Научная статья на тему 'Актуальные вопросы обеспечения граждан информацией в интересах общества в Узбекистане'

Актуальные вопросы обеспечения граждан информацией в интересах общества в Узбекистане Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
25
12
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
публичная информация / общественный интерес / перечень информации / публичные обязанности / владельцы информации / информация ограниченного доступа. / public information / public interest / information list / public obligations / information owners / restricted information.

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Азизжон Юлдошев

В статье рассмотрено состояние выполнения обязательств по массовому обеспечению информацией, представляющей публичный интерес физическими и юридическими лицами, органами государственной власти и управления, органами самоуправления граждан, общественными объединениями и другими негосударственными некоммерческими организациями и должностными лицами, установленной в статье 8 Закона Республики Узбекистан от 12 декабря 2002 года за № 439-II. Исследование показало, что в законодательстве регламентировано выполнение этой обязанности только государственными и другими административными органами, не определено содержание и перечень данной информации, установлена относительно низкая эффективность государственного органа, уполномоченного управлять данной сферой. В результате исследования с учетом практики зарубежных стран дано понятие информации, представляющей общественный интерес, разработаны рекомендации по формированию перечня данной информации, определению лиц, ответственных за ее массовое предоставление, и регламентированию данного процесса.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Topical issues of providing citizens withpublic information in Uzbekistan

The article examines fulfillment of the obligation of state authorities and administrations, self-government bodies of citizens, public associations and other non-state non-profit organizations and officials to mass provision individuals and legal entities with public information, established in article 8 of the Law of the Republic of Uzbekistan dated December 12, 2002, No. 439-II. The study showed that the legislation regulates the fulfillment of this obligation only by state and other administrative bodies, the content and list of this information is not determined, and a relatively low efficiency of the state body authorized to manage this area has been found. As a result of the study, taking into account the practice of foreign countries, the concept of public information was given, recommendations were developed for forming a list of this information, identifying persons responsible for its mass provision, and regulating this process.

Текст научной работы на тему «Актуальные вопросы обеспечения граждан информацией в интересах общества в Узбекистане»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Topical issues of providing citizens withpublic information in Uzbekistan

Azizjon YULDOSHEV1

Tashkent State University of Law

ARTICLE INFO

ABSTRACT

The article examines fulfillment of the obligation of state authorities and administrations, self-government bodies of citizens, public associations and other non-state non-profit organizations and officials to mass provision individuals and legal entities with public information, established in article 8 of the Law of the Republic of Uzbekistan dated December 12, 2002, No. 439-II. The study showed that the legislation regulates the fulfillment of this obligation only by state and other administrative bodies, the content and list of this information is not determined, and a relatively low efficiency of the state body authorized to manage this area has been found. As a result of the study, taking into account the practice of foreign countries, the concept of public information was given, recommendations were developed for forming a list of this information, identifying persons responsible for its mass provision, and regulating this process.

2181-1415/© 2021 in Science LLC.

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deedru)

Узбекистонда фукароларни жамият манфаатларига тааллукли ахборот билан таъминлашнинг долзарб масалалари

_ АННОТАЦИЯ_

Article history: Received June 2021 Received in revised form 20 June 2021 Accepted 25 July 2021 Available online 25 August 2021

Keywords:

public information,

public interest,

information list,

public obligations, information

owners, restricted information.

Калит сузлар:

жамоат ахбороти, жамият манфаатлари, ахборот рухати, оммавий мажбуриятлар, ахборот эгалари, фойдаланиши чекланган ахборот.

Ма;олада 2002 йил 12 декабрдаги 439-11-сонли Узбекистан Республикаси Крнунининг 8-моддасида белги-ланган давлат хщимияти ва бош;арув органлари, фу;аро-ларнинг узини узи бош;ариш органлари, жамоат бирлаш-малари ва бош;а нодавлат нотижорат ташкилотлари х,амда мансабдор шахсларнинг жамият манфаатларига таллу;ли ахборот билан жисмоний ва юридик шахсларни оммавий тарзда таъминлаш мажбуриятини бажариш х,олати куриб чи;илди. Урганиш жараёнида ушбу мажбуриятни фа;ат давлат ва бош;а маъмурий

1 PhD in Law, Tashkent State University of Law, Tashkent, Uzbekistan. E-mail: a.yoldoshev@tsul.uz.

органлар томонидан бажариш хукукий тартибга солингани, жамият манфаатларига таал-лукли ахборот мазмуни ва руйхати аник берилмагани, ушбу жараённи бошкаришга ваколатли давлат органи нисбатан самарали фаолият курсатмаётгани маълум булди. Изланиш-лар натижасида хорижий давлатлар амалиётини инобатга олган холда жамият манфаатларига тааллукли ахборотга таъриф берилди, унинг руйхатини шакллантириш, бундай ахборот билан кенг оммани таъминлашга масъулларни аниклаш, ушбу жараённи тартибга солиш буйича тавсиялар ишлаб чикилди.

