Научная статья на тему 'ҲАМБАСТАГӢ ВА ТАФОВУТИ «НАФАҲОТ-УЛ-УНС » БО ДИГАР МАНОБЕИ ИРФОНӢ'

ҲАМБАСТАГӢ ВА ТАФОВУТИ «НАФАҲОТ-УЛ-УНС » БО ДИГАР МАНОБЕИ ИРФОНӢ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
75
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Калидвожаҳо : Абдурраҳмони Ҷомӣ / Абуласан Ҳуҷвирӣ / Хоҷа Абдуллоҳи Ансорӣ / Аттор Нишопурӣ / ирфон / тазкира / маноқиб / тариқат / сабк / сохтор / Ключевые слова: Абдуррахман Джами / Абулхасан Худжвири / Хаджа Абдуллах Ансари / Аттар Нишапури / познание / летопись / стиль / структура.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Хамидова Мавлудахон Мансуровна

Ҳамбастагиву тафовути «Нафаҳот-ул-унс мин ҳазарот-ил-қудс»-и Нуриддин Абдурраҳмони Ҷомӣ бо се сарчашмаи муътабари ирфонӣ, ки ба забони тоҷикӣ таълиф гардидаанд, амсоли «Кашф-ул-маҳҷуб»-и Абулҳасани Ҳуҷвирӣ, «Табақот-ус-сўфия»-и Хоҷа Абдуллоҳи Ансорӣ ва «Тазкират-ул-авлиё»-и Шайх Аттори Нишопурӣ баррасӣ гардидааст. Ҳамбастагиву фарқияти асарҳои зикршударо ба таври муқаддимотӣ аз рўйи сохтор, теъдоди ҳолномаҳои сўфиён, кўтоҳию тафсили баён, баҳра ҷустани Ҷомӣ аз матолиби назарии ирфонии муаллифони пешин тадқиқ намуда, инчунин сабабҳову зарурати эҷоди «Нафаҳот-ул-унс»-ро бо далелҳо собит кардашудааст. Дар маҷмўъ, аз мақола манзараи умумии робитаи фикриву амалии муаллифону мусаннифони кутуби маъруфи сўфия равшан ба назар мерасад.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

СВЯЗЬ И РАЗЛИЧИЕ «НАФАХАТ-УЛЬ-УНС МИН ХАЗАРАТ-ИЛЬ-КУДС» С ДРУГИМИ МИСТИЧЕСКИМИ ИСТОЧНИКАМИ

Рассматриваются связь и отличие «Нафахат-уль-унс мин хазарат-иль-кудс» Абдуррахмана Джами с достоверными мистическими источниками, написанным на таджикском языке: «Кашф-уль-махджуб» Абулхасана Худжвири, «Табакат-ус-суфия» Хаджи Абдуллаха Ансари и «Тазкират-уль-авлия» Шейха Аттара Нишапури. Рассматриваются сходство и различия в перечисленных источниках по структуре, количеству суфийских биографий, краткости и детализации изложения, использвание Джами гносеологического материала предыдущих авторов, а также причины и необходимость создания «Нафахот-ул-унс». В целом создается ясна общая картина интеллектуальной и практической связи между авторами известных суфийских книг.

Текст научной работы на тему «ҲАМБАСТАГӢ ВА ТАФОВУТИ «НАФАҲОТ-УЛ-УНС » БО ДИГАР МАНОБЕИ ИРФОНӢ»

УДК 821.0

DOI10.24412/2413-2004-2022-3- 73- 78

ХАМБАСТАГЙ ВА ТАФОВУТИ Хомидова Мавлудахон Мансуровна, «НАФАХРТ-УЛ-УНС» БОДИГАР Докторант (phd)-u ихтисоси филологияи шарци МАНОБЕИИРФОНЙ кафедраи забон ва адабиёти тоцики МДТ'ДДХ

ба номиакад.БТафуров "(Тоцикистон,Хуцанд)

СВЯЗЬ И РАЗЛИЧИЕ Хамидова Мавлудахон Мансуровна,

«НАФАХАТ-УЛЬ-УНСМИНХАЗАРАТ- докторант (phd) специальности «Восточная

ИЛЬ-КУДС» филологиия» каф. таджикского языка и

С ДРУГИМИ МИСТИЧЕСКИМИ литературы ГОУ «ХГУ им. акад.Б.Гафурова»

ИСТОЧНИКАМИ (Таджикистан, Худжанд)

