Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ИЛМ-ФАН РАВНАҚИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АҲАМИЯТИ'

АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ИЛМ-ФАН РАВНАҚИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Философия, этика, религиоведение»

CC BY
22
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
илм-фан / маданият / сипоҳ ва раият / адолат / сиёсий муносабатлар / шайхлар ва фозиллар / девон / муҳаддис / ижтимоий-иқтисодий муносабатлар / кориз / работ / меъмор / мусаввир / наука / культура / армия и народ / справедливость / политические отношения / шейхи и добродетельные / девоны / мухаддисы / социально-экономические отношения / кяриз / работ / архитектор / художник

Аннотация научной статьи по философии, этике, религиоведению, автор научной работы — Азимов Х И

Мазкур мақолада Соҳибқирон Амир Темур даври инсоният тарихида маданий юксалиш ҳамда илм-фан равнақида алоҳида даврни ташкил этгани, ушбу даврда яратилган буюк маданий ва маънавий мерос, меъморий ёдгорликлар нафақат халқимиз, балки, дунё халқлари маданий тараққиётига ҳам муносиб хизмат қилгани ишончли манбаларга таянилган ҳолда таҳлил қилинган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE PROGRESS OF SCIENCE IN THE PERIOD OF AMIR TIMUR AND ITS SIGNIFICANCE TODAY

В данной статье анализируется период Сахибкирана Амира Темура в истории нашей страны как особый период культурного роста и научного развития, великое культурное и духовное наследие, архитектурные памятники, созданные в этот период не только нашим народом, но и народами мира

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ИЛМ-ФАН РАВНАҚИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ АҲАМИЯТИ»

АМИР ТЕМУР ДАВРИДА ИЛМ-ФАН РАВНАЦИ ВА УНИНГ БУГУНГИ КУНДАГИ

А^АМИЯТИ

Х,.И. Азимов-

ТДЮУ профессори

https://doi.org/10.24412/2181-7294-2023-2-25-28

Буюк давлат арбоби, енгилмас лашкарбоши Амир Темур (1336-1405 йиллар) мугуллар истибдодига бардам бериб, Мовароуннахрда марказлашган кудратли давлатни барпо этди. У уз давлати асосини адолат мезонлари билан бойитди ва юксалтирди. Халк фаровонлиги ва мамлакат ободонлиги йулида тинимсиз мех,нат ва гамхурлик курсатди. Мамлакатимизда 1996 йил "Амир Темур йили" деб эълон килиниши, Амир Темурнинг инсоният тарихидаги улкан хизматлари ЮНЕСКО томонидан эътироф этилиши ва 1996 йилнинг 22-24 апрель кунлари Франция пойтахти Парижда халкаро микёсда 660 йиллик юбилей кенг нишонлангани Сох,ибкирон Амир Темурнинг инсоният тарихидаги буюк хизматларига курсатилган юксак эх,тиромдан далолатдир. Унинг салтанатида ах,олининг барча катламлари манфаатлари адолат тамойиллари асосида ишончли х,имоя килинди. Ана шу маънода Амир Темурнинг давлат ва жамият бошкарувидаги улкан тажрибаси, бой мероси ва шахсий адолатпарварлиги факат уз даври учунгина ахдмиятли булиб колмасдан, бугунги кун учун х,ам гоят мух,имдир.

Бинобарин, Президентимиз Шавкат Мирзиёев таъкидлаганидек: "Буюк Сох,ибкирон Амир Темур бобомиз Оксарой пештокига "Адолат - давлатнинг асоси ва хукмдорлар шиоридир" деган х,икматли сузларни ёздиргани бежиз эмас, албатта. Ушбу улугвор гоя инсон кадр-кимматини олий даражага кутариш борасидаги амалий хдракатларимиз пойдеворига айланди"[1]. Тарихда Иккинчи уйгониш даври деб аталган бу даврда сиёсий, ижтимоий-иктисодий ва маданий-маърифий хдётнинг барча жабхдларида жиддий тарихий бурилиш, юксалишлар руй берди. Сох,ибкирон хукмдорлик давридаги маданий ва маънавий х,аёт тах,лили шундан далолат берадики, илм-маърифат сох,ибларига курсатилган юксак эътибор, хайрихох,лик давлат ва жамият тараккиётидаги баркарорликни таъминлашда мух,им роль уйнаган. Олимлар ва сиёсатчиларнинг турли вактларда яратилган асарларида Амир Темурнинг бу сохддаги фаолиятига хдкконий бах,о берилган [2, 4822-б.; 3.].