Актуальные вопросы обеспечения граждан информацией в интересах общества в Узбекистане

АННОТАЦИЯ_

В статье рассмотрено состояние выполнения обязательств по массовому обеспечению информацией, представляющей публичный интерес физическими и юридическими лицами, органами государственной власти и управления, органами самоуправления граждан, общественными объединениями и другими негосударственными некоммерческими организациями и должностными лицами, установленной в статье 8 Закона Республики Узбекистан от 12 декабря 2002 года за № 439-11. Исследование показало, что в законодательстве регламентировано выполнение этой обязанности только государственными и другими административными органами, не определено содержание и перечень данной информации, установлена относительно низкая эффективность государственного органа, уполномоченного управлять данной сферой. В результате исследования с учетом практики зарубежных стран дано понятие информации, представляющей общественный интерес, разработаны рекомендации по формированию перечня данной информации, определению лиц, ответственных за ее массовое предоставление, и регламентированию данного процесса.

Жамият манфаатларига тааллукли ахборот тугрисида фукаролар хабардор-лигини таъминлаш борасида катор ишлар амалга оширилмокда [1. Б. 385]. Узбекистонда ушбу ишларни амалга оширишга 2002 йил 12 декабрдаги 439-11-сонли Цонунда белгиланган жамият манфаатларига тааллукли ахборот билан жисмоний ва юридик шахсларни оммавий тарзда таъминлаш мажбурияти [2] зарур хукукий асос булади. Ушбу мажбуриятни бажариш холатини урганиш натижасида бундай ахборот мазмунини аниклаштириш, уни ким томонидан ва кандай тарзда барчага оммавий етказишни тартибга солиш эхтиёжи аён булмокда.

Жамият манфаатларига тааллукли ахборотни фукароларга етказиш мажбурияти Узбекистон Республикаси Конституциясининг 29 ва 30-моддалари мазмунидан келиб чикади [3]. 29-моддада хар кимнинг узи истаган ахборотни

Ключевые слова:

публичная информация, общественный интерес, перечень информации, публичные обязанности, владельцы информации, информация ограниченного доступа.

КИРИШ

излаш, олиш ва уни таркатиш х,ук;ук;и мустахкамланган булса, 30-моддага кура барча давлат органлари, жамоат бирлашмалари ва мансабдор шахслар фукароларга уларнинг ху;у; ва манфаатларига дахлдор булган хужжатлар, ;арорлар ва бош;а материаллар билан танишиб чи;иш имкониятини яратиб бериши лозим. Ушбу конституциявий меъёрларни таъминлаш ма;садида "Ахборот олиш кафолатлари ва эркинлиги тугрисида" [4], "Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари тугрисида" [3], "Ахборотлаштириш тугрисида" [5], "Оммавий ахборот воситалари тугрисида"ги [6]ва бош;а конун хужжатлари кабул килинди.

Уз навбатида, Конституциянинг 30-моддасига кура уз хукук ва манфаатларига дахлдор булган хужжатлар, ;арорлар ва бош;а материаллар билан танишиб чи;иш имконияти фа;ат фукароларга берилган [3] деб булмайди. Конституциянинг 29-моддаси бундай имкониятни барчага беришни талаб ;илади. Шу туфайли 2002 йил 12 декабрдаги 439-П-сонли Цонуннинг 8-моддасига кура бундай имконият хар кимга берилади [2]. 2014 йил 5 майдаги УРЦ-369 Цонунда хам жамият манфаатларига тааллукли булган давлат органлари фаолияти тугрисидаги ахборот билан барча жисмоний ва юридик шахсларни оммавий тарзда таъминлаш белгиланган [7].

Жамият манфаатларига тааллукли ахборотни кенг оммага етказиш учун, аввало, у ;андай ахборот эканлигини ани;лаш зарурдир. Ушбу тушунча2002 йил 12 декабрдаги 439-П-сонли Цонуннинг [2] узида ю;орида курсатилган мажбурият-ларда икки марта кулланилган булиб, бош;а конун хужжатларида учрамайди. Уз навбатида, ушбу Цонуннинг 6 ва 8-моддаларида жамият манфаатларига тааллукли ахборот кисман очиб берилган. Уларга кура бундай ахборотга фукароларнинг хукуклари, эркинликлари, мажбуриятлари, хавфсизлигига ва жамият манфаатларига тааллукли бош;а во;еалар, фактлар, ходисалар ва жараёнлар киритилган. Бундай таъриф хам мавхум булиб, жамият манфаатларига тааллукли ахборотни маъносини тулик очиб бермайди.

