Научная статья на тему 'ДИДАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ПОДГОТОВКИ БУДУЩЕГО ПРЕПОДАВАТЕЛЯ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ГЕНЫ НА УСЛОВИЯХ КРЕДИТНОЙ СИСТЕМЫ ОБУЧЕНИЯ'

ДИДАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ПОДГОТОВКИ БУДУЩЕГО ПРЕПОДАВАТЕЛЯ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ГЕНЫ НА УСЛОВИЯХ КРЕДИТНОЙ СИСТЕМЫ ОБУЧЕНИЯ Текст научной статьи по специальности «Науки об образовании»

CC BY
91
9
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА / КРЕДИТ / КРЕДИТНАЯ СИСТЕМА ОБУЧЕНИЯ / ПРЕПОДАВАТЕЛЬ / СТУДЕНТЫ / САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА СТУДЕНТОВ / САМОСТОЯТЕЛЬНАЯ РАБОТА СТУДЕНТА С РУКОВОДСТВОМ ПРЕПОДАВАТЕЛЯ / МЕЖПРЕДМЕТНЫЕ СВЯЗИ

Аннотация научной статьи по наукам об образовании, автор научной работы — Хидиров Голиб, Баротзода Камолиддин Ашур

В данной статье рассматриваются дидактические основы профессиональной подготовки будущего преподавателя в процессе обучения взаимодействие гены в условиях кредитной системы обучения. Автор отмечает, что самостоятельная работа играет большую роль во всестороннем развитии навыков и способностей студентов, а также в повышении уровня и качество их знания. С целью воспитания самостоятельности у студентов данная система обязательно требует развития познания самостоятельности,а также методов самостоятельного обучения путём руководство преподавателя, чтобы студенты могли применять полученные теоретические знания на практике. Автор отметчали, что самостоятельная работа в кредитной системе обучения считается творческой и индивидуальной деятельностью каждого студента высшего учебного заведения, наряду с его выполнением повышается заинтересованность учиться. Приобретённые знания требуют у студентов выполнения самостоятельной работы с помощью книг и изучения научной, методической и общественной литературы. В кредитной системе обучения самостоятельная работа студентов считается фундаментом повышения уровня и качества знаний учащихся. В кредитной системе обучения самостоятельная работа студентов (СРС) имеет особое место таким же образом согласно государственным стандартам обучения для специальностей университета и учебных планов специальностей составляет 50 % объема часов учебной нагрузки для студентов очного отделения. То есть в кредитной системе обучения уменьшили объём аудиторских работ, повысили значение и место самостоятельных работ студентов. Так как с помощью активизации самостоятельных работ студентов появляется возможность укрепления учебного материала, приобретение новых профессиональных знаний и формирование практических навык. Самостоятельная работа представляется в двух видах: самостоятельная работа студента (СРС) и самостоятельная работа студента с руководством преподавателя.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

DIDACTIC FOUNDATIONS OF PROFESSIONAL TRAINING OF A FUTURE TEACHER IN THE LEARNING PROCESS INTERACTION OF GENES ON THE TERMS OF THE CREDIT EDUCATION SYSTEM

This article examines the didactic foundations of the professional training of a future teacher in the learning process, the interaction of genes on the terms of the credit education system. The author notes that independent work plays an important role in the comprehensive development of students' skills and abilities, as well as in improving the level and quality of their knowledge. In order to foster self-reliance among students, this system necessarily requires the development of knowledge of autonomy, as well as self-study methods through the guidance of a teacher, so that they can apply their theoretical knowledge in practice. The author noted that independent work in the credit system of education is considered to be the creative and individual activity of each student of a higher educational institution, along with its implementation, their interest to learn increases. Acquired knowledge requires students to perform independent work using books and studying scientific, methodological and public literature. In the credit system of education, independent work of students is considered the foundation for raising the level and quality of students' knowledge. In the credit system of education, independent work of students (IWS) has a special place in the same way according to state standards of education for university specialties and curricula for specialties is 50% of the volume of study load for full-time students. That is, in the credit system of training, the volume of audit work was reduced, the value and place of students' independent work increased. As with the help of activating the independent work of students, it becomes possible to strengthen educational material, the acquisition of new professional knowledge and the formation of practical skill. Independent work is presented in two forms: independent work of a student (IWS) and independent work of a student with the guidance of a teacher.

