Научная статья на тему 'АМИР ШОҲМУРОД ДАВРИДА БУХОРО АМИРЛИГИДА ТАНГАЛАР'

АМИР ШОҲМУРОД ДАВРИДА БУХОРО АМИРЛИГИДА ТАНГАЛАР Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
5
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Бухоро амирлиги / Дониёлбий / амир Шоҳмурод / Абулғози / аверси / реверси / қимматбаҳо металл / Эрон / Ҳиндистон / танга / мис чақа / нуқра / фулус / ашрафи / червонец / Маъсуми / зарбхона / тамға / исломий эътиқод рамзи. / Bukhara Emirate / Daniyalbi / Amir Shahmurad / Abulghozi / obverse / reverse / precious metal / Iran / India / coin / copper chaka / silver / fulus / ashrafi / chervonets / Masumi / mint / stamp / symbol of Islamic faith.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Muhayyo Umarova

Мақола Бухоро Амири Шоҳмурод даврида иқтисод соҳасидаги ислоҳотлари, Бухоро амирлигида тангаларнинг зарб этилиши, олтин, кумуш тангаларда зарб этилган сўзлар ва уларнинг маъноларини ёритишга, тангалар зарб этиш ҳолатига бағишланади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

COINS IN THE EMIRATE OF BUKHARA DURING THE REIGN OF AMIR SHAHMURAD

The article is devoted to economic reforms during the reign of Bukhara Emir Shahmurad, minting of coins in the Bukhara Emirate, the words minted on gold and silver coins and their meanings, and the state of coin minting.

Текст научной работы на тему «АМИР ШОҲМУРОД ДАВРИДА БУХОРО АМИРЛИГИДА ТАНГАЛАР»

EURASIAN IOURNAL OF SOCIAL SCIENCES

PHILOSOPHY AND CULTURE

ARTICLE INFO

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

COINS IN THE EMIRATE OF BUKHARA DURING THE REIGN OF AMIR SHAHMURAD

Muhayyo Umarova

Teacher of the Department of "Social Sciences, Vocational Education and Pedagogy" of the National Institute of Painting and Design named after Kamoliddin Behzod, Researcher of the Institute of History of the Russian Academy of Sciences; Mail: muhayyo120875@gmail.com phone: +99890 933 5442 https://doi.org/10.5281/zenodo.11500236 ABSTRACT

Received: 28th May 2024 Accepted: 05th June 2024 Online: 06th June 2024

KEYWORDS Bukhara Emirate, Daniyalbi, Amir Shahmurad,

Abulghozi, obverse, reverse, precious metal, Iran, India, coin, copper chaka, silver, fulus, ashrafi, chervonets, Masumi, mint, stamp, symbol of Islamic faith.

The article is devoted to economic reforms during the reign of Bukhara Emir Shahmurad, minting of coins in the Bukhara Emirate, the words minted on gold and silver coins and their meanings, and the state of coin minting.

АМИР ШОХМУРОД ДАВРИДА БУХОРО АМИРЛИГИДА ТАНГАЛАР

Му;айё Умарова

Камолиддин Бех,зод номидаги Миллий рассомлик ва дизайн институти "Ижтимоий фанлар, касбий таълим ва педагогика" кафедраси уцитувчиси, УзР ФА Тарих институти изланувчиси; Mail: muhayyo120875@gmail.com. телефон: +99890 933 5442 https://doi.org/10.5281/zenodo.11500236

ARTICLE INFO

Received: 28th May 2024 Accepted: 05th June 2024 Online: 06th June 2024 KEYWORDS

Бухоро

Дониёлбий,

Шоумурод,

аверси,

цимматбауо

амирлиги, амир Абулгози, реверси, металл,

Эрон, Хиндистон, танга, мис чаца, нуцра, фулус, ашрафи, червонец,

Маъсуми, зарбхона,

тамга, исломий эътицод рамзи.