Узбекистонда жамият манфаатларига тааллукли ахборот мазмуни аник булмагани туфайли, уни тегишли субъектлардан барчага оммавий тарзда такдим этишни талаб килиб булмайди. Акс холда суиистеъмолликлар ва бошка конун бузилиши холатларига йул куйиш мумкин. Уз навбатида, бундай аборотни такдим этмаслик инсон хукукларини руёбга чикариш тускинлик килади. Демак, мазкур хукукий бушликни тулдириш ва "жамият манфаатлари" тушунчасига ойдинлик киритиш зарурати аён булади.

Жамият ва оммавий манфаатларни ягона тушунча сифатида карашга кушилган холда [8, б.88], мавжуд таърифлардан [9. Б. 190] уларни давлат томонидан расман тан олинган ва хукукий жихатдан кафолатланган ижтимоий хамжамият манфаати дейиш тугри куринади [10. Б. 5]. Чунки оммавий манфаатлар жамиятда купчилик томонидан англанган инсонлар ва уларгурух,ларининг умумий эхтиёж-лари булиб, конун хужжатларида зарур хукуклар, эркинликлар ва мажбуриятлар шаклида мустахкамланади. Демак, хукуклар ва мажбуриятларни белгилаш, уларни амалга оширишни таъминлаш тугрисидаги ахборот жамият манфаатларига тааллукли булади.

АСОСИЙ КИСМ

Хорижий давлатларда инсон х,ук;ук;ларини таъминлаш ва бошка жамият манфаатларига тааллуклиахборот оммавий дейилади (public information) [11]. 2002 йил 12 декабрдаги 439-П-сон Цонуннинг 3-моддасида "оммавий ахборот" тушунчаси берилган булиб[2], ушбу Цонуннинг рус тилидаги матнида "массовая информация" деб таржима килинган. Тушунча мазмуни хам рус тилидаги номига мос булиб, у чекланмаган доирадаги шахслар учун мулжалланган хужжатлаш-тирилган ахборот, босма, аудио, аудиовизуал хамда бош;а хабарлар ва материал-ларни ташкил ;илади. Инглиз тилида хам бундай тушунча "mass information" [12. Б. 712] дейилади. Ушбу холат юридик терминларни куллашда тушунмов-чиликларга олиб келиши мумкин.

Мавжуд холатни тугрилаш учун узбек тилида "оммавий ахборот" тушунчаси маъносини узгартириб булмайди. Чунки "оммавий ахборот воситалари" тушунчаси узбек тилига сингиб кетган. Инглиз тилида "public" сузи хукук, мулк ва муносабат [13] сузлари билан бирикма хосил ;илганида узбек тилига расман "оммавий" деб, ало;алар, эшитувлар сузлари билан келганда "жамоатчилик" деб таржима ;илинишини инобатга олган холда "public information" тушунчасини, яъни жамият манфаатларига тааллу;ли ахборотни "жамоат ахбороти" деб таржима ;илиш ма;садга мувофи; булади.

Шу ва;тгача "жамият манфаатларига тааллу;ли ахборот" мазмуни очиб берилмагани, уни барчага оммавий тарзда етказишга ва инсон хукукларини руёбга чи;аришга тусик булгани табиий хол. Масалан, Узбекистонда сайланидиган лавозимларга номзодлар танлаш ва курсатиш факат сиёсий партияларга берилиши улардан мазкур жараён тартиби ва ушбу масалалар билан боглик бошка ахборотни барчага оммавий тарзда етказишни талаб килади. Лекин ушбу талаб бажарил-маслиги туфайли Узбекистон фукароларининг сайланишга булган конституциявий хукукини руёбга чикариш имконияти чекланмокда.

"Жамоат ахбороти" тушунчасига расман таъриф берилмаган хорижий давлатларда хам бундай ахборотни такдим этишда муаммолар кузатилмокда. Масалан, РФда турар-жой фондига хизмат курсатувчи нодавлат ташкилотлар рахбар-ларининг уз фаолияти тугрисида ахборот такдим этиш суровларига жавоб бермаслиги устидан шикоятлар сонининг ошиши 2010 йилларда кайд этилган [14. Б. 74]. Нодавлат ташкилотлар томонидан оммавий функцияларнинг бажари-лиши туфайли айрим такикотчилар бу хакдаги ахборот очиклигини таъминлаш масаласини кутаришига [15. Б. 145] карамай, хозиргача Россияда бу масала тулик хал килинмаган.

