Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУРНИНГ ТАРИХИЙ МЕРОСИ – ИЛМ-ФАН ТАРАҚҚИЁТИНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ'

АМИР ТЕМУРНИНГ ТАРИХИЙ МЕРОСИ – ИЛМ-ФАН ТАРАҚҚИЁТИНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

314
33
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Амир Темур / “Темур тузуклари” / илм-фан / маданият / сипоҳ ва раият / адолат / сиѐсий муносабатлар / шайхлар ва фозиллар / девон / муҳаддис / ижтимоий-иқтисодий муносабатлар / кориз / работ / меъмор / мусаввир / солиқ / Самарқанд қоғози / карвон йўллар / савдо-сотиқ / дипломатик алоқалар / “Зафарнома” / “Темурнома

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Ҳакимали Имомович Азимов

Мазкур мақолада Соҳибқирон Амир Темур даври инсоният тарихида маданий юксалиш ҳамда илм-фан равнақида алоҳида даврни ташкил этгани, ушбу даврда яратилган буюк маданий ва маънавий мерос, меъморий ѐдгорликлар нафақат халқимиз, балки, дунѐ халқлари маданий тараққиѐтига ҳам муносиб хизмат қилгани ишончли манбаларга таянилган ҳолда таҳлил қилинган. Амир Темур томонидан бунѐд этилган меъморий ѐдгорликлар, хусусан, Самарқанднинг тарихий-маданий аҳамияти ҳақида фикр-мулоҳазалар билдирилган. Амир Темур томонидан қудратли давлатнинг барпо этилиши, мамлакатда адолат устуворлигининг таъминланиши умумминтақа сиѐсий, иқтисодий, маданий тараққиѐтига ҳам сезиларли ижобий таъсир кўрсатгани ҳам етарлича асосланган. Шунингдек, мақолага улкан давлат ва жамиятни бошқаришда “Темур тузуклари”нинг муҳим роль ўйнагани ҳамда миллий ва маънавий қадриятларимиз Амир Темур барпо этган буюк салтанатнинг негизини ташкил этгани ҳақида ҳам бир қатор материаллар жалб этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУРНИНГ ТАРИХИЙ МЕРОСИ – ИЛМ-ФАН ТАРАҚҚИЁТИНИНГ МУҲИМ ОМИЛИ»

АМИР ТЕМУРНИНГ ТАРИХИЙ МЕРОСИ - ИЛМ-ФАН ТАРАККИЁТИНИНГ МУ^ИМ ОМИЛИ

Х,акимали Имомович Азимов

Тошкент давлат юридик университети Умумтаълим фанлар ва маданият кафедраси профессори в.б.

АННОТАЦИЯ

Мазкур маколада Сохибкирон Амир Темур даври инсоният тарихида маданий юксалиш хамда илм-фан равнавдда алохида даврни ташкил этгани, ушбу даврда яратилган буюк маданий ва маънавий мерос, меъморий ёдгорликлар нафакат халкимиз, балки, дунё халклари маданий тараккиётига хам муносиб хизмат килгани ишончли манбаларга таянилган холда тахлил килинган. Амир Темур томонидан бунёд этилган меъморий ёдгорликлар, хусусан, Самарканднинг тарихий-маданий ахамияти хакида фикр-мулохазалар билдирилган. Амир Темур томонидан кудратли давлатнинг барпо этилиши, мамлакатда адолат устуворлигининг таъминланиши умумминтака сиёсий, иктисодий, маданий тараккиётига хам сезиларли ижобий таъсир курсатгани хам етарлича асосланган. Шунингдек, маколага улкан давлат ва жамиятни бошкаришда "Темур тузуклари"нинг мухим роль уйнагани хамда миллий ва маънавий кадриятларимиз Амир Темур барпо этган буюк салтанатнинг негизини ташкил этгани хакида хам бир катор материаллар жалб этилган.

Таянч сузлар: Амир Темур, "Темур тузуклари", илм-фан, маданият, сипох ва раият, адолат, сиёсий муносабатлар, шайхлар ва фозиллар, девон, мухаддис, ижтимоий-иктисодий муносабатлар, кориз, работ, меъмор, мусаввир, солик, Самарканд коFози, карвон йуллар, савдо-сотик, дипломатик алокалар, "Зафарнома", "Темурнома".