THE CONNECTION AND Homidova Mavludakhon Mansurovna, PhD DIFFERENCIES OF "NAFAHAT-UL-UNS student of Oriental philology speciality of the MIN HAZARAT-IL-QUDS" department of Tajik language and literature WITH OTHER SOURCES under the SEI «KhSU named after

acad.B.Gafurov» (Tajikistan, Khujand) E-MAIL:mavludakhonh@gmail.com

Калидвожахр : Абдуррщмони Цоми, Абуласан Хуцвирй, Хоца Абдуллоуи Ансори, Аттор Нишопури, ирфон, тазкира, маноциб, тарицат, сабк, сохтор

Хрмбастагиву тафовути «Нафауот-ул-унс мин уазарот-ил-цудс»-и Нуриддин Абдурраумони Цомй бо се сарчашмаи муътабари ирфони, ки ба забони тоцики таълиф гардидаанд, амсоли «Кашф-ул-мауцуб»-и Абулуасани Хуцвирй, «Табацот-ус-суфия»-и Хоца Абдуллоуи Ансори ва «Тазкират-ул-авлиё»-и Шайх Аттори Нишопури барраси гардидааст. Хрмбастагиву фарцияти асаруои зикршударо ба таври муцаддимоти аз руйи сохтор, теъдоди уолномауои суфиён, кутоуию тафсили баён, баура цустани Цоми аз матолиби назарии ирфонии муаллифони пешин тадциц намуда, инчунин сабабуову зарурати эцоди «Нафауот-ул-унс»-ро бо далелуо собит кардашудааст. Дар мацмуъ, аз мацола манзараи умумии робитаи фикриву амалии муаллифону мусаннифони кутуби маъруфи суфия равшан ба назар мерасад.

Ключевые слова: Абдуррахман Джами, Абулхасан Худжвири, Хаджа Абдуллах Ансари, Аттар Нишапури, познание, летопись, стиль, структура.

Рассматриваются связь и отличие «Нафахат-уль-унс мин хазарат-иль-кудс» Абдуррахмана Джами с достоверными мистическими источниками, написанным на таджикском языке: «Кашф-уль-махджуб» Абулхасана Худжвири, «Табакат-ус-суфия» Хаджи Абдуллаха Ансари и «Тазкират-уль-авлия» Шейха Аттара Нишапури. Рассматриваются сходство и различия в перечисленных источниках по структуре, количеству суфийских биографий, краткости и детализации изложения, использвание Джами гносеологического материала предыдущих авторов, а также причины и необходимость создания «Нафахот-ул-унс». В целом создается ясна общая картина интеллектуальной и практической связи между авторами известных суфийских книг.

Key words: Abdurrahmon Djami, Abulhasan Khudjviri, Khaja Abdullah Ansari, Attar Nishopuri, cognition, chronicle, style, structure

«BECTHHK TrynEn», eunycK 3 (92), 2022

«Nafahot-al-uns min hazarat-il-quds» by Abdurahman Jami is based on a reliable mystic source written in Tajik, as «Kashf-ul-mahjud» by Abulhasan Hujviri, «Taboqat-ul-uns» by Khoja Abdullah Ansori and «Tazkirat-ul-avliyo» by Shaikh Attori Nishopuri. The author examines the similarities and differencies of the above works in terms of structure, number of sufi biographies, brevity and details ofpresentation Jomi's utilisation of the gnosiological material of the previous authors, as well as the reasons and necessity for creating «Nafahat-ul-uns». The general picture of the intellectual and practical connection between the authors of the famous sufi book is clarified in the article.

«Ha$a^0T-yn-yHc mhh x,a3ap0T-Hn-;ygc»-H HypugguH A6gyppaxM0HH h,omh me a3 Matxa3^0H MytTa6apH hp^ohh 6yga gap map^y TaB3exu py3ropy ocopn cy^ueHy oph^oh Ha;mu HaMoeH gopag. A3 ry^Topu Myannu^ gap 6axmu My;aggHMaBHH khto6 6apMeoag, kh ^omh con^o op3yu Tatnu^u khto6h ap3umMaHgepo gap xycycu 6y3ypyr0HH nempaBOHH TacaBBy^, 3HKpy Tampexu ocopy a^Kopu ohoh gomT. flap 6apo6apu hh khto6^o goup 6a py3ropu Mamoux 60 3a6oHH apa6H HaBumTa myga, 3a6oHH khto6h aKe a3 nupoHH TacaBBy^, ^aM3aM0H ^aMma^pu A6gyppax,M0HH ^omh Xo^a A6gynnoxu AHcopH «Ta6a;oT-yc-cy$Ha»-po 6atgu ry3amTH 6em a3 na^op ;apH Ha ^ap Kac $axMHga MeTaBOHHCT.