2002 йил 12 декабрдаги 439-П-сонли Цонуннинг 8-моддасида жамоат ахборотини кенг оммага етказиш давлат хокимияти ва бошкарув органлари, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари, жамоат бирлашмалари ва бошка нодавлат нотижорат ташкилотлар хамда мансабдор шахсларга юклатилгани эътиборга лойик. Бугундай органлар купчилик давлатларда жамоат ахбороти эгалари дейилади ва улар каторига давлат органлари функцияларини бажарадиган шахслар киритилади. Масалан, Ахборотга булган хукук тугрисидаги Хорватия конунида булар давлат органлари (парламент, хукумат, судлар, мустакил хокимият органлари, масалан, омбудсманлар), давлат бошкаруви органлари (вазирликлар, ярим автоном ташкилотлар), махаллий хокимият органлари, оммавий функция-лари зиммасига юклатилган юридик шахслар ва бошка органлар, давлат ёки

махаллий хокимият томонидан ташкил этилган юридик шахслар, давлат хизмат-ларини курсатувчи юридик шахслар, кисман ёки тулик давлат, махаллий бюджет ёки давлат ресурсларидан молиялаштириладиган юридик шахслар, давлат ёки махаллий хокимият идораларига тегишли булган компаниялардирдир [16. Б. 345].

Эстония ва Украина жамоат ахбороти ва унинг очиклиги тугрисидаги конун-ларида хам жамоат ахбороти эгалари ва бошка эълон килиниши зарур булган ахборот белгиланган. Бундай ахборот сифатида Эстонияда оммавий мажбурият-ларни [17], Украинада эса хокимият субъектлари томонидан уз вазифаларини бажариш жараёнида олинган ёки яратилган ахборот тушунилади [18]. Бугунги кунда оммавий мажбуриятлар хокимият субъектлари баробарида, бошка ташки-лотлар ва жисмоний шаслар бажараётганлиги туфайли Эстонияда жамоат ахборотига туликрок таъриф берилган дейиш мумкин. Бунда оммавий ва юридик мажбуриятларни бир хил тушунчалар сифатида карашга кушилиб булмайди [19. Б. 153-153, 20. Б. 90], оммавий орган уз мажбуриятлари [21. Б. 50] баробарида, хукуклари, вазифа ва функцияларини хам бажариши шартдир [22. Б. 161].

Хорижий давлатларда "оммавий мажбуриятлар"ва "оммавий функциялар" тушунчалари биргаликда кулланилади. Купчилик тадкикотчилар томонидан оммавий функциялар турли субъектларнинг, биринчи навбатда, давлат ва муниципалитетларнинг оммавий, яъни давлат томонидан тан олинадиган ва химоя килинадиган жамият манфаатларини кондириш буйича фаолият йуналишлари сифатида каралади [23. Б. 92]. Буюк Британияда оммавий функцияларни аниклаш мезонлари алохида конунда белгиланиши эътиборга лойик [24]. Мазкур конунга кура куриб чикилаётган функция предметига нисбатан давлатнинг жавобгарлиги, унга жамоатчилик кизикиши мохияти ва даражаси каби мезонлар оммавий функция мохиятини очиб беради.

Демак, оммавий органлар ва бошка шаслар томонидан инсон хукукларини руёбга чикариш билан боглик фаолияти тугрисидаги ахборот жамият манфаат-ларига тааллукли булади. Масалан, Эстония [17] ва Украинанинг [18] жамоат ахбороти ва унинг очиклиги тугрисидаги конунларида жамоат ахбороти эгалари булмаган хусусий-хукукий юридик хамда жисмоний шахслар давлат бюджетидан олинган маблагларни сарфлаши хамда табиий монопол ёки бозорда бошка устунликларга эга булган тадбиркорлар товар ва хизматларни такдим этиш шартлари, нархлари ва уларнинг узгариши тугрисидаги ахборотни хам кенг оммага такдим этиши курсатилган. АЦШда эса такдим этиш сурови билан уч марта мурожаат килинган ахборот жамоат ахбороти рухатига киритилади ва оммавий тарзда такдим этилади [25].

Хорижий давлатлар амалиётидан жамоат ахбороти руйхатини ва унинг очиклигини таъминлашга масъул субъектларни катъий белгилаб булмаслиги, бундай ахборот ва субъектлар руйхатини тасдиклаш ва уни заруратга караб кенгайтириш кераклиги аён булади. Шу аснода"жамоат ахбороти - оммавий функцияларни бажариш хамда инсон хукукларини таъминлаш билан боглик бошка фаолият тугрисида хамма учун олиш эркин булган, давлат ва бошка сирлар булмаган хужжатлаштирилган, босма, аудио, аудиовизуал хамда бошка хабарлар ва материаллар" деб таъриф бериш мантикан тугридир. Бундай аникликнинг киритилиши Узбекистонда жамоат ахбороти очиклигини таъминлаш учун зарур чора-тадбирларни ишлаб чикиш имконини беради.

