Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУР ВА ЙИЛДИРИМ БОЯЗИД МУҲОРАБАСИНИНГ ХАЛҚАРО АҲАМИЯТИ'

АМИР ТЕМУР ВА ЙИЛДИРИМ БОЯЗИД МУҲОРАБАСИНИНГ ХАЛҚАРО АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Яқин Шарқ / Кичик Осиё / Эрон / Амир Темур / Йилдирим Боязид / Султон Фараж / Анқара жанги / мактублар / халқаро аҳамияти. / Middle East / Asia Minor / Iran / Amir Temur / Yildirim Bayezid / Sultan Faraj / Battle of Ankara / letters / international significance.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Абдуллаев, Улуғбек Артикбаевич

Мақолада XIV аср охири XV аср бошидаги Яқин Шарқдаги сиёсий вазият, Амир Темурнинг минтақа тарихида тутган ўрни ва роли таҳлил этилган. Шунингдек, Анқара жангидаги ғалаба унинг тарихий аҳамияти ёритилган. Амир Темурнинг Яқин ва Ўрта Шарқ ҳудудларига қилган кўп йиллик юришлари минтақа тарихида муҳим ҳарбий-сиёсий аҳамиятга эга бўлди. Энг аввало, пухта ишланган ҳарбий-стратегик режа тўла амалга оширилди ва бу ҳудудлардаги майда тарқоқ феодал ҳукмдорлар кучли марказлашган давлатга бирлаштирилиши мақолада акс этирилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE INTERNATIONAL SIGNIFICANCE OF THE BATTLE OF AMIR TEMUR AND YILDIRIM BOYAZID

The article describes the political situation in the Middle East at the end of the 14th beginning of the 15th centuries. The place and role of Amir Temur in the history of the region is analyzed. Victory in the Battle of Ankara and its historical significance. Amir Timur’s long-term campaigns in the regions of the Near and Middle East had important military and political significance in the history of the region. First of all, the carefully developed military strategic plan was fully implemented, and the article reflected the unification of the small scattered feudal lords in these areas into a strong centralized state.

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУР ВА ЙИЛДИРИМ БОЯЗИД МУҲОРАБАСИНИНГ ХАЛҚАРО АҲАМИЯТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

АМИР ТЕМУР ВА ЙИЛДИРИМ БОЯЗИД МУ^ОРАБАСИНИНГ

ХАЛЦАРО АХДМИЯТИ

Абдуллаев УлуFбек Артикбаевич

Тошкент давлат шаркшунослик университети доценти, тарих фанлари номзоди

АННОТАЦИЯ

Мацолада XIV аср охири XV аср бошидаги Яцин Шарцдаги сиёсий вазият, Амир Темурнинг минтаца тарихида тутган урни ва роли таулил этилган. Шунингдек, Анцара жангидаги галаба унинг тарихий ауамияти ёритилган. Амир Темурнинг Яцин ва Урта Шарц уудудларига цилган куп йиллик юришлари минтаца тарихида мууим уарбий-сиёсий ауамиятга эга булди. Энг аввало, пухта ишланган уарбий-стратегик режа тула амалга оширилди ва бу уудудлардаги майда тарцоц феодал уукмдорлар кучли марказлашган давлатга бирлаштирилиши мацолада акс этирилган.

Калит сузлар: Яцин Шарц, Кичик Осиё, Эрон, Амир Темур, Йилдирим Боязид, Султон Фараж, Анцара жанги, мактублар, халцаро ауамияти.

АННОТАЦИЯ

В статье рассмотрена политическая ситуация на Ближнем Востоке в конце XIV - начале XV веков. Анализируется место и роль Амира Темура в истории региона, а также причины победы в битве при Анкаре. Многолетние походы Амира Темура в регионы Ближнего и Среднего Востока имели важное военное и политическое значение в истории региона. Прежде всего, тщательно разработанный военно-стратегический план был полностью реализован. В статье рассматривается процесс объединение мелких разрозненных феодалных государтв в сильное централизованное государство.

Ключевые слова: Ближний Восток, Малая Азия, Иран, Амир Темур, Йилдирим Баязид, Султан Фарадж, битва при Анкаре, письма, международное значение.

ABSTRACT

The article describes the political situation in the Middle East at the end of the 14th - beginning of the 15th centuries. The place and role of Amir Temur in the history of the region is analyzed. Victory in the Battle of Ankara and its historical significance. Amir Timur's long-term campaigns in the regions of the Near and Middle East had important military and political significance in the history of the region. First of all, the carefully developed military strategic plan was fully implemented, and the article reflected the unification of the small scattered feudal lords in these areas into a strong centralized state.