A3 gurap ^ohh6 a3 3aM0HH Tatnu^u «Kam$-yn-Ma^y6»-H A6yn^acaH Ann h6hh Ycmohh H,ynno6uH Xy^Bupuu FaB3HaBH, «Ta3KupaT-yn- aBnue»-H fflafix OapugygguHH Arrop, «Puconau KymafipHa»-H A6yn;ocuMH KymaMpH cagcona^o ry3amTa, gap xycycu 6y3yproHe, kh acp^OH MHH6atga ap3H ^acra KapgaaHg, gap aroH acap MatnyMOT ca6T Hae^Ta 6yg. Hh MatHOH ohpo gomT, kh ax6opu Bo6acTa 6a 3HHgarHH0MaBy Mepocu 6emTapu cy^ueHy oph^oh ^aM3aMOHH ^omh, MacnaKH Ha;m6aHgHa Ba ne^pa^ou Matpy^H gaBp 6epyH a3 khto6x,o MOHga 6yg.

A3 cyHH gurap, Hu3OMugguH Anumepu HaBOH, kh xyg morupgu 6oBa$ou ^omh 6yga, 6a Tapu^aTH cy^ueH po6Hrau nofigop Ba 3HHgarau puHgornBy opu^OHa gomT, a3 ycTogam xoxumu aK acapu MyKaMManpo HaMyg.

Ca6a6^ou egmyga ^ap KagoM 6a ganen a3 3a6oHH ^omh H3^op mygaacT. MacanaH, gap MaBpugu khto6h ap3umMaHgu «Ta6a;0T-yc-cy$Ha» Ba xugMarxpH Myannu^u oh ^omh Me^apMoag: «Ba ^a3paru fflanxynucnoM, Kax$-yn-aH0M, Hocup-yc-cyHHa, ;0Met-yn-6ugta (nupu ucnoM, capu MapgoH, Magagropu cyHHaT Ba pemaKaHco3H 6Hgtar) A6yucM0un A6gynnox, h6hh MyxaMMag an-AHcopH an-XupaBH, ;aggacanno^y Taono py^axy, ohpo gap Ma^onucu cy^6aT Ba Ma^OMeu Ta3Kupy MaBtH3aT HMno Me^apMygaaHg Ba cyxaHOHH gurap 6at3e a3 Mamouxe, kh gap oh khto6 Ma3Kyp Hamyga Ba 6at3e a3 a3B0;y MaBO^Hgu xyg 6ap oh Mea$3yga Ba aKe a3 Myxu66oH Ba MypugoH ohpo ^aMt MeKapga Ba gap ;a0gH KHTo6aT MeoBapga. Ba an^a; oh KHro6ecT nara^ Ba Ma^MyaecT mapu$, MymTaMun 6ap ^a^ou^u Maopu^u cy^ua Ba ga^ou^H naTOH^u hh TOH^au anuna» (5, 20).

A6gyppaxMOHH ^omh 3apypaTH Tatnu^u khto6h ^ygoroHa Ba MyKaMManu up^OHuepo, kh nyH Ta3Kupa 6aeHH axponu Mamoux, 3HKpu xygu fflanxynucnoM, MyocupoHy MyraaxxupoHH nupu ^upoTpo gap 6ap rupag, nyHHH ap3e6H MeHaMoag: «Ammo nyH 6a 3a6oHH xupaBHH ^aguM, kh gap oh axg Mat^yg 6yga, By^yt e^Ta Ba 6a Tacxu^y Ta^pu^u HaBucaHgaroH 6a ^oe pacuga, kh gap 6ucepe a3 MaBO3et ^axMH Ma^cyg 6a cy^ynaT gacr HaMegu^ag Ba aH3aH My^Tacup acr 6ap 3HKpu 6at3e MyTa^agguMOH a3 3HKpu 6at3e gurap Ba a3 3HKpu ^a3paTH fflafixynucnoM Ba MyocupoHH Ban Ba MyTaaxxupoH a3 Ban xonH acT» (5, 20).