439-II-coили ^нуннинг 8-мoддacигa мyвoфик дaвлaт xoкимияти вa бoшкapyв opгaилapи, фyкapoлapнинг УЗИНИ УЗИ бoшкapиш opгaилapи, жaмoaт биpлaшмaлapи вa бoшкa иoдaвлaт иoтижopaт тaшкилoтлapи xaмдa мaиcaбдop шaxcлapии жaмoaт axбopoтиэгaлapи дейиш мумкии [2]. Maзкyp ^нуннинг 6-мoддa-cидa yлap тoмoиидaи жaмoaт axбopoтиии ^нун xyжжaтлapидa бeлгилaигaи тapтибдa фaкaт oммaвий axбopoт вocитaлapигa xaбap бepиш opкaли кенг oммaгa тaкдим этиш усули кУpcaтилгaи. Узбекистан кoнyнчилигидa фaкaт дaвлaт вa бoшкa мaъмypий opгaилap тoмoиидaи жaмoaт axбopoти oчик;лигини тaъмиилaш ycyллapи вa тapтибибeлгилaигaи.

2Q14 йил 5 мaйдaги УРЦ-369-coи Цoиyиидa дaвлaт xoкимияти вa бoшкapyви opгaнлapи фaoлиятииииг oчиклигини тaъмиилaш тapтиби бeлгилaнгaн [7]. 2Q1B йил В янвapдaги УРЦ-457-coи ^нунинг 1Q-мoддacи билaидaвлaт opгaнлapи бapoбapидa мaъмypий-xyкyкий фaoлият coxacидa мaъмypий бoшкapyв вaкoлaти бepилгaи фyкapoлapнинг узини узи бoшк;apиш opгaилapи вa бoшк;a мaъмypий opгaилap xaм мaъмypий тapтиб-тaoмиллap xaкидaги axбopoтдaн дaвлaт xoкимияти вa бoшкapyви opгaнлapи фaoлиятининг oчиклиги тyFpиcидaги ^нун xyжжaт-лapидa бeлгилaнгaн ycyллap opкaли эpкин фoйдaлaнилишини тaъминлaш rnapra куйилган [13]. Ушбу тaлaбни бoшк;aжaмoaт axбopoти эгaлapигa кУллaшгa интилиш эътибopгa лoйик.

Axбopoт вa oммaвий кoммyникaциялap aгeнтлиги тoмoнидaн ишлaб чи;илган к^нун лoйиxaлapидa 2Q14 йил 5 мaйдaги УРЦ-369-coн ^нуни мeъëp-лapини жaмoaт axбopoтигa эгa бyлгaн бapчa cyбъeктлapгa кУллaш бapoбapидa, axбopoт эpкинлиги тyFpиcидaги кoнyнлapни кoдификaция килишгa xapaкaт килинган. Шу билaн биpгa, 2Q19 ceнтябpь [26] вa 2Q2Q йил янвapь [27] oйлapидa oнлaйн жaмoaтчилик мyxoкaмacигa кУйилгaнкoнyн лoйиxaлapидa жaмoaт axбopoтигa тaъpиф бepилмaгaнивaaмaлдaги pyйxaтни кaйтapиш билaн чeклaнил-гaни эътиpoзлидиp.

Жaмoaт axбopoтини aник бeлгилaш имкoнинг йуклиги caбaбли 2Q14 йил 5 мaйдaги УРЦ-369-coнли ^нуннинг 5-мoддacидa дaвлaт opгaнлapи фaoлияти тyFpиcидaги axбopoтнинг нaмyнaвий pyйxaти бepилгaн [7]. Ушбу мoддaгa кУpa мaзкyp axбopoт жyмлacигa кoнyн xyжжaтлapигa мyвoфик бoшкa мaълyмoтлap xaм киpитилиши мумкии вa дaвлaт opгaни уз фaoлияти тyFpиcидaги axбopoт pyйxaтини ушбу мoддa кoидaлapигa мyвoфик тacдиклaйди. ^нуннинг Узидa, яъни унинг 13-мoддacидa нaмyнaвий pyйxaтдaги axбopoтдaн тaшкapи дaвлaт opгaнлapи веб-caйтлapигa вa жoйлaштиpилиши мумкии бyлгaн axбopoт pyйxaти бepилгaн. Maзкyp мeъëpлap ижpocини Уpгaниш бyндaй axбopoт pyйxaти купчилик дaвлaт opmRnap^ нинг вeб-caxифaлapидa йуклиги, бopлapидa эca нaмyнaвий pyйxaтдaги мaълyмoт-лap мaвжyд эмacлиги aëн бyлaди.

