Научная статья на тему 'АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИНИНГ ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРГА ҚИЛИНГАН ТАРЖИМАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАРБИЯВИЙ АҲАМИЯТИ'

АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИНИНГ ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРГА ҚИЛИНГАН ТАРЖИМАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАРБИЯВИЙ АҲАМИЯТИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
247
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ноёб истеъдод соҳиби / маърифатпарвар олим / давлат арбоби / тижоратчи / саховатпеша / буюк ижод эгаси / буюк шахс эгаси / ижодкор / буюк шоир. / a unique talent / an enlightened scientist / a statesman / a businessman / a philanthropist / a great creator / a great personality / a creator / a great poet.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — N. Karimova, T. Mamayusupov

Ushbu maqolada Алишер Навоий асарларининг хорижий тилларга қилинган таржималари ва уларнинг тарбиявий аҳамияти тўғрисида кенг ва батафсил маълумот берилган. Алишер Навоий асарлари кўпгина тилларга таржима қилиниб, унинг ноёб истеъдод соҳиби, маърифатпарвар олим ва давлат арбоби эканлиги турли халқлар томонидан эътироф этилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

TRANSLATIONS OF ALISHER NAVOI'S WORKS INTO FOREIGN LANGUAGES AND THEIR EDUCATIONAL VALUE

This article provides extensive and detailed information about the translations of Alisher Navoi's works into foreign languages and their educational value. Alisher Navoi's works have been translated into many languages, and his unique talent, enlightened scientist and statesman have been recognized by different nations.

Текст научной работы на тему «АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИНИНГ ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРГА ҚИЛИНГАН ТАРЖИМАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАРБИЯВИЙ АҲАМИЯТИ»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АЛИШЕР НАВОИЙ АСАРЛАРИНИНГ ХОРИЖИЙ ТИЛЛАРГА ЦИЛИНГАН ТАРЖИМАЛАРИ ВА УЛАРНИНГ ТАРБИЯВИЙ А^АМИЯТИ Каримова Наргиз ^удусовна

Самарканд вилоят ИИБ Тиббиёт булими бошлиги, Тиббиёт фанлари доктори, доцент

Мамаюсупов Тимур Алишерович

Самарканд шахар "BEST STUDIY NTM"МЧЖ инглиз тили укитувчиси https://doi.org/10.5281/zenodo.7432948 Аннотация. Ushbu maqolada Алишер Навоий асарларининг хорижий тилларга цилинган таржималари ва уларнинг тарбиявий а^амияти тугрисида кенг ва батафсил маълумот берилган. Алишер Навоий асарлари купгина тилларга таржима цилиниб, унинг ноёб истеъдод сощби, маърифатпарвар олим ва давлат арбоби эканлиги турли халцлар томонидан эътироф этилган.

Калит сузлар: ноёб истеъдод сощби, маърифатпарвар олим, давлат арбоби, тижоратчи, саховатпеша, буюк ижод эгаси, буюк шахс эгаси, ижодкор, буюк шоир. ПЕРЕВОДЫ ПРОИЗВЕДЕНИЙ АЛИШЕРА НАВОИ НА ИНОСТРАННЫЕ ЯЗЫКИ

И ИХ ВОСПИТАТЕЛЬНОЕ ЗНАЧЕНИЕ Аннотация. В данной статье представлена обширная и подробная информация о переводах произведений Алишера Навои на иностранные языки и их воспитательном значении. Произведения Алишера Навои переведены на многие языки, а его уникальный талант просвещенного ученого и государственного деятеля признан разными народами.

Ключевые слова: уникальный талант, просвещенный ученый, государственный деятель, предприниматель, меценат, великий творец, великая личность, творец, великий поэт.

TRANSLATIONS OF ALISHER NAVOI'S WORKS INTO FOREIGN LANGUAGES

AND THEIR EDUCATIONAL VALUE Abstract. This article provides extensive and detailed information about the translations of Alisher Navoi's works into foreign languages and their educational value. Alisher Navoi's works have been translated into many languages, and his unique talent, enlightened scientist and statesman have been recognized by different nations.

Keywords: a unique talent, an enlightened scientist, a statesman, a businessman, a philanthropist, a great creator, a great personality, a creator, a great poet.

