Научная статья на тему 'АМИР ТЕМУР ДАВЛАТИДА САВДО-КАРВОН ЙЎЛЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МАМЛАКАТ ТАРАҚҚИЁТИДАГИ АҲАМИЯТИ'

АМИР ТЕМУР ДАВЛАТИДА САВДО-КАРВОН ЙЎЛЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МАМЛАКАТ ТАРАҚҚИЁТИДАГИ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

110
31
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Юнусжон Шаробоевич Ахмедов

Замонавий йўл-транспорт воситалари мамлакатлар ҳаѐти, уларнинг иқтисодий ривожланиши учун жуда катта аҳамиятга эга. Шунинг учун тарихий тараққиѐтнинг барча даврларида давлатлари томонидан йўллар, транспорт воситалари ва йўл-транспорт инфраструктурасини ривожлатиришга кучли эътибор берилган. Дунѐ давлатчилик тарихида жуда катта из қолдирган Амир Темур ҳам ўз давлатининг иқтисодий фаровонлиги ва фуқароларининг ижтимоий барқарорлигини таъминлаш учун йўллар, йўл-транспорт инфраструктурасини аҳамиятини англаган ҳолда бу соҳанинг ривожланишига жиддий эътибор берган. Амир Темур улкан империя барпо этиш орқали мамлакатлар ўртасида савдо-сотиқ, иқтисодий алоқаларнинг бошқа барча турларини ривожлантирди. Бу мақсадларига эришиши учун мамлакат бўйлаб чўзилиб кетган савдо-карвон йўлларининг таъсири катта бўлди. Темур Буюк Ипак йўлининг асосий тармоқларини Ўрта Осиѐ томонга силжишига етарли шароит яратиш орқали ҳам бу минтақа иқтисодий ва ижтимоий барқарорлигига кучли имконият яратиб берган

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Modern means of road transport is of great importance for the life of countries and their economic development. Therefore, in all periods of historical development, states have paid strong attention to the development of roads, vehicles and road transport infrastructure. Amir Temur, who left a great mark in the history of world statehood, also paid serious attention to the development of this sector, recognizing the importance of roads, road transport infrastructure to ensure the economic wellbeing of his country and the social stability of its citizens. Amir Temur developed all other types of trade and economic relations between the countries by building a huge empire. In order to achieve these goals, the impact of the caravan routes that stretched across the country was huge. Timur also created a strong opportunity for economic and social stability in the region by creating sufficient conditions for the relocation of the main branches of the Great Silk Road to Central Asia

Текст научной работы на тему «АМИР ТЕМУР ДАВЛАТИДА САВДО-КАРВОН ЙЎЛЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МАМЛАКАТ ТАРАҚҚИЁТИДАГИ АҲАМИЯТИ»

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

АМИР ТЕМУР ДАВЛАТИДА САВДО-КАРВОН ЙУЛЛАРИ ВА УЛАРНИНГ МАМЛАКАТ ТАРАВДИЁТИДАГИ АХДМИЯТИ

Юнусжон Шаробоевич Ахмедов

Узбекистан Республикаси Давлат хавфсизлик хизмати "Темурбеклар мактаби"

харбий-академик лицейи укитувчиси akhmedov.yunusjon2301 @gmail.com

АННОТАЦИЯ

Замонавий йул-транспорт воситалари мамлакатлар хаёти, уларнинг иктисодий ривожланиши учун жуда катта ахамиятга эга. Шунинг учун тарихий тараккиётнинг барча даврларида давлатлари томонидан йуллар, транспорт воситалари ва йул-транспорт инфраструктурасини ривожлатиришга кучли эътибор берилган. Дунё давлатчилик тарихида жуда катта из колдирган Амир Темур хам уз давлатининг иктисодий фаровонлиги ва фукароларининг ижтимоий баркарорлигини таъминлаш учун йуллар, йул-транспорт инфраструктурасини ахамиятини англаган холда бу соханинг ривожланишига жиддий эътибор берган. Амир Темур улкан империя барпо этиш оркали мамлакатлар уртасида савдо-сотик, иктисодий алокаларнинг бошка барча турларини ривожлантирди. Бу максадларига эришиши учун мамлакат буйлаб чузилиб кетган савдо-карвон йулларининг таъсири катта булди. Темур Буюк Ипак йулининг асосий тармокларини Урта Осиё томонга силжишига етарли шароит яратиш оркали хам бу минтака иктисодий ва ижтимоий баркарорлигига кучли имконият яратиб берган.