Текст научной работы на тему «ДИДАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ПОДГОТОВКИ БУДУЩЕГО ПРЕПОДАВАТЕЛЯ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ГЕНЫ НА УСЛОВИЯХ КРЕДИТНОЙ СИСТЕМЫ ОБУЧЕНИЯ»

АДАБИЁТ

1. Авдеев АП. Самообразавание страше классников в условиях дифференцированного подходов проуессе учебния.- Авгореф. канд наук. М., 1978. 21 с.

2. Айзенберг АЯ Проблема теории и практики самообразоватенльного чтения в Россия (Вторая половина ХУШ в XIX в.) Автореф. д-ра. пед. наук. Ташкент, 1981-55 с.

3. Архипова С.П. Педагогическое самообразование преподаветелгй теорического обучения в системе непрерывного повышения ин квалификации. Автореф. канд. пед. наук. Л.. 1981. 21 с.

4. Асроров Р. Педагогическое самообразование в системе ненепревывного повышения квалификации учителей.- Автореф. канд. пед. наук.- Душанбе, 1992. 24 с.

5. Библиотека директора школы. М., Просвещение, 1985-256 с.

6. Буйдоков X. Рохбарй ва назорати педагоги дар мактаб. Душанбе, 1992 - 39 с.

7. Валощук Н.З. Мактаб ва макоми он дар чамъият. Душанбе, 1977. -22с.

8. Гиро АИ. Мотиватсия и стимулирования самообразования квалификации. - Автореф. канд. пед. наук. Минск. 1974. 19 с.

9. Гладких ВГ. Целополагание в деятельности директор школы. Автореф. канд. пед. наук. М., 1991. 17 с.

10. Девонаев Ш. Шоёни ибрат (дар бораи директори мактаб И. Гулов)- Душанбе: Ирфон, 1985-11с.

ЗАДАЧИ И НАПРАВЛЕНИЯ САМООБРАЗОВАНИЯ РУКОВОДИТЕЛЕЙ ШКОЛ

Предстоящее введение профессионального стандарта руководителей школ предлагаем освоение новых педагогических компетенций. В статье рассматриваются трудности с которыми сталкиваются руководители школ, учителя, желающие повысить уровень своего профессионального мастерства и возможности достиженияуспеха в педагогической деятельности.

Ключевые слова: самообразование, учителя, условия, профессиональные стандарты руководителя педагога.

TASKS AND DIRECTIONS OF SELF-EDUCATION OF SCHOOL LEADERS

The upcoming introduction of the professional standardfor school leaders is offering the development of new pedagogical competencies. The article discusses the difficulties faced by school leaders, teachers who want to improve their professional skills and the possibility of achieving success in teaching.

Key words: self-education, teachers, conditions, professional standards ofthe teacher's leader.

Сведение об авторе:

Абдурахими Абдуллох - кандидат педагагических наук стариший преподаватель кафедры социальных наук Таджикский технологический университет

About the autor:

Abdurahimi Abdulloh - Candidate of Pedagogical Sciences, Senior Lecturer, Department of Social Sciences, Tajik Technological University. Тел: (+992) 917041244

УДК 338.43(576.4)

АСОС^ОИ ДИДАКТИКИИ ТАЙЁРИИ КАСБИИ ОМУЗГОРОНИ ОЯНДА ЗИМНИ ОМУЗИШИ МЕРОСГУЗОРЙ ДАР ВАЦТИ БАХДМТАЪСИРКУНИИ ГЕНХ,О ДАР ШАРОИТИ НИЗОМИ КРЕДИТИИ ТАХСИЛОТ

Хидиров F., Баротзода К.А.

Донишгоуи давлатии омузгории Тоцикистон ба номи С. Айнй

Барои хаматарафа инкишоф ёфтани донишчуён ва баланд бардоштани сатху сифати дониши онхо дар низоми кредитии тахсилот кори мустакилона накши басо бузург мебозад. Бо максади дар донишчуён тарбия намудани мустакилият ин низом хатмй талаб менамояд, ки аввалан, дар тафаккури донишчуён маърифати мустакилият инкишоф дода шавад, сониян, ба донишчуён омузонидани роху усулхои мустакилона тавассути рохнамоии омузгор дар амал татбик намудани донишхои назариявии андухтаашон нихоят мухим мебошад.