Myannu^H «Ha^a^OT-yn-yHc» a3 nemHH^ogu HaBOH Ba MyHocu6 OMagaHH unTHMocy xoxumu hh Ba3upu goHumMaHg 60 patHH canuMH xyg 6a hh paBum egoBap MemaBag: ^<Amhp Hu3OMHgguH Anumep, ata33axynno^y Taono 6h H33H ^a6ynuxu Ba Ba$$aK;axy 6ucynyKH Tapu^H Bacnuxu (XygoM ypo 60 H33aTH na3upy^TaHH xem a3H3 rapgoHag Ba 6a rapu^TaHH poxu Bacnu Y TaB^u;am gu^ag), kh 6a TaBty HxTuep a3 atno Map0Tu6u Ba 3Kra6op эtpоз HaMyga Ba 6a ;agaMH

таслиму ризо бар сулуки чодаи факру фано икбол фармуда, аз ин факир мисли он сурате, ки бар дил гузашта буд ва дар хотир мутамаккин гашта, истидъо кард, доияи кадим сурати тачдид ёфт ва дагдагаи собик самти таквияту таъкид пазируфт» (5, 20-21).

Ин чанд нукта, ки дар бахши мукаддимавии асар омадааст, далолат бар он мекунад, ки Ч,омй каблан ба навиштани чунин китоби мухташам омодагии чидцй мегирифт.

Тахиягарони матни «Нафахот-ул-унс» ба хатти кирилй М.Окилова ва Б.Мирсаидов бо такя ба мундаричаи китоб бар ин назаранд, ки китобхои ирфонй бо забони точикй, дар канори китобхои арабй, аз марчаоту маъхузоти Ч,омй ба шумор мераванд: «Шеваи нигориши «Нафахот-ул-унс» чунин аст, ки нависанда кариб тамоми кисматхоро бо зикри «Шайхулислом гуфт...», «аз «Табака» собит аст...» шуруь мекунад» (5, 5).

Аз тахдилу мушохидахои донишмандони ёдшуда аён мегардад, ки манбаи илхоми Ч,омй, пеш аз хама, «Табакот-ус-суфия»-и Хоча Абдуллохи Ансорй буда, муаллифи «Нафахот-ул-унс» хангоми баёни ахволи чанде аз машоих, чун Абухамзаи Хуросонй, Мухаммад ибни Алии Тирмизй, Хусайн ибни Мансури Хдллоч, Абубакри Сусй, Боби Фаргонй, Шайх Абулфазл ибни Хасани Сарахсй, Абуалии Даккок, Шайх Абдуллохи Достонй, Шайх Абулкосими Гургонй, Хоча Музаффар ибни Ахмад ибни Хамдон, Шайх Абулкосими Кушайрй, Абуаббоси Шакконй, Абулфазл Мухаммад ибни Хасани Хатлй, Хоча Ахмади Хаммодй, яьне дар саросари китоб чахордах маротиба ба хикоёту ривоёти «Кашф-ул-махчуб» ручуь намудааст (5, 5).

Дар канори ин, муаллифи «Нафахот-ул-унс» аз «Кашф-ул-махчуб», бо ёдоварии номи китоб - «сохиби «Кашф-ул-махчуб» ё «сохиби китоби «Кашф-ул-махчуб» 22 маротиба иктибос овардааст. Суханхои иктибосшуда дар баёни тарчумаи холи орифон ва хангоми шарху тавзехи масоилу мафохими ирфонй ба кор рафтаанд.

Дар китоби Ч,омй, дар баробари он ки фасли чудогона ба шархи ахволи Шайх Аттор ихтисос дода шудааст, инчунин аз суханони у дар мавриди масоили назарии ирфонй иктибос гардидааст: «Шайхи тарикат Шайх Фаридуддин Аттор, каддасаллоху таоло сирраху, гуфтаанд: Кдвме аз авлиёуллох, азза ва чалла, бошанд, ки эшонро машоихи тарикат ва кубарои хакикат увайсиён номанд ва эшонро дар зохир ба пире эхтиёч набвад, зеро ки эшонро Хазрати Рисолат, саллаллоху алайхи ва саллам, дар хачри инояти худ парвариш медиханд бе воситаи гайре, чунонки Увайс, разияллоху таоло анхуро дод. Ва ин азим макоме бувад ва бас олй. То киро ин чо расонанд ва ин давлат руй ба кй намояд» (5, 38).

Аз чихати сохтору мундарича «Нафахот-ул-унс» бо дигар манобеи ирфонй, аз чумла нахустин рисолаи ирфонй - «Кашф-ул-махчуб» умумият дорад.

