Научная статья на тему 'СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВНИ ТЎХТАТИШНИНГ ГЕНЕЗИСИ, УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ'

СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВНИ ТЎХТАТИШНИНГ ГЕНЕЗИСИ, УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Право»

CC BY
7
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Область наук
Ключевые слова
Aвестo / Ислом ҳуқуқи / Чор Россияси / oдaт нopмaлapи / Қoзилик суд / жинoят вa жaзo / дaстлaбки теpгoв / айбланувчи. / Avesta / Islamic law / Tsarist Russia / custom / Qazi court / crime and punishment / preliminary investigation / the accused.

Аннотация научной статьи по праву, автор научной работы — Аширбоев Ахроржон Тиркаш Ўғли

Мақолада ишни судгa қaдap юpитишдa суриштирув ва дaстлaбки теpгoвни тўхтaтиш aсoслapининг туpлapи, вужудгa келиш oмиллapи, pивoжлaниш бoсқичлapи ҳaмдa aмaлдaги ҳoлaти чуқуp тaҳлил қилинган. Шунингдек тарихий, илмий-назарий таҳлиллар натижасида юртимизда суриштирув ва дастлабки терговни тўхтатишнинг ривожланиш генезисини тарихий олти босқичга бўлиб тизимлаштирилди.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

GENESIS OF INVESTIGATION AND PRELIMINARY INVESTIGATION, ITS SPECIFIC CHARACTERISTICS

In the article, the basis of the inquiry and preliminary investigation, the factors of its occurrence, the stage of development, and the actual situation are analyzed in detail in the article. Also, as a result of historical, scientific-theoretical analysis, the genesis of the development of inquiry and preliminary investigation in our country was systematized into six historical stages.

Текст научной работы на тему «СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВНИ ТЎХТАТИШНИНГ ГЕНЕЗИСИ, УНИНГ ЎЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ»

é

ш

UIF = 8.1 | SJIF = 7.899

www.in-academy.uz

ARTICLE INFO

GENESIS OF INVESTIGATION AND PRELIMINARY INVESTIGATION, ITS SPECIFIC CHARACTERISTICS

Ashirboyev Axrorjon Tirkash o'g'li

Internal affairs of the Republic of Uzbekistan Academy of the Ministry of Investigation the head of the cabinet of the

department, E-mail: ashirboyevaxrorjon@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11258114

ABSTRACT

Received: 14th May 2024 Accepted: 22th May 2024 Online: 23th May 2024

KEYWORDS Avesta, Islamic law, Tsarist Russia, custom, Qazi court, crime and punishment, preliminary investigation, the accused.

In the article, the basis of the inquiry and preliminary investigation, the factors of its occurrence, the stage of development, and the actual situation are analyzed in detail in the article. Also, as a result of historical, scientific-theoretical analysis, the genesis of the development of inquiry and preliminary investigation in our country was systematized into six historical stages.

ГЕНЕЗИС ПРИОСТАНОВЛЕНИЯ ДОЗНАНИЯ И ПРЕДВАРИТЕЛЬНОГО

СЛЕДСТВИЯ, ЕГО ОСОБЕННОСТИ

Аширбоев Ахроржон Тиркаш угли

Начальник кабинета кафедры Следственной деятельности Академии МВД Республики Узбекистан E-mail: аshirboyevaxrorjon@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11258114

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Received: 14th May 2024 Accepted: 22th May 2024 Online: 23th May 2024 KEYWORDS

Авеста, исламское право, царская Россия, обычай, Казийский суд,

преступление и

наказание, предварительное следствие, обвиняемый.

В статье подробно анализируются виды оснований приостановления дознания и предварительного следствия в досудебном произсводстве, факторы его возникновения, стадии развития, а также современное состояние. Также в результате исторического, научно-теоретического анализа генезис развития приостановления дознания и предварительного следствия в нашей стране был систематизирован на шесть исторических этапов.

СУРИШТИРУВ ВА ДАСТЛАБКИ ТЕРГОВНИ ТУХТАТИШНИНГ ГЕНЕЗИСИ,

УНИНГ УЗИГА ХОС ХУСУСИЯТЛАРИ Аширбоев Ахроржон Тиркаш ^ли

Узбекистон Республикаси Ички ишлар вазирлиги Академияси Тергов фаолияти

кафедраси кабинет бошлиги

ARTICLE INFO

E-mail: ashirboyevaxrorjon@gmail.com https://doi.org/10.5281/zenodo.11258114

ABSTRACT

Received: 14th May 2024 Accepted: 22th May 2024 Online: 23th May 2024

Мацолада uшнu cyдгa цadap юpuтuшдa cyрuштuрyв ва да^лабт терговт тyxтaтuш aœ^apurn^ тypлapu, вyжyдгa келuш oмuллapu, puвoжлaнuш бocцuчлapu хaмдa aмaлдaгu %oлaтu чуцур тaхлuл цuлuнган. Шyнuнгдек тарuxuй, uлмuй-назарuй та%лuллар натuжаcuда юртuмuзда cyрuштuрyв ва да^лабт терговнu тyxтатuшнuнг рuвожланuш генезucuнu тарuxuй олтu боcцuчга 6^u6 тuзuмлаштuрuлдu.

KEYWORDS

Аве^о, И^ом хукущ, Чор Роccuяcu, oдaт нopмaлapu, K,oзuлuк cyd, жuнoят вa жaзo, дacтлaбкu тергов,

айбланувчu.

