Научная статья на тему 'АМАЛИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИГА КОМПОЗИЦИЯ ТУЗИШ ҚОНУН-ҚОИДАЛАРИ'

АМАЛИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИГА КОМПОЗИЦИЯ ТУЗИШ ҚОНУН-ҚОИДАЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
296
37
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Scientific progress
Область наук
Ключевые слова
амалий санъат / композиция / пештоқ / симметрик / нақш / гумбаз / зархал / эстетик / минора / адабиёт / театр / кино / архетектура. / applied art / composition / roof / symmetrical / pattern / dome / gilded / aesthetic / tower / literature / theater / cinema / architecture.

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Нигматжон Нозимович Талипов

Мақолада амалий санъатдаги композиция ва уни илмий педагогик жиҳатдан бадиий таҳлил қилинишини ўрганиш ҳамда ўргатиш қанчалик муҳим эканлигини таҳлил этилади.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

RULES FOR COMPOSING WORKS OF APPLIED ART

The article analyzes the importance of studying and teaching composition in applied art and its scientific and pedagogical artistic analysis.

Текст научной работы на тему «АМАЛИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИГА КОМПОЗИЦИЯ ТУЗИШ ҚОНУН-ҚОИДАЛАРИ»

АМАЛИЙ САНЪАТ АСАРЛАРИГА КОМПОЗИЦИЯ ТУЗИШ ЦОНУН-

КОИДАЛАРИ

Нигматжон Нозимович Талипов

Низомий номидаги ТДПУ Сиртки (махсус сиртки) булими бошлиги, катта

укитувчи

АННОТАЦИЯ

Маколада амалий санъатдаги композиция ва уни илмий педагогик жихатдан бадиий тахлил килинишини урганиш хамда ургатиш канчалик мухим эканлигини тахлил этилади.

Калит сузлар: амалий санъат, композиция, пешток, симметрик, накш, гумбаз, зархал, эстетик, минора, адабиёт, театр, кино, архетектура.

RULES FOR COMPOSING WORKS OF APPLIED ART

Nigmatjon Nozimovich Talipov

Head of the Correspondence (special correspondence) department of TSPU named after

Nizami, senior teacher

ABSTRACT

The article analyzes the importance of studying and teaching composition in applied art and its scientific and pedagogical artistic analysis.

Keywords: applied art, composition, roof, symmetrical, pattern, dome, gilded, aesthetic, tower, literature, theater, cinema, architecture.

КИРИШ

Амалий санъат педагог-усталарининг дунёкараши шунингдек санъаткорлик махорати у яратаётган композициянинг кай даражада етук эканлигини ифодалаб туради. Асар томошабин ва укувчи томонидан идрок килинаётганда баъзан ижодкор хаёлига келмаган жихатлар хам нашр этилиши мумкин. Композиция ана шундай мураккаб санъатнинг мантикий тузилишини ташкил килувчи сохадир. Амалий санъат тарихидаги ва замонавий намуналарни тугри тахлил кила олиш учун композиция хакидаги назарий тушунча ва билимга эга булиш талаб килинади. Амалий санъат асарида мазмун ва шаклни бирлаштириш учун кулланиладиган воситалар асарнинг бош гоясига буйсуниши композицияга хос асосий конунлардандир[1-5]. Ижодкорнинг бош мавзуси доимо табиат ва унинг гузалликларини хар жихатдан урганиш булиб келган. Шунинг учун табиат олами

гузалликларини тасвирлашда ижодкор ва барча санъат ихлосмандлари чизиш конун-коидаларини билиши мухим хисобланади. Дархакикат булажак амалий санъат укитувчиларини шакллантиришда бу масалага эътибор каратиш мухимдир. Акс холда сохани юзаки узлаштириш яъни чаласаводлик юзага келади.

Узбекистон амалий санъати намуналарини урганиш жараёнида композиция жихатидан мукаммал бадиий кимматга эга асарлар мавжуд эканлигини курамиз[6-10].