Алишер Навоий шарк Ренессансининг йирик намояндаси сифатида жах,он цивилизацияси тарихида, айникса, туркий тилли халклар маданий ва маънавий хдётининг ривожида алохида урин тутадиган ёркин шахсдир, — дейди Британия кутубхонасининг турк ва туркий тупламлар булими рахбари Майкл Жеймс Эрдам. -Биринчидан, у узининг гуманистик гоялари, бадиий-фалсафий карашлари, улмас шеърий асарлари билан инсоният тафаккури ривожига бекиёс хисса кушган буюк шоир ва мутафаккирдир. Султон Хусайн Бойкаро хам ул зотни "мамлакат устуни, давлат таянчи" деб бежиз атамаган.

Президентимиз Шавкат Мирзиёев Олий Мажлисга килган Мурожаатномасида: "Биз уз олдимизга мамлакатимизда Учинчи Ренессанс пойдеворини барпо этишдек улуг максадни куйган эканмиз, бунинг учун янги Хоразмийлар, Берунийлар, Ибн Синолар, Улугбеклар, Навоий ва Бобурларни тарбиялаб берадиган мухит ва шароитларни яратишимиз керак. Бунда, аввало, таълим ва тарбияни ривожлантириш, соглом турмуш

БС1ТЖСТ ЛЖБ ЖЖОУАТЮЖ

ЮТЕЯМАТЮМЛЬ 8С1ЕОТ1Р1С ГОШМАЬ УОШЫЕ 1 188иЕ 8 иШ-2022: 8.2 | КБК 2181-3337

тарзини карор топтириш, илм-фан ва инновацияларни тараккий эттириш миллий гоямизнинг асосий устунлари булиб хизмат килиши лозим", дея бежиз таъкидламади. Зеро, бугунги кунда илм-фан ва инновацияларни тараккий эттириш борасида хал этилиши зарур булган куплаб муаммо ва вазифалар мавжуд.

Узбекистон Республикаси Президентининг "Буюк шоир ва мутафаккир Алишер Навоий таваллудининг 580 йиллигини кенг нишонлаш тугрисида"ги карори мумтоз адабиётимизга юксак мехр куйган тадкикотчи ва ижодкорлар томонидан жуда катта кувончли вокеа сифатида кабул килинди.

Алишер Навоий - ноёб истеъдод сохиби, маърифатпарвар олим ва давлат арбоби. Захириддин Бобур таърифи билан айтганда «туркий тилда куп ва хуб ёзган» шоир яратган асарларининг нафакат микдори, балки маъно-мазмунининг чукурлиги ва тарбиявий ахамияти билан хам шарк мумтоз адабиётида катта урин тутади.

Навоийнинг уз замондоши, тарихчи Хондамир унга нисбатан гузал хулк эгаси дея сифат берган. Шунга монанд Хондамир асарини «Макорим ул ахлок» деб номлаган. Айнан унинг асарида Навоий шахсияти очиб берилган. ^олаверса, Навоий махоратли давлат арбоби - европаликлар уни биринчи навбатда давлат амалдори, харбий шахс сифатида танишди. Кейин эса буюк ижоди борлигини хам билишди.

Биз орзу килган бой, тижоратчи инсон хам, саховатпеша инсон хам, буюк ижод эгаси ^ам, буюк шахс эгаси хам Навоийдир. «Навоий музей экспонати эмас, у биз билан яшаши керак», деган эди россиялик олим Бертельс. Уни укиган миллат кам булмайди.

Навоий шахсияти билан танишган инсон, албатта, унга мехр куяди.

Сунгги йилларда Навоий ижодининг таълим тизимида укитилиши муайян тарзда янги боскичга кутарилди деб айта оламан. Олий таълимда мутахассислик учун «Навоийшунослик» махсус фани киритилди. Бунгача «Узбек адабиёти тарихи» фани ичида укитилар эди.

«Навоий тили» деган тушунча бор. Унинг «Тарихи анбиё ва хукамо» хамда «Тарихи мулки ажам» номли тарихий асарлари укувчига купинча огирлик килмайди, яъни тили бирмунча соддарок. Китоб оркасидаги лугатларга кам мурожаат килинади. Шунинг учун Навоийни укишга тутинмокчи булган китобхон биринчи шу каби асарларидан, тили ва услуби соддарок шеърларидан бошласа максадга мувофик булади.