Research BIB / Index Copernicus

Key words: Middle East, Asia Minor, Iran, Amir Temur, Yildirim Bayezid, Sultan Faraj, Battle of Ankara, letters, international significance.

Амир Темурнинг 1399-1404-йилларда олиб борган харбий юришлари натижасида Шомнинг Х,алаб (Алеппо), Хумс, Баалбек (Баъалбак), Димишк (Дамашк) каби йирик шахарлари ва Ироки Арабнинг Убулистон улкаси (кад. Каппадокия) билан Багдод, шунингдек Туркиянинг катта кисми забт этилади. Анкара жангида Амир Темур жахоннинг буюк саркардаларидан бири Боязид Йилдирим устидан галаба козонди.

Кичик Осиёда бу даврда Йилдирим Боязид Ойдин, Ментеше, Гармиян, Карамон, Жондор угиллари бекликларини узига буйсундирган, Кози Бурхониддиннинг улимидан кейин эса унинг ерларини хам босиб олиб, Малатиягача келган эди. Усмонли турк империясининг меъмори сифатида тарих сахнасига чиккан Боязид Гарбда - Болконда хам муваффакиятли харбий харакатлар олиб боргани маълум[1]. У мамлуклар султони Баркук улимидан (1399) сунг султонликнинг Кичик Осиё ичидаги жойларини хам сиёсий сархадларига кушиб олиб, уз давлати чегараларини Арзинжон ва Фиротга кадар кенгайтирган эди.[2] Амир Темур сиёсий жихатдан илк бор узига тенг ракибга дуч келади. Усмонли давлатига мажбуран буйсундирилган худудларда хали туркларнинг мавкеи мустахкам эмасди. Собик хукмдорлар Боязидга номигагина буйсуниб, унинг сиёсий тузумини тан олмаслик йулини тутган ва Шаркдаги кудратли хомий воситасида аввалги мавкеларини тиклашдан умидвор эдилар. Улар Амир Темурнинг юришларига пинхона мадад беришдан манфаатдор эдилар. Йилдирим Боязид Усмонли тахтига утирган 1389 йилдан эътиборан гарб масалаларига ута сезгирлик билан карай бошлаганди. Аммо шаркдаги сиёсий алмашув ва узгаришларга келганда ана шу хушёрликни йукотганди. Унинг 1396 йилда салибчилар билан булган жангдаги порлок галабаси Султон Йилдирим Боязиднинг Ислом дунёсидаги таъсир ва шухратини энг юксак нуктага чикарган эди. Аммо у Амир Темур салтанатининг ривожланишини худди бир томошабин каби кузатишдан нарига ута олмади. Давлатининг чегаралари Арзинжон ва Фиротга етгандан кейин у шаркдан якинлашган тахлика билан юзма-юз келди. Умумий тарихларда хамда дипломатик ёзишмалар тупланган бир катор мажмуалардан жой олган хужжат нусхаларида 1399 йилгача икки тараф орасида кучли зиддиятлар булмаганлигини курамиз. Аммо шунга карамай, тарафлар орасида совук уруш хавоси хукм сурар эди.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

Research BIB / Index Copernicus

Мана шу умумий вазият ичида 1399 йилгача Шарк масаласига локайд караган Йилдирим Боязиднинг Амир Темур Кичик Осиёга жуда якин жойда турган чогида Арзинжон амири Мутаххартан ерларига бостириб кириши, ута калтис харакат булган эди. Устига-устак, бу харакат Амир Темурга уз режаларини амалга ошириш учун бир бахона булди. Зеро, Сохибкирон бундай харакатни уз хукмронлигига карши каратилган тажовуз сифатида бахолайди. Мактубларда бу хакда батафсил ёзилган[2].

Йилдирим Боязиднинг Амир Темурга садокат билан хизмат этган Арзинжон амири Мутаххартанга, Сохибкирон Бингул (Минг кул) яйловида булган чогида элчи юбориши аклга сигадиган тадбир эмасди. Х,ар холда Амир Темур вужудга келган кулай имкониятдан мохирона фойдаланади.

Боязид билан муносабатда Амир Темур узининг ёркин харбий ва дипломатик салохиятини намойиш этди. «Амир Темурнинг стратегияси энг аввало уз кушинининг юксак харакатчанлигига ва карорларининг ута махфийлигига асосланганлиги туфайли ганимларини доимо догда кодирарди», -деб ёзади Л. Кэрэн бу хакда[4].