Хусусан, машхур сайё^ ва элчи Руи Гонсалес де Клавихонинг "Кундалик"лари, Амир Темур ва темурийлар даври тарихидан бах,о берувчи мух,им манбалардан бири х,исобланади. "Кундалик"да уша вактларда Амир Темур давлатининг умумий ах,воли, халкининг турмуш тарзи, Сох,ибкирон ва унинг якинлари ташаббуси билан барпо этилган бинолар: касрлар, масжидлар, мадрасалар, хонакох,лар, савдо расталари, дуконлар, устахоналар; Темурийлар давлатининг Хитой, Х,индистон, Олтин Урда (Клавихо уни Татаристон деб атайди), Мугулистон ва бошка мамлакатлар билан булган сиёсий ва савдо алокалари, Амир Темур саройида амалда булган тартиб-коидалар хдкида эътиборга молик маълумотлар келтирилган. Бу маълумотлар, шубхдсиз, Туркистон заминининг уша вактлардаги ижтимоий-сиёсий тарихини, ота-боболаримизнинг турмуш тарзини урганишда мух,им тарихий манба булиб хизмат килади.

Давлат ва жамият хдётини адолат билан тартибга солишда, халкнинг фаровонлигини юксалтиришда, илм-фан ва маданият ривож топишида, айникса, "Темур тузуклари"нинг урни ва ахдмияти бекиёсдир. Собик мустабид тузум даврида "Темур тузуклари"ни кенг жамоатчиликка етказиш ва илмий муомалага олиб киришда академик И.Муминовнинг хизматларини алох,ида эътироф этиш жоиздир. 1968 йилда И.Муминов томонидан "Темур тузуклари"нинг Н.Остроумов нашри (1894) факсимилеси нашрдан чикарилди. 1967 йилда эса Алихонтура Согуний томонидан асарнинг узбек тилига таржимаси амалга оширилиб, "Гулистон" журналида чоп этилиши уз даври учун жуда катта жасорат эди.

"Темур тузуклари"да муаллиф зукко сиёсатчи ва йирик давлат арбоби, мох,ир дипломат сифатида уз давлатининг тузилишини, унинг кай тарзда бошкарилиши

кераклигини баён этади, мансабдорларнинг хукук ва бурчларини белгилаб беради. Китобда бу борада, жумладан, шундай дейилади: "Салтанатим ишларини тартиб-интизомга солиб, салтанатим мартабасига тура ва тузук билан зебу зийнат бердим. Салтанатимни ун икки тоифадаги кишилар билан мустахкамладим. Салтанатим мартабаси булмиш тура-тузуклар ва конун-коидаларни хам шу ун икки тоифага боглаб туздим. Бу ун икки тоифани салтанатим фалакининг ун икки буржи ва давлатим корхонасининг ун икки ойи деб хисобладим" [3, 76-б]. Бу гурухларни куйидаги ун икки тоифа ташкил этган: саййидлар, уламо, шайхлар ва фозиллар; аклли кишилар ва кенгаш сохиблари, эхтиёткор, катьиятли арбоблар; дуогуй кишилар; амирлар, сарханглар, сипохсолорлар; сипох ва раият; ишончли, тугри эътикодли окил кишилар; вазирлар, девон котиблари ва муншийлар; хакимлар, табиблар, мунажжимлар ва мухандислар; мухаддислар, пайгамбарлар, унинг авлодлари ва сахобалари хакида ривоятлар накл килувчилар; машохийлар, суфийлар; касбу хунар эгалари; хар мамлакат ва диёр саёхатчилари ва мусофирлар, савдогарлар. [3, 76-79-б]