Интepнeт тapмoFидaги кидиpyв нaтижacидa ^шкент вилoяти [2В] вa Caмapкaнд вилoяти Жoмбoй тyмaни [29] xoкимликлapи вeб-caйтлapидa yлap фaoлияти тyFpиcидa тacдиклaнгaн axбopoт pyйxaти мaвжyдлиги aниклaнди. Биpинчиcининг pyйxaтидa бюджeтдaн aжpaтилaдигaн мaблaFлapдaн, бюджет тaшкилoтлapининг бюджeтдaн тaшкapи жaмFapмaлapи мaблaFлapидaн фoйдa-лaнилиши, иккинчиcиникидa бyндaн тaшкapи xoкимлик тoмoнидaн ишлaб чикилaëтгaн H0pмaтив-xyкyкий xyжжaтлapнинг, нopмaтив вa бoшкa xyжжaт-лapнинг лoйиxaлapи, yткaзилгaн тaнлoвлap (тeндepлap) вa oлингaн тoвapлapнинг eткaзиб бepилиши, тузилтн мyвoфиклaштиpyвчи вa мacлaxaт opгaнлapи тyFpиcидaги вa бoшкa мaълyмoтлap йуклигини кУpиш мумкии.

Хорижий давлатлар тажрибасини инобатга олган холда жамоат ахбороти руйхатида оммавий функцияларни бажармайдиган юридик хамда жисмоний шахслар давлат бюджетидан олинган маблагларни сарфлаши хамда табиий монопол ёки бозорда бошка устунликларга эга булган тадбиркорлар товар ва хизматларни такдим этиш шартлари, нархлари ва уларнинг узгариши, шунингдек, сиёсий партиялар томонидан номзод танлаш ва курсатиш билан боглик ахборотни хам ушбу руйхатга киритиш максадга мувофик булади.

НАТИЖАЛАР ВА МУ^ОКАМАЛАР

Жамоат ахбороти руйхатини белгилашда фойдаланиш чекланмаган барча жамоат ахбороти очик булиши коидасига таяниш максадга мувофик булади. Бунинг учун фойдаланиш чекланган ахборот руйхатини аник белгилаш талаб килинади. 2014 йил 5 майдаги УРЦ-369-сонли Цонуннинг 6-моддасига кура давлат орган-ларининг фаолияти тугрисидаги ахборот конунда белгиланган тартибда давлат сирлари ёки конун билан курикланадиган бошка сирни ташкил этувчи маълумот-лар жумласига киритилган булса, ундан фойдаланиш чеклаб куйилади хамда фойдаланилиши чеклаб куйилган ахборотга тааллукли маълумотларнинг руйхати, шунингдек маълумотларни бундай ахборот жумласига киритиш тартиби конун хужжатларида белгиланади [7]. Бирок, ушбу меъёрлар хам амалда тулик бажарил-маган.

Амалда фойдаланиш чекланган давлат сирлари ёки конун билан курикланадиган бошка сирларни белгилаш ва уларни саклаш турли конун хужжатлари билан тартибга солинади [30. 31]. Шу туфайли 2014 йил 5 майдаги УРЦ-369-сонли Цонунда [7] белгиланмаган булса хам, айрим давлат органлари томонидан бундай ахборот руйхатини тасдиклаш амалиёти ижобий холатдир. Масалан, Тошкент вилояти хокимлиги сайтида хокимлик фаолияти тугрисидаги фойдаланилиши чеклаб куйилган ахборотга тааллукли маълумотлар руйхати берилган [32]. Бу мазкур руйхатда белгиланмаган барча маълумотлар очик булиши ва ахоли эхтиёжига караб оммавий тарзда такдим этиш кераклингини англатади.

Давлат органлари очик ахборотни асоссиз чеклаб куйиш холатини олиш долзарб масалалардан биридир [33. Б. 310]. 2002 йил 12 декабрдаги 439-П-сонли Цонуннинг 4-моддасига кура ахборот олиш факат конунга мувофик хамда инсон хукук ва эркинликлари, конституциявий тузум асослари, жамиятнинг ахлокий кадриятлари, мамлакатнинг маънавий, маданий ва илмий салохиятини мухофаза килиш, хавфсизлигини таъминлаш максадида чекланиши мумкин [2]. Ушбу конун-нинг 6-моддасида махфий ахборотга куйидагилар кирмаслиги белгиланган:

