Научная статья на тему 'ҲАЛЛИ МАСЪАЛАҲО ЗИМНИ ОМӮЗИШИ МАВЗӮИ "ГЕНЕТИКАИ ҶИНС БА МЕРОС ГУЗАШТАНИ АЛОМАТҲОИ БА ҶИНС ЧАСПИДА" АЗ РӮИ НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАҲСИЛОТ'

ҲАЛЛИ МАСЪАЛАҲО ЗИМНИ ОМӮЗИШИ МАВЗӮИ "ГЕНЕТИКАИ ҶИНС БА МЕРОС ГУЗАШТАНИ АЛОМАТҲОИ БА ҶИНС ЧАСПИДА" АЗ РӮИ НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАҲСИЛОТ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
867
143
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА / КРЕДИТ / КРЕДИТНАЯ СИСТЕМА ОБУЧЕНИЯ / ПРЕПОДАВАТЕЛЬ / СТУДЕНТЫ / САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА СТУДЕНТОВ / САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА СТУДЕНТА С РУКОВОДСТВОМ ПРЕПОДАВАТЕЛЯ / ДАЛЬТОНИК И ДР / INDEPENDENT WORK / CREDIT / CREDIT SYSTEM OF EDUCATION / TEACHER / STUDENTS / INDEPENDENT WORK OF STUDENTS / AND INDEPENDENT WORK OF A STUDENT WITH THE GUIDANCE OF A TEACHER

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Баротов К.А., Одинаев Н., Балхова Л., Қурбонова С

В статье представлено решение генетические задачи в соответствии кредитной системы обучения. Авторы отмечают, что решение генетические задачи как самостоятельная работа играет большую роль во всестороннем развитии навык и способностей студентов, а также в повышении уровня и качество их знания. Авторы отметили, что решение задачи как самостоятельная работа в кредитной системе обучения считается творческой и индивидуальной деятельности каждого студента высшего учебного заведения наряду с его выполнением повышается их заинтересованность учиться. Приобретённые знания требует у студентов выполнения самостоятельной работы с помощью книг и изучения научной, методической и общественной литературы. В кредитной системе обучения самостоятельная работа студентов (СРС) имеет особое место таким же образом согласно государственным стандартам обучения для специальностей университета и учебных планов специальностей составляет 50 % объема часов учебной нагрузки для студентов очного отделения. То есть в кредитной системе обучения уменьшили объем аудиторских работ, повысили значение и место самостоятельных работ студентов. Так как с помощью активизации самостоятельных работ студентов появляется возможность укрепления учебного материала, приобретение новых профессиональных знаний и формирование практических навык. Самостоятельная работа представляется в двух видах: самостоятельная работа студента (СРС) и самостоятельная работа студента с руководством преподавателя.He article presents the solution of genetic problems in accordance with the credit system of education. The authors note that the solution of genetic problems as an independent work plays an important role in the comprehensive development of skills and abilities of students, as well as in improving the level and quality of their knowledge. The authors noted that the solution of the problem as an independent work in the credit system of education is considered a creative and individual activity of each student of higher education along with its implementation increases their interest in learning. The acquired knowledge requires students to perform independent work with the help of books and the study of scientific, methodological and social literature. In the credit system of education, independent work of students (SRS) has a special place in the same way according to the state standards of education for University specialties and curricula of specialties is 50 % of the workload for full-time students. That is, the credit system of education reduced the amount of audit work, increased the importance and place of independent work of students. As by means of activation of independent works of students there is an opportunity of strengthening of educational material, acquisition of new professional knowledge and formation of practical skills. Independent work is presented in two types: independent work of the student (SRS) and independent work of the student with the guidance of the teacher.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Похожие темы научных работ по наукам об образовании , автор научной работы — Баротов К.А., Одинаев Н., Балхова Л., Қурбонова С

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DECISTON OF GENETICS PROBLEM ON THE THEME OF "GENETIES GENDER" IN ACCORDANCE WITH THE CREDIT SYSTEM OF EDUCATION