ABSTRACT

Мацола Бухоро Амири Шоумурод даврида ицтисод соуасидаги ислоуотлари, Бухоро амирлигида тангаларнинг зарб этилиши, олтин, кумуш тангаларда зарб этилган сузлар ва уларнинг маъноларини ёритишга, тангалар зарб этиш уолатига багишланади.

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

Кириш. Бухоро амирлиги ва амир Шохмурод ибн Дониёлбий хукмронлиги даврида зарб этилган тангалар узига хос хусусиятларга эга булган. Амир Шохмуроднинг отаси Амир Дониёлбий даврида пул воситалари ;адрсизланган. Амир Шохмурод даврига келганда ислохотлар натижасида тангалар куриниши ва уларнинг вазни узгартирилган. Бу эса уз навбатида пул инфляциясини олди олган ва Бухоро амирлиги тангалари уз ;адр-;имматини тикланган. Ушбу ма;олада тангаларнинг зарб этилиши ва амалда ишлатилиши борасидаги узгаришлар уз ифодасини топган. Зеро, утказилган ислохот мамлакат и;тисодиётининг тикланишига замин яратган.

Мавзуга оид адабиётлар таххлили (Literature riview). Бухоро давлатчилиги тарихи жуда ;адимий тарих хисобланади. Бу х,а;да куплаб китоблар ёзиб ;олдирилган. Улардан Бухоро амирлиги тарихнафислари Мирзо Салим Сомий, Мирий, Мирза Бадиий, Ахмад Дониш, Садриддин Айний ва шу ;аторда рус тарихчи олимлардан В.Вяткин, Л.Н.Соболев, Е.А Давидович, узбек тарихчиларидан Азамат Зиё, З.Му;имов, А.Мухамеджанов, К.Ражабов, М.Ю.Саиджанов, Я.С.Ашуров, Г. Амирова, М.А. Чориева ва бош;аларнинг асарларидан маълумотларни учратамиз.

Тадкикот методологияси (Research Methodology). Ма;олада умумий ;абул ;илинган методлар-холислик, тарихий тахлил, ;иёсий-манти;ий тахлил, хронологик кетма-кетлик тамойиллари асосида Бухоро амири Шохмурод ибн Дониёлбий даврида пул ислохотининг утказилиши ва и;тисод тизимида узгаришлари баён этилади.

Тахлил ва натижалар (Analysis and results). Валюта доимий равишда бош;а товар ёки хизматларнинг ;ийматини белгиловчи эквивалент вазифасини бажарувчи восита сифатида хизмат ;илиб келган. Унинг ёрдами билан бош;а махсулотларнинг ;иймати белгиланади ва осонликча харид ;илиш имконияти яратилган [1]. Давлатларнинг илк шаклланиш бос;ичида танга пуллар кенг муомалага киритилган. Валюта муомаласи миллат и;тисодиёти, обру-эътибори белгилаб берган. Тангаларнинг асл маъноси туркий "тамга" сузидан келиб чи;;ан. Тарихда давлатлар олтин, кумуш, мис тангалар зарб эттирганлар. Овалсимон ёки думало; шаклдаги тангалар фойдаланиш учун жуда ;улай булганлиги учун хам асосан шу шаклларда зарб ;илинган. Тангалар аверси (юзи) ва реверси (танганинг ор;а томони), гирди (чети) ор;али фар;ланиши нумизмат (тангашунос) олимлар томонидан эътиборга олинган, урганилган.

Кадимдан Марказий Осиё худудида турли хил давлатлар мавжуд булган ва уларда пул муомуласи йулга куйилган. Бухоро улар орасида энг ;адимийлиги билан фар;ланади. Бухоро амирлиги хам бундан истисно эмас. Мангитлар хукмронлиги даврида амирликда пул муомуласида жуда катта тарихий узгаришлар содир булган.