Боязидга карши харакат бошлашдан олдин унинг барча иттифокчиларини бирма-бир бартараф этиш лозим эди. Тухтамиш маглуб этилган, аммо Миср мамлуклари хамон минтакада кучли хукмдор хисобланар ва Сохибкироннинг ашаддий ракиблари булган Кора Юсуф туркман ва Ахмад жалойирни куллаб-кувватлаб, унга карши хар доим гиж-гижлаб турар эди. Бу кучлар бирлашиб, оркадан зарба беришини назарда тутган Амир Темур дастлаб султон Боязид билан эхтиёткорона муносабатда булади. Унга ёзган мактубларида у гайридинлар билан жангни давом эттириши лозимлигини таъкидлайди, узига тобе хукмдорларни безовта килмасликка чорлаб, султон хузурида бошпана топган ашаддий ракибларини кайтаришни талаб этади[4].

Айни замонда Сохибкирон турк султони билан хамкорликда ва дустона муносабатларда булишни астойдил хохлагани хам маълум. Аммо гарбдаги галабаларидан маст булган Йилдирим Боязид Амир Темур кушинининг кудрати ва имкониятларини тугри англаб етолмайди. Мактублар мазмунига ва аъёнларига айтган сузларига караганда, у хакикий ахволдан анча бехабар эди. Ибн Арабшох бу хусусда жуда ибратли мисол келтиради: «Боязид Темур мактубидан вокиф булиб, унинг хитобли мазмунини англагач, у урнидан сапчиб туриб кетди: унинг газаби кайнаб, куйиб-ёнди. Гуё наша ивитмаси ичган кишидек гох товушини кутариб, гох пасайтириб (шундай) деди:

- Бу уйдирмалар билан мени куркитмокчими? Ёки бу ёлгон-яшиклар билан менга нисбатан фитна чикармокчими? Ёки булмаса, мени Ажам подшохлари

Research BIB / Index Copernicus

мисоли хисобладими? Ёки гапини англаб булмайдиган Дашт тоторлари каби санадими? Ёки кушин йигишда хиндлар лашкарлари каби курдими? Ёки менинг аскарларимни таркокликда Ирок тудалари каби деб хдсобладими? Ёки мендаги ислом (йулидаги) газотчиларини Шом аскарларига ухшатдими? Ёки узининг куриган тудасини менинг аскарларимдек билдими? Ёки унинг хакидаги (барча) хабарларни менга маълум (эканли)гини билмайдими?...»[8]

Боязид ортикча такаббурликка берилиб, хакоратомуз сузларни бемалол ишлатаётгани диккатга сазовор. Аммо у Амир Темур канчадан-канча жангларда голиб чикканлигини билса-да, улардан зарур хулоса ва сабоклар чикара олмагани, хатто пухта разведка тизимига эга эмаслиги яккол куриниб турибди. Шунинг учун хам Ибн Арабшох уни: «Ибн Усмон (Боязид) шошкалок ва шижоатли киши булиб, одил подшохлардан булишига карамасдан, унда заррача хам сабр-токат йук эди», - деб таърифлайди[8]. Айни замонда, араб муаррихи Амир Темурнинг огир ва вазмин, босик табиатини хам кайд этади: «^ачонки, Темур унинг изтиробли жавобидан вокиф булгач, «Ибн Усмон мажнун ва ахмок», - деди[8]. Вокеалар жараёни Амир Темур турк султони табиатига тугри бахо берганини исботлаб берди. Зеро, ана шу даврда курукликда Сохибкирон кушинларига тенг келадиган армия Шаркда хам, Гарбда хам йук эди. Бу хакда суриялик замонавий олим Акрам Хдсан ал-Аълабий тугри хулосалар бергани диккатга сазовор. У Амир Темурнинг уз ракиблари устидан эришган зафарларини тахлил килиб, унинг устунлиги сабабларини куйидагича изохлаган:

- кушиннинг сони жихатидан куплиги;

- ракиблар хакида тулик маълумотга эгалиги (разведка);

- жанглар хужумкорлик рухида олиб борилгани;

- кушинда маънавий рух жуда кучли булганлиги;

- ташвикот-таргибот ишларига катта ахамият берилганлиги;

- бошкарув (рахбарлик) сиёсатидаги ута кучли салохияти[8].