Кейин эса сал мураккаб булган «Насойим ул-мухаббат», «Хамса» ва «Хазойин ул-маоний» каби йирик асарларини укиса, Навоий оламига теранрок шунгиб боради. Купинча кузатиладиган холат Навоийни укишим керак экан деб, мураккаб газалларини укийди ва хеч нарса тушунмагандай булади, чунки укувчи кийналади. Шунинг учун осондан кийинга караб борса, Навоийни англаш енгиллашади. Узбеклар хаётида ижобий маънодаги узгариш содир килишга кодир ижодкор - Навоийдир.

Аллохнинг олдида узингни канчалик хакир олсанг, сен шунчалик юксакликка эришасан, дейди Навоий. Бу инсонни уз нафсини танишга чорлайди. Шу кеча-кундузда хамма узининг хаклигини даъво килади, лекин хазрат бир он нафас ростла ва уз нохаклигинг хакида уйлаб кур, балки, айбдор булишинг мумкин, дейди. Ана шу нуктадан бошлаб кузимизга хакикатлар очилади.

Назму наср мулкининг сохибкирони Амир Алишер Навоийнинг умубашарий улкан, бебахо меросига булган кучли эхтиёж хориж мамлакатларида хам пайдо булган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Навоийнинг тенгсиз асарлари турли улкаларнинг машхур хаттотлари томонидан тексиз иштиёк билан кучирилди. Хакикатда буюк санъаткор узининг улмас асаралри билан гарбу шарк халклари юрагини забт эта олган эди. Шу хусусда, Узбекистон Республикаси биринчи президенти И.А.Каримов: «Алишер Навоий халкимизнинг онг ва тафаккури, бадиий маданияти тарихида бир даврни ташкил этадиган буюк шахс, миллатимизнинг гурури, шаъну-шарафини дунёга тараннум килган улмас суз санъаткоридик», дейдилар. Дархакикат, буюк шоир узбек номини бутун дунёга таратиб, узининг бекиёс мероси билан туркий тилнинг хеч кандай бошка тиллардан кам эмаслигини, аксинча бу тилдаги чексиз имконият ва хусусиятларини исботлаб, хориж элларни лол этди.

Навоий асарларига булган эхтиёж ва кизикиш гарбда ва шаркда хаётлигидаёк куртак ёйган эди.

Шарк улкаларида буюк шоир асарлари шаркнинг турли тилларига таржималар амалга оширилди. Сойил (ий) тахаллусли шоир вазн, ритмни саклаган холда, буюк шоирнинг 250 газалини форс тилига таржима килган. Хозирда бу асарнинг бир нусхаси Британия музейида Ог 3492 ракам остида сакланмокда. Ушбу кулёзма буйича тадкикотни амалга оширган инглиз олими С.Черчиллнинг маълумот беришича, кулёзма тахминан, Хиндистонда 1227 йилда кучирилган булиб, асарда аввал узбек тилида Навоий газали ёзилган кейин ортидан Сойил таржимаси берилган. Таржима килинган хар бир газал мактаъсида Навоий тахаллуси урнига таржимон тахаллуси куйилган.

Алишер Навоийнинг "Мажлис ун-нафоис» тазкираси XV аср ижтимоий сиёсий, маданий ва адабий хаётини хар томонлама тадкик этишдабой хужжатларга эга булган манба хисобланади. Бу тазкира мумтоз адабиёт тарихи билан бирга, шарк бадиий тафаккури тарихига доир кимматли маълумотлар манбаси сифатида танилди. Мана шуларнинг барчаси хисобга оиниб, бу тазкирани эл орасида ёйишга интилиш, айникса форс-тожик тилида ижод этганлиги боис, бу асарни форс-тожик тилига таржима килиш лозим эди. Натижада, буюк шоир вафотидан атига 20-22 йилдан сунг бу хайрли иш амалга ошди. Хиротда 1521-1522 йиллар оралигида шоир Султон Мухаммад Фахрий Хиротий ва 1522-1523 йилларда ^азвинда Мухаммад Хакимшох ^азвиний бу буюк ишни уддаладилар. Бу вокеадан у кадар куп вакт утмай, Шох Али бин Абдул Али «Мажолис ун-нафоис» асарининг учинчи таржимасини хам илмий муомалага киритди. Навоийнинг мазкур тазкирасини яна Хиндистонда Абдулбокий Шариф Разавий хоким Картанакнинг буйруги билан амалга оширган. Бу асар хозирда Мадрас Худудида сакланмокда.