Кори мустакилона ин фаъолияти эчодй ва инфиродии хар як донишчуи муассисахои тахсилоти олии касбй дар низоми кредитии тахсилот ба хисоб рафта, хангоми ичрои он шавки донишандузии онон зиёд мегардад. Донишандузй аз донишчуён ичрои кори мустакилонаро бо китоб ва омухтани адабиёти илмй, методй ва оммавиро такозо менамояд.

Хусусияти фарккунандаи низоми кредитии тахсилот дар он аст, ки ба амиктар омухтани донишхои андухта ва рушди унсурхои эчодкорй дар фаъолияти донишчуён равона шудааст. Низоми кредитии тахсилот ба муассисахои тахсилоти олии касбй, хайати омузгорону профессорон ва хусусан донишчуён мустакилият овард, муносибати таълим ба фанхои таълимй, интихоби курсхои элективй тагйир ёфт, самаранокии азхудкунии донишхои назариявй ва амалй тавассути рушди малакахои мустакили кории

донишчуён баланд гардид. Ин ба донишчуён имкон дод, ки аз нуктаи назари ихтисосхои оянда ба омузиши фанхои аз хама мухим ва зарурй рахнамой шаванд[11].

Аз конунхои Мендел чунин бар меояд, ки гуё хар як аломат бо гени алохида вобаста аст. аммо дар асл ин масъала боз хам мураккаб аст. Дар холате, ки як аломатро якчанд ген назорат мекунад, онхо бо хам таъсир мерасонанд, яъне дар баъзе мавридхо генхо бо хам ёрй расонанд ва дар холатхои дигар рохи кори гени дигарро боз медоранд. Чунин холатхоро бахамтаъсиркунии генхо меноманд, ки он ягонагии ( томи) генотипро нишон медихад.

Ду шакли бохамтаъсиркунии генхоро фарк кардан лозим аст: аллелй ва гайриаллелй. Яъне, модоме ки аллелхои як ген (А ва а) ба хам таъсир карда, баъзан як аломати навро пайдо мекунанд, бохамтаъсиркунии аллелй ном мебаранд. Мисол, дар шахтути заминй, ки меваи сурх ва сафед дорад, баъди дурага шудани онхо дар насли ранги меваи бунафш аст, чунки дар онхо аллелхои А ва а бо хам таъсир расонида, ранги бунафшро пайдо мекунанд.

сурх сафед Р $ АА х в аа Гаметахо А А а а

Аа А а _

Бунафш Р $ Аа х в Аа гаметахо А , а А , а

Б2 АА Аа Аа аа _

сурх бунафш сафед 1 2 1

Агар наслхои бо хам дурага шаванд, дар насли Б2 як хисса мевахо сурх: 2 хисса бунафш ва як хисса сафеданд. Ин холат ба меросгузории мобайнй ё доминантии нопурра монанд аст. Дар вакти бохамтаъсиркунии гайри аллелй бохамтаъсиркунй дар байни генхои гайричинсй ( А ва В) ба амал меояд. Дар ин холатхо баъзан тачзияи фенотипи дигибридй 9:3:3:1 тагйир ёфта, 9:7;9:3:4; 13:3; 15:1; ва гайрахо ба амал меояд.

Бахамтаъсиркунии гайриаллелй 4 хел мешавад: комплементарй (иловагй), эпистазй ва полимерй ва плейотропй.

Комплементарй модоме ки генхои гайриаллелй (А ва В) дар наслхо якчоя шаванд як аломати навро пайдо мекунанд. Мисол дар магаси дрозофил аз дурага кардани магаси модинаи ранги чашмаш чигарй бо наринаи чашмаш сурхи баланд, дар насли магасх,о чашмони сурх доранд, дар насли Б2 9 сурх; 3 сурхи баланд; 3 чигарй ва 1 чашми сафед пайдо мешаванд.

сурхи баланд чигарй Р $ ААвв х в ааВВ сурх АаВв

Б2 9А-В- 3А-вв 3ааВ- : 1аавв Сурх сурхи баланд чигарй сафед

Дар насли гени А аз тарафи модар ва гени В аз падар омада, дар натичаи бохамтаъсиркунонии онхо ранги сурх пайдо шуд. Агар аллелхои ретсессивй кобилияти худ пайдо кардани фенотипиро надошта бошанд, тачзия шакли дигарро мегирад. Мисол, дар шапараки абрешим, ки гузахои модина ва нарина сафеданд, агар онхоро ба хам дурага кунем, дар насл гузахои зард пайдо мешаванд, чунки генхои доминантии (А ва В) волидон дар генотипй наслхо якчоя шуда, ранги зардро пайдо мекунанд. Дар наслхои Б2 тачзия 9 хиссаи гузахо ранги зард ва 7 хиссаи дигар берангу сафеданд. сафед сафед Р $ ААвв х в ааВВ зард АаВа