Ишни суд^ K^ap юритиш бoск;ичидa суриштирув Ba дaстлaбки терговни тyхтaтиш aсoслapининг туpлapи, вужудга келиш oмиллapи, pивoжлaниш бoск;ичлapи x,aмдa aмaлдaги x,oлaтини чукур тaхлил килиш ушбу институтни янaдa тaкoмиллaштиpиш xa^Aa фикp-мулoхaзa юритиш имконини беpaди.

Тaрихий, илмий-нaзaрий тaхлиллaр шуни ^р^тмок^^, юртимиздa суриштирув Ba дaстлaбки терговни тyхтaтишнинг ривожлaниш генезисини K^^Aara тaрихий боск;ичлaргa булиш мумкин:

биринчи боскич - "Авесто" aсoсидa тapтибгa сoлингaн дaвр (эpaмuзнuнг VII-VIII acpuгa Kadap Узбет^он хyдyдuдaгu мaвжyд кaдuмгu дaвлaтлapдa жuнoят вa жaзo тuзuмu oдaт нopмaлapu вa зapдyштuйлuк duHuHuнг acocuй мaнбacuга таянган);

иккинчи боскич - Ислом хукуки aмaл кил^н дaвр (VIII acpдaн то XIX acpнuнг oxupuгa Kadap бyлгaн дaвp мaмлaкaтuмuз хyдyдuдaгu жuнoят вa жaзo oдaт xyKyKu бuлaн бupгaлuкдa, шapuaт нopмaлapu бuлaн щм тapтuбгa coлuнгaн);

учинчи боскич - Чор Россияси томонидaн к^бул килин^н нормaлaр aмaл кил^н дaвр (1864 йuлдан 1917 йuлгача брлган давр, Турк^тон ^лкатда Чор Роccuяcu томонuдан uшлаб чuкuлган Жuноят cyдлов uшларuнu юрuтuш нuзомu ашшда амалга ошuрuлган);

туртинчи боскич - совет хукуки aмaл килган дaвр (1917 йuлдан 1991 йuлгача брлган давр, Совет дaвлaтuнu шaкллaнтupuш дaвpu жuнoят-пpoцеccyaл кoнyнчuлuгuдa тез-тез вa крп coнлu yзгapuшлap бuлaн тaвcuфлaнaдu);

бешинчи боскич - 1991 йилдaн 2017 йилгaчa бул^н дaвр (Узбек^тон Реcпyблuкаcuнuнг амалдагu Жuноят-процеccyал кодекш uшлаб чuкuлган);

олтинчи боскич - 2017 йилдaн хозирги кун^ бул^н дaвр (амалдагu Жuноят-процеccyал кодекшм^га yзгартuрuш ва кyшuмчалар натuжаcuда cyрuштuрyв uнcтuтyтu тр^ келган). Kyïï^Aa ушбу боск;ичлaргa хронологик кетмa-кетликдa тyхтaтилиб yтaмиз.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

TapHXHH pHBO^naHHmHHHr öhphhmh 6ock;hhh - "ABecTo" acocuga TapTHöra coAHHraH gaBpga ^paMU3HUHe VII-VIII acpuaa K,adap Y36eKUcmoH %ydydudaeu Maewyd K,aduM3U daeAamAapda MUHoxm ea wa3o mu3UMU odam HopMaAapu ea 3apdymmuÜAUK duHUHUHe acocuü MaHÔacuea maxHeaH) pecnyöAHKaMH3 xygyguga MaB^yg öy^raH ;agHMru gaB^aT^apga ^hhoht Ba ^a3o TH3HMH эpaмнзнннг VII-VIII acpura ;agap ogaT xyKy;H[1] x,aMga 3apgymTHfiAHK guHHHHHr acocufi MaHöacu öy^raH "ABecTo" khtoöh acocuga TapTHöra co^HHraH[2]. By gaBpga cypumTHpyB Ba gacTAaöKH TeproBHH TyxTaTHm TapTHöra co^yBHH öupoH öup HopMaTHB-xyrçyrçHfi xy^^aT^ap öyAMaraH, öupo; afiö^aHyBHHHHHr TonHAMaraH nafiTAapuga um^ap ogaT HopMa^apura acocaH oahö öopu^raH.

hkkhhhh 6ock;hh - Mcaom xyrçyrçH aMaA ;HAraH gaBpga, (VIII acpdaH mo XIX acpHUHe oxupuea K,adap 6yAeaH daep MaMAaKamuMU3 %ydydudaeu MUHoxm ea Ma3o odam ^y^y^u 6uAaH öupeaAUKda, mapuam HopMaAapu 6uAaH %aM mapmuôea coAUHeaH) acocaH, hcaom xyKyrçmyHocflHrH $h;x,hh ypraHHmraH. Mcaom xy;yK;myHocflHrH ^ucoö^aHMum $h;x,hh ypraHHm Byxopufi[3], MoTypugHfi[4], ®opoöufi[5], HaBoufi[6] acap^apuga x,aM KeATHpuö yTHAraH.