Фахрий Хиротий Алишер Навоийнинг «Мажолис ун-нафоис» асарини форс-тожик тилига таржима килар экан, бундан асосий кузланган максади, «бу бадиий суз дарёсининг мавжи ва маънолар уммонидан бахраманд булолмайдиганлар учун тилни билмаслик мушкулоти пардасини кутариш, париваш зебонинг жамоли, мушки тотори ва лутфу назокатини бникоб намоён эитш» эди. Фахрий Хиротий таржиманинг анчагина кисмида Алишер Навоийнинг «Мажолис ун-нафоис» асаридаги келтирилган маълумотларни айнан саклаб колишга ва уни форс-тожик тилида ифодалаб беришга эришади. Масалан, Алишер Навоий «Мажолис ун-нафоис» асарида келтирган: «Мавлоно Согарий Согар вилоятидиндиур. Хирот шуароси силкида эрди. Маоши уткунча тамаввули бор эрди. Аммо имсоки голиб килгонда, Вайсий ва Согарий иккаласи мулозаматда борур изхори килдилар. Аммо Вайси эшаги йук бахонаси била ва Согарий яна бир бахона била ул

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ca^apguH K;o.nflH.nap Ba ÄMup CyxaM.HH 6y KHTtaHH a.ap ynyH amru Ba э. HHuga 6ace myxpaT TyTTHKHM:

BaMcuro CorapH 6a a3MH xapaM, ramTa 6y3aHg xap gyBOH ca^apu HeK a3 oh pox xap gy bo MoHgaHg, oh ak a3 6e xapuro hh3h xapu.

(BaMcHH Ba CoFapuM xap HKKoB.apu MaKKara ca^ap kh.mo;hh 6y.gu.ap. Eupo; y6upu эmaгн HyK.HrugaH Ba 6y 6upu эmaк.нгнgaн y. My.gaH ;o.gu.ap)

MaB.oHoB CurapuH arapnu 6ag metp эgн, aMMo 6y MaT.atu xy6 Tymy6gypKHM: HamMH gyp6opu MaHy 6axop acT aKe, Ho.au 3opu MaHy caBTH xa3op acp aKe.

(MeHHHr HH^y Ty;yBHH Ky3 emuM 6u.aH 6axop 6y.yTH 6upgaM, MeHHHr Ho.au 3opuM 6u.aH 6y.6y. caBTu 6upgaM).

XupHHga ^aBT 6y.gu, ;a6pu XaMoHoKH Xue6oH HaBoxucugagyp.

«naTou^HoMa»ga: «MaB.oHo Corapu - a3 BH.oaTH Corap acT Ba gap ch.kh myapou XupoT 6yg, 6a;agpe HaMtuaTH gamT. ämmo HMcoKam fo.h6 6yg. Ba gap Maxa.e kh xa3paTH MaxgyMH Hypo a3HMaTH ca^apu MaKKa HaMyg BaMcu Ba CoFapu H3xopu oh KapgaHg kh gap My.o3uMaT 6omaHg. ämmo gap Ba;TH pa^TaH BaMcu 6axoHa 6apaHrexT Ba xap gy a3 gaB.aTH oh ca^ap MaxpyM 6uMoHgaHg. ÄMup fflaMxxuM CyxaM.u uh ;aTtapo 6apou amoH ry^Ta, kh: KHTta: «MaB.oHo CoFapu arapnu 6agmetp 6yg, aMMo hh MaT.atu y HeK a^Toga acT. EaMT: .. .hh MaT.at hh3 a3 ycT Ba hh3 pa3ruH Bo;et myga acT, kh MaT.at: To myHugaM KHTaBoH .at.u Typo hoh ry^TaH, OTamH gap gu.aM a^Tog, kh HaTBoH ry^TaH.

(Эmнтgнмкн, ceHHHr .at.HHrHH «oh geMgu.ap, gu.HMra oTam Tymgu, .e yHH aHTo.MaHMaH).