ABSTRACT

Modern means of road transport is of great importance for the life of countries and their economic development. Therefore, in all periods of historical development, states have paid strong attention to the development of roads, vehicles and road transport infrastructure. Amir Temur, who left a great mark in the history of world statehood, also paid serious attention to the development of this sector, recognizing the importance of roads, road transport infrastructure to ensure the economic well-being of his country and the social stability of its citizens. Amir Temur developed all other types of trade and economic relations between the countries by building a huge empire. In order to achieve these goals, the impact of the caravan routes that stretched across the country was

April 21-22

515

^^pecialists^n^heFieldoimeSmePmem

huge. Timur also created a strong opportunity for economic and social stability in the region by creating sufficient conditions for the relocation of the main branches of the Great Silk Road to Central Asia.

КИРИШ

Замонавий транспорт воситалари бажараётган вазифаларни мамлакат иктисодий хаёти, кишилар турмуш тарзининг барча сохаларидаги урнини бирор бир нарса билан киёслаш жуда кийин. Бугун нафакат муайян бир давлат, балки хар бир инсоннинг хаётини транспорт воситалари, йул-транспорт инфраструктурасисиз тасаввур килиб булмайди. Айникса бу соханинг давлат иктисодий хаёти, унинг тараккиётга кушадиган хиссасини алохида таъкидлаб утиш зарур.

Давлатчилик тарихига эътибор берилса йуллар, йул-транспорт инфраструктураси хамма вакт мамлакатлар хаёти учун улкан иктисодий ахамият касб этган. Уларни уз кулида саклаб колиш, улардан фойдаланиш учун давлатлар барча имкониятларни ишга солган, зарур булса айнан шу ресурс учун сиёсий курашлар кетган. Йуллар, йул-транспорт инфраструктураси давлатларнинг бир-бирига таъсир утказиши учун сиёсий ресурс вазифасини адо этган. Бу ресурслардан фойдаланиш халкимиз тарихий тараккиётининг барча даврларида сиёсий ва иктисодий нуктаи назардан жуда катта ахдмият касб этган. Жумладан, улкан марказлашган империя барпо этиб дунё давлатчилик тарихида алохида ном колдирган Амир Темур хам уз вактида йуллар ва йул-транспорт инфраструктурасини уз давлатининг иктисодий хаёти, сиёсий ва харбий-стратегик имкониятларини янада ошириши мумкинлигини чукур англаб етган. Бу соханинг ривожланиши, хавфсизлиги учун катта эътибор берган.

АСОСИЙ ЦИСМ

Аксариятимиз Амир Темурнинг сиёсий фаолияти, харбий юришлари ва мамлакат ободончилиги йулида олиб борган фаолияти хакида хабардормиз. Лекин охирги йиллардаги илмий изланишлар Сохибкироннинг дипломатияси, илм-фан ривожи, унинг мамлакат иктисодий хаётини ривожлантиришдаги саий-харакатларига оид амалга оширган ишлари хакида хам куплаб маълумотларни олиш имконини берди. Бундай маълумотлар билан танишган кишида Амир Темур уз давлатини кудратли булиши учун барча имкониятлардан самарали фойдаланганлиги хакида хулосалар пайдо булади.

April 21-22

516

Мураккаб тарихий даврда сиёсат майдонига кириб келиб, мамлакатни бир ярим асрлик мугуллар зулмидан озод килган, кучли марказлашган давлат барпо этиб бошка давлатларнинг сиёсий ва харбий тазйикидан уз давлатини омон саклаган Темур учун мамлакат фукароларини фаровон иктисодий хаётини таъминлаш хам мухим вазифа эди[4:152]. Бу вазифани адо этиш учун иктисодий ахамиятга молик барча ресурслар ишга солиниши керак эди. Амир Темур эса бу имкониятлардан максимал даражада фойдаланишга эришган.