Apaö^ap öoc;HHHgaH to Hop Pocchhch öoc;HHHra ;agap эca, MaMAaKaTHMH3 xygygugaru ^eoga^ gaBAaT Ty3u^Ma^apuga, aihu XuBa Ba Ky;oH xoHAHru x,aMga Byxopo aMup^uruga ^hhoht Ba ^:a3o th3hmh ogaT HopMaAapu öu^aH öupraAHKga, gHHHfi-HcfloMHfi rçapam^ap cHHrgupuAraH mapuaT HopMaAapu öu^aH x,aM TapTHöra co^HHraH[7]. By gaBpga ^hhoht Hm^apuHH ropHTyBHH o^ufi cyg x,okhmhhth cy3cH3 paBHmga xoh Ba aMupHHHr Ha3opaTu ocTHga um ropuTraH[8]. Xoh ymöy cygra paucAHK ;HAyBHH ;o3H Ka^oHHH, h^hh o^ufi cygbAHH AaBo3HMra TafiHHAaraH Ba my öu^aH öupraAHKga, yHH AaBo3HMHgaH o3og STum BaKo^aTura x,aM эгa öy^raH. Ko3hahk cyg um^apHHUHr ropHTHAHmuga TeproBra ;agap gacT^aÖKu TeproB geraH TymyHHa^ap yMyMaH 6y^MaraH[9].

AfiHu;ca maxc^apHHHr afiöHHH ucöoTAam Ba y^apHH ^aBoörap^HK ëKH ^a3ogaH o3og STumga afiöura u;pop^HK Myx,HM ypuH TyTraH. "AfiögopHHHr y3 ;uAMHmura u;pop öy^raHAHru, ^a;u;aTHH aHHK^amgaru SHr axmu ga^H^" SKaHAHru Bypx,oHHggHH MapFH^oHHfiHHHr "X,Hgofl"[10] KHToöuga KeATHpuö yTHAraHAHru ymöy ^HKp^apHHHr ga^o^aTHgHp.

^ap^a;u;aT, apaö^ap ucTHAocugaH KefiHHru gaBp^apga ^aMHATga maKAAaHraH HopMa^ap öyroK MagaHHATHMH3 Ba ;aguMHfi MepocuMH3 HAgH3Aapuga Hy;yp H3 ;oAgupHmura caöaö öy^gu. MuAAHfi ^y;y;ufi TapuxHMH3HHHr a^pa^Mac ;hcmh geö ^ucoö^aHraH mapuaTHHHr My^HM ^H^aT^apuHH öyryHru KyHga Tag;u; STraH o^HM^apgaH M.A.Pa^:aöoBa Ta^Kug^araHugeK: "MHHr fiu^gaH opTu; MyggaT gaBoMuga MaM^aKaTHMH3 ^ygyguga u^THMoufi MyHocaöaT^apHH TapTHÖra co^umHHHr acocufi BocuTacu H^THMoufi-cHëcufi Ty3yMHHHr, ^y;y;ufi MagaHHATHMH3HHHr TapKHÖufi ;hcmh öy^raH mapuaT ^ouga^apuHH, yHHHr ^hhoht Ba ^:a3o öu^aH öofah; ^ouga^apuHH HAMufi Ta^^H^ ;HAHm, u^oöufi ^HX,aTAapugaH ^ofiga^aHum My^HM a^aMHATra sra"[11].

XX acpHHHr öom^apura ;agap ropTHMH3 ^ygyg^apuga ^:ннoнт-пpoцeccyaA MyHocaöaT^ap aHH; ;oHyH^ap öu^aH SMac, öa^KH hcaom HopMaAapu ëKH öom;a

Typgaru yMyMHfi HopMa^ap öu^aH TapTHöra coAHHraHAHru Ty^afi^H ^hhoht umuHH ;y3FaTHm, ^hhoht umuHH ;y3FaTHmHH pag STHm, gacTAaöKH TeproBHH TyxTaTHm geraH

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

тушунчалар мавжуд булмаган. Фа;атгина ижтимоий хавфли килмиш содир этган шахсни козилар ихтиёрига олиб келишдан аввал во;еага ойдинлик киритиш учун ;иск;а муддатли ани;лаштириш ишлари булган[12].

Тарихга назар ташлайдиган булсак, уша даврда кишилар уртасида тартибга солинадиган муносабатлар узининг купгина жих,атлари билан шариатдаги рах,барий гояларга асосланганлигига гувох, буламиз. Буюк саркарда Амир Темурнинг: "Агар душманинг бош уриб панохингга келса, рахм ;илиб яхшилик ва мурувват курсатгил",-[13] деган хикматли сузларида хам афв этиш маъноси мавжудлигини кузатишимиз мумкин. Барчамизга маълумки, Сох,иб;ирон Амир Темур хукмронлик ;илган ва;т оралигида шариат нормалари билан бир каторда "Темур тузуклари"га хам амал ;илинган[14]. Шундан келиб чи;иб айтиш мумкинки, жавобгарликдан озод килишнинг энг асосий турларидан бири булган томонлар уртасида келишувга эришиш доимо ва хар бир даврдаги мухим масалалардан бири булиб келган[15].

Учинчи боскич - Чор Россияси томонидан кабул килинган нормаларга амал ;илган давр (1864 йилдан 1917 йилгача булган давр, Туркистон улкасида Чор Россияси томонидан ишлаб чицилган Жиноят судлов ишларини юритиш низоми асосида амалга оширилган).

Айрим манбаларда бу норма муста;ил процессуал шакл сифатида XIX аср урталарига бориб пайдо булганлиги баён этилади[16].