Амирликда фойдали ;азилма бойликларида рангли металл булсада, олтин, кумуш, мис ;азиб чи;арилмаган, тугрироги ;имматбахо металл ;азиб чи;ариш технологиясини билишмаган. Мангитлардан олдин хам ;имматбахо металл сотиб олинган. Дониёлбий хукмронлиги даврида Бухоро амирлигида сайёх сифатида ташриф буюрган Филипп Евремов берган маълумотга кура: Тиллани асосан Х,индистон ва Эрондан пул эвазига сотиб олишган, кумушни хитойликлар билан айрибошлашган. Голланд червонецлари анчагина мавжуд булиб, бош;а тангалар каби уни хам ;айта зарб ;илишиб, Бухоро тангаларига айлантиришган[6.196]. Кимматбахо металлар

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

Eyxopo aMup^uruga MaB^yg öy«caga, yHH K;a3Hö HHrçapa öH^MaraKflurHra эгтнöop rçapaTraH [6.196].

Eyxopo aMup^uruga KyrçoH Ba XuBa xoH^HK^apu, Эpон Ba X,HHgucToHgaH, x,aTToKH EBpona gaB^aT^apugaH ro^aHgHAHUHr TaHra^apu x,aM aMa«ga MaB^yg öy«raH. Ey эca aMHp^HKga 6om^a gaB«aT TaHra^apu x,aM MyoMa^aga öy^raH^HruHH Ba 3apyp x,o«.flapga xopu^HH TaHra^ap aMHp«HK TaHra^apura afi^aHTHpH^raH^HrHHH ÖH^gupagu.

Eyxopoga mhc, KyMym, o«thh TaHra«ap öy«Hö, mhc TaHra«ap "mhc ny«", "rçopa ny«" "^yflyc" [16], KyMym TaHra«ap "TaHra", o«thh TaHra«ap "ampa^u" ëKH "TH««a" geö ropuTH^raH. Eyxopoga ny««ap o«thh TaHra, KyMym TaHra Hyrçpa, mhc TaHra ny« $a«c, $yflyc, ny«, mhc, rçopa ny«[8], Han;a[1] geö HoM«aHraH Ba aMa«ga öy«raH. OgaTga TaHraHHHr öup ToMoHuga xyKMgop homh, hkkhhhh ToMoHHga Kyp^oHgaH o^T^ap Ke«THpu«raH[15].

1785 hh« Eyxopo aMup^uruga TaxT Tenacura Ke«raH AMHp fflox,Mypog Aögy«Fo3H HoMugaH MaM«aKaTga ny« MyoMa«acHHH axmu^am Marçcaguga KaTTa hcaox,ot yTKa3raH. ny« hc«ox,oth ^yga MypaKKaö um öy^umura rçapaMacgaH, AMHp fflox,Mypog ToMoHHgaH ^yga KaTTa rçagaM Tam^aHgu. 3epo, gacT«aÖKH 4 HH«ga TaHra«ap Aöy«Fo3H homh öu«aH 3apö ^H^HHraH. 1789 HH«gaH öom«aö oTacu ^oHHë^ÔHH homh öu«aH o«thh TaHra«ap 3apö ^u^gupa öom«araH. HyHKH my gaBpra rçagap aMup«HKga yH xu« ny«, homh KyMym, aMMo npMH MucgaH Ba öom^a K;opHmMa«apgaH uöopaT öy«raH KyMym TaHra, mhc TaHra, x,aMga TH««a TaHra MyoMa«aga öy«raH. Ey gaBpga MaM«aKaTga KyMym TaHra«apHHHr rçHHMaTH y«apra Kymu^raH mhc HaTH^acuga ^yga nacT öy«raH. MyxaMMag Pax,HMxoH gaBpugaH öom«aö KyMym TaHra«apra 30% KyMym Kymu^umu Ta^MHH^aHraH [5]. fflyHHHr yHyH x,aM Eyxopo aMup^uruga ny« hcaox,oth yTKa3um 3apyp öy«raH. AMHp fflox,Mypog ToMoHHgaH yTKa3H«raH ny« hcaox,ot эскн aH^aHaHH fiy^ rçu^MaraH, aKCHHHa o«guHru yH maK«garu ny« HoMHHa«H ca^^aHHÖ rço^aBepraH.

