/pages/chronicle
May. 2023
894
SomKana afiTraHga, Tapux Ba 3aMOH y3 KaxpaMoHHHH y3H ^ax,oH MafigoHura onuö Kupgu.
EyryHru AHru Y3ÖeKHCTOHga, agonaT - HHcoHra SepunraH HetMaTnapgaH энг a$3anH cu^aTuga Kapanagu. fflyHHHr ynyH ogaM3og x,ap umga agonaTra TaaHagu, xaeTHH my Me3oH SunaH ynnamra HHTunagu. AgonaT öh3 ynyH Ha^aKaT TaSuufi, SanKH MatHaBufi Ba h^thmohh эxтнe^ x,aMgup. X,ap KaHgafi ^aMH^T Ba gaBnaTga agonaTra, geMaKKH, cygnapra, ogun cygnoBra SynraH HmoHH Myx,HM ypHH Tyragu.
Hera geraHga, YsSeKucToHHHHr AHru Кoнcтнтyцнflcн Ba my acocga umnaö HHKunraH X,apaKaTnap cTparerHacuga hhcoh oMunu, hhcohhhot xyKyKnapu, эpкннnнкnapн Ba KoHyHufi MaH^aaTnapuHH TatMHHnam Macanacu SupnaMHH ypuHga Typagu. Hhcohhh эtзoзnamгa KapaTunraH TH3HMnu Ba H3HHn ucnox,oTnap -AHrunaHaeTraH y36eKHcToHHHHr AHruHa gaBnaT cuecaTH 3aMupuga aHa my эзгy foa My^accaMnamTupungu.
EyryH my ^aMH^THMH3, ropTHMroga THHHnHK Ba gycTnuK MyxuTHHH MycTa^KaMnam fiynuga cugKugungaH xu3MaT KunaeTraH Max,anna ^aonnapu, ^yKaponuK ^aMH^TH HHcTHTyrnapu BaKunnapu Ba guH apöoönapu, эзгy gyonapu, xaeTufi Macna^aTnapu SunaH ÖH3HHHr umuMrora yHyM Ba SapaKa SepaeTraH MytTaSap $axpufinapHMH3HHHr x,aM ypHH SeKuecgup.
^HrunaHaeTraH ^aMH^THMro x,aeTuga SeKuec ypuHra эгa SynraH My^TapaMa aennapuMH3ra KapaTunaeTraH FaMxypnuKnap, uKTucogueT, caHoaT, arpap Ba H^THMoufi co^anapga ^ugoKopoHa Mex,HaT KunaeTraH umHH-xH3MaTHunapra, TagSupKop Ba ^epMepnapra, KypyBHH-SyHegKopnapra a^paraeTraH HMTue3nap ^HKpuMH3ra acocgup.
HnM-^aH Ba MatHaBHATHH roKcamupum, HaBKupoH aBnog TapSuacura SaFumnaraH ycTo3 Ba MypaSSufinapra, unMHfi Ba H^ogKop 3uenunapra, MagaHHAT Ba caHtaT a^nura KapaTunraH gaBnaT gacTypu Ba ucnox,oTnapHHHr ax,aMHATH x,aM Sup Mucongup.
fflyHHHrgeK, "^anonugguH MaHryöepgu, Cox,h6khpoh Amhp TeMyp, EoSyp Mup3o KaSu ynyF a^gognapHMH3 aHtaHanapuHH MyHocuS gaBoM эттнpaeтгaн Mapg Ba ^acyp xapSufi xH3MaTHHnapHMH3ra" KapaTa gaBnaT pax,6apuHHHr $HKp-Myno^a3anapu x,aM yHyrunMac Tapuxufi ucnox,oTnapgaH Supugup.
REFERENCES
1. Abdullaev, K. (2018). Amir Temur va uning davri. Tashkent: O'zbekiston Milliy universiteti.
https://yuz.uz/news/yangi-ozbekiston-taraqqiyot-strategiyasi-asosida-demokratik-islohotlar-yolini-qatiy-davom-ettiramiz
May. 2023
895
ISSN: 2181-1385 ISI: 0,967 | Cite-Factor: 0,89 | SIS: 1,9 | ASI: 1,3 | SJIF: 5,771 | UIF: 6,1
2. Axmedov, B. (2020). Sharq va G'arb madaniyati: O'zaro aloqalar tarixi. Tashkent: Fan va Texnologiya.
3. Бартолд, В. В. (1963). Темур и его время. Москва: Наука.
4. Beatson, P. J. (2017). Tamerlane: A historical analysis of the Turko-Mongol ruler's impact on Eastern and Western civilizations. Central Asian Studies Journal, 12(4),
5. Manz, B. F. (2007). The rise and rule of Tamerlane. Cambridge University Press.
6. Mirzaev, A. (2019). YUNESKO va O'zbekiston madaniyati. Tashkent: O'zbekiston madaniyati.
7. Rashidov, T. (2021). Adolat va inson huquqlari O'zbekistonda. Tashkent: Huquq va Burch.
8. Sobirov, G. (2022). Amir Temur yili: Tarix va meros. Samarkand: SamDU.
9. Ziyayeva, D. T. (2015). Influence of Timurid culture on Central Asian civilization.
Journal of Asian History, 49(2), 123-141.
45-58.