Мамлакат худуди Х,индистон ва Хитойдан Кора денгизгача, Сирдарё ва Орол денгизидан Форс култигигача чузилиб кетган эди. Унинг таркибига Марказий Осиё, Эрон, Куйи Волга, Дон буйлари, шимолий-шаркда Балхаш кули ва Или дарёсигача булган ерлар, Шимолий Х,индистон, Кичик Осиё, Сурия, Миср, Кавказ худудларидаги давлатлар карашли эди. Уша даврда денгиз савдо йуллари унчалик ривожланмаган шароитда асосий савдо йуллари курукликдаги карвон йуллари булиб, асосий савдо-транспорт воситалари сифатида туя ва отдан фойдаланилган шароитда кайси мамлакатда савдо-карвон йуллари хавфсизлиги таъминланган, уларнинг харакатланиши учун етарли шарт-шароитлар яратилган булса шу мамлакатга савдо йуллари уз йуналишларини буриб юборган.

Амир Темур хам савдо-карвон йулларидаги хавфсизликни катъий назоратга олиб мугуллар хукмронлиги даврида узининг иктисодий ва сиёсий ахамиятини кисман йукотган, асосан шимолий тармоклари ривожлантирилган Буюк Ипак йулини Марказий Осиё худудларини кесиб утиб Эрон ва Месопотамия оркали Уртаер денгизигача, Мовароуннахр оркали жанубга харакатланиб Афгонистон оркали Х,индистонга кетадиган тармогини ривожланишига катта эътибор беради.

Амир Темур фармонига асосан йуллар устига кузатувчилар, зобитлар тайинланган, улар йулларни куриклаб, йуловчилар, савдогарлар, мусофирларни кузатиб, мол-мулки ва бошка нарсаларини манзилдан-манзилга етказиб куйишган. "Йул устида бирортасининг нарсаси йуколса узи улдирилса ёки бошка кор-хол юз берса, булар учун жавобгарлик йулларни кузатувчилари ва зобитлар зиммасида булсин"[1:138], дея амр килган хукмдор уз мамлакатидаги йуллар, уларнинг нафакат ички балки ташки савдодаги улкан ахамиятини хам чукур англаганлигидан дарак беради.

Тарихий хакикатни тан олиб айтиш лозимки Амир Темур мугуллардан иктисодий ахволи хароб, ташки савдодан деярли узилиб колган, сиёсий нуктаи-назардан ута бекарор

April 21-22

517

мамлакатни "мерос" килиб олган эди. Унинг сайъ-харакатлари эвазига Мовароуннахр ва Хуросон дунёнинг энг обод, тинч ва ривожланган гушасига айланди. Чунки, хукмдор "Хароб булиб ётган ерларда коризлар курсинлар, бузилган куприкларни тузатсинлар, ариклар ва дарёлар устига янги куприклар курсинлар, йул устида хар манзилгохга работлар курсинлар. Йулларга кузатувчи ва сокчилар куйсинлар, хар бир работга бир нечта одамни жойлаштирсинларки, йулларни кузатиш ва саклаш ишлари шуларга тегишли булсин. Йуловчилар молларини гафлат босиб, угирлатиб куймасликларининг вазифаси хам ушаларнинг зиммасида булсин" [2:145], дея фармон чикарган эди.

"Дунё савдо ахли ила обод булажак" деган тамойилига таянган Амир Темурнинг харбий юришларидан кузлаган асосий максадларидан бири хам ягона савдо-иктисодий худуд яратиш, савдо-карвон йулларини хавфсизлигини таъминлаш, хунармандчилик ва тижоратни ривожлантиришдан иборат булганлигига эътибор берилса унинг давлатида йуллар, йул-транспорт инфраструктурасини ривожлантиришга кучли эътибор берилганлиги бежиз булмаган деган фикрга борилади[7:2].