Бугун мамлакатимизда кишлок хужалиги ерларидан унумли фойдаланиш буйича кенг куламли ишлар амалга оширилмокда. Уз даврида Амир Темур хам курик ва буз ерларни узлаштирганларни алохида рагбатлантирган, бундай ишга кул урганларга катта имтиёзлар берган. Бу хакда "Темур тузуклари"да куйидагича баён этилади: "Яна амр этдимки, кимки бирон сахрони обод килса ёки кориз курса, ё бог кукартирса, ёхуд бирон хароб булиб ётган ерни обод килса, биринчи йили ундан хеч нарса олмасинлар, иккинчи йили раият уз розилиги билан берганини олсинлар, учинчи йили эса конун-коидага мувофик хирож йигсинлар" [3, 122-б].

Узлаштирилмай каровсиз ётган ерларни хосилдор ерларга айлантириш шарт-шароитлари хакидаги курсатмалар хам диккатга сазовордир: "Хароб булиб ётган ерлар эгасиз булса, холиса (давлат ерларини бошкарувчи махкама) тарафидан обод килинсин. Агар эгаси булса-ю лекин обод килишга курби етмаса, унга турли асбоблар ва керакли нарсалар берсинлар, токи у уз ерини обод килиб олсин. Яна амр килдимки, хароб булиб ётган ерларда коризлар курсинлар, бузилган куприкларни тузатсинлар, ариклар ва дарёлар устига куприклар курсинлар, йул устида, хар бир манзилгохга работлар бунёд этсинлар" [3, 122-б]. Шуни айтиш керакки, Амир Темур давлатида олик-соликларнинг муайян аник тартиби белгиланган булиб, мухосиллар (солик йигувчилар)нинг фаолияти устидан катъий назорат урнатилган. "Амр этдимки, - дейилади "Темур тузуклари"да, - раиятдан мол-хирож йигишда уларни огир ахволга солишдан ёки мамлакатни кашшокликка тушириб куйишдан сакланиш керак. Негаки, раиятни хонавайрон килиш давлат хазинасининг камбагаллашувига олиб келади. Хазинанинг камайиб колиши эса, сипохнинг таркалиб кетишига сабаб булади. Сипохнинг таркоклиги, уз навбатида, салтанатнинг кучсизланишига олиб боради" [3, 120-б].

Амир Темурнинг йирик марказлашган давлат тузиши жараёнида дунё илм-фани, адабиёт ва санъати, хунармандчилик ва меъморчилиги жидий равнак топди. Мамлакат ва пойтахт Самарканднинг ободончилиги йулида махаллий хамда чет мамлакатлардан куплаб фан ва санъат ахллари, хунарманд меъморлар, мусаввирлар жалб килинди. Самарканд дунёнинг маданий-маърифий, илмий марказларидан бирига айланган ва дунёга маълуму машхур булди. Ушандан буён Самарканд шахри дунё халкларнинг цивилизациясида узининг бетакрор урни билан алохида ахамият касб этиб келмокда. Амир Темур даврида курилган Ширинбека, Бибихоним, Туман ого обидаларида наккошлик ва хаттотлик билан бирга тасвирий лавхалар хам мавжуддир. Ширинбека ого макбарасида тасвир кук рангларда, колган ички бино деворларида ок ва мовий рангдаги табиат манзаралари тасвирланади. Х,аттотлик санъати тараккиётига XV асрда анъанавий накши, куфий, деворий хатлари билан бирга пештокларни безовчи тезкор-настаълик ноёб кулёзма асарлар кучириладиган махсус устахоналар вужудга келиши китобчиликнинг равнакига ижобий таъсир курсатади. Амир Темур даврида Самаркандда миниатюра рассомчилик мактаби ташкил топди. Миниатюра рассомчилигининг тараккиёти адабиётнинг ривожи билан боглик булган. Мусаввирлар Фирдавсий, Низомий, Дехлавий, сунгра Жомий ва Навоий асарларига суратлар ишлаган.