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Дунёдаги энг кухна шхарлардан бири - Самарканднинг маркази, яъни Регистонда савлат тукиб турган Шердор мадрасасига бир назар солайлик. Унинг пештоклари, бахайбат гумбазлари ва чиройли миноралари, ранг-баранг сирли кошинлари хамда нафис, хашаматли ишланган жимжимали копламаси кишини хайратга солади. Мадраса икки кавватли булиб пешток ичкарисига кошинкори безак орасида кора зоминли кошинга ок харфлар билан меъмор Абдужаббор номи ёзилган. Пештоки симметрик килиб рамзий накшлар билан безатилган, кизгиш -зархал Шер нозик ок оцуни кувиб кетаётгани тасвирланган. Одам киёфали куёш эса зархал ёгду билан хошияланган. Улар атрофига накшу нигорлар чизилган. Меъмор Абдужаббор шердор мадрасасининг пештокини шундай безайдики, бу хеч кайси меъморчиликда такрорланмайдиган хамда хайвон, усимлик ва ёруглик бериб турувчи куёш оркали комил инсон тимсолини акс эттирган. Безак калбидаги гузалликни борликни чизик, шакл ва ранг тили билан халкига етказади. Ушбу гузалликлар инсон калбида хаётга, маънавиятга, калб гузаллигига рухий озука беради[11-16]. Инсонларни эстетик ва ахлокий рухда тарбиялайди. Симметрик накш гузаллик оркали инсонларни тил гузаллиги билан дил гузаллиги цар доимо мос келишини калбдан куйлайди. Инсонларни фоний дунёда киладиган амаллари гузал булиши, яъни эзгу амалларни килишга, ватанини, халкини табиатни эъзозлашга чакиради. Фоний дунё мецмонларни бу дунёдан факат эзгу ишлар билан шугулланишга ундайди. Кимдандир боК, кимдандир китоб, мадраса, масжид, куприк, шогирд ва бошкалардан эзгулик колиш фарзлигини накш тили билан сузлайди.

Ислимий накшлар она табиат, табиатнинг гузаллиги, юртимизни ноз-неъматлар диёри эканлиги куйлайди. Тулкинсимон ислимий накш хаётнинг нотекислигини, ойнинг ун беши ёруг булса, ун беши коронгулиги хакида инсоннинг куни ва туни, вактни утишини яъни умр утишини рамзий англатади. Шунинг учун инсон хар бир дакикани ганимат билишни англатади [17-19].

Ок гуллар оркали табиатни покиза саклашга, инсонни рухий покликка ундайди.

Яшил ранг ислом дини эътикоди, иймон бутунлиги, валийлик рамзи, табиат ранги.

МУХ,ОКАМА

Хаво ранг - коинот чексизлиги, тинчлик, ёмон куздан асраш рамзи эканлигини англатади. Инсонларни зиё оркали рухий покликка, рухий поклик оркали комилликка эришади, деган гояни куйидагича ечимини топган: Куёш нурларини зиё, яъни илм рамзида фойдаланган. Оху боласини эса рухий поклик урнида тасвирлаган. Намоённи эса энг юкорида яшил ва олтин рангда безалган. Намоён комиллик даражаси рамзида ишлатилган. Инсон зиё(илм) оркали рухий покликка эришади, рухий поклик оркали эса комиллик даражасига эришади, деган фалсафий гояни илгари суради. Олтин нурларини шерда куёшда, ислимий накшда ва намоёнда куриш мумкин. Инсон зиё оркали оламни билади ва халкига зиё таркатади, деган хикматни англатади. Амалий санъатнинг узига хос оламини фалсафасини англашни билиш салохияти инсонни маънавий камолотга етаклайди. Композиция мавзусини илмий тахлил ва талкин килиш бу борада чинакам бахс ва мунозараларга олиб келишига хеч кандай шубха йук. Кези келганда яна шуни таъкидлаш керакки амалий санъат борасидаги бадиий-назарий тушунчалар котиб колган узгармас холатда булмасдан балки давр такозоси санъаткорларнинг ижодий изланишлари натижасида жиддий узгариб бойиб боради. Амалий санъатда композиция ута мураккаб ва шундай серкирраки бу борада замонавий санъатшунос амалий санъат педагог - усталарнинг мунозара ва мулохазалари кизкин тус олмокда. Дархакикат шундай экан педагогика фани уни илмий-назарий ва бошка жихатлардан хам урганиб маълум бир мезонлар асосида ёшларга ургатиш зарурлигини таказо этади [20-23]. Бу уринда ижодкорларнинг изланишлари ижодий парвозлари кандай кечаётганлигининг айрим жихатлари хакида хам эслаб утиш мумкин. Агар амалий санъат ижодкори жиддий изланишга кирган булса купчилик англаб етмаган нозик сирлари уз таъсирини баъзи холларда ижодкорларга утказганини узи хам сезмай колиши мумкин. Турли шакллар буёклар сирларини излаш ва ижодий парвозлар ижодкорни амалий санъатнинг ботиний кирраларига ошно килади. Махорат малакасига эришган кайси ижодкор устахонасига ташриф буюрмайлик улар доимо ижодий изланиш оламида яшаётганини курамиз. Ана шундай профессионалликка эга ижодкорлардагина ижодий савияси юкори булган композициялар юзага келади. Демак хакикий амалий санъатдаги композиция ютуклари хар жихатдан узлаштирилсагина санъатшунослик ва педагогик изланишлар самара беради. Амалий санъатда композиция канчалик кенг камровли эканлигини тула - тукис таърифлаш мумкин деган фикрни айтиш кийин. Шундай булсадаН амалий санъат