Мана шу сифатлар Амир Темур кушини жангларда енгилмаслигида асосий омил эди. Буни тугри анлаб етмаган хукмдорлар, хусусан Йилдирим Боязид маглубиятга учради.

Хуллас, Усмонли хукмдори Йилдирим Боязид Амир Темур тарафидан килинган дустона таклифларни писанд этмасдан, каттик жавоб кайтарганлиги маълум. Жавоб хатида Усмонли хукмдори Сохибкирон билан урушишни анчадан бери уйлаб юрганлигини, энди буни амалга оширишга карор берганини, агар у жанг майдонига келмаса, унга карши узи Табриз ва Султония устига юришини билдирган эди[4].

Research BIB / Index Copernicus

Грузия масаласи ижобий хал этилгач, Амир Темур кишлаш учун Корабокка утади. Энди 1402 йилги ёз мавсумида Кичик Осиёга карши харакатни бошлаши мумкин эди. Шундай килиб Амир Темур барча ракибларини маглубиятга учратгандан кейингина бутун кучларини турк султони Боязидга карши каратади. Хдрбий харакатлардан олдин икки хукмдор бир-бирига элчилар юбориб, узаро мактублар ёзишгани маълум. Ёзишмаларнинг ташаббускори Амир Темур эди. Бу мактубларда жангга чорлов рухи хукмрон. Боязид боскини туфайли тахтидан ажралган ва Сохибкирон хузуридан бошпана топган кичик осиёлик хукмдорлар тинимсиз уни Усмонлилар худудига бостириб киришга даъват этишарди. Уруш булиши мукаррар эди.

Усмонлилар билан музокаралардан кейин Амир Темур билан Франция ва Кастилия кироли хамда Византия императори уртасида хам бир неча бор мактуб алмашинади. Мазкур мактублардан намуналар «Узбек дипломатияси тарихидан» китобида (247-266-бетлар) хамда Л. Кэрэн ва А. Саидовларнинг «Амир Темур ва Франция» (Т., 1996. - Б. 72-82) рисоласида хам келтирилади. Улар Амир Темурнинг дипломатик алокалари ва ташки сиёсатининг мохиятини очиб бериши жихатидан ахамиятлидир. Амир Темур билан Боязид уртасида мухораба тарихини урганишда мазкур мактублар хамда Шарк католок черкови архиепископи Иоаннинг хотиралари, шунингдек, Клавихонинг саёхат кундаликлари кимматбахо манба хисобланади. Европалик саводхон бу икки киши Амир Темур билан Боязид жангининг чинакам шохидлари эдилар. Шуни хам айтиб утиш керакки, Амир Темурнинг Гарбий Европа хукмдорлари билан расмий ёзишмалари ва Иоаннинг хотиралари якин кунларгача кенг тарихчилар оммаси учун номаълум эди. Уларни таникли олим, шаркшунос профессор И.И.Умняков тадкик этиб, эълон килди[3]. Архиепископ Иоаннинг хотиралари якинда узбек тилида хам чоп этилди[6].

Сивасда Амир Темур хузурига Боязиддан яна элчилар келади. Султоннинг жавоб мактуби Сохибкиронни нихоятда газаблантиради, чунки Боязид такаббурлик билан Амир Темурни уз хузурига шахсан келишини талаб этган ва агар султоннинг бу амри бажарилмаса, хотинлари уч талок булсин деб катта кетган эди[8]. Амир Темур газабини ичига ютади. Боязидга йуллаган жавоб мактубида эса, у угилларидан бирини хузурига юборишини ва Арзинжондан турк кушинларини олиб кетишни талаб килади[8]. Аммо энди урушни тухтатиб булмасди. Сохибкирон элчиларни омонлик билан жунатиб, Сивасдан жанубга -Кайсарига, у ердан эса шимолий гарбдаги Киршахарга ва нихоят Анкарага караб юриш бошлайди.

Research BIB / Index Copernicus

Икки машхур саркарда кушинларининг улкан тукнашуви Анкара якинидаги Чибукобод текислигида хижрий 804 йил 19 зулхижжада (милодий 1402 йил 20 июл) руй беради.

Турк олими Эрол Гунгур асарида бу жанг тафсилотлари бир кадар аник келтирилган. Унинг ёзишича, Чубук водийсида икки тараф саф тортади. Йилдиримнинг ёнида вазири аъзам Али пошо, угиллари Мустафо, Иса ва Мусо марказда туради. Урду (кушин)нинг унг канотига Анатолия бегларбеги Темиртош пошо, чап (сул) канотини эса катта угли амир Сулаймон бошкаради. Йигирма минг сараланган серб аскарлари захирага куйилади.