He article presents the solution of genetic problems in accordance with the credit system of education. The authors note that the solution of genetic problems as an independent work plays an important role in the comprehensive development of skills and abilities of students, as well as in improving the level and quality of their knowledge. The authors noted that the solution of the problem as an independent work in the credit system of education is considered a creative and individual activity of each student of higher education along with its implementation increases their interest in learning. The acquired knowledge requires students to perform independent work with the help of books and the study of scientific, methodological and social literature. In the credit system of education, independent work of students (SRS) has a special place in the same way according to the state standards of education for University specialties and curricula of specialties is 50 % of the workload for full-time students...He article presents the solution of genetic problems in accordance with the credit system of education. The authors note that the solution of genetic problems as an independent work plays an important role in the comprehensive development of skills and abilities of students, as well as in improving the level and quality of their knowledge. The authors noted that the solution of the problem as an independent work in the credit system of education is considered a creative and individual activity of each student of higher education along with its implementation increases their interest in learning. The acquired knowledge requires students to perform independent work with the help of books and the study of scientific, methodological and social literature. In the credit system of education, independent work of students (SRS) has a special place in the same way according to the state standards of education for University specialties and curricula of specialties is 50 % of the workload for full-time students. That is, the credit system of education reduced the amount of audit work, increased the importance and place of independent work of students. As by means of activation of independent works of students there is an opportunity of strengthening of educational material, acquisition of new professional knowledge and formation of practical skills. Independent work is presented in two types: independent work of the student (SRS) and independent work of the student with the guidance of the teacher.

Текст научной работы на тему «ҲАЛЛИ МАСЪАЛАҲО ЗИМНИ ОМӮЗИШИ МАВЗӮИ "ГЕНЕТИКАИ ҶИНС БА МЕРОС ГУЗАШТАНИ АЛОМАТҲОИ БА ҶИНС ЧАСПИДА" АЗ РӮИ НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАҲСИЛОТ»

SOCIO-CULTURAL PARADIGM OF EDUCATION AND PECULIARITIES OF

COMMUNICATIVE PREPARATION OF FUTURE SPECIALISTS OF A TECHNICAL

UNIVERSITY

This article deals with the substantiation of socio-cultural paradigm of education and features of communicative training offuture technical specialists in the context of its basic principles. It is essential to form the communicative competence of students in the process of socio-cultural education in a technical University, based on methodological approaches of socio-cultural paradigm of educational activity, which orients the higher school to multicultural personal education of humanistic type.

Keywords: communicative competence, the formation of competence, multicultural education, socio-cultural education, methodological approach, socio-cultural paradigm, educational activities.

Сведения об авторе:

Султонова Сурайё - аспирант кафедры немецкого языка и методики его преподавания Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 901900711 About authors:

Sultonova Suraiyo - Post-graduate Student in the Department of German language and methods of teaching of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 901900711

Х,АЛЛИ МАСЬАЛАХР ЗИМНИ ОМУЗИШИ МАВЗУИ «ГЕНЕТИКАИ ^ИНС БА

МЕРОС ГУЗАШТАНИ АЛОМАТДОИ БА ^ИНС ЧАСПИДА» АЗ РУИ НИЗОМИ

КРЕДИТИИ ТАДСИЛОТ

Баротов К.А., Одинаев Н., Балхова Л., Цурбонова С.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С.Айнй

Дар низоми кредитии тахсилот кори мустакилонаи донишчуён мавкеи махсус дорад ва хамин аст, ки мутобики талаботи Стандартхои давлатии тахсилот барои ихтисосхои Донишгох ва накшахои таълимии ихтисосхо 50%-и хачми соатхои сарбории таълимии барои донишчуёни шуъбаи рузона чудошударо ташкил медихад. Яъне дар низоми кредитии тахсилот хачми корхои аудиторй кам карда шуда, ахамият ва мавкеи кори мустакилонаи донишчуён баланд бардошта шудааст. Зеро бо фаъолгардонии кори мустакилонаи донишчуён имконият фарохам меояд, ки маводи таълим васеъ ва мустахкам гарданд, донишхои нави касбй гирифта шавад ва махорати амалй ташаккул ёбад.

Барои хаматарафа инкишоф ёфтани донишчуён ва баланд бардоштани сатху сифати дониши онхо дар низоми кредитии тахсилот кори мустакилона накши басо бузург мебозад. Бо максади дар донишчуён тарбия намудани мустакилият ин низом хатмй талаб менамояд, ки аввалан, дар тафаккури донишчуён маърифати мустакилият инкишоф дода шавад, сониян, ба донишчуён омузонидани роху усулхои мустакилона тавассути рохнамоии омузгор дар амал татбик намудани донишхои назариявии андухтаашон нихоят мухим мебошад.