Б.Исмоиловнинг ёзишича, Туркистон улкасида 1864 йилги Жиноят судлов ишларини юритиш низомининг жорий килиниши, терговни юритишни тухтатиш хамда айбланувчиларни кидириб топиш билан харакатлар Туркистон худудида шаклланганлигини курсатади[17]. Низомга мувофик, иккита асос келтирилган булиб, биринчиси, айбланувчи номаълум булганда уни худудлар буйича кидириб топиш, иккинчиси, айбланувчининг рухий холатини бузилиши билан ифодаланган. Эътиборга молик томони шундаки, келтирилган тах,лиллар натижасида суриштирув ва дастлабки терговни тухтатишнинг асосларининг шаклланиши шу низомга бориб та;алар экан.

Х.Х. Ботиров уз ишларида бу даврда терговни тухтатиш ;оида тари;асида келтирилган булса-да, бирок жиноят иши буйича икки асос бартараф этилган такдирда дастлабки тергов ;айта тикланмасдан, иш юритиш давом эттирилганлигини маълум килиб, асосий эътиборини дастлабки терговни тиклаш масаласига каратган [18].

Туртинчи боскич - совет хукуки амал ;илган давр (1917 йилдан 1991 йилгача булган давр, Совет давлатини шакллантириш даври жиноят-процессуал цонунчилигида тез-тез ва куп сонли узгаришлар билан тавсифланади).

Мамлакатимиз худуди совет давлати томонидан босиб олинганидан кейин, гарчи козилик ва бийлик судлари томонидан шариат ва одат нормаларининг кулланилиши та;и;ланмаган[19] булса-да, жиноят ишларини юритиш тизимида айрим узгаришлар юз берган.

Марказий Осиё совет давлати томонидан босиб олинганидан кейинги Чор мустамлакачи маъмурлари томонидан чоризм манфаатларини х,имоя этишни амалга оширувчи судлов органлари таъсис этилган ва айни бир пайтда козилик ва бийлик

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

судлари са;ланиб ;олган[20]. Козилик судларининг барча масалаларни кура олмаслиги, козилик хукмларидан норози булган фукароларнинг империя судларига мурожаат кила олиши каби тартибларнинг жорий этилганлиги козилик судлари нуфузининг тушишига сабаб булган[21].

Собик совет иттифо;и даврида жиноят ишлари буйича дастлабки терговни тухтатиб туриш куйидаги иккита йуналишда ривожланиб борди:

1) жиноят ишлари буйича дастлабки терговни тухтатиб туришни тартибга солувчи цонун ва цонуности норматив-хуцуций хужжатлар цабул цилинган;

2) илмий изланишлар натижалари буйича дастлабки терговни тухтатиб туришга оид тавсиялар, алощда турдаги жиноятларни тергов цилиш, уларни тухтатиб туришнинг назарий цоидаларига оид изланишларга доир хужжатлар.

Ушбу даврда жиноят ишлари буйича дастлабки терговни тухтатишни тартибга солувчи норматив-хукукий хужжатлар кабул килинишини куйидаги боскичларга булиб урганиш мумкин:

4.1. 1918 йил 20 июлгача РСФСР Халк Комиссарлари Кенгашининг 3-сонли "Суд туFpисидa"ги фармони.

1917 йил октябр инкилобидан кейин хокимият Муваккат ишчи дехкон хукумати кулига утганидан сунг 1917 йил 24 ноябрдаги "Суд тугрисида"ги декрет билан барча амалдаги суд низомлари бекор килинди. 1864 йилги Жиноят-процессуал Низомидаги коидаларни бекор килиб, янги хукумат унинг урнига хеч кандай норматив-хукукий хужжатлар чикармади. Натижада суд фаолиятининг айрим йуналишларини тартибга солувчи куплаб фармонлар, фармойишлар, курсатмалар ва бошка меъёрий хужжатлар эълон килинди, уларнинг айримларида иш юритишни тухтатиш масалалари кисман хал этилди[22].

4.2. 1922 йилда кабул килинган РСФСРнинг Жиноят-процессуал кодекси.

1917 йил октябрь тунтаришидан кейин Узбекистон худудида жиноят ва жиноят-процессуал хукуки айрим махаллий хусусиятларни хисобга олган холда, аммо собик Иттифок жиноят ва жиноят-процессуал конунчилиги асосида ягона колипда ривожланган. 1922 йилда РСФСР Жиноят-процессуал кодекси кабул килингандан кейин мамлакатимиз худудида хам амал кила бошлади.

1922 йилда кабул килинган РСФСР Жиноят-процессуал кодексида дастлабки терговни тухтатиш деб номланган алохида булим ажратилмаган булиб, бирок ушбу ЖПКнинг 200-моддасида агар тупланган маълумотлар ва утказилган экспертиза айбланувчининг унга тегишли булган жиноят содир этиш пайтидаги ёки жиноят содир этилганидан кейин пайдо булган аклдан озган холати аникласа, терговчи уз хулосаси билан ишни тузалиб кетгунга кадар тухтатиб туриш тугрисида карор чикариши белгиланган.

Бундан ташкари, иш юритувни тухтатишга асос булувчи иккинчи холат сифатида айбланувчининг каерда эканлиги номаълум булганда, унга нисбатан кидирув эълон килиниши мумкинлиги Кодекснинг 132-моддасида уз аксини топган[23].