Китоби Хучвирй хам ба таври мухтасар бо хамди Худову наьти пайгамбар шуруь мешавад. Хонанда аз огози рисола дармеёбад, ки муаллиф ин асарро барои посухи суолхои мусохиб ё шогирдаш эчод кардааст: «...тарики истихорат супурдам ва агрозе, ки ба нафс мебозгашт аз дил сутурдам ва ба хукми истидьои ту асъадака-л-Лоху киём кардам ва бар тамом кардани муроди ту аз ин китоб азме тамом кардам, ва мар инро «Кашфу-л-махчуб» ном кардам ва максуди ту маьлум гашт. Ва сухан андар гарази ту дар ин китоб максум гашт. Ва ман аз Худованди таьоло инстионат хохам ва тавфик андар итмоми ин китоб ва аз хавлу куввати худ табарро кунам андар гуфту кирдор. Ва би-л-Лохи-л-ъавну ва-т-тавфику» (6, 1-2).

Ин шахсияти истидьогар ё хохишкунанда танхо дар як чойи асар хангоми савол додан мушаххас аст: «Ва бозгаштам ба сари максуди ту, ин шоал-Лоху азза ва чалла. Ва пеш аз он ки бар сари сухан шавам, нахуст суоли туро биайнихи биёрам ва аз он чо ба ибтидои китоб пайвандам. Ва бил-Лохи-т-тавфик. Сурату-с-суол: Кола-с-соилу ва хува Абусаъид ал-Хучвирй: «Баён кун маро андар тахкики тарикати тасаввуфу кайфияти макомоти эшон ва баёни мазохибу маколоти он ва изхор кун маро румузу ишороти эшон ва чигунагии мухаббати Худованд азза ва чалла ва кайфияти изхори он бар дилхо ва сабаби хичоби укул

«ВЕСТНИК ТГУПБП», выпуск S (92), 2Q22

as кунди модияти он Ba нaфpaти нaфc aз дaкикaти он Ba оpоми py^ бо caфвaти он Ba он чи бaд-ин тaaллyк доpaд, aa мyомaлaти он» (6, 10).

Дap киcмaтдои дигapи «Кaшф-yл-мaдчyб» отдиби он бидуни зи^и ном боpдо мapотибa бa муотдиб, шогиpд ë шояд фapзaиди xеш Абycaъиди Ху^^й ишоpa менaмояд. Дap «Боби тacaввyф» ypO вacият хдм мекyнaд: «Ba мaн тypо BacH^r кyнaм, то дaкки инpо мypоот куниву инcоф бидидй, то дaъвй кутод кунй Ba бa a^m ин некуътикод бошй» (6, 60).

TaH^ як иyкra paвшaн мешaвaц, шaxcи мyxотaби Xyчвиpй aз нaвpодони иpфон acт: «Ba мaи иcтиFфоp кyнaм aз он чи paфтaacт бap мaн aз a^HOœ офaт Ba истидошти мyомaлaт Ba истиошт xодaм Хyдовaнди Taбоpaк Ba тaъоло то зох^у ботини мapо aз офот пок гapдонaц Ba BacMrn" кyнaм rypо Ba xонaндaгони ин китобpо бa pиояти aдкоми ин китоб» (6, 610).

Абдyppaдмони Ч,омй дap оxиpи китоб мyшaxxacaн бa кacе ишоpaт нaкapдa, xaтми он xaбap медидaд: Бa итмом pacид Ba бa иxтимом aнчомид китоби «Нaфaдот-yл-yнc мин дaзapот-ил-кудо>, ки мaкcyд aз он шapди axлок Ba aфъол Ba бaëни мaкомот Ba aдволи гapмpaвоне буд, ки бa кaдaми crç^ pоди бодияи тaлaбpо cипapдaaнд Ba бaц-y гоми «xyтвaтaйни Ba Kag вacaлтa» (Ду кaдaм гyзоp, xодй pacид) naM бa Кaъбaи мaтлyб бypдa, мaвpиди axлоки илодй шyдaaнд Ba мaздapи acмои номyтaнодй гaштa, дикмaт gap эчоди олaм By^y^ эшон acт Ba мaкcyд издоpи бaнинy бaноти одaм мaкоми кaшфy шудуди эшон» (5, 779).

Китоби «Кaшф-yл-мaдчyб» nac aз чyмлaи муночоту нaът бо шapди мacоили «иcботи илм», «фaкp», «тacaввyф», «пуши^ни xиpкa», «иxтилофи фaкpy caфвaт», «мaломaт» ифтитод мешaвaд.