ABSTRACT

This article analyzes the period of Amir Temur's Sakhibkiran in the history of our country as a special period of cultural growth and scientific development, a great cultural and spiritual heritage, architectural monuments created during this period not only by our people, but also by the peoples of the world. Also considered are the architectural monuments built by Amir Temur, in particular, the historical and cultural significance of Samarkand. The issues of building a strong state by Amir Temur, ensuring the rule of justice in the country, and its positive impact on political, economic and cultural development have also been studied. The article also presents a number of materials about the important role of "Temur

April, 2022

1019

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-2-1019-1023

Code" in the government and the fact that our national and spiritual values formed the basis of the great empire created by Amir Temur.

Keywords: Amir Temur, "Code of Amir Temur", science, culture, army and people, justice, political relations, sheikhs and nobles, Devons, muhaddsts, socioeconomic relations, kyariz, rabot, architect, painter, philosopher, the craft of a thin man, diplomatic relations, "Zafarnoma", "Temurnoma".

Буюк давлат арбоби, енгилмас лашкарбоши Амир Темур (1336-1405 йиллар) мугуллар истибдодига бархам бериб, Мовароуннахрда марказлашган кудратли давлатни барпо этди. У уз давлати асосини адолат мезонлари билан бойитди ва юксалтирди. Халк фаровонлиги ва мамлакат ободонлиги йулида тинимсиз мехнат ва гамхурлик курсатди. Унинг салтанатида ахолининг барча катламлари манфаатлари адолат тамойиллари асосида ишончли химоя килинди. Ана шу маънода Амир Темурнинг давлат ва жамият бошкарувидаги улкан тажрибаси, бой мероси ва шахсий адолатпарварлиги факат уз даври учунгина ахамиятли булиб колмасдан, бугунги кун учун хам гоят мухимдир. Бинобарин, Президентимиз Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек: "Буюк Сохибкирон Амир Темур бобомиз Оксарой пештокига "Адолат - давлатнинг асоси ва хукмдорлар шиоридир" деган хикматли сузларни ёздиргани бежиз эмас, албатта. Ушбу улугвор гоя инсон кадр-кимматини олий даражага кутариш борасидаги амалий харакатларимиз пойдеворига айланди"[1]. Тарихда Иккинчи уйгониш даври деб аталган бу даврда сиёсий, ижтимоий-иктисодий ва маданий-маърифий хаётнинг барча жабхаларида жиддий тарихий бурилиш, юксалишлар руй берди. Сохибкирон хукмдорлик давридаги маданий ва маънавий хаёт тахлили шундан далолат берадики, илм-маърифат сохибларига курсатилган юксак эътибор, хайрихохлик давлат ва жамият тараккиётидаги баркарорликни таъминлашда мухим роль уйнаган. Олимлар ва сиёсатчиларнинг турли вактларда яратилган асарларида Амир Темурнинг бу сохадаги фаолиятига объектив бахо берилган [2, 4822-б.; 3.]. Давлат ва жамият хаётини адолат билан тартибга солишда, халкнинг фаровонлигини юксалтиришда, илм-фан ва маданият ривож топишида, айникса, "Темур тузуклари"нинг урни ва ахамияти бекиёсдир. Собик мустабид тузум даврида "Темур тузуклари"ни кенг жамоатчиликка етказиш ва илмий муомалага олиб киришда академик И.Муминовнинг хизматларини алохида эътироф этиш жоиздир. 1968 йилда И.Муминов томонидан "Темур тузуклари"нинг Н.Остроумов нашри (1894) факсимилеси нашрдан чикарилди. 1967 йилда

April, 2022

эса Anuxornypa CoFyHHfi ToMoHugaH acapHHHr y3öeK Tunura Tap^HMacu aManra omupu^uö, 'TynucTOH" ^ypHanuga non этнпнmн y3 gaBpu ynyH ^yga KaTTa ^acopaT эgн.