1926 йилнинг 16 июнида Узбекистон ССРнинг биринчи Жиноят-процессуал кодекси кабул килинган ва шу йилнинг 1 июлидан амалга киритилган[24]. Шу санадан

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

эътиборан 1922 йилдаги РСФСР Жиноят-процессуал кодексининг Узбекистонда амал цилиши тухтатилган.

4.3. 1923 йилдаги РСФСРнинг Жиноят-процессуал кодекси. 1923 йилнинг 15 февралида Жиноят-процессуал кодексининг янги тахрири цабул цилинган булса-да, бироц ушбу кодексда дастлабки терговни тухтатишга доир нормаларда узгариш амалга оширилмаган. Аксинча, бу кодексда айбланувчи тарицасида жалб цилиниши лозим булган шахс аницланмаган тацдирда жиноят ишини тугатиш кераклиги нормаси 17-бобида мустахкамланган[25].

4.4. 1926 йилдаги РСФСРнинг жиноят-процессуал кодекси. 1926 йилнинг 16 июнида Узбекистон ССРнинг биринчи Жиноят-процессуал кодекси цабул цилинган булса-да, бироц ушбу кодексда хам жиноят ишларини юритиш, шу жумладан иш юритишни тухтатиш хацида арзирли узгаришлар содир булмаган. 1926 йилдаги ЖПК билан 1923 йилдаги РСФСР ЖПКнинг нормаларида, жиноят ишларини тергов цилиш давомида дастлабки терговни тухтатиш масаласида жиддий фарц циладиган холатлар мавжуд эмас. Ушбу ЖПКлардаги нормаларнинг тузилиши бир-бирига жуда ухшаш холатда шакллантирилган[26].

4.5. 1929 йилдаги Узбекистон ССРнинг Жиноят-процессуал кодекси.

Дастлабки терговни тухтатиш билан боглиц норманинг алохида боб шаклида

ифода этилиши илк маротаба ушбу кодекснинг олтинчи боби "Дастлабки терговни тухтатиб туриш ва тугатиш" босцичига багишланган булиб, ушбу боб узида бир цатор нормаларни цамраб олди. Жумладан,

- 55-моддада дастлабки терговни тухтатиш асослари белгиланди:

а) тергов цилинаётган шахснинг яшаш жойи ноаниц булган тацдирда;

б) унинг рущй касаллиги ёки шифокор томонидан тасдицланган бошца огир касаллик уолатларида.

- айблов эълон цилиш учун маълумотлар олинган холлардагина тергов тухтатилиши, агар терговда бундай маълумотлар булмаса, иш тухтатилмасдан, балки тугатилганлиги, терговни амалга оширувчи шахс ишнинг мохиятини ва терговни тухтатишга олиб келадиган холатларни баён этган холда царор тузиши хамда ишни назорат цилувчи органга юборганлиги;

- 56-модда шахснинг яшаш жойи ноаниц булган холларда уни топиш учун цидириш чоралирини куриши кераклигини, топишни имкони булмаган холларда 55-модданинг "а" банди билан жиноят ишини тухтатиши мумкинлигини;

- агарда тергов цилинаётган шахс касаллиги туфайли иштирок эта олмаган холатларда, тиббий курикдан утказилиши ва унинг касаллигини аницлаш мацсадида тиббий муассасага жойлаштирилиши учун царор чицарилиши кераклигини, шахс тузалиб кетгунга цадар жиноят иши 55-модданинг "б" бандида назарда тутилган асосларга кура тухтатилиб турилиши, 57-моддасида жиноят ишини цузгатишни рад этиш ва цузгатилган жиноят ишлари тугатилиши кераклиги;

- 58-моддасида ишни тугатиш тугрисидаги царор терговчи томонидан чицарилиши, бир нусхаси прокурорга ва бир нусхаси шикоят цилувчи томонга юборилиши тугрисида;

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

- 59-MOggacuga ^hhoht umu öyHHHa afiö^aHyBHH maxc K;HgupH.flMacgaH TyxTara^raH ëKH TyraTH^raH ^hhoht um^apu rçafiTa THK^aHumu Typpucugaru;

- 60-MoggacH ^hhoht umu öyHHHa afiö^aHyBHH maxcra TaMOM^aHraH ^hhoht umu 6u^aH TaHumuö nurçum xy^yKH öop^uruHH TymyHTupum, ohkoht эгтнpoз^apн öy^raH Tarçgupga ôaëHHOMaga KypcaTuumu MyMKHH^uru, arapga TeproB Ty^HK; aMa^ra omupu^MaraH Tarçgupga ^hhoht umu öyHHHa rçymHMHa xapaKaTflap o^h6 öopu^umu MyMKHH^uru TyFpHcugaru;

- 61-MOggacuga ^hhoht umu öyHHHa afiö^OB xy^ocacHHH Ty3um acoc^apu; 62-MOggacuga ^hhoht umu öyHHHa afiö^OB xy^ocacuHH roÖOpum TapTHÖH Tyrpucugaru Ma^^yMOT^ap y3 aKcuHH TonraH[27].

Kypuö TypraHHMH3geK, 1929 HH^ga KH^HHraH ^ннoнт-пpoцеccya^ KOgeKcuga

TeproBHH^ap TOMOHugaH ^hhoht um^apu ropuTum gaBOMuga gacT^aÖKH TeproBHH TyxTaTumra goup öup rçaHHa HMKOHHHT^ap öepu^raH.