Кори мустакилона ин фаъолияти эчодй ва инфиродии хар як донишчуи мактаби олй дар низоми кредитии тахсилот ба хисоб рафта, хангоми ичрои он шавки донишандузии онон зиёд мегардад. Донишандузй аз донишчуён ичрои кори мустакилонаро бо китоб ва омухтани адабиёти илмй, методй ва оммавиро такозо менамояд.

Зимни омузиши мавзуъ омузгор кайд менамояд, ки чинс - ин мачмуи аломатхои морфологй, физиологй, биохимиёвии организм мебошад, ки насли ба худ монандро хосил мекунад.

Ч,инсият мисли дигар аломатхои организм ирсй мебошад. Ахамияти мухим дар мукарраркунии чинсият ва нигохдории конуниятхои таносуби чинсхо ба дастаи хромосомахо тааллук доранд. Зимни омузиши кариотипхои фардхои мардона ва занона ба он далел таваччух зохир карданд, ки дар аксари организмхои занона хамаи хромосомахо чуфт-чуфт хосил мешаванд, вале дар мардон гайр аз чуфти хромосомахо (гомологй) ду хромосомаи ток низ дида мешаванд. Баъдан муайян шуд, ки хамин хромосомахои ток чинсияти организми одамро муайян менамоянд. Аксари хромосомахои ток, ки дар кариотипи занона дар дастаи дукабата, вале дар мардхо дар яккабата нигох дошта мешавад, X-хромосома ном дорад. Хромосомахои токе, ки танхо дар фардхои чинсй мардона нигох дошта мешавад, Y-хромосома ном гирифтааст. Хромосомахои чуфте, ки дар организми мардона ва занона якхелаанд, хромосомахои аутосомй ва хромосомахои токи Х-ва Y-po хромосомахои чинсй ном доранд. Дастаи диплоидии хромосомахои одам дорои 46 хромосома (23 чуфт) мебошад,

ки aз он 22 чуФт xpомоcомaхои ayтоcомй вa як чуФт xpомоcомaхои чинcй бa шyмоp мepaвaд. Хpомоcомaхои чинcии оpгaнизми зaнонa as ду X- xpомоcомaхо- (XX) ибоpaт бyдa, xpомоcомaхои чинши мapдонa aз X вa Y xpомоcомaхо (XY) ибоpaт мeбошaнд. Дacтaи xpомоcомaхои зaнонa бa 44А+ХХ, вa дacтaи xpомоcомaхои мapдонa бa 44A+XY бapобap acт. Хдчми Y- xpомоcомa xypд бyдa, ото генхои кaмтappо дap xyд нигох мeдоpaнд. Xaмaи xpомоcомaхои чинcй дap зиготa, чинcи оpгaнизми ояндapо мyaйян мeкyнaнд.

Рaвaндхои мyaйян нaмyдaни чинш вa инкишофи онpо aз хдм фapк кapдaн мумкин acт. Мyaйяншaвии чинc мeтaвонaд, дap мapхилaхои гуногуни дaвpaхои aфзоиш бa aмaл ояд. Ч,инш зиготaхо мeтaвонaнд хaнyз дap paвaнди болигшaвии гaмeтaхои зaнонa - тyxмхyчaйpaхо мyaйян шaвaд. Чунин мyaйяншaвии чинcpо прогами мeномaнд, ки он дap коловpaткоxо вa aввaлин шиpинчaхо дидa мeшaвaд. Тyxмхyчaйpaи онхо дap нaтичaи тaкcимоти нобapобapии cитоплaзмaхо дap paвaнди овогенез aз pyn aндозa то боpдоpшaвй гуногун мeшaвaнд. Мacaлaн, дap гилофaки тyxми коловpaткaхо ду нaвъи ту™, яъне тукмхои кaлон вa xypд нигох, доштa мeшaвaд, ки бaъди боpдоpшaвй aз тукмхои кaлон тaнхо модинa вa aз тyxмxои xypд нapинa инкишоф мeёбaнд.