Б2 9А-В-: 3А-вв : 3 ааВ- : 1аавв

9- гузахои зард 7 - гузахо сафед

Дар холате, ки аллелхои доминантй ва ретсессивй дар танхой фенотипиро пайдо мекунанд ва он гох чунин таносуб пайдо мешавад ( 9:3:4). Мисол, дар загир аллели А-ранги рангнок, а- берангй, В-осмонранг ва в-ранги сурхчатоб пайдо мекунанд. Р $ ААвв х в ааВВ сурхчатоб сафед Б1 АаВа осмонранг

Б2 9А-В- : 3А-вв : 3ааВ- : 1аавв

осмонранг сурхчатоб сафед 9 3 4

Эпистаз, холатест, ки як ген дигар гени гайриаллелиро пахш мекунад, мисол: А>В, А>в. ин генхое, ки рохи инкишофи генхои дигарро боз медоранд, генхои пахшкунанда ё супресор ном доранд. Ин гуна генхо аломати худро пайдо карда, ба дигар генхо имконият намедиханд, ки онхо аломати худро пайдо кунанд. Агар гени пахшкунанда доминатй бошад, онро эпистази доминантй, ретсессивй бошад, эпистази ретсессивй меноманд. Мисол, дар каду ранги мева зард ( А) ва сабз (а) мешавад, лекин гени I пахшкунандаи ранг буда, мева беранг ( сафед) мешавад.

Р $ ЛАА х в Лаа сафед сабз Б1 ЦАа сафед

Б2 91-А- : 31-аа : 3]А- : Щаа

12 сафед 3 зард 1сабз

Дар холате, ки аллели ретсессивй таъсири фенотипиаш ба аллели доминантй монанд бошад тачзия 13: 3 мешавад. Мисол, дар чуворимакка ранги донахо сурхчатоб (А) ва сафед (а), лекин рангро ( пигментро) гени пахшкунанда I назорат мекунад.

Р $ ЛАА х в Лаа сафед сафед Б1 ЦАа сафед

Б2 9Л-А- : 31-аа : 1цаа : 3Ц-А-

13 сафед 3 сурхча

Полимерия ё генхои якхела таъсиркунандаро, бо як харф ишора намуда, ракам мегузоранд. А1, А2, аз, ва гайра.

Полимерия ду намуд: кумулятивй ва гайрикумулятивй мешавад. Дар полимерияи гайрикумулятивй зохиршавии аломат бо микдори генхои доминантии дар генотип буда вобаста нест. Дар мургон пойхои парнок ба генхои доминантии аллелхои гуногуни А1 ва А2 вобаста аст:

Р $ А1А1А2А2 х в а1а1а2а2 пардор бепар

А1а1А2а2 пардор

Б2 9 А1А2 : 3 А1а1а2 : 3 а^А2 : 1а1а1а2а2

15 парнок 1 бепар

Дар насли Б2 дар байни 15 хиссаи гибриди фарде хаст, ки чорто гени доминантй (А1А1А2А2), се гени доминантй (А1А1А2а2) , ду гени (А1а1А2а2) ва як гени доминантй (А1а1а2а2) парнокй дар хамаи онхо якхела мебошад. Дар мавриди кумулятивй зохиршавии аломат ба микдори генхои доминантии генотип вобастаанд. Х^ар кадаре, ки микдори генхои доминантй дар генотип бисёр бошанд дарачаи зохиршавии

аломат баланд аст ва бapъaкc 6o кам шудани микдopи генхои дoминaнтй дарачаи зохиршавии фeнaгип aлoмaт паст шудан мeгиpaд.