• фукароларнинг хукук ва эркинликлари, уларни руёбга чикариш тартиби тугрисидаги, шунингдек давлат хокимияти ва бошкарув органлари, фукароларнинг узини узи бошкариш органлари, жамоат бирлашмалари ва бошка нодавлат нотижорат ташкилотларининг хукукий макомини белгиловчи конун хужжатлари;

• экологик, метеорологик, демографик, санитария-эпидемиологик, фавкулод-да вазиятлар тугрисидаги маълумотлар хамда ахолининг, ахоли пунктларининг, ишлаб чикариш объектлари ва коммуникацияларнинг хавфсизлигини таъминлаш учун зарур булган бошка ахборотлар;

• aхбоpот-кyтyбхонa мyaccacaлapининг, apхивлapнинг, идоpaвий apхивлap-нинг вa Узбекистон Рecпyбликacи xyдyдидa фaолият кУpcaтaëтгaн юpидик шaхc-лapгa тегишли aхбоpот тизимлapининг очи; фондлapидaги мaвжyд мaълyмотлap.

Фойдaлaнилиши чeклaб бyлмaйдигaн aхбоpотни кУpcaтиш бapобapидa, жaмоaт aхбоpоти очи;лигини тaъминлaшгa мacъyл дaвлaт оpгaнини, xap биp дaвлaт оpгaнидa мacъyл шaхc ëки тyзилмaлapини бeлгилaш хоpижий дaвлaтлap илFоpтaжpибacи дейиш мумкин. Macaлaн, AЦШдa Mиллий apхивлap вa ëзyвлap бошкapмacи тapкибидa X,yкyмaтнинг aхбоpот хизмaтлapи идоpacи тaшкил этилгaн булиб, унинг paxбapи Дaвлaт aхбоpот хизмaтлapи идоpacининг диpeктоpи хисоб-лaнaди. Maзкyp идоpa aгeнтликлapининг жaмоaт aхбоpоти очи;лигини тaъминлaш cиëcaти вa тapтиблapини, yлapни конун xyжжaтлapигa мувофи;лигини кУpиб чи;иш вa яхшилaш чоpaлapини aниклaйди. Идоpa xap йили кaмидa биp мapтa Вaкиллap Пaлaтacининг Haзоpaт вa xyкyмaт иcлоxотлapи кУмитacигa, Ceнaт Aдлия кУмитacигa вa Пpeзидeнтгa кУpиб чикилгaн вa aниклaнгaн мacaлaлap, конун-чиликни тaкомиллaштиpиш бyйичa тaвcиялapни уз ичигa олгaн хисобот тaкдим килaди. Maзкyp идоpa уз вaзифaлapини xap биp aгeнтликнинг Aхбоpот очи;лиги бош aмaлдоpи оpкaли aмaлгa ошиpaди [25].

Узбeкиcтондa Вaзиpлap Maxкaмacининг 2Q15 йил 6 ноябpдaги 320-cон Цapоpи билaн Узбекистон Рecпyбликacи Олий Maжлиcи Цонунчилик пaлaтacининг Aхбоpот вa коммyникaция тeхнологиялapи мacaлaлapи кУмитacи paиcи paxбap-лигидa Дaвлaт хокимияти вa бошкapyви оpгaнлapи фaолиятининг очи;лигини тaъминлaш фaолиятини мyвофиклaштиpиш вa монитоpингини олиб боpиш бyйичa жaмоaтчилик кeнгaши тузишга pозилик бepилди [35]. Жaмоaтчилик кен^шит дaвлaт хокимияти вa бошкapyви оpгaнлapининг фaолияти тyFpиcидa жaмоaт-чиликни хaбapдоp килишнинг caмapaли вa aмaлий мeхaнизмлapини бeлгилaш вaзифacи юклaнди.

Жaмоaтчилик кентши томонидaн уз вaзифaлapини caмapaли бaжapиш мaкcaдидa Дaвлaт хокимияти вa бошкapyви оpгaнлapи фaолиятининг очи;лиги монитоpингини олиб боpиш вa уни бaxолaш методигаси тacдиклaнди [36]. Ушбу мeтодикa acоcидa Жaмоaтчилик кeнгaшининг http://ochiqlik.uz/ мaнзилидaги веб-caxифacидa Дaвлaт хокимияти вa бошкapyви оpгaнлapи фaолияти "очи;лиги индекси"нинг peйтинги эълон ;илиб боpишгa xapaкaт килинди. Биpок, очи;лик peйтинги биp мapтa 2Q1B йилдa эълон килинди вa Жaмоaтчилик кeнгaшининг бошкa вaзифaлapини бaжapиш тyFpиcидa мaълyмот мaвжyд эмac.