Amhp fflox,Mypog Ty«a x,o«aTga KyMymgaH uöopaT öy«raH Ba 0,7 MHCK;o«ra (3,36 rp.) TeHr KyMym TaHra Ba HupuK caBgo Myflorçoraga um«aTumra My^^a^aHraH, o^guHru^apugaH y3HHHHr rçHHMaTH, CH^aTH Ba Tamrçu KypHHumu öu«aH KH^aguraH

co$ TH««a TaHra«apHH 3apö эттнpgн. Ey TaHra«ap o«guHru TaHra«apgaH TyögaH rçu^raH. 3epo, AMHp fflox,Mypog 3apö эттнpгaн TaHra«ap ^oHHH«apHHHr KyMym

TaHracugaH y3 ë3yB Ba öe3aru ÖH«aHrHHa k;h«hö ^o^MaraH. TaHraHHHr 3apö

этн«нmнga o«guHrugeK 3apÖHHHr hcaomhh hh«h ca^^aHraH. MaHFHT xyKMgop^apu TaHra«apu HHuga öhphhhh MapTa "aMHp" cy3H fflo^Mypog höh ^oHHë^ÔHH gaBpuga By^ygra Ke«gu Ba TaHraHHHr ro3a rçHCMHga aMHp fflo^MypogHHHr oTacu öy«MHm "aMHp ^oннё«öнн" hcmh, caHa 3apö ^H^HHraH. TaHraHHHr op^a ToMoHHgaH эсa hcaomhh эгтн^og paM3H ypHHra 3apöxoHa, caHa KypcaTH«raH. Amhp fflo^Mypog TaHra«apuHHHr acocuH xycycHHTH myHga эgнкн, TaHra«apHHHr hkkh ToMoHHga ^aM caHa ^yHH^Hmu эгтн6opгa o«HHraH. Oa^aT mhc TaHra«apgaruHa öup ToMoHHra caHa ^yHH^Hmu Ky3aTH«agu.

TexHHK Hy^Tau Ha3apgaH ^aM TaHra«apra ^y^^aHH^raH HC^o^oT^apga y3rapum«ap KaTTa öy«gu. KyMym TaHra«ap a^^o CH^aTH, aihh co$ KyMymgaH um^aHraH^uru öu«aH Ba oFHp«Hru Ba xa^MH KUHpafiraH^uru öu«aH ^H^agu. EyHgaH Tam^apu TaHra 3apö

^H^HHHmuga TyFpu ^opMara KupuTH^raH^uru ce3H«agu.

TaHra«ap 3apö ^H^HHraH, xa^^^a KHMHHHr KyMymu (Hy^pacu) öy«ca, 3apöxoHara Tonmupuö, yHHHr ypHHra HHru TaHra«ap - Ba«roTa o«umu MyMKHH^uru эг«oн ^H^HHraH.

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

a^o^h ToMoHugaH gaB^aTra Ta;guM ;H.AHHraH nacT ^HHMaT^H KyMym TaHra эвазнга co$ KyMym TaHra öepH^Hmu Ta^MHH^aHraH. By эca öeBocuTa axo^HHHHr u^Tucogufi Hy;Tau Ha3apgaH gaB^aT ToMoHugaH xuMoa^aHumuHH Ta^MHH^araH Ba caBgo-coTH;HHHr puBo^aHumura 3aMHH npaTraH.