^ap Xupu $aBT myg Ba ;a6pam xaMoHo gap HaBoxuu Xue6oH acT. «Ma^o.uc yH-Ha^ouc»HuHr hkkhhhh Tap^HMacu Ba yHHHr Tap^HMoHH xa;uga KaMpo; Mat.yMoT MaB«yg. Ä.umep HaBouMHHHr Ma3Kyp Ta3KupacuHHHr ^opc-To^HK Tu.ugaru TapÄuMa.apuHu Tag;u; этнm coxacuga TexpoH yHHBepcuTeTH npo^eccopu ä.h ÄcFap X^KMarauHr xu3MaTu 6eKuecgup. YHHHr Mat.yMoT 6epumuHa, Tap^HMa xu^puM 927-929 Mu..apga (Me.. 1522-1523) HcTaH6y. maxpuga aMa.ra omupu.raH. Tap^HMoHHHHr Ty.u; homh MyxaMMag 6hhhh My6opaK myFy..aHraH xaMga my 6u.aH 6up ;aTopga, 6aguHH u«og coxacuga aHHaruHa Ta«pu6a opTTupraH.

Y3o; acp.ap gaBoMuga 6up-6upu 6u.aH xap gouM My.gom xo.ga ucTu;oMaT ;u.raH y36eK Ba to^kk xa.;.apuHuHr aga6ueT.apu my Tap3ga 6upu 6om;acuHuHr aHtaHa.apuHu gaBoM эттнpн6, gycT.HK pumTa.apuHH MycTaxKaM.a6 Ke.raH. EyryHru KyHga y36eK Ba toxhk aga6ueTmyHoc.apH aga6ueT Tapuxu Maca.a.apuHH ypraHap экaн.ap, Ä.umep HaBouM «Ma^o.uc yH-Ha$ouc» acapura xaM, yHHHr OaxpuM XupoTHH Ba MyxaMMag XaKHMmox ^a3BHHHH ToMoHugaH aMa.ra omupu.raH Tap«HMa.apura xaM KaTTa MyHgapu^ara эгa 6y.raH acap.ap cu^araga eHgamagu.ap.

EyroK HaBouHHHHr Hogup Mepocu YpTa Ocuega, ä^fohhctoh, Эpoн, TypKHH, 03ap6aM«oH Ka6u MaM.aKaT.apga 3yp umTue; 6u.aH ypraHu6 Ke.HHMo;ga. «^aHna gaBp.ap yTMacuH, HaBouHHHHr chhmoch XypocoH Ba YpTa Ocue MagaHuaTH Tapuxuga aHa xaM axmupo; KypuHMo;ga», ge6 e3agu TaHH;.u a^FoH o.hmh PaBoH OapxoguM. HuHgaH xaM,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

даврлар утиши билан Алишер Навоийнинг бекиёс асарларига булган чанкоклик халигача конган эмас. Йилдан-йилга буюк шоир асарларининг таржималари сони ортиб, турли миллат вакиллари «Навоий» уммонига гаввос мисоли шунгиб, ундаги дуру-инжулардан чексиз завкланиб улардан бахраманд булмокдалар.

Алишер Навоий адабий мактабини Озорбайжонда туриб буюк адиб асарларидан илхом олиб давом эттирган шоирлардан бири Неъматуллох Кишварийдир. Кишварий ижодининг Озорбайжонда илк тадкикотчиларидан бири академик Хамид Араслидан бошлаб барча муаллифлар унинг Навоий лирикасидан таъсирланганини курсатадилар. Навоий ижодига хурмат ва мухаббат жихатидан вужудга келган булса, иккинчи томонидан уша давр Озорбайжонда кенг ёйилган чикатой тили хусусиятлари билан богликдир.

Озорбайжонда Алишер Навоий асарлари билан унинг анъаналарини давом эттирган, ундан урганган шоир ва ёзувчилар, асарларини тадкик этаётган олимлар, айни вактда кенг халк оммаси, айникса, зиёлилар хузур топиб рагбатланмокдалар.

Венгрия шаркшунос А.Вамбери узининг Урта Осиё буйлаб килган саёхатлари натижасида ёзган китобад Алишер Навоий хакида куйидагича фикр билдирган эди: «Энг улуг узбек шоири Навоийни хамма ерда билишади, Навоий жуда кам дунёга келадиган шеърият генийсидир. У жуда хам махсулдор шоир».