усталарининг ижодий тажрибалари ва илмий изланишларимиз асосида композицияда жамланиши мумкин булган унсурлар мохияти хакида тухталишга харакат киламиз. Биринчидан хар бир яратилган санъат асари амалий санъатнинг бажарилиш конуниятлари заминида юзага келади. Бу ерда мавзуни бирор бир иншоатнинг деворига буюм ёки когоз юзасига жойлаштиришдан тортиб бу борада яратилган каламчизги ранглавха ва эзкизларгача хамма-хаммаси хисобга олинади. Композиция амалий санъатни бажариш конуниятлари асосида тугал ишланиши меъёрига етказилиши алохида бажарилиш талаби хисобланади. Амалий санъатдаги яратилган асарлар муаммосининг энг мухим жихатларидан бири хар бир ижодий яратилаётган асар куринишларининг тасвири композиция чизиш конун-коидалари ва унда фойданилаётган унсурларнинг рамзий маънолари талабларидан келиб чикади. Шундагина композиция мукаммал ва тугал мазмунга эга булиши мумкин. Шунинг учун хам Шаркнинг машхур наккоши Маоний «Хакикий наккош шундай ижодий уфк топиши керакки, унга интилган сари янги-янги гузаллик олами очилсин, табиатни айнан тасвирлаш бу санъатнинг ницояси эмас, агар кимки расмлардаги хар бир чизикка жон багишлай олар экан, у санъат калитини эгаллаган булади» деб таъкидлайди.

НАТИЖА

Композициядаги мухим жихатларга эга булган сохалардан бири рангшуносликдир. Композицион жиддий савияга эга булган хар бир санъат асарида маълум даражада томошабинни узига жалб килувчи бадиий нур кайфияти мавжуд булади. Бу албатта ижодкорнинг буёкларни ишлатиш махоратига богликдир. Амалий санъат тарихи ва замонавий намуналарини мушохада кила олиш учун композиция хакидаги назарий тушунча ва билимлар накадар зарурлигини юкоридаги фикрлар айнан таъкидлаб турибди. Дархакикат шундай экан санъат тараккиёти натижасида амалий санъат педагогикаси олдига куйилаётган композиция сирларига хос конуниятларни илмий жихатдан урганиб ёш авлодларга улашиш йулларини янада такомиллаштириш зарур. Ута мукаммал ва нихоётда жиддий савия талаб килинадиган санъат асарларидаги композиция муаммоларини хар жихатдан тула илмий тахлил килиниши амалий санъат назариясига оид алохида мавзу булган ишларни булажак ёш санъатшунос олимлар амалга оширадилар деб уйлаймиз. Бизнинг тадкикотимизнинг ушбу булимида куйилган муаммо хам санъатшунослик нуктаи назаридан тула илмий тахлил килишга каратилмаган. Аммо булажак амалий санъат педагог-усталарини тайёрлашда композиция фанининг олдига куйилаётган масъулиятли вазифаларни имкон кадар бартараф этишга уриндик. Лекин бу масала хам тугал ечилди деган фикрдан йирокмиз[24].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда амалий санъатдаги композиция ва уни илмий педагогик жихатдан бадиий тахлил килинишини урганиш хамда ургатиш канчалик мухим эканлигини айрим далиллар асосида исботлашга уриндик. Демак бу шуни курсатдики булажак амалий санъат педагог-усталар бакалавр ва магистратура укиш даврида композицияни нафакат назарий ва амалий бажара олиш билан чекланиб колмасдан унинг барча сиру асрорларини ёшларга улаша олиш даражасига эга булмоклари лозим. Хакдкдй амалий санъат узида такрорланмас муъжизани жамлайди[25]. Бу муъжизанинг сир-асрорларини билиш тушуниш учун композиция хакида маълумотга билимга эга булишни таказо этади. Композиция муаммосига куплаб санъатшунос педагогик олимлар амалий санъат усталари мурожат килишиб талайгина кулланма ва рисолалар яратишган хамда тадкикотлар олиб боришган. Аммо илмий педагогик жихатдан урганишнинг назарий ва бадиий тахлил килиш асослари хамда амалий санъат усталарининг композицияни мушохада килиб урганишлари муаммоси тугал ишланмаган масалалардан биридир. Маълумки хар бир амалий санъат асари композициянинг умумий конуниятларига амал килган холда яратилади. Шундай экан аввало композиция тушунчасининг узи нима? У кандай конуниятларни талаб килади деган саволларга жавоб бериш лозим [26].