Bup Tapa^gaH o^h6 rçaparaHga, Ma3Kyp xo^aT h^oöhh KypuHumra эгa 6y^ca-ga, Ma3Kyp KogeKcga TyxTaTumHH a^oxuga пpoцеccya^ maK^ cu^aragaru Ma^OMH, ^hhoht cogup этгaн maxc aHHK^aHMaraHga ^hhoht umuHH TyxTaTHÖ Typum эмac, 6a^KH TyraTH^umu KypcaTH^raH^uru, ^hhoht œgup этгaн maxcHHHr Hmam MaH3H^u aHH^^aHMaraHga rçaHgafi npO^ccya.« xapaKaT^ap aMa^ra Omupumu KepaK^uru, ^hhoht um^apu TyxTaTH^raHugaH KeHHH ÔOmrça X,M^O OpraH^apu 6u^aH rçaHgafi xaMKOp^HK ^H^umu KepaK^uru KypcaTH^MaraH.

By эca y3 HaBÖaTuga ^hhoht Hara^acuga ^yrçapO^apHHHr OpTurçna capcOH Öy^um^apura, ^hhoht Hara^acuga 3apap KypraH maxcnapHHHr apH3a^ap y3 Ba^Tuga Kypuö HH^u^Mac^urura ca6a6 öy^raH. BupO^, эгтн6op^н tomohh myHgaKH, ca^KaM Öup acp Ba^T yTraH 6y^caga, 1929 HH^garu ^ÏÏKga rçafig этн^гaн aœcflapHHHr Ma^yM Öup k;hcmh aMa^garu ^nKga y3 H^OgacuHH TOnraRfluru, h^thmohh MyHOcaöaT^apga y^apHHHr ^aHHa^HK MyxuM ypuH TyTHÖ Ke^aëTraH^uruHH KypcaTagu.

AfiHH^ca, yma gaBp ynyH "^hhoht œgup этгaн, Hmam MaH3H^u rçaepga экaн^нгн HOMa^^yM 6y^raH Ba^Tga yHra HucöaTaH rçugupyB эг^oн ^u^HHumu mapT экaн^нгн" Ba "maxcra Kaca^^uru Ty^afi^u thööhh KypuKgaH yTKa3um, yHHHr rçaHgafi gapa^aga Kaca^ экaн^нгннн aHH^^am Ma^:6ypHHTH roK^aHraH^uru" acOc^apuHHHr ^OHyHHH^HKga y3 H^OgacuHH TOnraH^uru, ^aMHHTga hhcoh xy^y^^apu Ba ^OHyHHH MaH^aaT^apuHH Ta^MHH^amga MyxuM BOcuTa 6y^u6 xH3MaT ^H^raH.

4.6. 1959 HH^garH Y36eKHCTOH CCPHHHr ^ннoнт-пpoцессуa^ KogeKCH.

1959 HH^ga ^H^HHraH Y3CCP ^nKga ^hhoht umuHH TyxTaTum HOpMa^apu,

acOcaH, "^acT^aÖKH TeprOBHH TyxTaTum aœcflapu" geö HOM^aHraH

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

168-MOggara KupuTH^raH эgн[28].

fl^HH!

1. Afiö^aHyBHHHHHr Hmam MaH3H^u aHH^ öy^MaraHga;

2. Afiö^aHyBHHHHHr pyxuH ëKH ÖOm^a OFup Kaca^^uru öy^raH Ta^gupga, yHH TeprOBra ^agap cygra Ke^umuHHHr hmkohhhth öy^MaraH Ta^gupga;

3. ^hhoht cOgup этгaн maxc aHHK^aHMaraH Ta^gupga.

é

Ws,

^UUii^irii mill WriJI^Il^riU, i^Iiri^Ul Ï1 VJ^ Г111Г1 VJÎlJi^ri^/U^ri.......lljj WlV^y jJ W jJl IJtllll ^UVl J1UV1VI1

тергов устидан назорат функциясининг узи етарли, айнан тухтатиш тугрисидаги ;арор устидан прокурор санкциясини олиш, биринчидан терговчининг фаолияти фа;ат бир жиноят ишига богланиб ;олишига сабаб булиши, иккинчидан тергови юритувидаги бош;а жиноят ишлари эътибордан четда ;олиб, унинг асосий фаолияти секинлашишига олиб келиши мумкин"[31].

Фикримизча, Х.Х.Ботировнинг гапларида жон бордек, биро; бу даврда иш юритиш советлар томонидан назорат ;илинганлиги сабабли, бугунги кунда бу норма бизнинг кодексимизда уз аксини топмаганлигини х,ам инобатга олиш лозимлигини маълум ;илмо;чимиз.

Маълум буладики, ю;орида санаб утилган жиноят ишини тухтатиш ва айбланувчиларга нисбатан ;идирув эълон ;илиш асосларининг бир ;исми 1994 йилда ;абул ;илинган Узбекистон Республикаси ЖПКда уз ифодасини топган. Лекин шундай

é

Ws,

l^U^JU^/illirilXl / UUll^ïl fll\l\flli Ifl AUlUULUflLm U U ^WV^U 1 ........LUUAV. 1 y «JCl^/ll Clll^Clll 1X1 /lVXHlU/11

umuHH ropuTum rçafiTa THK^aHagu Ba maxc yMyMHH acoc^apga ^hhohh ^aBoörap^HKKa ëKH ^a3ora TopTH^umu MyMKHH^uru, th66hh HycuHgaru Ma^öyp^oB Hopa^apuHH öeKop KH^um

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

ва жиноят ишини юритишни цайта тиклаш учун шахс даволанган психиатрия муассасаси шифокорлар комиссиясининг хулосаси асос булади[35]",- деган нормалар киритилган.