Taзкиpaи Ч,омй низ бо дaмди Худо Ba caбaби raълифи китоб OFOЗ шуд^ якбоpa дap 4aH4 фacл бa шapдy бappacии мacоили мудими иpфонй, aз кaбили мyкaдиммaе доиp бa BKrom" Ba вaлй, дap боpaи мaъpифaтy оpиф Ba дaъвогapи мaъpифaт Ba чодил, дap боpaи шиноxти cyфию cyфинaмо Ba мaломarй Ba фapк миëни ондо, гyфrоp дap боpaи тaвдидy дapaчaдо Ba acдоби он, дap боpaи acнофи cодибони BKrom; гyфrоp дap боpaи фapк мшни мyъчизaвy кapомaт Ba иcтидpоч, гyфтоp дap xycycи иcботи кapомaти aamë, cyxaH дap боpaи нaвъдои кapомот Ba коpдои Faйpиодцй, cyxaH дap боpaи зaмони cyфй номидa шудани aдли rapикaт paвонa мешaвaц.

Мyндapичaи китоби Xyчвиpй бa тapики зaйл acт: У бaъди aнчоми тaдлилy бappacии бобдои вобacтa бa иpфон, aмcоли илм, фaкp, тacaввyф, пyшидaни x^^ иxтилофи фaкpy caфвaт, мaломaт дap xycycи мaкоми мaънaвии xyлaфои pошидй, xонaцони ПaЙFOмбap (c), caдобaгон, тобеин, arбои тобеин мyлодизa меpонaд. ^aмзaмон дap тaмоми китоб бa тaвpи aлодидa дap xycycи 78 нaмояндaи мaшоиxи cyфия Ba ному мaдaлли иcтикомaти 46 нaфap cyфии дaмacpи xyдpо, ки дap capзaминдои зиëд ywp бa cap мебapaнц, мaълyмот медидaд.

«Taбaкотy-c-cyфия»-и XO^a Абдуллоди Анcоpй шapди мyxтacapy мyкaммaли 276 мaшоиx дap бap гиpифтa, aз 6 тaбaкa ибоpaт acт.

Китоби «Taзкиpaт-yл-aвлиë»-и Атrоp aз ду кдом ибоpaт буд^ шyмоpaи cyфиëн дap aкcapи нycxaдои киcми aввaл 72 нaфap, вaле дap нycaxи бaxши дуюм aз 19 Ba 25 нaфap ибоpaт acт.

Бино бa кaвли aдaбиëтшиноc Мyътaбap Окиловa дap нycxaе, ки бо виpоиши Пapвин Кримй мутобик бо нycxaи Р.Николотн Ba бо мyкaддимaи интикодии Миpзо Мyдaммaд ибни Абдyлвaддоби Kaзвинй дap шapди aдволи Шaйx Аrтоp омодa шyдaacт, зикpи 72 aвлиë дap бaxши aввaл бо бо номи Мyдaммaд Ч,aъфapи Содик cap шyдa, бо номи ^ycaйн Мaнcypи Х^лоч поëн меëбaд Ba 25 нaфapи дигap бо capлaвдaи «Зикpи мyтaaxxиpон aз мaшоиxи кибоp» омaдa, бо номи Ибpодими Хaввоc OFOЗ гapдидa, бо Имом Мyдaммaди Бокиp бa оxиp меpacaд (3, 48-50). Дap мaчмyъ, тaзкиpaи Аrтоp шомили зи^и 97 тaн aз cyфиëни номдоp acт.

Шaйx Аrтоp дaм cyxaHpO aз дaмди Хyдовy cипоcи Рacyл (c) OFOЗ нaмyдa, caбaби тaълифи китобaшpо paFбaтy мaйли дустон медонaд: «Ba чaмоaтеpо aз дустои, paFбaте

тамом медидам ба сухани ин кавм; ва маро низ майле азим буд ба мутолааи холи эшон ва сухан бисёр буд, агар хамаро чамъ мекардам, дароз мешуд; илтикоте кардам аз барои хеш ва аз барои дустон. Ва агар ту низ аз ин бурдай, аз барои ту. Ва агар касе сухани эшон зиёда аз ин хохад, дар кутуби мутакаддимон ва мутааххирони ин тоифа бисёр ёфта мешавад, аз он чо талаб кунад» (2, 11).