Бу жанг Амир Темурнинг порлок галабаси ва уша замонда Гарбий Европани зир титратиб турган такаббур турк султонини тахтдан тушириш билан якунланади. Боязид кушини батамом маглуб булишдан ташкари султоннинг узи асир олиниб, буюк хукмдор хузурига келтирила

Амир Темур билан Боязид тукнашувига юкорида курсатилганидан ташкари яна бошка мухим сабаблар хам бор эди. Бу Византия, Италия, Франция, Англия ва бошка Гарбий Европа давлатлари бошликларининг Боязидга карши курашда ёрдам сураб Амир Темурга мурожаат килишидир. Шу йилларда Боязиднинг Европадаги музаффар юришларини тухтатиш Гарбий Европа давлатлари учун хаёт ва мамот масаласига айланганди. Амир Темур биринчи даражали куруклик кушинларига эга булиб, стратегия ва тактика жихатидан бой харбий тажриба орттирганди. Туркияда эса яхши куруклик армиясидан ташкари, харбий-денгиз кучлари хам мавжуд эди. Шунинг учун хам Амир Темурнинг угли Мироншох "Кироллар, хукмдорлар, фаранг ва христиан жамоалари бошликлари"га мурожаат килганди[3]. Шу даврда биринчи даражали денгиз давлатлари булган Генуя ва Венецияга совгалар ва мактублар билан элчилар жунатилганди. Константинополь ва Трабзонга хам денгиздан туриб мадад беришни сураб даъватномалар юборилганди. Амир Темурнинг Иоанн Палеологга ёзган мактубидан биламизки, Трабзон (у бу мамлакат императори Мануилдан барча худудлари ва харбий денгиз кучларини уз ихтиёрига беришини талаб килган эди) ва Константинополь Туркия киргокларига хужум килиш учун йигирматадан кема юбориши зарур эди. Буни тасдиклайдиган далиллар Клавихо асарида мавжуд. У Константинополь императори ва Перилик генуэзлар Амир Темурга хизмат килиб, одамлар ва кемалар билан ёрдам бериш мажбуриятини олгани хакида ёзади. Шу уринда генуэзлар табиатини курсатувчи бошка мухим далил мавжуд. Византиянинг маглубиятини эллик йил оркага суриб юборган Анкара жангидан кейин генуэзлар маълум мукофот эвазига маглуб туркларни Осиёдан Европага уз

Research BIB / Index Copernicus

^noraapuga yTKa3uö Kyfiumra po3H öynraHnap. X,arTO afipuM KeManunap Kynpo; nyn umnaö Kpnum yMuguga ;oHo;napHH kupfo; a^HHuga geHru3ra aFgapuö, op;ara KaöTraHH xasuga MatnyMoraap öop[11].

AfiHaH 1402 fiunru AH;apa ^aHru apa^acuga Amhp TeMyp öunaH Fapöufi EBpona gaBnaraapu opacuga эпннпapнннг öopuö-Kenumu KynafiraH эgн. CoxHÖKHpoHHHHr $apaHr Kuponu Kapn VI Ba HHraro Kuponu reHpux IV öunaH KefiuHru ë3HmManapuga fflap; öunaH Fapö opacuga caBgo coth; Ba эпннпнк anoK;anapHHH ypHarum TaKnu^u unrapu cypunraHH MyxuM axaMHtfira эгa[3].

Amhp TeMyp ^apaHr Kuponu Kapn VI ra $opc Tunuga fiynnaraH MaKTyöuga (xu^pufi 805 fiun MyxappaM ofiuHHHr 1 KyHH (Munogufi 1402 fiun 1 aBrycT): "Y3

caBgorapnapuHrroHH 6y (öu3HHHr) MaMnaKaraMH3 TOMOHnapra roöopcaHrro Mat;yn öynapgu. Eh3 ynapra eTapnuna xypMar Ba эtтнöop KypcaraMH3. fflyHHHrgeK, 6u3HHHr caBgorapnapuMH3 (cu3HHHr) ynKanapuHrrora fiynnaHMoru Ba ynapra xaM myHgafi xypMaT^trnöop KypcaranMoFH (ho3hm). Ynapra xen khm 3ypaBOHnuK KypcaTMafigu Ba opTu;na Tanaönap KyfiMafigu. 3epo, ^axpH caBgorapnap Ty^afinu oöoggup" - geö TatKugnafigu. fflyHucu a^aönaHapnuKH, CoxuÖKupoH Ba Kapn VI HHHr öupgeK gymMaHH öynraH Boa3ug ycTugaH ;030HunraH ranaöa xa;uga MaKTyöga öupoH ofh3 cy3 fiy;. H.H.Ymhakob öyHH MaKTyö AH;apa ^aHrugaH onguH ë3unraH, aMMO öy xogucagaH KefiHH caHa KyfiHnuö, ^yHaranraH öynca KepaK, geö rooxnafigu.