Яке aз шмудхои мaъмyли мyaйянкyнии чинc сингами бa шyмоp мepaвaд. Дap ин холaт мyaйянкyнии чиж дap лaхзaи бa хaм якчояшaвии гaмeтaхо дap чapaёни боpдоpшaвй бa aмaл меояд. Аз ХХ-чинcи гомогаметии зaнонa як нaъи гaмeтapо хошл мeкyнaд вa aз XY- чинш гeтepогaмeтии мapдонa ду нaвъи гaмeтapо хоcил мeкyнaд. Xaмин тaвp бо ин pоххо чинcи одaм вa тaмоми шиpxypон мyaйян кapдa мeшaвaд. Дap пappaндaхо, мохихо, шaпaлaкхо чинш мapдонa гомогaмeтй (ХХ) вa чинш зaнонa гeтepогaмeтй (XY) мeбошaд. Дap мaлaxхо бошaд чинcи зaнонa XX xpомоcомa, чинcи мapдонa ХО xpомоcомa доpaнд. Нaзapияи мyaйянкyнии чинcй номи нaзapияи xpомоcомaхоpо гиpифтaacт, ки шли 1907 aз тapaфи К. ^ppera пешниход гapдидa буд.

К. Бpиджec cоли 1922 мepоcи чинcиpо дap мaгacи дpозофилл омyxтa бa xyлоcae омaд, ки нapинaхо мeтaвонaнд, доpои дacтaи xpомоcомaхои XY вa ХО бошaнд. Нapинaхо бо дacтaи ХО пок мeшaвaнд. Чунин xyлоca шyдa буд, ки Y-xpомоcомa дap д^озофил^о aхaмияти aмaлй бapои мyaйян кapдaни чинcи мapдонa нaдоpaнд. Ч,иншят дap дpозофиллaхо дap тaноcyби шyмоpaи Х-xpомоcомa вa дacтaи ayтоcомa (1А, 2А, ЗА) мyaйян мeшaвaд вa номи нaзapияи мyвозинaти чинcиpо гиpифтaacт

Xap K^ape, ки дap кapиотипи модиши дpозофиллaхо X- xpомоcомa зиёд бошaд, хaмон K^ap xyбтap aломaтхои чинш зaнонa нaмyдоp мeшaвaд. Xap кaдap ки дap нapинaи дpозофиллхо дacтaи ayтоcомa зиёдтap бошaд, хaмон кaдap бeштap aломaтхои чинcи мapдонa зохиp мeгapдaд.

Xолaтхои мaълyми мyaйянкyнии чинш бaъди боpдоpшaвй дap paвaнди инкишофи xycycии фapдхо (мacaлaн дap к^мхои бaхpй) низ мaвчyдaнд. Aгap к^м бa xapтyмчaи зaнонa-модapй тaхнишинй кyнaд, пac вaй aввaл дap дaхон бaъд бa paхaм (чое ки бa нapинa чудо мeшaвaд) мeaфтaд. Бaъдaн нapинa дap тaни зaн-модap тyxмpо боpдоp кapдa, бокимондaи yмppо ончо мeгyзapонaд. Xaмон к^м бa xок тaxнишини нaкapдa, бa модинa тaбдил мeёбaд.

Миcоли дигapи тaшaкyли чиное, ки aз шapоитхои бepyнa вобacтaгй доpaд, ки дap тукумшуллукхо дидa мeшaвaд. Дap лaхзaи мyaйяни дaвpaи хaёт онхо бa хaмдигap xaзидa aхpомpо xоcил мекушнд вa мaвкeъ дap aхpом чинш xypдpо мyaйян мeкyнaд. Тaфpикaшaвии чинш дap чaнд дaвpa гyзaштa, фapдхои чaвон хaмeшa чинcи мapдонa мeбошaнд. Ин мapхилapо холaти ивaзшaвии лaбилй мeномaнд. Дap мapхилaи дигapи инкишоф чинш xyp,n^ бa модинa ycтyвоpшyдa, нapинa мeгapдaд, вaлe хaмcоягии бa хaм нaздики нapинaхо бa тaбдилёбии бaъзeи онхо бa модинa мeгapдaд. Вaлe aгap чинcи фapдхо зaнонa шaвaд, пac вaй хеч гох бa мapдонa тaбдил нaмeёбaд.