Чи хеле маълум шуд, дар китобхо теъдоди шасхоне, ки муаллифон дар бораи онхо дар фаслхои чудогона маьлумот додаанд, гуногун аст. Дар баробари ин, тафсилоти шархи холу вазьи равонй, каромоту сифатхои хоси машоих дар ин асархо ба таври гуногун сурат гирифтааст. Масалан, мухтасарбаёнй аз миёни ин асархо хоси нигориши китоби «Табакоту-с-суфия» мебошад, ки гохо мохияти фардиву рисолати маьнавии шахси тавзехшавандаро дар як чумла хам ифода кардааст.

Адабиётшинос М.Очилова дар рисолаи хеш ба хамбастагиву фаркияти шеваи нигориши ин сарчашмахо таваччух, карда, аз чумла, навиштааст: « Зикри машоих дар кутуби кадим аз хама мухтасартар дар китоби «Кашфу-л-махчуб» омадааст. Ахбори Хоча Абдуллохи Ансорй хам он кадр зиёд нест, аммо Аттор дар «Тазкирату-л-авлиё» манокиб, ахволу орои ахли тасаввуфро хеле муфассал овардааст. Мазмуни аслии гуфтори Шайх Аттор дар мавриди зиндагиномаву таьлимоти суфиён бо аслу чавхари хикоёти «Кашфу-л-махчуб» ва «Табакоту-с-суфия» мувофикат менамояд» (4, 46).

Барои тасдики ин гуфта метавон таъкид дошт, ки Аттор бар баёни ахволи машоих ба татвил сухан мегуяд. Масалан, дар нашри М.Окилова, китоби аз назари сохтор хеле калон аст, шархи макомоти маьнавии Боязиди Бастомй 33 сахифаро дар бар гирифтааст. Шояд Шайх Аттор кушиш намудааст,ки як лахзаи марбут ба рузгори хорикулодаи бузургони ирфон берун аз тазкираи у намонад (2, 118-151).

Хамзамон, зикри суфиёни машхур Мансури Халлоч (2, 407-419) ва Абубакри Шиблй (2, 430-448) низ дар «Тазкират-ул-авлиё» хамачониба сурат гирифтааст.

Чи хеле ки ёдрас шудем, дар «Табакоту-с-суфия» ва баьзе китобхо ин равиш ба мушохида намерасад. Мисол: «Буамри Акоф. Буда ба Андалус, Чунайд дида буд. Шайхулислом гуфт, ки: Бубакри Кдбонй маро гуфт: Буамри Акоф гуфт: Аз Чунайд пурсиданд, ки факр мех ё гано? Гуфт: ал-Фазлу фи-т-туко ло фий факрин ва ло фий гино (На дар факру на дар дорой)» (1, 135).

Дар китоби Хоча Абдуллохи Ансорй маълумоти аксари машоих кутох буда, сабабаш дар он аст, ки ин маьлумот асосан дар мачлисхои ваьз гуфта шуда, як мурид ё якчанд муриди Шайхулислом онхоро сабт кардааст. Яьне худи Пири Хирот «Табакоту-с-суфия»-ро китобат насохтааст.

Масьалахои дигари вобаста ба хамбастагиву тафовути манобеи ирфонии ба забони точикй навишташуда дар сабку услуб, корбурди саноеи шеьрй, ашьори точикиву арабй, муночот, гуфтори мукаддимотии тавсифй, истифодаи оёту аходис, пайравй ё бештар такя намудан ба маълумоти ин ё он сарчашма ва дигар чанбахову нуктахо зохир мегардад. Тадкику баррасии ин чихати мавзуьро дар махдудаи як макола гуфтан аз имкон берун аст. Танхо хаминро метавон таькид кард, ки азбаски Абдуррахмони Чомй, ки худ аз шоирони маьруф буда, дар таълифи назму наср ва илмхои нахву мусикй дасти тавоно дошта, дар эчоди китьа, газал, касида, маснавй ва аксари анвои адабй устод аст, дар «Нафахот-ул-унс» оид ба шахсияту осори суханварон Шайх Авхадуддин Хомид ал-Кирмонй, Амир Саид Крсими Табрезй, Хаким Санойии Fазнавй, Шайх Фаридуддин Аттори Нисобурй, Мавлоно Чалолиддин Мухаммад ал-Балхй, ар-Румй, Шайх Мушрифиддин Муслих ибни Абдуллох ас-Саьдии Шерозй, Шайх Фахруддин Иброхим ал-муштахир б-ил-Ирокй, Шайх Авхадии Исфахонй, Афзалуддини Бадил-ул-хакоик ал-Хоконй, Шайх Низомй, Хусрави Дехлавй, Хасани Дехлавй, Шайх Камоли Хучандй, Мавлоно Мухаммад Ширин маъруф ба Магрибй,

«ВЕСТНИК ТГУПБП», выпуск 3 (92), 2022

Шамсуддин Мухаммад ал-Хрфиз аш-Шерозй ахбори мухим гирд овардааст. Ч,омй бо ин амал

тазкираи ирфонии хешро то чое ба тазкираи адабй табдил дода, хонандаи китобро огох

месозад, ки ирфону адаби тонику форс ба хамдигар пайванди устувор доранд.