Ба пoлимepии кумулятивй acocaн аломагхои микдopй ба мoнaнди кад, вазн, микдopи донахо дар xyrna ва гайра яънe а^оматкою, ки онхоро чeн мeкyнaнд ва хигаб мeкyнaнд, дoxил мeшaвaнд. MHcon, мepocгyзopии ранги пулакчахо дар дoни чавдор чунин аст:

P ? А1А1А2А2 x S alala2a2 œëx, caфeд F1 А1а1А2а2 xoкиcIapй

F2

Гeнaгип 2 А1а1А2А2 : 1 А1А1А2А2: 2А1а1А2а2: 2а1а№а2:1а1а1А2А2 : 2а1а1А2а2: 2 А^А2а2 : 4 А1а1А2а2 Фeнaгип l-œëx^-œëxp xoкиcIapй:6-xoкиcIapй:4 caфeди xoкиcIapй: 1-caфeд

Хамин тавр, дар нacли F2 тачзияи зина ба зина паст шудани ранги пулакчаи донакхои чавдор мушохида мeшaвaд, яънe аз cиëхи баланд то пурра caфeд, ки ба микдopи генхои aллeлй дoминaнтии дар гeнaгип буда вaбастаанд. Ба хамин мoнaнд, ранги пигмeнти пусти инган ба мepoc мeгyзapaд. Mиcaл, cиëx,пycroн 4op гени дoминaнтй (А1А1А2А2) ва caфeдпyстoн 4op гени peтceccивй (а1а1а2а2) дopaнд. Агар cиëхпyст ва caфeдпyст xoнaдop шаванд аз онхо фарзанди мулат (А1а1А2а2), яънe на шёх,и пурра ва на caфeдпyст таваллуд мeшaвaд,aммo аз ду мулат эхгимолияти пурра хам cиëх, миёна ва ca^e^yCT таваллуд шудан мумкин аст.

Mhom, ранги cypxи дoни гандум аз мавчудияти гeнхoи А1 ва А2 дар гeнaгипи oн всбаста аст. Агар дoнхo гeнaгипи дишмозигогии aлeлхoи дoминaнтии гeнхopo доро бoшaнд, paнгaшoн cypx мeшaвaд -(А1А1А2А2); хангоми гeнaгипи (а1а1 а2а2) доштан рангашон cафeд xoхaд шуд.

Агар фардхои гандуми донашон cypxpo бо фардхои гандуми донашон caфeд чуфт намтем, чунин мeшaвaд:

Чyнoнe, ки мeбинeм вобаста ба афзоиши микдори аголхои доминантии гeнхoи Faйpиaлeлии А1 ва А2 ранги донхо аз са^д (бepaнг) то cypx, баланд !aF™p мeëбaнд.

Хамин тарик бисЁри аломагхо (микдори канд дар таркиби лаблабу, дарозии x^a, xymaдopoн, суггаи чуворимакка ва Faйpa) хангоми бaхaмraъcиpкyнии якчанд гeнхoи пoлимepии ба як чониб гaъcиpкyнaндa инкишоф мeëбaнд.

Ба^амтаьсиркунии плейотропй - мавридест, ки як ген инкишофи якчанд аломатро ё хосиятхои организмро муайян менамояд. Масалан дар генотипи одам гене маълум аст, ки якбора бавуцудоии аломат -норасоии нохунхо ва кулчаи зонуро идора мекунад.

Зухуроти таъсири плейотропии ген аз реаксияи биохимиявй, ки ферменти тахти таъсири гени мазкур синтезшавандаро катализ мекунад, вобаста аст. Дар магаси дрозофилл гении ранги сафеди чашм хамзамон ба ранги бадан, дарозии болхо, сохти дастгохи цинсй таъсир расонида, сернаслй ва дарозии умрро кам мекунад. Дар одам беморихои ирсй- бемории Марфан «Ангуштони анкабут» - хеле борик ва дароз маълуманд. Гени ин бемориро муайянкунанда тагйирёбии инкишофи бофтахои пайвасткунандаро меангезад ва хамзамон ба инкишофи чанд аломатхо таъсир мекунад - тагйирёбй дар сохти булураки чашм, номуътадилй дар системаи дилу рагхд ё гени муайянкунандаи ранги сурхи муйхо, хамзамон ранги нисбатан равшанитари пуст ва пайдоиши догхои кунцитакро асоснок мекунад. Вале гени плейотропй ифодакунандаи баробар ба хар як аломати таъсиркунанда нест. Барои генхои мутлаки аксар бо ин ё он сатхи плейротропй таъсири зур ба як аломат ва нисбатан таъсири заиф ба дигар хос аст. Ходисаи плейтропй дар таъсири фермент ба як аломат дар реаксияхои биосинтез зохир мегардад, ки дар навбати худ ба зохиршавии аломатхои гуногун дар организм, инъикос мегардад. Таъсири мутакобилаи намудхои гуногуни генхоро омухта, чунин хулоса баровардан мумкин аст, ки генотип системаи баробаркунандаи генхои хамрох ба шумор рафта, инкишофи аломат, ин натицаи зохиршавии якчанд ген мебошад. Сипас ба донишчмасъалахои зеринро барои кори мустакилона пешкаш менамом. Масьалаи 1. Аз дурагакунии хукчахои бахрии сафед ва сиёх, насли якум хокистаранг буда, дар насли Б2 9- хокистаранг, 3 сиёх ва 4 сафед пайдо шуд. Генотипи онхоро муайян намоед ва гуед ки ин холат ба кадом шакли ба хам таъсиркунй тааллук дорад?