ffly Tapu;a эcкн aMa^ga öy^raH TaHra^ap xa^rçgaH fiHFHö o^HHraH. Maxa^Hfi axo^u эca y3uga MaB^yg ;HMMaT6axo MeTa^ öu^aH TaHra 3ap6xoHa^apura Ke^uö, TaHra 3apö ;u^gupa o^raH^ap. ffly Tapu;a TaHra^apHH 3apö TH3HMH fiy^ra ;yfiH^raH Ba AMup

ffloxMypog ToMoHugaH эpкнн ny^ 3apö xy^y^HHHHr (xycycufi 3ap6xoHa^ap)

KynafiumuHH Ta^MHH^araH. 3apö ;h^h6 öepu^raH^uru y^yH 3ap6xoHa^apra Ma^yM Mu;gopga xH3MaT xa;u Ty^aHraH. By эca y3-y3ugaH gaB^aT xa3HHacuHH öofiHTHmra Ba MaM^aKaT HHuga nroHa Mu;gopga Ba ;HfiMaTgaru ny^ MyoMa^acuHH TamKH^ ;u^umra o^uö Ke^gu, öyHgafi cuëcaT MaM^aKaTga ny^ MyoMa^acuHHHr cu^aT gapa^acuHHHr axmu^aHumura 3aMHH npaTraH[4.165].

Mup3o fflaMc Byxopufi Ta^Kug^araHugeK[7.44], AMup ffloxMypog höh ^oHHë^ÔHH TaHra^apra y3 homhhh khphthö TaHra 3apö ;u^gupMaraH. ByHra y gouMHfi paBumga "bh3 öyHra эмacмнз" gen ^aBoö öepraH. ^ihhkhm y3HHHHr xoh aB^ogugaH

öy^MaraH^uruHH pyKan ;u^raH. Oa;aT TH^a TaHra^apHH oTacu ^oHHë^ÔHfi homh öu^aH 3apö ;u^raH.

By ypuHga myHH Ta^Kug^am ^o3hmkh MaHFHT^ap gaBpuga o^aMgaH yTraH aMup^apHHHr HoM^apuHH 3apö ;u^gupum pacM öy^raH. AMup ffloxMypog 3apö ;u^gupraH TaHra^apga "aMHp" cy3H nafigo öy^raH Ba öy öeBocuTa yHHHr oTacu aMup ^oHHë^ÔHfira Terum^u öy^raH. ^ihh, "aMup ^oHHë^ôufi" homh TaHra^apga 3apö ;u^HHraH. AMup ffloxMypogHHHr yr^u Cafifiug AMup X,afigap höh ffloxMypog HHHru3Hfi Ba MyxaMMag c.a.B. aB^ogura MaHcyö öy^raH^uru y^yH y3 TaHra^apura y3HHHHr homh öu^aH "xafigapu" Ba oTacuHHHr HCMura öaFum^aö "Ma^cyMH", öoöocu ^oH^.flöHfi HoM^apuHH khphthö TH^a TaHra^ap 3apö ;u^gupraH. (Maca^aH, öyHgafi TaHra^apHH 3apö Mup3o Y^yröeK

ToMoHugaH oTacu ffloxpyxMup3oHHHr ucM^apuHH Ba öoöocu AMup TeMypra öaFum^aö "AMup TeMyp KyparoH xuMMaTuguH"[17] cy3H öu^aH TaHra 3apö ;u^HHraH.) 3apö ;u^HHraH KyMym TaHra^apga $a;aT caHa Ba TaHraHHHr homh ë3H^raH. KupuTH^raH cy3^ap apaö HM^ocuga apaö TH^uga Ba ^opc TH^^apuga 3apö ;H.flHHHmH fiy^ra ;yfiu^raH.