Омили хaлкyнaндaи мyкappapкyнии чинcй дap aкcapи caнгпyштхо вa тaмоми нaвъхои тимcоххо, дap ниcбaти дигap xaзaндaхо (моp вa кaлтaкaлоcхо) хapоpaт дap дaвpaи мyaйяни инкишофи тyxм бa хжоб мepaвaд. Мacaлaн, дap caнгпyштхои кaймaнй ин теяки дaвpaи инкишофи чaнинй мeбошaд. Тaнхо фоcилaи нaчaндон кaлони хapоpaт (27-30°С) имконияти бapомaдaни aз як тyxм нapинa вa ё модиш доpaд. Xaнгоми хapоpaт aз 27°С кaмтap бyдaн aз тyxм тaнхо нapинa вa хaнгоми хapоpaти 30°С бaлaнд бyдaн aз тужм тaнхо модинa инкишоф мeёбaд. Ин нaвъи боpдоpкyниpо эпигaмй мeномaнд. Новобacтa aз он ки як KaTOp омилхои нaвъи эпигaмии мyкappapкyнии чинcият тaхия шyдaacт, мexaнизми генетикии он то хaнyз мaълyм нест.

Дap оxиpи acpхои XIX хaнгоми омузиши бaъзe хaшapотхо мaълyм гашт, ки дacтaи xpомоcомaхои нapинaхо вa модинaхо aз хaмдигap фapк мекушнд. Бaъди тaчpибaхои Т. Моpгaн бо шогиpдонaш вa cитологи aмpикой Э. Вилтон мyxтacapaн aён гapдид, ки шкши мyхимpо дap мyкappapкyнии чиншят дacтгохи xpомоcомaхо мeбозaд.

Хамин тарик 5 навъи муайянкунии хромосомавии чинсият мавчуд аст:

1)ХХ,ХУ - хоси ширхурон (аз он чумла барои одам), кирмдо, харчангшаклдо, аксари дашаротдо ва обхокидо, баъзе намуди модидо.

2)ХУ, ХХ - хоси паррандадо, баъзе обхокидо ва модидо, баъзе дашаротдо (пулакчаболдо).

3)ХХ < Х0 (0 ишорат ба набудани хромосомадо) дар баъзе дашаротдо (ростболхо) дида мешавад.

4)Х0, ХХ - дар баъзе дашаротхо (баробарболдо) дида мешавад.

5)2п, п - навъи гапло-диплоидй, масалан дар занбур ва мурчадо вомехурад: наринадо аз тухмдучайрадои гаплоидии бордорнашуда (партеногенез) инкишоф меёбанд, модинадо бошанд аз бордоршудадои диплоидй.

Сипас бо пешнидоди омузгор донишчуён вобаста ба мавзуъ масъаладои зеринро мустакилона дал менамоянд.

Масъалаи 1. Аз падару модари чашмаш солим, якчанд фарзанди солим ва як писари далтоник ба дунё омад ( яъне ранги сурхро аз сабз фарк намекард) . Генотипи падару модар ва кудак чй гуна аст? Халли масъала

Маълум аст, ки барандаи касалй зан аст ва ин ген х,ам дар хромосомах,ои чинсии зан мавчуд аст.

солим солим

Р ХАХа ХаУ О Ха Ха Ха У

ХаХа ХаУ ХАХа ХаУ Фенотип солим касал

Ч,авоб: Генотипи кудак ХаУ буда, касалро аз модар кабул кардааст. Масъалаи 2. Агар дар падару модар резуси мусбй (аломатх,ои доминантй) мавчуд бошанд, аз онх,о кудаки резусй манфй тавлид мешавад?

Халли масъала

Резуси мусбй резуси манфй

Р ЯЬ+гИ- яь+л-О ЯИ+ гИ- ЯИ+ гИ-

ЯИ+ ЯИ+ ЯИ+ гИ- ЯИ+ гИ- гИ- гИ-Генотип 1 ЯИ+ ЯИ+ : 2 ЯИ+ гИ- : 1 гИ- гИ-Фенотип 3 резуси мусбй; 1 резуси манфй

Хамин тавр маълум шуд, ки зимни гетерозиготй будани гаметах,ои волидайн аз падару модари резусаш мусбй, кудаки резусаш манфй тавлид мешавад.

Масъалаи 3. Падар ба касалии гемофилия гирифтор аст. Модар солим аст. Духтар гирифтори гемофилия аст. Оё дар ин маврид гуфтан дуруст аст, ки духтар гемофилияро аз падар мерос гирифтааст?