Композиция сузи лотинчадан таржима килганда жойлаштириш, бирлаштириш, маълум тартибда кисмларнинг бир бутунликка йи^илиши, бо^ланиши, бир-бирига боглик унсурларининг маълум бир шаклни ташкил килиши деган маъноларни англатади. Бундай кенг маънодаги "композиция" сузи купгина санъат турларида кулланилади. (адабиёт, театр, кино, мусика, тасвирий санъат, архетектура ва б.к.)

Амалий санъат композициясида кисм ва унсурларнинг маълум тартибда уйгунлашишини биз усимлик ва хайвонот дунёсида кузатамиз. Масалан: хар бир усимлик кисмлардан иборат булиб, улар биргаликда тугал маънодаги композицияни ташкил этади. Инсон композиция асарини яратар экан, албатта она-табиат гузалликларига мурожаат килади. Композиция конун-коидаларига амал килиш баробарида ижодий салохиятини ишга солиб асарда уз гояси ва фалсафасини намоён килади. Композицион тугал амалий санъат асарида ижодкорнинг максади уй-фикрлари нияти уз олдига куйган жиддий вазифаси яъни дунёкараши узига хос услубда ифода этилади ва шу асар оркали эзгулик сари даъват килинади. Композиция барча санъат турлари учун узига хосдир. ^онун-коидалар турлича булиши мумкин, аммо улардаги мазмун-мохият инсон фалсафаси ва ички дунёсини намоён этади.

REFERENCES

[1]. Bulatov, C. S., &Jabbarov, R. R. (2010). Philosophical and psychological analysis of works of fine arts (monograph). Science and Technology Publishing House.

[2]. Valiev, A. (2021). ABOUT THE FEATURES OF THE PERSPECTIVE OF SIMPLE GEOMETRIC SHAPES AND PROBLEMS IN ITS TRAINING. Зб1рник наукових праць SCIENTIA.. https://doi.org/10.36074/scientia-26.03.2021

[3]. Абдирасилов, С. (2021). ИЗОБРАЗИТЕЛЬНОЕ ИСКУССТВО УЗБЕКИСТАНА В ПАТРИОТИЧЕСКОМ И ЭСТЕТИЧЕСКОМ ВОСПИТАНИИ ШКОЛЬНИКОВ. Збгрник наукових праць Л'ОГОЕ. https://doi.org/10.36074/logos-19.03.2021.v4.42

[4]. Valiev, A. (2021). ABOUT THE FEATURES OF THE PERSPECTIVE OF SIMPLE GEOMETRIC SHAPES AND PROBLEMS IN ITS TRAINING. Зб1рник наукових праць SCIENTIA.. https ://doi.org/10.36074/scientia-26.03.2021https://ois.ukrlogos.in.ua/index.php/scientia/issue/view/26.03.2021/488

[5]. Muratov Xusan Xolmuratovich, Jabbarov Rustam Ravshanovich AMALIY va BADIIY bezak san'ati. UO'K 76(075);KBK85.15; M88 ISBN978-9943-6383-4-1. 2020 yil. http://lib.cspi.uz/test/Amaliy%20san'at/mobile/index.html#p=1

[6]. Jabbarov, R. (2021, March). PRIORITIES FOR THE DEVELOPMENT OF PAINTING. In Конференцuu.,https://doi.org/10.47100/conferences.v 1i1.952

[7]. Nazirbekova, S. B., Talipov, N. N., & Jabbarov, R. R. (2019). Described the Educational, Scientific, and Educational Institutions of the Miniature. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 15(2), 364-367. https://ijpsat.ijsht-iournals.org/index.php/iipsat/article/view/1192

[8]. Jabbarov, R. (2019). Formation of Fine Art Skills by Teaching Students the Basics of Composition in Miniature Lessons. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 17(1), 285-288., http://dx.doi.org/10.52155/iipsat.v17.L1424 https://iipsat.iisht-iournals.org/index.php/iipsat/article/view/1424

[9]. Amirqulov, K., & Abdumutalibova, S. (2019). Heuristic Teaching Technology and Its Practical Application Which in Teaching of Draftsmanship. International Journal of Progressive Sciences and Technologies, 17(1), 281-284. http s://iipsat. ii sht-i ournal s. org/index.php/iipsat/article/view/1308

[10]. Расулов Мурад Абсаматович; Маликов Козим Гафурович; Жаббаров Рустам Равшанович. "Прикладное искусство и художественно декоративное искусство". 2020/4/24. № DGU 08072, DGU 2020 0409.