Хрлли масьала

А- рангнок В-сафед а-беранг в- сиёх

Р 9 АА вв х в ааВВ

9 в аВ аВ

Ав АаВв АаВв

Ав АаВв АаВв

Генотип 4 Аа Вв

Фенотип 4 хокистарранг

Р 9 Аа Вв х в АаВв

9 в АВ Ав аВ ав

АВ АА ВВ ААВв АаВВ АаВв

Ав ААВв АА вв АаВв Аавв

аВ АаВВ АаВв ааВВ ааВв

ав АаВв Аавв ааВв аавв

Генотип 1 АА ВВ:2 ААВв:2 АаВВ:4 АаВв:1АА вв:2 Аавв: 1 ааВВ:2 ааВв:1 ааВв

Фенотип 9:3:4 (9 - хокистаранг :3-сиёх: 4-сафед)

Масьалаи 2. Аз дурагакунии харгуши муйинааш кабуд ва албинос, муйинаи насли якум сиёх шуда, дар насли Б2 муйинаи 9 харгуш бо муйинаи сиёх, 3 харгуш бо муйинаи кабуд ва 4 харгуш бо муйинаи албинос пайдо шуданд. Генотип ва фенотипи харгушхоро муайян намоед ва гуед, ки ин холат ба кадом шакли ба хам таъсиркунй тааллук дорад?

Халли масьала

А- рангнок В-албинос а-беранг в-кабуд

Р 9 АА вв х в ааВВ

9 в аВ аВ

Ав Аа Вв Аа Вв

Ав Аа Вв АаВв

Генотип 4 Аа Вв

Фенотип 4 сиёх

Р 9 Аа Вв х в АаВв

9 в АВ Ав аВ ав

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

АВ АА ВВ ААВв АаВВ АаВв

Ав ААВв АА вв АаВв Аавв

аВ АаВВ АаВв ааВВ ааВв

ав АаВв Аавв ааВв аавв

Генотип 1 АА ВВ:2 ААВв:2 АаВВ:4 АаВв:1АА вв: 2 Аавв: 1 ааВВ:2 ааВв: 1 ааВ Фенотип 9:3:4 9 - сиёх,: 3-кабуд: 4-албинос

Масъалаи 3. Аз дурага кардани ду растании чуворимакка ки донаки сафед доранд, дар насли донакх,о сафед шуданд. Дар насли Б2 138 донаки сафед ва 39 сурхчатоб пайдо шуд. Генотипи ондоро муайян намоед ва нишон дщед, ки он ба кадом шакли меросгузорй тааллу; дорад?

Хрлли масьала

А-сурхчатоб а-сафед Б1 Р 9 ЛАД х в ¡¡аа

9 в ¡а ¡а

ША ЛАа ЛАа

ША ЛАа ЛАа

Генотип 4 -ЛАа Фенотип 4-сафед Бг Р 9 ЛАа х в ЛАа

ША Ша ¡А ¡а

ША ШШАА ШШАа ЛАА .ЛАа

Ша ШШАа ШШаа ЛАа .Паа

¡А ЛАА ЛАа ¡¡АА ¡¡Аа

¡а ЛАа Лаа ¡¡Аа ¡¡аа

Генотип 1ШШАА:2ШШАа:2Ш1АА:4 ЛАа:1 Ш5аа:2Лаа:1 ¡¡АА: 2 ¡¡Аа:1 ¡¡аа

Фенотип 13-сафед : 3-сурхчатоб

ЛИТЕРАТУРА

1. Алиханян СИ., Акифьев А.Ап., Чернин Л.С. Общая генетика. М.; «Высшая школам», 1985.