Халли масъала

солим касал Р ХХ Х1У О Х Х Х1 У Генотип ХХ1 ХУ солим

Масъалаи 4. Зани солим, ки падараш далтоник буд, ба марди солим хонадор шуд. Дар ин оила кудакони далтоник таваллуд мешаванд ё не?

Халли масъала

солим касал

Р ХХ1 ХУ О Х Х1 Х У

Генотип ХХ ХУ Х1Х Х1У солим касал

Аз xaлли мacъaлa мaълyм мeшaвaд, ки дap ин оилa кyдaкони дaлтоник тaвaллyд мeшaвaнд.

Maсъaлaи 5. Модap гypyxи хуни А вa пaдap гypyxи ХУНИ В доpaд. Typyx^ ХУНИ фapзaндони онхо чй гут acr?

Халли масъала Гypyxи I ; Гypyxи II ; Гypyxи III ; TypyxM IV ОО АА ё АО ВВ ё ВО АВ

Рохи якум

^нотит зaн Гeнотипи мapд

P АА ВВ G А А В В Tero™ Fi АВ АВ

Рохи дуюм

Гeнотипи зaн ^нотит мapд P АО ВО G А О В О

Tero™ Fi АВ АО ВО ОО

Аз xaлли мacъaлa мaълyм шуд, ки aз xонaдоpшaвии пaдapи гypyxи хуни III вa модapи гypyxи хуни II дap оилa фapзaндон доpои гypyxи хуни I, II, III, IV 6a дунё мeоянд.

Maсъaлaи 6. Дap оилa пaдapy модap ношyнaво бyдa, лeкин aз онх,о 7 фapзaнди шyнaво тaвaллyд шуд. Дap оилaи дигap, ки волидон кapaнд 4 фapзaнди шушво тaвaллyд шуд. Гeнотипи ду оилapо мyaйян нaмоeд.

Халли масъала ЬАВ-шушво вa-ношyнaв a.Оилaи якум P ААвв aaBB

о\П aB aB

Ав Aa Вв Aa Вв

Ав Aa Вв AaBв

Гeнотип 4 Aa Вв Фeнотип 4-шyнaво оилaи дуюм P aaвв aaвв

о\П aв aв

aв aaвв aaвв

aв aa вв aaвв

Гeнотип 4 aaвв Фeнотип 4-ношyнaво

Maсъaлaи 7. ^йдо шyдaни aнофтaлмия (бeчaшмй) бо гени доминaнтии нопyppa (миёнa) вобacтa aCT вa дap якe aз чуфти xpомоcомaи ayтоcомй чойги* acт. Шaxcонe, ки гeнотипи гомодоминaнrй доpaнд бо ин кacaлй гиpифтоpaнд. Лeкин дap хдгати гомоpeccивй Fyзaи чaшми шлим доpaнд, aммо шaxcонe, ки генотипи гeтepозиготй доpaнд , Fyзaи чaшмaшон xypд acт. Arap зaнy мapд гeтepозиготй бошaнд, эх,тимолияти aз онх,о тaвaллyд шyдaни aнофтaлмияpо мyaйян кушд.

Халли масъала

AA-кacaл

Aa-Fyзaи чaшм xypд, aммо cолим aa- cолим P Aa Aa

о\П А а

А АА Аа

а Аа аа

Генотип 1 АА: 2 Аа:1аа Фенотип 1-касал : 3-солим

Ч,авоб: дар ин оила анофталмия таваллуд мешавад.

Масъалаи 8. Маълум аст, ки гени мичгони дароз доминантй аст. Аз зани мичгондароз ва марди мичгон кутох 9- фарзанд таваллуд шуд, ки 4 нафари онхо мичгони дароз ва 5- нафар мичгони кутох доранд. Генотипи волидонро ёбед.