Amhp TeMyp hothh Tunuga Kapn VI ra ë3raH öom;a öup MaKTyöuga y3 Fanaöacu xa;uga xaöap öepagu. X,ap hkkh MaKTyöra xaM öup xun caHa - 1402 fiuHHHHr 1 aBrycTu KyfiunraH. Ma3Kyp MaKTyöga, ^yMnagaH, Boa3ug mapuar Ba hmoh öyfiuna "MeH öunaH öupra öynumu KepaK эgн, aMMO y MeH Ba gycraapuMra öepraH axgura puoa KunMagu, myHUHr ynyH Tunra onuHraH MOHaxnapHUHr gatBaru Ba cu3napra Toöe $y;aponapHHHr BatganapugaH Magag onuö, öu3HHHr Ba cu3HHHr gymMaHHMH3ra ;apmu KypamMo; ynyH TypKua xygygura KupguK, xygo ëp öynuö, ;uc;a ^ypcar unuga Boa3ug öunaH xaM, yHHHr ropTH öunaH xaM xhcoö-khtoö KunguK" - geö TatKugnafigu. MaHa my MaKTyöuga Amhp TeMyp y3apo caBgorapnap wöopuö Typum no3HMnurHHH, caBgo ano;anapu xap hkkh ToMoHra xaM KaTTa ^ofiga eTKa3umuHH ;afig этagн. KypaMH3KH. CoxuÖKupoHHHHr TypK cynToHH ycTugaH ;o3oHraH nopno; Fanaöacu fflap; öunaH Fapöufi EBpona ypTacuga öeBocuTa gunnoMaTHK ano;anap Ba caBgo coth; MyHocaöaTnapu ypHaranumura xaM KaTTa fiyn ohhö öepgu.

TapuxHH TyFpu ëpuTMacgaH, Tapuxufi maxcnapHHHr xu3MaTnapuHH xa;;oHHfi öaxonaMacgaH Typuö, Kena^aKHHHr HHHaKaM Ma;cagnapuHH Tyna aHrnaö öynMafigu. ffly MatHoga MaMnaKaTHMH3Hu öup Hena acp xyKM cypraH MyFyn acoparugaH xanoc

Research BIB / Index Copernicus

килиб, мустакил мамлакат курган ва уни жахоннинг кучли, етакчи давлатларидан бирига айлантира олган Амир Темурнинг хаёти ва фаолиятини урганиш Узбекистоннинг келажаги булган ёш авлод маънавиятини, миллий гурурини юксалтиришда, уларни Ватанга чексиз мухаббат рухида тарбиялашда нихоятда катта ахамиятга эгадир.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. Турк буюклари ва турк кахрамонлари. - Истанбул, 1967.

2. Гуломов С. Юкоридаги макола // «Шаркшунослик» туплами.

3. Умняков И.И. Внешнеполитические связи Самарканда с государствами Западной Европы. "История Самарканда". Т.1. - Т., 1969

4. Люсен Кэрэн. Амир Темур салтанати.

5. Владимир Череванский. Амир Темур. - Т., 1993. - Б. 109-157.

6. Иоанн. Амир Темур ва унинг саройи. Француз тилидан Баходир Эрматов таржимаси // Узбекистон адабиёти ва санъати. - 2005. - 13 май;

7. Амир Темур Европа элчилари нигохида. У.Жураев, Б.Эрматов таржимаси. Г.Гулом номидаги нашриёт-матбаа ижодий уйи. Т., 2007. Б. 3-207.

8. Ибн Арабшох. Амир Темур тарихи.

9. Маннонов Б. Амир Темур жахон тарихида. // «Шаркшунослик» туплами.

10. Узбек дипломатияси тарихи. - Б. 258-261.

11. Руи Гонсалес де Клавихо. Дневник путешествия в Самарканд ко двору Тимура (1403-1406 гг.) / пер. со староисп., предисл. и коммент. И.С. Мироковой. М., "Наука" 1990, С. 212.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.