"TeMyp Ty3yKnapu"ga Myannu^ 3yKKO cuecaTHH Ba fiupuK gaBnaT apöoöu, Moxup gunnoMaT cu^araga y3 gaBnaTHHHHr Ty3HnumHHH, yHHHr ;afi Tap3ga 6ornK;apHnHfflH KepaKnuruHH öaeH этagн, MaHcaögopnapHHHr xyKyK Ba öyp^napuHH öenrunaö öepagu. KuToöga 6y öopaga, ^yMnagaH, myHgafi gefiunagu: "CamaHaTHM HmnapHHH Tapraö-HHTrooMra conuö, canTaHaTHM MapTaöacura Typa Ba Ty3yK önnaH 3e6y 3ufiHaT öepguM. CanTaHaTHMHH yH hkkh Tou^agaru Kumunap öunaH MycraxKaMnagHM. CamaHaTHM MapTaöacu öynMum Typa-Ty3yKnap Ba ;oHyH-KOHganapHH xaM my yH hkkh Tou^ara öornaö Ty3guM. Ey yH hkkh toh^hh canTaHaTHM ^anaKHHHHr yH hkkh öyp^u Ba gaBnaTHM KopxoHacHHHHr yH hkkh ofiu geö xucoönagHM" [3, 76-6]. Ey rypyxnapHH Kyfiugaru yH hkkh TOH^a Tammn этгaн: cafifiugnap, ynaMO, mafixnap Ba $O3Hnnap; aKgnu Kumunap Ba KeHram coxuönapu, эxтнeткop, KaTtHtfrau apöoönap; gyoryfi Kumunap; aMupnap, capxaHraap, cunoxconopnap; cunox Ba pau^T; umoH^nu, Tyrpu эtтнкogпн okhh Kumunap; Ba3upnap, geBOH KOTuönapu Ba MyHmufinap; xaKHMnap, Taöuönap, MyHa^^HMnap Ba MyxaHgucnap; Myxaggucnap, nafiraMÖapnap, yHHHr aBnognapu Ba caxoöanapu xa;uga puBO^raap Ha;g KunyBHunap; Mamoxufinap, cy^ufinap; Kacöy xyHap эгaпapн; xap MaMnaKaT Ba guep caexaTnunapu Ba Myco^upnap, caBgorapnap. [3, 76-79-6]

EyryH MaMnaKaTHMH3ga Kumno; xy^anuru epnapugaH yHyMnu ^ofiganaHum öyfiuna KeHr KynaMnu umnap aManra omupunMoKga. Y3 gaBpuga AMup TeMyp xaM KypuK Ba 6y3 epnapHH y3namTupraHnapHH anoxuga paröaTnaHTupraH, öyHgafi umra Kyn ypraHnapra KaTTa HMTue3nap öepraH. Ey xa;ga "TeMyp Ty3yKnapu"ga Kyfiugaruna öaeH этнпagн: '"flna aMp этgнмкн, khmkh öupoH caxpoHH oöog Kunca eKH Kopu3 Kypca, e 6of KyKapTupca, exyg öupoH xapoö 6ynu6 eTraH epHH oöog Kunca, öupuHHH fiunu yHgaH xen Hapca onMacuHnap, hkkhhhh fiunu pau^T y3 po3unurH öunaH öepraHHHH oncuHnap, ynuHHH fiunu эca KoHyH-;ougara MyBo^u; xupo^; fiHFcuHnap" [3, 122-6].

Y3namTHpHnMafi ;apoBcu3 eTraH epnapHH xocungop epnapra afinamupum mapT-mapouTnapu xaKugaru KypcaTManap xaM guKKaTra ca3oBopgup: "Xapoö 6ynu6 eTraH epnap эгacнз öynca, xonuca (gaBnaT epnapuHH öomKapyBHH MaxKaMa) Tapa^ugaH oöog khhhhchh. Arap эгacн 6ynca-w neKHH oöog Kunumra Kypöu eTMaca, yHra Typnu acöoönap Ba KepaKnu Hapcanap öepcuHnap, tokh y y3 epuHH oöog khhhö ohchh. ^Ha

April, 2022

1021

амр килдимки, хароб булиб ётган ерларда коризлар курсинлар, бузилган куприкларни тузатсинлар, ариклар ва дарёлар устига куприклар курсинлар, йул устида, хар бир манзилгохга работлар бунёд этсинлар" [3, 122-б]. Шуни айтиш керакки, Амир Темур давлатида олик-соликларнинг муайян аник тартиби белгиланган булиб, мухосиллар (солик йигувчилар)нинг фаолияти устидан катъий назорат урнатилган. "Амр этдимки, - дейилади "Темур тузуклари"да, -раиятдан мол-хирож йигишда уларни огир ахволга солишдан ёки мамлакатни кашшокликка тушириб куйишдан сакланиш керак. Негаки, раиятни хонавайрон килиш давлат хазинасининг камбагаллашувига олиб келади. Хазинанинг камайиб колиши эса, сипохнинг таркалиб кетишига сабаб булади. Сипохнинг таркоклиги, уз навбатида, салтанатнинг кучсизланишига олиб боради" [3, 120-б].