Хрлли масъала

А-мичгони дароз а- мичгони кутох

Р Аа аа

о\П а а

А Аа Аа

а аа аа

Генотип 2Аа : 2 аа

Фенотип 2 мичгони дароз :2 мичгони кутох

Масъалаи 9. Зани дорои лабхои тунук бо марди лабхои гафс, ки падараш лабхои тунук дошт, хонадор шуданд. Гени лабхои гафс нисбат ба лабхои тунук доминантй аст. Эхтимолияти пайдо шудани фарзандони тунуклаб ва инчунин дар байни фарзандон пайдошавии генотипхои дигарро муайян кунед. Хрлли масъала А-лабгафс а-лабтунук Р аа Аа

о\П А а

а Аа аа

а Аа аа

Генотип 2Аа: 2 аа

Фенотип 2-лабхои гафс:2- лабхои тунук

Масъалаи 10. Дар одам патаки гуши овезон нисбат ба часпида доминант буда, манахи хамвор нисбат ба манахи секунчаи чукуричадор ретсессивй мебошад. Ин аломат, бевосита аз якдигар мегузаранд. Аз хонадоршавии марди патаки гуши часпида ва манахи секунчаи чукурй дошта бо зани патаки гуши озод ва манахи хамвор буда, писарча бо манахи хамвор ва патаки гуши часпида таваллуд шуд. Эхтимолияти таваллуд шудани фарзанди манахи хамвор ва патаки гуши озод ва ин гуна фарзанди манахи секунча чукуридор ва патаки гуши часпидаро муайян кунед.

Халли масъала

Р Аа вв ааВв

о\П аВ ав аВ ав

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Ав Аа Вв п.озод,ман. сек. Аа вв п.озод, ман. хам. Аа Вв п.озод, м.сек. Аа вв п.озод,м.хам.

Ав Аа Вв п.озод,м.сек. Аа вв п.озод,м.хам. Аа Вв п.озод,м.сек. Аа вв п.озод,м.хам

Ав аа Вв п.час.,м.сек. аа вв п.час.,м.хам. аа Вв п.час., м.сек. аа вв п.час.,м.хам.

Ав аа Вв п.час., м.сек. аа вв п.час., м.хам. аа Вв п.час.,м.сек. аа вв п.час.,м.хам.

Генотип 4 АаВв: 4 Аавв: 4 ааВв: 4 аавв Фенотип 4 патаки гуши озод, манахи секунчаи чукур 4 патаки гуши озод, манахи хамвор 4 патаки гуши часпида, манахи секунчаи чукур 4 патаки гуши часпида, манахи хамвор

Масъалаи 11. Наздикбинй аломати доминантй ва далтонизм касалии ретсессивии бо чинс часпида аст. Аз хонадоршавии марди наздикбини далтоник бо зани солим духтари далтоник ва чашмаш муътадил таваллуд шуд. Эхтимолияти таваллуд шудани писари наздикбин ва солимро муайян кунед.

Халли масъала

А- солим а-далтоник В-наздикбин в-муътадил

Р ХАвХав ХавУ

о\П Хав У

ХАв ХАвХав ХАвУ

Хав ХавХав ХавУ

Генотип 1 ХАвХав: 1 ХавХав : 1ХАвУ:1 ХавУ Фенотип 2-солими наздикбин : 2-далтоники муътадил

АДАБИЁТ

1.Баротов К., Савлатов С., Еайратов М., Одинаев Н. Хдлли масъалахои биологй. - Душанбе, 2017.

2.воронин А.С. Самостоятельная работа студентов учебно-методическое пособие для студентов. -Екатеринбург, 2005.

3.3убайдов У.З. Тавсияхои методй оид ба ташкили корхои мустакилонаи берун аз аудитории донишчуён. -Душанбе, 2014

4.Рубочкин в.А. Методические рекомендации по самостоятельной работе студентов. - М., 1998.

5. Муртазин Г.М. Задачи и упражнения по общей биологии. - М.: Просвещение, 1988.

6.Холбегов М.Ё. Биология. - Душанбе, 2014

7.Умаров У.С. Кори мустакилонаи донишчуён бо китоб дар низоми кредитии тахсилот. - Душанбе, 2013.

8.Савлатов С., Баротов К.А. Генетика. - Душанбе, 2010

РЕШЕНИЕ ГЕНЕТИЧЕСКИЕ ЗАДАЧИ В ТЕМЕ «ГЕНЕТИКА ПОЛА» В СООТВЕТСТВИИ С КРЕДИТНОЙ СИСТЕМЫ ОБУЧЕНИЯ

В статье представлено решение генетические задачи в соответствии кредитной системы обучения. Авторы отмечают, что решение генетические задачи как самостоятельная работа играет большую роль во всестороннем развитии навык и способностей студентов, а также в повышении уровня и качество их знания.