^HruHa th3hmhh ^opufi ;u^raH aMup ffloxMypogHHHr ny^ hcaoxoth, y ToMoHugaH öom;apн^aётraн gaB^aTHHHr ;ygpaTHHH HaMoëH o^raH. ByHgaH Tam;apu o^guHru

;ufiMaTH nacT ny^ ypHura co^ KyMym, co^ TH^^a TaHra^apHHHr 3apö ;u^HHHmu ny^ нн^^aцннcннн o^guHH o^raH Ba caBgo coTu;HHHr puBo^^aHumura hmkoh npaTraH. MaM^aKaT u;TucogHHHr puBo^^aHumu öap;apop Ba3HHTHH By^ygra Ke^TupraH. 3apö этн^raн TaHra^apHHHr xa^;apo MafigoHga xaM um^aTH^umuHH Ta^MHH^araH.

Xo3upru KyHga My3efi^apga Ba кo^^eкцнoнep^apga TH^^a TaHra^ap ^yga axmu ca;^aHraH. Oa;aT öy TH^a TaHra^ap ^yMöo;^apra эra. mkkh xh^ Typ^u caHa^ap öy^umu ëKH yHgaru ë3yB^ap ;o^HH^aHraH^Hru, a^oxuga öe^ru^apu öu^aH эгтнöopнн TopTagu. Ymöy öe^ru^ap cupu ^aH apöoö^apu ToMoHugaH ypraHH^umu ^o3HM. 3epo, aMup ffloxMypog höh ^oH^.flöHfi gaBpuga Me^ogufi 1785-1786 (xu^pufi 1200-1201) fiu^apga 3apö ;u^HHraH TaHra^apga 1786 fiu^ra Terum^u, 1788-1789 (xu^pufi 1203-1204)

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

йилларда зарб цилинган тангаларда 1789 йилга тегишли штамплар мавжуд. Бу эса бевосита, маълум бир даврда штамни узгартиришганлигини билдиради[4.164].

Тангашунос М.Давидовичнинг "История монетного Средней Азии XVII-XVII вв". (Золотые и серебрянные монеты Джанидов) асарида амир Шохмурод зарб цилдирган тангаларни жоний хон Абулгозихонга тегишли деб фикр билдиради. Лекин, бу тангаларни амир Шохмурод зарб цилганлиги, Абулгозихоннинг цугирчоц хон булганлигини хам таъкилаб утади [4.166]. Шунинг учун хам амир Шохмурод ибн Дониёлбий хукмронлигининг дастлабки 4 йил ичида Абулгозихон номидан тангаларни зарб цилдирган. Шунга царамасдан амир Шохмурод давридаги тангаларда салмоцли узгаришлар содир булган эди. Булар цуйидагилардир:

1. Кузга ташланадиган энг мухим нарса тангаларнинг ташци куриниши ва хажми хисобланади. Барча тангалар диаметри 18-19 мм.ни ташкил цилган, айрим холларда 0,5-1,0 мм бир биридан фарц цилган булиши мумкин. Шунга царамасдан бу тангалар эхтиёткорлик билан жуда сифатли зарб цилинган.

2. Амир Шохмурод зарб цилдирган тангалар исломий эътицод рамзлари (Аллох исмлари, Мухаммад С.А.В. ва турт халиф номлари), цуръон оятлари ва хукмдорни мацташга аталган дуолар мавжуд эмас. Х,аттоки олдингидек марказий цисмида картуши (тангаларга думалоц, квадрат, ромб, гул, нуцта, доирачалар ва бошца геометрик шаклларнинг бир цатор ёки икки цатор цилиб зарб берилиши) хам йуц. Ёзувлари хам узгача куринишда. Танганинг олд цисми марказида цисцача хукмдор титули ва исми, икки томонлама хам айрим холларда (мис тангаларда) бир томонида зарбхона номи ва сана ёзилган.

3. Танганинг огирлиги жихатидан хам катта фарц мавжуд. Кумуш танга 3,36 граммни ташкил цилган ва дирхамга тенглаштирилган. Амир Шохмуродгача булган даврда тангалар 4,8 граммни ташкил цилган.