Мамлакат ичкарисидага иктисодий баркарорлик унинг сиёсий кудратини хам ошишига замин яратган. Натижада Амир Темур давлатининг кудрати овозаси бутун дунёга ёйилади. Франция, Англия, Генуя, Византия, Испания каби давлатлар хукмдорлари Амир Темур билан сиёсий, иктисодий, савдо алокаларини урнатиш учун элчилар жуната бошладилар. Кастилия ва Леон кироли Энрике III нинг 1404 йили Самаркандга ташриф буюрган элчиси Руи Гонсалес де Клавихонинг эсдаликлари оркали хам Сохибкирон давлатидаги йуллар, улардаги яратилган шарт-шароитлар, божхона хизматлари хакида маълумотлар олишимиз мумкин.

Клавихо келтирган маълумотлардан келиб чикиб айтиш мумкинки, Амир Темур мамлакатининг чегарасидаги барча йулларда харакатланиш учун уша давр талабларидан келиб чикиб барча имкониятлар ишга солинган. Йулда харакатланадиганларнинг дам олишлари, от-туясини сугориш учун махсус жойлар, отларни алмаштириш пунктлари, йуловчиларни бир манзилдан иккинчисига кузатиб куядиган махсус отбокарлар, овкатланиш учун жойлар, сардобалар, карвонсаройлар барпо килинган. Айникса хукмдорни олдига кетаётган элчилар, хабарчилар ёки бирор-бир вазифани бажараётган амалдорлар йулларда тезлик билан харакатланиши учун хавфсизлик ва таъминот нуктаи назаридан катта имкониятга эга булишган. Оти чарчаб юришга ярамай колганда

April 21-22

518

Сохибкирон олдига кетаётган бир киши хукмдорнинг катта углини отдан тушириб унинг отини миниб кетганлиги хакида маълумотларни келтирган Клавихо Темур давлатида транспорт коммуникация уз даврида давлат манфаати учун жуда самарали хизмат килганлигини айтиб утади[5:127-128].

Клавихо фикрича Амир Темур салтанатида Амир Темур давлатида бундай кулай йул-алока воситаларини йулга куйилиши хукмдорга уз сархадларини доимий равишда тез харакатланиб назорат килиб туриш имконини берган. Йулларнинг муайян жойига хукмдор фармонига биноан махсус устунлар куйилиб, йуналишлар, масофалар белгиланган. Йулда харакатланаётганлар устунларга караб канча масофани канча муддатда босиб утганликларини белгилаб олишган. Мамлакат худудида жойлашган Балх ва Самарканд оралигидаги ва Кавказ тизмасининг шаркий тог тизмасида Каспийга тушадиган Дарбандда жойлашган "Темур дарвозалар"и узига хос божхона вазифасини утаган булиб мамлакатга улкан даромад келтирган[5:127-145-146].

Амир Темур сиёсий фаолиятининг таъсири остида мамлакат иктисодий кудрати хам ортиб борди, натижада фукаролар ижтимоий хаётида хам ижобий узгаришлар амалга ошди. Айникса Амир Темур мугуллар боскини окибатида батамом вайронага айланган Мовароуннахр худудида Буюк Ипак йулининг харакатдан тухтаганлигини, Урта Осиё минтакаси халкаро савдодан узилиб колаётганлигини, бу эса минтака иктисодиётига катта зарба булаётганлигини жиддий хавф сифатида кабул килган. Шунинг учун Амир Темур сиёсий хокимиятни кулга киритган дастлабки даврданок минтакада дастлаб сиёсий баркарорликни тиклашга харакат килади, окибатда унинг давлатида нафакат ички савдо, балки халкаро савдо-сотик алокалари ривожланди, Буюк Ипак йулининг кадимий тармокларида карвонлар харакати авж олди, йулларда савдогарлар ва тужжорларга етарли даражада хавфсизлик, харакатланиш учун шарт-шароитлар хозирланди, мамлакатни кесиб утган транзит йуллардан катта даромад олина бошланди[3:27].