ПАЙНАВИШТ:

1. Ансори, Хоца Абдуллоу. Табацот-ус-суфия [Матн]: Тауиягарони матн, муаллифони муцаддима ва феуристул М.Очилова, М.Оцилова / Зери доктори улуми филологи, профессор У. Fаффорова. - Хуцанд: Ношир, 2014. - 436 с.

2. Нишопури, Фариддудини Аттор «Тазкирату-л-авлиё» [Матн]: Баргардон, фароуамоварандаи матн, муаллифи муцаддима ва таълицот М.Оцилова /Зери назари академики Академияи илмуои Цумуурии Тоцикистон, доктори улуми филологи Н. Салимов. - Хуцанд: Ношир, 2008. - 662 с.

3. Оцилова, М. «Тазкират-ул-авлиё»-и Шайх Аттор ва арзиши адабиву ирфонии он [Матн] / Зери назари академики Академияи улуми Цумуурии Тоцикистон, профессор Н.Салимов / Оцилова, М. - Хуцанд: Андеша, 2012. - 184 с.

4. Очилова, М. «Табацот-ус-суфия»-и Хоца Абдуллоуи Ансори ва арзиши адабии он [Матн] /Муцарризон Н.Салими, Б.Мирсаидов / Очилова, М. - Хуцанд: Меъроц, 2015. -196 с.

5. Цомй, А. Нафоуат-ул-унс мин уазарот-ил-цудс [Матн]: Бо пешгуфтори сафири Цумуурии исломии Эрон дар Тоцикистон доктор Алиасгари Шеърдуст / Зери назари академик Н. Салимов; Тауиягарони матн, муаллифони муцаддима ва феуристуо М. Оцилова, Б. Мирсаидов. - Душанбе: Пажууишгоуи фаруанги форси-тоцикии Сафорати Цумуурии исломии Эрон дар Тоцикистон, 2013. - 876 с.

6. Хуцвирй Али ибни Усмон. Кашфу-л-мауцуб [Матн]: /Муцаддима, тасуеуу таълицоти Маумуди Обиди /Хуцвирй Али ибни Усмон. - Теурон: Суруш, 1383. - 1154 с.

Reference Literature:

1. Ansori, Khoja Abdullokh. Tabakot-us-sufiya [Text]: text preparation, preface and indicators by M.Ochilova and M. Okilova. Under the editorship of Dr. of Philology, Professor U. Gafforova. - Khujand: Publisher. 2014.-436pp.

2. Nishopuri, Fariddudini Attor «Tazkizatu-l-avliyou» [Text]. Transposition, text preparation, preface and appendices: M. Okilova // Under the editorship of academician of Tajikistan Republic AS, Dr. of Philology N. Salimov. Khujand: Publisher, 2008.-662pp.

3. Okilova M. «Tazkirat-ul-avliyo» by Sheikh Attor and its Literary -Mystical Importance // Under the editorship of academician of TR Academy of Sciences Dr. of Philology N. Solimov. -Khujand: Contemplations. 2012.-184pp.

4. Ochilova M « Tabokat-us-sufiya by Khodja Abdulloh Ansori and its Literary importance [Text]. Khujand Acsension. 2015.-196pp.

5. Djami A. « Nafahat-ul-uns min khazarot-il-kuds» [Text] preface by /Iran/ ambassador in Tajikistan Dr.Aliasgar Sherdust //Under the editorship of academician N. Salimov. Text preparation, introduction and indicators by M. Okilova and B. Mirsaidov. - Dushanbe: The Institute of Studies of Persian and Tajik Cultures, /Iranian/ Embassy in Tajikistan. 2013.-876pp.

6. Khujviri Ali ibn Usmon. «Kashfy-l-makhdjub» [Text]: Preface, recension and appendices by Mahmud Obid. - Tehran: Herald. 1383 hijra.-1154pp.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.