2.Баротов К., Халли масьаладои биологй. Кигоби дарсй / Баротзода К.А. , Савлатов С., Fайраroв М., Одинаев Н. -Душанбе, 2020.-225 с.

3. Бобочонов В.А «Асосхои генетика». Душанбе, 1998..

4. Ватти КВ., Тихомирова ММ. Руководство к практическим занятие по генетика. М.; «Просвещение», 1979.

5. Воронин А.С. Самостоятельная работа студентов учебно-методическое пособие для студентов. Учебник для педагогических вузов / Воронин АС. -Екатеринбург, 2005.-255 стр.

6. Дубинин Н.П. Общая генетика. Москва «Наука», 1986.

7. Инге Вечтонов СГ. Генетика с основами селекции. Москва «Высшая школа», 1989.

8. Муртазин Г.М. Задачи и упражнения по общей биологии. Учебник для педагогических вузов / Воронин А.С. -М.: Просвещение, 1988.-190 стр.

9. Петров Д.Ф. Генетика с основом селекции. М.; «Высшая школа», 1970.

10. Савлатов С., Генетика. Китоби дарсй / Савлатов С., Fайратов М., Баротов КА-Душанбе, 2010.-163

11. Сангинов Н.С., Салимое Н.С. Кредитная система образования «Ирфон», Душанбе, 2005, 200с.

ДИДАКТИЧЕСКИЕ ОСНОВЫ ПРОФЕССИОНАЛЬНОЙ ПОДГОТОВКИ БУДУЩЕГО ПРЕПОДАВАТЕЛЯ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ ВЗАИМОДЕЙСТВИЕ ГЕНЫ НА УСЛОВИЯХ

КРЕДИТНОЙ СИСТЕМЫ ОБУЧЕНИЯ

В данной статье рассматриваются дидактические основы профессиональной подготовки будущего преподавателя в процессе обучения взаимодействие гены в условиях кредитной системы обучения. Автор отмечает, что самостоятельная работа играет большую роль во всестороннем развитии навыков и способностей студентов, а также в повышении уровня и качество их знания. С целью воспитания

самостоятельности у студентов данная система обязательно требует развития познания самостоятельности,а также методов самостоятельного обучения путём руководство преподавателя, чтобы студенты могли применять полученные теоретические знания на практике.

Автор отметчали, что самостоятельная работа в кредитной системе обучения считается творческой и индивидуальной деятельностью каждого студента высшего учебного заведения, наряду с его выполнением повышается заинтересованность учиться. Приобретённые знания требуют у студентов выполнения самостоятельной работы с помощью книг и изучения научной, методической и общественной литературы.

В кредитной системе обучения самостоятельная работа студентов считается фундаментом повышения уровня и качества знаний учащихся.

В кредитной системе обучения самостоятельная работа студентов (СРС) имеет особое место таким же образом согласно государственным стандартам обучения для специальностей университета и учебных планов специальностей составляет 50 % объема часов учебной нагрузки для студентов очного отделения. То есть в кредитной системе обучения уменьшили объём аудиторских работ, повысили значение и место самостоятельных работ студентов. Так как с помощью активизации самостоятельных работ студентов появляется возможность укрепления учебного материала, приобретение новых профессиональных знаний и формирование практических навык.

Самостоятельная работа представляется в двух видах: самостоятельная работа студента (СРС) и самостоятельная работа студента с руководством преподавателя.

Ключевые слова: самостоятельная работа, кредит, кредитная система обучения, преподаватель, студенты, самостоятельная работа студентов, самостоятельная работа студента с руководством преподавателя, межпредметные связи.

DIDACTIC FOUNDATIONS OF PROFESSIONAL TRAINING OF A FUTURE TEACHER IN THE LEARNING PROCESS INTERACTION OF GENES ON THE TERMS OF THE CREDIT EDUCATION SYSTEM

This article examines the didactic foundations of the professional training of a future teacher in the learning process, the interaction of genes on the terms of the credit education system. The author notes that independent work plays an important role in the comprehensive development of students' skills and abilities, as well as in improving the level and quality of their knowledge. In order tofoster self-reliance among students, this system necessarily requires the development of knowledge of autonomy, as well as self-study methods through the guidance of a teacher, so that they can apply their theoretical knowledge in practice.

The author noted that independent work in the credit system of education is considered to be the creative and individual activity of each student ofa higher educational institution, along with its implementation, their interest to learn increases. Acquired knowledge requires students to perform independent work using books and studying scientific, methodological and public literature.