Хулоса килиб айтганда, аввало, бу давр маданияти, маьнавий хаёти Сохибкирон Амир Темур томонидан барпо этилган кучли давлатчилик тамойиллари асосида шаклланган ижтимоий-иктисодий тараккиёт билан бевосита боглик булган. Амир Темурнинг марказлашган кудратли давлат барпо этиши мамлакатнинг сиёсий, иктисодий, маданий тараккиётига ижобий таъсир курсатган. Шуни айтиш керакки, Сохибкирон жамиятдаги барча табакаларнинг хак-хукуклари ва манфаатларини эътиборга олган алохида тартиб асосида иш юритган. Уларнинг хак-хукуклари, бурч ва мажбуриятлари узига хос булган конунлар билан амалга оширилган. Бу эса уз навбатида мустахкам, ягона тартиб-коидалар мавжуд булганлигини курсатади. Унинг халк фаровонлиги, юрт ободончилиги, илм-фан ривожи, давлат бошкаруви ва харбий стратегия сохасидаги барча ишлари эътирофга лойикдир. Буюк хизматларнинг дунё халклари томонидан хусусан, тарихий манбаларда эътироф этилганлиги бундан яккол далолатдир.

АДАБИЁТЛАР:

1. Узбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёевнинг Узбекистон Республикаси Конституцияси кабул килинганининг 26 йиллигига багишланган маросимдаги маърузаси. // Халк сузи. 2018 йил 8 декабрь.

2. Mamajonovna, U. S., Abdukaxxarovna, N. G., Imomovich, A. K., & Ozodovna, T. D. (2019). A History of Historiography and some Sources of the Period of Amir Temur and Temurids. International Journal of Engineering and Advanced Technology, 9(1), 4819-4823.

3. Темур тузуклари. Т.: "Шарк" 2005. Б. 76; 76-79; 122; ;122; 120.

4. 4.Shohistahon, U., & Hakimali, A. (2019). The History of the Unani Medicine in Central Asia. International Journal of Recent Technology and Engineering, 8(3), 4550-4553.

5. 5.Азимов Х,акимали (2020). Конституция - фундамент нашего стабильного развития. Review of hw sciences, 1 (Спецвыпуск), 17-25. doi: 10.24412/2181-919X-2020-1-17-25

6. 6.Azimov, K. (2021). In the Socio-Economic life of Uzbekistan the role of Women: Changes and development trends. ACADEMICIA: An International Multidisciplinary Research Journal, 11(4), 67-72.

7. 7.Шаякубов Ш. Ш., Адилов Ф. А. Архитектурное созвездие амира темура в письменных источниках //Ученый XXI века. - 2016.

8. 8.Шаякубов Ш. Ш. История письменной культуры народов Центральной Азии // Профессиональное самоопределение молодежи инновационного региона: проблемы и перспективы. - 2018.

РЕЗЮМЕ:

Мазкур маколада Сохибкирон Амир Темур даври инсоният тарихида маданий юксалиш хамда илм-фан равнакида алохида даврни ташкил этгани, ушбу даврда яратилган буюк маданий ва маънавий мерос, меъморий ёдгорликлар нафакат халкимиз, балки, дунё халклари маданий тараккиётига хам муносиб хизмат килгани ишончли манбаларга таянилган холда тахлил килинган..

Калит сузлар: илм-фан, маданият, сипох ва раият, адолат, сиёсий муносабатлар, шайхлар ва фозиллар, девон, мухаддис, ижтимоий-иктисодий муносабатлар, кориз, работ, меъмор, мусаввир.

РЕЗЮМЕ:

В данной статье анализируется период Сахибкирана Амира Темура в истории нашей страны как особый период культурного роста и научного развития, великое культурное и духовное наследие, архитектурные памятники, созданные в этот период не только нашим народом, но и народами мира.

Ключевые слова: наука, культура, армия и народ, справедливость, политические отношения, шейхи и добродетельные, девоны, мухаддисы, социально-экономические отношения, кяриз, работ, архитектор, художник

RESUME:

This article analyzes the period of Amir Temur's Sakhibkiran in the history of our country as a special period of cultural growth and scientific development, a great cultural and spiritual heritage, architectural monuments created during this period not only by our people, but also by the peoples of the world.

Key words: science, culture, army and people, justice, political relations, sheikhs and nobles, Devons, muhaddsts, socio-economic relations, kyariz, rabot, architect, painter.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.