4. Зарб цилиш техникаси буйича катта узгаришлар содир булган. Танга аниц ва эхтиёткорлик билан зарб цилинган.

5. Амир Шохмурод зарб цилдирган танганинг софлиги унинг ташци куринишиданоц маълум эди. Бу тангалар экспертизадан утказилганда иккала танга (олтин ва кумуш) хам 950 пробага тегишли булган [4.165], [9].

6. Тангаларни зарб этишда кумуш тангалар олтин тангаларга нисбатан купроц булган.

Амир Шохмуроднинг йиллик тангалари куп холларда бир нусхада тацдим этилган. Олтин тангалар деярли хар йили зарб цилиниши хайратланарли, гарчи ислохот даврида кумуш танга диццат марказида булсада, бу охирги жонийлар кумуш тангаларини хисобга олган холда унчалик ажабланарли эмас. Миснинг муомаласи куринишидан дастлабки йилларда эски тангалар захирасини таъминлаган.

Танганинг чицарилган саналари аввалгидек мусулмон хронологияси - хижрий йил асосида сацланиб цолган. Аммо танганинг олд томонида, аввалгидек хукмдорнинг номи ва санаси курсатилган. Шу билан бир цаторда улган уруг аъзоларининг исмлари ёзилган тангаларнинг чицарилиши Амир Шохмурод томонидан бошлаб берилган, чунки у зарб цилдирган олтин тангаларга отаси Дониёлбийнинг исмини кириттирган. Бу билан амир Шохмурод зарб цилинган олтин ва кумуш тангаларни ицтисодий восита

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

сифатида эмас, балки аждодларни хурматлаш, отасига булган хурмат ва иззатни, давлатнинг куч кудратини намоён этиш воситаси сифатида караган булса ажабмас.

Бухоро хонлиги тангаларида одатда Сомонийлар давридан бошлаб амир Шохмуродгача булган даврда бир хил умумий шакл мавжуд булган. Унда тангаларнинг олд томонига "Калимаи таййиба", орка томонига "Калимаи тавхид" ёзилган[2]. Амир Шохмурод ислохоти асосида тангаларнинг орка томонида диний эътикод тимсоли урнига, танга зарбхонаси номи ва зарб килинган санаси киритилиши русум булган. Шу билан мангит тангаларида узига хос хусусият: танганинг икки томонида хам сана зарб килиниши йулга куйилган. Мис тангаларининг бир томонида сана зарб килиниши йулга куйилган. Бу ислохот асосида турли максадларда фойдаланиладиган ва турли холатларда сакланадиган пулга мукаддас калималарни зарб килинмаганлиги, бевосита амир Шохмурод ибн Дониёлбийнинг суфийсифатлиги билан боглик булиши мумкин. Иккинчидан, мусулмон оламида араб харфлари нафакат имло, балки сон ва бошка вазифаларни хам бажариб келган. Буни "абжад" мисолида-сузларнинг турли тарихлар ва саналарнинг яширин келишини ёки "муаммолар" мисолида - яширин маъноларга ишора килиш санъатини ва "илми сиё"да маълум бир жумла ёки суз бутунлай бошкача маъно англатиши мумкин [2].

Бухоро Давлат музейи курикхонаси фондида сакланаётган Бухоро тилла тангалари бевосита улар хам тарихий экспонат, хам аждодларимизнинг маълум бир даврдаги ижтимоий хаёт тарзини, маданиятини, тарихини намоён этувчи восита хамдир.

Хулоса ва таклифлар (Conclusion/Recommendation). Хулоса тарзида шуни айтиш мумкинки, Амир Шохмурод даврида утказилган пул ислохоти амирликда пул инфляциясини камайтирган, савдо-сотик алокаларини янада мустахкамлаган. Янгича тартибда зарб килинган тангаларнинг кичик булсада кийматининг устунлигини таъминлаган.