Эътиборли жихати, мустациллик йилларида амалдаги Жиноят-процессуал кодексимизнинг 45-бобида дастлабки терговни тухтатиш алохида процессуал шакл сифатида шакллантирилди, цатор норматив-хуцуций хужжатлар билан такомиллаштириб борилди. Бироц, 1994 йилда белгиланган асослар бугунги кунга цадар узгартиришсиз цолдирилди.

Олтинчи боскич - 2017 йилдан хозирги кунга булган давр (амалдаги Жиноят-процессуал кодексимизга узгартириш ва цушимчалар натижасида суриштирув институти кириб келган).

Узбекистон Республикасининг 2017 йил 6 сентябрдаги "Суриштирув институти такомиллаштирилиши муносабати билан Узбекистон Республикасининг айрим цонун хужжатларига узгартиш ва цушимчалар киритиш тугрисида"ги УРК-442-сон цонунига мувофиц, ЖПКда ишни судга цадар юритиш шакллари сифатида, терговга цадар текширув ва жиноят ишини тергов цилиш босцичларига ажратилди (ЖПКнинг 3201-моддаси). Шу билан биргаликда, жиноят ишини тергов цилиш суриштирув ёки дастлабки тергов шаклида утказилиши белгиланди (ЖПКнинг 3203-моддаси).

Ахамият берганимиздек суриштирувчи суриштирувни тухтатиши мумкин. Конунчилик буни хам назардан четда цолдирмаган албатта, хусусан, суриштирув институтининг процессуал цонунчиликка кириб келиши билан ЖПКнинг 3819-моддаси "Суриштирувни тухтатиш" деб номланиб, суриштирувни тухтатиш амалдаги ЖПКнинг 364-371-моддалари тартибида белгиланган холларда тухтатилиши назарда тутилди.

Шу билан бирга суриштирувчи томонидан фацат айбланувчи тарицасида ишда иштирок этишга жалб цилиниши тугрисида царор чицарилган шахсга нисбатан цидирув эълон цилиниши мумкин[36] деган норма киритилди.

Сунгги йилларда амалга оширилаётган суд-хуцуц сохасидаги ислохотлар натижасида жиноят-процессуал муносабатларда суриштирув ва дастлабки терговни тухтатишга алохида эътибор царатилди. Конунчиликдаги бу узгаришлар, терговчиларнинг иш юритувидаги жиноят ишларини камайишига ва тергов органи томонидан жиноят ишини сифатли, тула ва холисона утказилишида илк дебоча вазифасини бажарди.

Ривожланишнинг бу босцичида суриштирув ва дастлабки терговни тухтатиш процессуал шаклини янада такомиллаштириш, унинг цонунчиликдаги урни ва ролини ошириш, ишни судга цадар юритиш босцичида фуцароларнинг хуцуцлари ва цонуний манфаатларини ишончли химоя цилиш, жиноят ишларини тергов цилишнинг самарадорлигини ошириш, суриштирувчи ва терговчиларнинг касбий фаолияти кафолатларини таъминлашга царатилган бир цатор вазифалар амалга оширилди.

Лекин, шу билан бирга, суд-тергов амалиётининг тахлили суриштирув ва дастлабки терговни тухтатишда замон талаби даражасида ривожланишига тусиц булаётган айрим муаммо ва камчиликлар мавжудлигини курсатмоцда.

Чунончи:

é

Ws,

References:

1. Исхакова С.А. "Хидоя"нинг мусулмон хукуки манбаи тизимида тутган урни // Хукук-Право-Law.- 2003 - № 2. - Б.56.

2. Саидахмедов И. Давлат ва хукук тарихи. -Узбекистон, 2006. - Б. 174; Авесто. Тарихий-адабий ёдгорлик. Аскар Махкам таржимаси. - Т., 2013. - Б. 384, 16.

3. https:// qomus.info/encyclopediya/cat-b/buxoriy-uz/ [Электрон манба.] Мурожаат килинган ва;т 20.04.2024 йил.

4. Махмудова А.Н., Алишеров Ш.М. (2022). Имом Абу Мансур Мотуридий ва унинг Ислом динига кушган хиссаси. Ёш тад;и;отчи журнали, 1(4). Б. 130-136.

5. https:// ziyouz.uz/ilm-va-fan/manaviyat-yulduzlari/abu-nasr-farobiy-873-950/ [Электрон манба.] Мурожаат килинган ва;т 20.04.2024 йил.

6. Мукаммал асарлар туплами. Т.: Узбекистон Республикаси Фанлар академияси "Фан" нашриёти, 1999 йил. Б. 224.

7. Абдумажидов Г. Развитие законадательства о расследовании преступлений. - Т: Фан, 1974. - Б. 214; Рахмонов А. Шариатда инсон хукуклари // Хукук-Право-Law. - Т. 1999. - №3. - Б. 79.; Мухтасар: Шариат конунларига ;ис;ача шарх. - Т.: "Чулпон", 1994. -336 б.