Амир Темурнинг йирик марказлашган давлат тузиши жараёнида дунё илм-фани, адабиёт ва санъати, хунармандчилик ва меъморчилиги жидий равнак топди. Мамлакат ва пойтахт Самарканднинг ободончилиги йулида махаллий хамда чет мамлакатлардан куплаб фан ва санъат ахллари, хунарманд меъморлар, мусаввирлар жалб килинди. Самарканд дунёнинг маданий-маърифий, илмий марказларидан бирига айланган ва дунёга маълуму машхур булди. Ушандан буён Самарканд шахри дунё халкларнинг цивилизациясида узининг бетакрор урни билан алохида ахамият касб этиб келмокда. Амир Темур даврида курилган Ширинбека, Бибихоним, Туман ого обидаларида наккошлик ва хаттотлик билан бирга тасвирий лавхалар хам мавжуддир. Ширинбека ого макбарасида тасвир кук рангларда, колган ички бино деворларида ок ва мовий рангдаги табиат манзаралари тасвирланади. Хдттотлик санъати тараккиётига XV асрда анъанавий накши, куфий, деворий хатлари билан бирга пештокларни безовчи тезкор-настаълик ноёб кулёзма асарлар кучириладиган махсус устахоналар вужудга келиши китобчиликнинг равнакига ижобий таъсир курсатади. Амир Темур даврида Самаркандда миниатюра рассомчилик мактаби ташкил топди. Миниатюра рассомчилигининг тараккиёти адабиётнинг ривожи билан боглик булган. Мусаввирлар Фирдавсий, Низомий, Дехлавий, сунгра Жомий ва Навоий асарларига суратлар ишлаган.

Хулоса килиб айтганда, аввало, бу давр маданияти, маьнавий хаёти Сохибкирон Амир Темур томонидан барпо этилган кучли давлатчилик тамойиллари асосида шаклланган ижтимоий-иктисодий тараккиёт билан бевосита боглик булган. Амир Темурнинг марказлашган кудратли давлат барпо этиши мамлакатнинг

April, 2022

1022

сиёсий, иктисодий, маданий тараккиётига ижобий таъсир курсатган. Мамлакатимизда 1996 йил "Амир Темур йили" деб эълон килиниши, Амир Темурнинг инсоният тарихидаги улкан хизматлари ЮНЕСКО томонидан эътироф этилиши ва 1996 йилнинг

22-24 апрель кунлари Франция пойтахти Парижда халкаро микёсда 660 йиллик юбилей кенг нишонлангани Сохибкирон Амир Темурнинг инсоният тарихидаги буюк хизматларига курсатилган юксак эхтиромдан далолатдир.

REFERENCES

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганининг 26 йиллигига багишланган маросимдаги маърузаси. // Халк сузи. 2018. 8 декабрь.

2. Mamajonovna, U. S., Abdukaxxarovna, N. G., Imomovich, A. K., & Ozodovna, T. D. (2019). A History of Historiography and some Sources of the Period of Amir Temur and Temurids. International Journal of Engineering and Advanced Technology, 9(1), 4819-4823.

3. Темур тузуклари. Т.: "Шарк" 2005. Б. 76; 76-79; 122; ;122; 120.

4. Shohistahon, U., & Hakimali, A. (2019). The History of the Unani Medicine in Central Asia. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 4550-4553.

5. Азимов Хдкимали (2020). КОНСТИТУЦИЯ - ФУНДАМЕНТ НАШЕГО СТАБИЛЬНОГО РАЗВИТИЯ. Review of law sciences, 1 (Спецвыпуск), 17-25. doi: 10.24412/2181-919X-2020-1-17-25

6. Azimov, K. (2021). In the Socio-Economic life of Uzbekistan the role of Women: Changes and development trends. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(4), 67-72.

7. Шаякубов Ш. Ш., Адилов Ф. А. Архитектурное созвездие амира темура в письменных источниках //Ученый XXI века. - 2016.

8. Шаякубов Ш. Ш. История письменной культуры народов Центральной Азии // Профессиональное самоопределение молодежи инновационного региона: проблемы и перспективы. - 2018.

9. Lalikhon Mukhamedzhanova, THE EMERGENCE OF THE JADID MOVEMENT IN THE LATE XIX TH - EARLY XX TH CENTURIES AND THEIR SIGNIFICANCE AS A NATIONAL AWAKENING.

Look to the past. 2021, Special issue 3, pp.32-46

April, 2022

1023

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.