Ахолидан эски тангаларни топшириш эвазига, янги зарб килинган тангаларнинг берилиши ва истеъмолга киритиши хукумат учун инсон кадр-кийматининг кадрли эканлиги, давлат инсон манфаатларига хизмат килганлигини билдиради.

Тангаларда исломий рамзларнинг урнига утган хукмдор номларининг, зарбхона ва сананинг киритилиши тангаларнинг анча содда тартибда зарб килинганлигини билдиради. Бундан ташкари ислом динида мукаддас саналган Куръони карим сура ва оятларининг химояланишини, сана ва утган хукмдорларнинг номларининг киритилиши бевосита хукмдор ва унинг хукмронлик йиллари тугрисида маълумотлар берилишини таъминлаган. Шу билан биргаликда утган авлодларни хурмат килиш ва уларни эъзозлаш хиссини сингдирган.

References:

1. Амирова Г. Зарбли пул воситалари. Маърифат. 2012. 2 июнь.

2. Болтаев А. Бухоронинг тилла тангалари. Бухоро окшоми. 2002. 22 июнь.

3. Бурнашева Р. Монеты Бухарского ханства при мангытах (середина XVIII- начало XX в.) // Эпиграфика Востока, 1967, №18. - С. 123.;

EURASIAN JOURNAL OF SOCIAL SCIENCES, PHILOSOPHY AND CULTURE

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.2 | SJIF = 8.165 www.in-academy.uz

4. Давидович М. "История монетного Средней Азии XVII-XVII вв." (Золотые и серебрянные монеты Джанидов). Из.во АН ТадССР. Душанбе. 1964. - С. 165.,

5. Зулфшор ;изи. Бухоронинг кумуш тангалари. Бухоро х,а;ик;ати. 1997. 20 август.

6. Странствование Филипа Евремова. Изд 3-е, Казань, 1811, - С. 70., Давидов М. - С. 196.

7. Мирзо Шамс Бухари "О некоторых событиях в Бухаре, Хоканде и Кошгаре". Казань. 1861. - С. 44.

8. Самадова Х. Коракул садоси. 2013 йил 2 май.

9. Поручение №717 от 15 декабря 1961.; заключеник №1647.

10. Х,оли;ова Р. Э. XIX аср иккинчи ярми - XX аср бошларида Россия-Бухоро муносабатлари тарихи. Тарих фанлари доктори илмий даражасини олиш учун диссертация. Тошкент, 2006, - Б. 59.

11. Umarova M. Features of the reforms of Emir Shakhmurad during the reign of the Bukhara Emirate.//The American Journal of Social Science and Education Innovations. -Т. 10. 2021. С. 49-54.

12. Умарова М. Ах,мад Донишнинг "Таърихи салтанати мангития" асарида бухоро хукмдори Амир Шох,муроднинг таърифи //ВЗГЛЯД В ПРОШЛОЕ. - 2021. - Т. 4. - №. 11.

13. Умарова М. Социально-экономические реформы при правлении бухарского Эмира Шахмурада //Общественные науки в современном мире: политология, социология, философия, история. - 2020. - с. 17-20.

14. Utanova U., Umarova M., Abdullahodjaev G. Organization And Features Of The Education System Of The Bukhara Emirate During The Reign Of Emir Shakhmurad (1785-1800) //NVEO-NATURAL VOLATILES & ESSENTIAL OILS Journal| NVEO. - 2021. - С. 15326-15334.

15. Чориева М.А. Экономика и денежное обращение (монеты) в Бухарском эмирате при мангытах (на рубеже 19 - 20 веков). Наука, техника и боразование; http://uni-numizmat.narod.ru/begin.html.

16. http://uni-numizmat.narod.ru/begin.html.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

17. "Танга ва пулларнинг пайдо булиши тарихи" мавзуси "1.07.2022 да "Аслида ;андай"курсатуви маълумотларидан.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.