8. Бакиров Ф. Чор Туркистонида суд, шариат ва одат. - Тошкент: Фан, 1967. - Б. 30.; Ражабова М. Шариатда ;озини тайинлаш тартиби // Хукук ва адолат: утмиш, бугун, исти;бол. - Т., 2009. - Б.37-38.

9. Исхаков С.А. Фикх - мусулмон хукукшунослигининг шаклланиши // Хукук-Право-Law. - 1999. - №3. - Б.83.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

10. Исхакова С.А. "Хидоя"нинг мусулмон хукуки манбаи тизимида тутган урни // Ху^у^-Право-Ьаш.- 2003 - № 2. - Б.56.

11. Ражабова М. Шариатда жиноят ва жазо. Монография. - Т.: "Адолат", 1996. - Б. 107.

12. Казийских судов и к 1928 г. На территории УзССР они перестали существовать с УзССР. - 1928.- №9. С.23.

13. Бобобеков Х. Темур тузуклари. - Т., 2014. - Б. 57.

14. Темур тузуклари / Х.Кароматов тахририда. - Т:, "Г офур гулом", 1996. - Б. 57.

15. Муродов Б.Б. Жиноят ишини тугатиш институтини такомиллаштириш: Юрид. фан. д-ри (ББс). ... дис. автореф. - Т., 2018. - Б. 29.

16. Судебные устави 20 ноября 1864., Устав уголовного судопроизводства. С изолежнием рассуждений, на коих они основаны, изданные Государственной канцелярией.-Спб., 1867.

17. Исмоилов Б. Жиноят-судлов юритувида суд мустакиллигининг тарихий ривожланиш масалалари// Фалсафа ва хукук. - Тошкент, 2007.- №2.-Б.65.

18. Х.Х. Ботиров "Жиноят ишини юритишни тухтатиш ва ;айта тиклаш институтини такомиллаштириш: юридик фанлар номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация Т., 2012.-28 Б.

19. Абдумажидов Г. Развитие законодательства о расследовании преступлений. -Ташкент: Фан. 1974. - С. 109.

20. Мухитдинова Ф.Ф. "Узбекистон Республикасида суд хокимиятининг ;арор топиши ва ривожланиши" Юридик фанлар доктори дисс. автореферати. - Т. 2011. - Б 14, 16.

21. Тангиров Обид Эшмахматович. XIX аср охири - XX аср бошларида Тошкент шахрида козилик судлари фаолиятига доир https://kukaldosh.uz/14/03/2018/854.

22. Рябчиков В. В. Приостановление и возобновление предварительного расследования : автореф. дис.канд. юрид. наук. Владимир, 2006. С. 7.

23. Уголовно-процессуальный Кодекс РСФСР 1922 года.

24. Уголовно-процессуальный кодекс УзССР 1926 года. - Самарканд, 1927. - С.70.

25. Абдумажидов Г. Развитие законадательтсва о расследованиеи преступлений. -Ташкент: Узбекистан, 1974. С.19, 32.

26. Ражабов Б.А. Жиноят процессида исбот килишнинг умумий шартларига оид коидаларнинг ретроспектив тахлили // https://tadqiqot.uz/wpcontent/uploads/2019/04/huquq-2019-04/10-16.pdf.

27. Уголовно-процессуальный Кодекс РСФСР 1929 года. С. 18-20.

28. Уголовно-процессуальный Кодекс РСФСР 1959 года. С. 248.

29. Уголовно-процессуальный Кодекс РСФСР 1959 года. С. 249.

30. Уголовно-процессуальный Кодекс РСФСР 1959 года. С. 249.

31. Х.Х. Ботиров "Жиноят ишини юритишни тухтатиш ва ;айта тиклаш институтини такомиллаштириш: юридик фанлар номзоди илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация Т., 2012.-33 Б.

32. Рахимов Ф. Суд-хукук ислохотларининг амалий ижроси//Узбекистон Республикаси Бош прокуратурасининг Олий укув курслари ахборотномаси. - 2010. - № 1. - Б. 36-38.

Innovative Academy Research Support Center UIF = 8.1 | SJIF = 7.899 www.in-academy.uz

33. Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. https://lex.uz/docs/ [Электрон манба.] Мурожаат ;илинган ва;т 20.04.2024 йил.

34. "Камокда олишга санкция бериш ху;ук;и судларга утказилиши муносабати билан Узбекистон Республикасининг айрим ;онун хужжатларига узгартиш ва ;ушимчалар киритиш тугрисида" Олий Мажлиси палаталарининг Ахборотномаси, 2007 й., 6-сон https://lex.uz/docs/ [Электрон манба.] Мурожаат ;илинган ва;т 20.04.2024 йил.

35. Каранг: Узбекистон Республикаси Олий суди Пленумининг 2008 йил 12 декабрдаги 23-сонли "Рухий касалликка чалинган шахсларга нисбатан тиббий йусиндаги мажбурлов чораларини ;уллаш буйича суд амалиёти тугрисида"ги ;арорининг 7-банди. https://lex.uz/docs/ [Электрон манба.] Мурожаат ;илинган ва;т 20.04.2024 йил.

36. Узбекистон Республикасининг Жиноят-процессуал кодекси. https://lex.uz/docs/ [Электрон манба.] Мурожаат ;илинган ва;т 20.04.2024 йил.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.