In the credit system of education, independent work of students is considered the foundation for raising the level and quality ofstudents' knowledge.

In the credit system of education, independent work of students (IWS) has a special place in the same way according to state standards of education for university specialties and curricula for specialties is 50% of the volume of study load for full-time students. That is, in the credit system oftraining, the volume of audit workwas reduced, the value and place of students' independent work increased. As with the help of activating the independent work of students, it becomes possible to strengthen educational material, the acquisition of new professional knowledge and the formation of practical skill.

Independent work is presented in two forms: independent work of a student (IWS) and independent work ofa student with the guidance of a teacher.

Keywords: Independent work, credit, credit system of education, teacher, students, independent work of students, and independent work of a student with the guidance of a teacher.

Ceedenae об авторах:

Хидиров Голиб - ассистент кафедры общая биология и методика препадавание биологи Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 934060621.

Баротзода Камолиддин Ашур — доцент кафедры общая биология и методика преподавание биологии Таджикского государственного педагогического университета имени Садриддина Айни, тел.: (+992) 934050446.

About the autors:

Khidirov GoUb - Assistant of the Department of General Biology and Teaching Methodology Biologists of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 934060621.

Barotzoda Kamoliddin Ashur - Associate Professor of the Department of General Biology and Teaching Methodology Biologists of the Tajik State Pedagogical University named after Sadriddin Aini, tel.: (+992) 934050446.

ПУТИ И СРЕДСТВА ФОРМИРОВАНИЯ ЭКОНОМИЧЕСКОЙ КУЛЬТУРЫ УЧАЩИХСЯ В ПРОЦЕССЕ ОБУЧЕНИЯ АЛГЕБРЕ 7-9 КЛАССОВ

Миршоев АА

Худжандский государственный университет им. акад. Б. Гафуров

Раджабов Т. Б.

Таджикский государственный педагогический университет им. С. Айни

Одним из самых значимых экономических понятий, с которыми знакомятся учащиеся школ, можно назвать «производительность труда», о которой им известно из курса истории и географии. Кроме того, ученики знают, что эффективность всякого общественного производства непосредственно связана с производительностью труда. Понятия «себестоимость единицы продукции» и «заработная плата» следует ввести в условие задачи в такой связи, чтобы ученики могли освоить суть и значение данных понятий из указанного условия.

Задача 1. Две группы рабочих по 10 и 15 человек за день изготовили 620 железных ящиков. При использовании нового оборудования эффективность производства двух групп рабочих увеличилась до 702 железных ящиков за день. Надо вычислить общий процент увеличения производства обеих групп при условии, что каждый рабочий первой группы, в среднем, увеличил объем производительности на 20%, а каждый рабочий второй группы - на 10%. Определите среднемесячную зарплату каждого рабочего после использования нового оборудования по производству железных ящиков, при том, что за каждый ящик выплачивают 5 сомон. (число рабочий дней в месяце составляет 22 дня).

Рассмотрим возможный вариант беседы учителя с учащимся.

Этап формализации.

Учитель: За счет чего повысилась производительность труда?

Учащийся А: В результате улучшения оборудования по производству.

Учитель: Насколько увеличилась совместная производительность труда этих групп?

Учащийся Б: На 82 ящика в день.

Учитель: Перечислите использованные величины.

Учащийся В. Производительность труда за смену рабочих 1 - й и 2 - й группы, среднемесячный заработок этих рабочих.

Учитель: Итак, сколько неизвестных задано в задаче?

Учащийся Г: Четыре.

Учитель: Правильно. Можно ли эту задачу решать с четырьмя неизвестными?

Учащийся Д: Нет.

Учащийся З: Только с двумя неизвестными.

Учитель: Правильно. Тогда что примем за х?

Учащийся И: За х примем первоначальную производительность за одну смену рабочего 1 - й группы, а у - первоначальная производительность рабочего 2 - й группы.

Учитель: А как быть с зарплатой?

Класс задумался.

Учащийся К: Это можно вычислить потом.

Учитель: Почему? Обоснуйте свой ответ.

Учащийся. Л: При нахождении объема производительности труда каждого рабочего 1 -й и 2-й группы за смену, так как нам известна стоимость готового ящика.

Учитель: Верно. Произведите запись решения задачи в тетрадях, а ученик А. решит задачу у доски.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.