Шуни алохида таъкидлаш керакки, Амир Темур фармони билан Буюк Ипак йулининг бекатлари таъмирлаб турилган ва янгилари барпо этилган. Йулларда карвонларнинг дам олишини таъминловчи карвонсаройлар курилган. Бу карвонларни махаллий хокимликлар томонидан куйилган харбий курикчилар химоя килиб бир манзилдан иккинчи манзилга етказиб куйишган. "Тузуклар"да ёзиб колдирилган маълумотларга таянадиган булсак, агар бирор худудда савдогар моли йуколса ёки угирланса махаллий хокимлар зарарларни коплаб беришга

April 21-22

519

мажбур булишган[2:145]. Бу эса савдогарларни карвон йулларидаги хукукий химоясини таъминлаган.

Мамлакат худудида барча карвонларнинг хавфсизлигига ва адолатли бож сиёсати юритилишига алохида эътибор каратилганлиги куплаб манбаларда кайд этилган. Жумладан, уша давр тарихчиси Низомиддин Шомий узининг "Зафарнома" асарида шундай ёзади "Унинг адолатию сиёсати урнатилган кунларда Мовароуннахрнинг энг чекка жойларидагина эмас, балки Хутан чегарасидан Дехли ва Канбойит атрофигача, Бобил абвобдан то Миср ва Рум худудигача булган ерлардан савдогарлар у ерда турсин, болалару бева хотинлар хам ипакли матолар, олтин-кумуш ва энг зарур тижорат моллари келтирадилар ва олиб кетардилар. Х,еч бир кимса уларнинг бир донига хам куз олайтира олмайди ва бир дирхамига хам зиён етказмайди. Бу чексиз неъмат ва поёнсиз мархаматлар Амир Сохибкироннинг сиёсати ва адолати натижасидандир" [6:170].

ХУЛОСА

Амир Темурнинг харбий-сиёсий фаолиятидан ташкари унинг мамлакат иктисодий кудратини тиклаш борасида амалга оширган чора-тадбирлари ахолининг ижтимоий фаровонлигини яхшиланишига олиб келганлиги шубхасиздир. Айникса унинг ички ва халкаро савдонинг ривожаланиши учун куллаган тадбирлари мамлакат учун алохида ахамиятга молик эди. Халкаро ва ички савдода савдо-карвон йуллари, уларда яратилган хавфсизлик, инфратузилмалар бу йулларда харакатланувчилар учун жуда катта ахамиятга молик эди. Бундай имкониятни Сохибкирон уз даврида давлат сиёсати даражасига кутарган. Натижада улкан худудларни камраб олган Темур давлатида ички йуллардан ташкари савдо-карвон йуллари мамлакат иктисодиётининг рамзий маънодаги "кон-томири" сифатида амал кила бошлаган. Жамиятда умумий фаровонлик таъминланиб барча сохаларда тараккиёт юксала борган.

REFERENCES

1. Temur tuzuklari. From the Persian text A. Soguniy and H. Karomatov's translation. -Tashkent.: Uzbekistan, 2016.

2. Temur qissasi (Temur qissasi, Temur esdaliklari, Malfuzoti Temuriy), Tashkent.: Fan, 2004.

3. Ahmedov B.( 1996) Sohibqiron Temur. -Tashkent .: Abdulla Qodiriy National Heritage Publishing House.

April 21-22

520

Tashkent State Transport University Volume 3 | TSTU Conference 1 | 2022

Google Scholar indexed Prospects for Training International

DOI: 10.24412/2181-1385-2022-1-230-236 Specialists in the Field of Transport

4. Odilov A. (2016) Amir Temur tuzuklari - davlat boshqaruvi asosi. -Toshkent.: Fan va texnologiya.

5. Shamiy N. (1996) Zafarnoma.- Tashkent .: Uzbekistan.

6. O'ljayeva. Sh. (2018) Amir Temur va temuriylar davrida Buyuk Ipak yo'li/-htpp://staf.tiiame.uz .

7. Rui Gonsales de Klavixo. (2010) Samarqandga Amir Temur saroyiga sayohat kundaligi. - Tashkent.: Uzbekistan.

April 21-22

521

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.