Авторы отметили, что решение задачи как самостоятельная работа в кредитной системе обучения считается творческой и индивидуальной деятельности каждого студента высшего учебного заведения наряду с его выполнением повышается их заинтересованность учиться. Приобретённые знания требует у студентов выполнения самостоятельной работы с помощью книг и изучения научной, методической и общественной литературы.

В кредитной системе обучения самостоятельная работа студентов (СРС) имеет особое место таким же образом согласно государственным стандартам обучения для специальностей университета и учебных планов специальностей составляет 50 % объема часов учебной нагрузки для студентов очного отделения. То есть в кредитной системе обучения уменьшили объем аудиторских работ, повысили значение и место самостоятельных работ студентов. Так как с помощью активизации самостоятельных работ студентов появляется возможность укрепления учебного материала, приобретение новых профессиональных знаний и формирование практических навык.

Самостоятельная работа представляется в двух видах: самостоятельная работа студента (СРС) и самостоятельная работа студента с руководством преподавателя.

Ключевые слова: самостоятельная работа, кредит, кредитная система обучения, преподаватель, студенты, самостоятельная работа студентов, самостоятельная работа студента с руководством преподавателя, дальтоник и др.

DECISTON OF GENETICS PROBLEM ON THE THEME OF «GENETIES GENDER» IN ACCORDANCE WITH THE CREDIT SYSTEM OF EDUCATION

The article presents the solution of genetic problems in accordance with the credit system of education. The authors note that the solution of genetic problems as an independent work plays an important role in the comprehensive development of skills and abilities of students, as well as in improving the level and quality of their knowledge.

The authors noted that the solution of the problem as an independent work in the credit system of education is considered a creative and individual activity of each student of higher education along with its implementation increases their interest in learning. The acquired knowledge requires students to perform independent work with the help of books and the study of scientific, methodological and social literature.

In the credit system of education, independent work of students (SRS) has a special place in the same way according to the state standards of education for University specialties and curricula of specialties is 50 % of the workloadfor full-time students. That is, the credit system of education reduced the amount of audit work, increased the importance and place of independent work of students. As by means of activation of independent works of students there is an opportunity of strengthening of educational material, acquisition of new professional knowledge and formation ofpractical skills.

Independent work is presented in two types: independent work of the student (SRS) and independent work of the student with the guidance of the teacher.

Keywords: Independent work, credit, credit system of education, teacher, students, independent work ofstudents, and independent work of a student with the guidance of a teacher.

Сведения об авторах:

Баротов Камолиддин Ашурович - доцент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 934050446. Одинаев Носир-старший преподаватель Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 900568858 Балхова Латофат - ассистент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 935850301 Цурбонова Насиба - ассистент Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 907531924

About the authors:

Barotov Kamoliddin Ashurovich - Associate Professor of Tajik state pedagogical University, named after Sadriddin Aini tel.: (+992) 934050446.

Odinaev Nosir - Senior Teacher at Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Ayni tel: (+992) 900568858

Balkhova Latofat - Assistant of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 935850301

Qurbonova Nasiba - Assistant of Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 935850301

ЗНАЧЕНИЕ ТАДЖИКСКИХ НАРОДНЫХ ТРАДИЦИЙ И ОБЫЧАЕВ В СОЦИАЛИЗАЦИИ ДЕТЕЙ СТАРШЕГО ДОШКОЛЬНОГО ВОЗРАСТА

Иматова Л.М., Акрамова М.Х.

Таджикский государственный педагогический университет им.С.Айни

Социализация подрастающего поколения - одна из главных потребностей человеческого общества и необходимое условие его существования и развития. Социализация возникла вместе с появлением самого человеческого общества. Обычаи и традиции отражают исторически сложившуюся национальную культуру того или иного народа. Они затрагивают все стороны жизни общества, такие как взаимоотношения людей, человека и общества, его отношение к семье, к труду и к другим народам. Одними из древних и эффективных средств и методов воспитания подрастающих поколений являются традиции и обычаи семьи сформированных с древних времен.

С другой стороны, категории «традиции» и «обычаи», хотя и относятся к числу древних, подвергались научному анализу лишь в XX веке. Два значения термина «традиция» приведены в Словаре русского языка С.И. Ожегова (1986): первое - «...то, что перешло от одного поколения к другому, что унаследовано от предшествующих поколений (например,

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.