Россияда хам Навоий ва унинг кудратли меросини урганиш кенг ривожланди. Бу жараён асосан XIX асрнинг биринчи ярмида бошланди. Навоий хакида илк бор 1835 йил «Энциклопедик лексикон»нинг биринчи томида маълумот берилган. Туркийшунос Дорн Навоий асарларининг Петербургдаги нусхаларини уз каталогида 1852 йилда шархлаган. Рус шаркшуноси Н.И.Ильминский «Мухокамат ул-лугатайн» асарини чукур урганиб, Навоийни уз она тили учун курашган кудратли шахс сифатида курсатади.

Навоий хакидаги махсус монографик асарлар хам уша даврда яратилади. Бундай мазмундаги илк асар М.Никитскийнинг «Амир Низомиддин Алишер, унинг давлат ва адабиёт сохасидаги ахамияти» номли магистрлик диссертациясидир. (1856) Якин йилар ичида хам, хозирда хам Навоий меросини урганиш Россияда кенг анъанага айланган. Жумладан, Н.Ф.Лебедев хам русийзабон халкларнинг истеъдодли турколог олимларидан бири хисобланади. У узининг киска лекин мазмунли хаёти давомида улкан ижодий ишларни амалга оширишга эришди.

Хазрат Навоий бош вазир булиб турган пайтларида ^уръони каримга хизмат килиш борасида катта эътибор берганлар. У кишининг бевосита ташаббуси билан форс тилида иккита тафсир ёзилган. Шулардан бирини Хусайн воиз Кошифий ёзган. Шунингдек, «Дорул хуффоз» деб номланган корихона хам курдирган. ^орихонага узларининг бир туртлигини илдириб куйган эканлар.

Бу даврда йуц сен кеби хушхон уофиз,

Хуффоз аро саруалцайи даврон уофиз.

Куръонга сен улган кеби яксон уофиз,

Булсун санга барча ишда Куръон уофиз.

Навоийнинг тасаввуфи бу - ислом тасаввуфи. Бу бошка бир динлардан таъсирланиб шаклланган эмас, тула-тукис куръон ва хадис хамда тасаввуф уламоларининг фикрларидан хулосаланган тасаввуф. Шулардан сизиб чиккан уз фалсафий карашларини назмда ва насрда баён килганлар.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Шунинг учун хеч иккиланмай айтишимиз мумкинки, Навоий ижоди ^уръон ва хадисдаги фалсафий карашлар, тасаввуфий ёндашувларнинг назмдаги инъикоси, Навоий тилидаги жаранги. Ислом фалсафаси, ислом эътикоди умуминсоний тушунчалар билан жуда куп жихатдан хамоханг, шунинг учун хам Навоий дунё микёсидаги мутафаккир ва айни вактда ислом фалсафасини тараннум этган мутафаккир.

REFERENCES

1. И.А.Каримов. Навоий шахрида А.Навоий ёдгорлик мажмуининг очилишига багишланган тантанали маросимда сузлаган нутки. Узбек адабиёти ва санъати, 2001, 25 август.

2. Узбекистон Республикаси Президентининг "Буюк шоир ва мутафаккир Алишер Навоий таваллудининг 580 йиллигини кенг нишонлаш тугрисида"ги 19.10.2020 йилдаги П^-4865-сон ^арори, (^онун хужжатлари маълумотлари миллий базаси, 20.10.2020 й., 07/20/4865/1395-сон)

3. Х,.Арасли. Буюк Озорбайжон шоири Фузулий, Баку, Озорбайжон, Ушок ва Гэнглэр адабиёти нашриёти, 1958, с.56

4. «Урта Осиё очерклари», 1868, 340-341 бетлар.

5. Али Аскар Х,икмат нашр этган «Мажлис ун-нафоис», 28-бет.

6. ^одиров О.С. "Умумий психология" укув кулланма Самарканд - 2022. -250 б.

7. FTAI "Hayot davomida ta'lim olish: yangi paradigmalar va kutiladigan natijalar" fan, ta'lim va amaliyot integratsiyasi. Respublika konferentsiyasi ISSN: 2181-1776 "Bilig - ilmiy faoliyat" nashri http://bilig.academiascience.or 25.06/2022 yil

8. А.Навоий «Мажолис ун-нафоис» Илмий танкидий матн, 11-13 бетлар.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.