[11]. Jabbarov Rustam Ravshanovich Electronic textbook program on the subject "Applied arts and decorative arts", 2018/11/21, No. DGU 05781, DGU 2018 0795. https://scholar.google.com/citations?hl=en-US&user=in58nqEAAAAJ#d=gs md cita-d&u=%2Fcitations%3Fview op%3Dview citation%26hl%3Den%26user%3Din58nqEA

AAAJ%26citation for view%3Din58nqEAAAAJ%3AY0pCki6q DkC%26tzom%3D-300

[12]. Жаббаров Рустам (2019) "Манзара рангтасвири"ни укитиш оркали талабаларнинг ижодий кобилиятларини ривожлантириш. Uzbekistan state institute of arts and culture https://uziournals.edu.uz/cacenas/ Culture and Arts of Central Asia, pp-48-52, ISSN: 2181-8932, E-ISSN: 2181-1202, http://dsmi.uz/

[13]. Мансуров, Н., & Жалилова, В. (2021). МЕТОДИКА ПРОФЕССИОНАЛЬНОГО ОБУЧЕНИЯ-НАУЧНАЯ ОТРАСЛЬ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ПЕДАГОГИКИ. Зб1рник наукових праць SCIENTIA ..https://doi.org/10.36074/scientia-

6.03.2021https://ois.ukrlogos.in.ua/index.php/scientia/issue/view/26.03.2021/487

[14]. Жаббаров Рустам Равшанович(2019) Использование педагогического потенциала народных художественных промыслов как средства развития творческих способностей учащихся. INTERNATIONAL SCIENTIFIC PRACTICAL CONFERENCE "Improvement of the state and non-state preschool education sectors: new forms and education content". pp-144-146.

[15]. Жаббаров Рустам Равшанович (2016) Узликни англашнинг психологик асослари. The organization of innovative activities of the teachers: Problems and solutions. pp-444-445.

[16]. Saidaxbor BULATOV, Rustam JABBAROV. (2016) №2 National traditional basis of symbol of Khumo.Central Asian Journal of Education.Volume 1, https : //uzi ournals.edu.uz/ci edu/ pp-85-87.

[17]. Akhmedov Mukhamod-Umar Bakhridinovich, Kholmatova Feruzakhon Muhammad Umar qizi. Formation of creative processes in students through teaching composition in fine arts.«MULTIDISZIPLINÄRE FORSCHUNG: PERSPEKTIVEN, PROBLEME UND MUSTER» 9. APRIL 2021 • WIEN, REPUBLIK ÖSTERREICH, DOI 10.36074/logos-09.04.2021.v2.03

[18]. Расулов Мурад Абсаматович. Научить студентов во внешкольных учереждениях составлять композиции на уроках резьбы по дереву. «MULTIDISZIPLINÄRE FORSCHUNG: PERSPEKTIVEN, PROBLEME UND MUSTER» 9. APRIL 2021 • WIEN, REPUBLIK ÖSTERREICH, DOI 10.36074/logos-09.04.2021.v2.44

[19]. Халимов, М. К., & Жабборов, Р. Р. (2018). Сравнение продуктивности учебной доски и проектора в преподавании предметов, входящих в цикл инженерной графики. Молодой ученый, (6), 203-205.. https://moluch.ru/archive/192/48066/

[20]. Авазбаев А.И.,Худайберганова М.Э. Формирование необычного или креативного мышления у учащихся в процессе обучения. Международный научный журнал «ВЕСТНИК НАУКИ» № 5 (26) Т. 3 МАЙ 2020 г.

[21]. Nozimovich, T. N., Ibrahimovna, Y. N., & Ravshanovich, J. R. (2020). Development Of Student's Creative Abilities In The Fine Arts In The Higher Education System. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 2(07), 232-238., DOI: https://doi.org/10.37547/taissei/Volume02Issue07-30

[22]. Talipov, K. N. (2021). Is graphics important in painting?. ACADEMICIA: AN INTERNATIONAL MULTIDISCIPLINARY RESEARCH JOURNAL, 77(1), 984-990. http://dx.doi.org/10.5958/2249-7137.2021.00117.8

[23]. Talipov, N. X., & Aliev, N. S. (2021). The importance of perspective in teaching art to future fine arts teachers. Asian Journal of Multidimensional Research (AJMR), 10(2), 97-103. http://dx.doi.org/10.5958/2278-4853.2021.00051.3

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.