Xоpижий дaвлaтлap aмaлиëтини инобaтгa олгaн xолдa Узбекистон Рecпyбликacи Пpeзидeнтининг 2Q19 йил 2 фeвpaлдaги ПЦ-4151-сон Цapоpи билaн илк боp жaмоaт aхбоpоти очиклигини тaъминлaш учун мacъyл бyлгaн дaвлaт оpгaни - Узбекистон Рecпyбликacи Пpeзидeнти Aдминиcтpaцияcи xyзypидaги Aхбоpот вa оммaвий коммyникaциялap aгeнтлигитyзилди [37]. Aгeнтликкa aник-лaнгaн конун бузилиш xолaтлapи вa Aгeнтлик вaколaтигa киpaдигaн бошкa мacaлaлap бyйичa дaвлaт оpгaнлapи вa бош^ тaшкилотлapгa огоxлaнтиpиш, хyлоca вa ижpо учун мaжбypий бyлгaн тaкдимномaлap киpитиш хукуки бepилди xaмдa унинг зиммacигa дaвлaт оpгaнлapи вa бошкa тaшкилотлapнинг мaтбyот (aхбоpот) хизмaтлapи (жaмоaтчилик билaн ишлaш бyйичa бyлимлapи) фaолиятини мyвофиклaштиpaди вa методик тaъминлaш функцияси юклaнди.

Маълумки, Вазирлар Махкамасининг 2018 йил 15 февралдаги 125-сон царорига кура давлат ва хужалик бошцаруви органининг фаолияти тугрисида кенг жамоатчиликни холисона, сифатли ва тезкор хабардор цилиш ахборот хизмат-ларининг асосий вазифаларидан биридир [38]. Бироц, жамаот ахбороти очицлиги-нинг бугунги кундаги холати ахборот хизматлари хамда Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлигининг уз вазифаларини етарли даражада бажармаёт-ганларини курсатмоцда. Жумладан, Агентлик тугрисидаги низомнинг 36-бандига кура хар чорак якунлари буйича Агентлик веб-сайтида мамлакатнинг оммавий коммуникациялари, ноширлик-матбаа ва ахборот-кутубхона фаолияти сохалари ривожланиши натижалари хацида матбуот учун ахборот (пресс-релиз) эълон цилиш хамда бунда мавжуд камчиликлар ва уларни бартараф цилиш борасида маълумот бериш мацсадга мувофиц булади [39].

ХУЛОСА

Узбекистонда жамият манфаатларига тааллуцли ахборотни барча етказиш масалаларининг тахлили цуйидаги таклиф ва мулохазаларни илгари суриш имконини берди:

биринчидан, жамият манфаатларига тааллуцли ахборот мазмунини аницлаш мацсадга мувофиц булади. Жамият манфаатлари мазмуни ва хорижий давлатлар амалиётини хисобга олган холда оммавий функцияларни бажариш хамда инсон хуцуцларини таъминлаш билан боглиц бошца фаолият тугрисида хамма учун олиш эркин булган, давлат ва бошца сирлар булмаган хужжатлаштирилган, босма, аудио, аудиовизуал хамда бошца хабарлар ва материалларни жамият манфаатларига тааллуцли ахборот дейиш мумкин;

иккинчидан, хорижий давлатларда жамият манфаатларига тааллуцли ахборот оммавий (public information) дейилиши, аммо Узбекистонда ушбу тушунча остида барча учун очиц ахборот (mass information) тушунилиши бахсли холатни вужудга келтиради. Ушбу холатни аницлаштириш учун узбек тили амалиётини инобатга олган холда жамият манфаатларига тааллуцли ахборотни жамоат ахбороти дейиш мантицан тугри булади;

учинчидан, Узбекистон ва хорижий давлатларда жамоат ахбороти руйхатини тузиш ижобий холдир. Бундай руйхат барча жамоат ахборотини цамраб олиши мумкин эмаслигини инобатга олган холда унга АЦШ каби тацдим этиш сурови билан уч марта мурожаат цилинган ахборотни киритиш мацсадга мувофиц булади;

туртинчидан, давлат органларида фойдаланилиши чекланган ахборот руйхатини аниц белгилаш эхтиёжи мавжуд. Бунда очиц ахборотни асоссиз чеклаб цуйиш холатини олиш долзарб масалалардан биридир. Ахборот олиш фацат цонунга мувофиц хамда инсон хуцуц ва эркинликлари, конституциявий тузум асослари, жамиятнинг ахлоций цадриятлари, мамлакатнинг маънавий, маданий ва илмий салохиятини мухофаза цилиш, хавфсизлигини таъминлаш мацсадида чекланишини таъминлаш мухимдир;

бешинчидан, Давлат хокимияти ва бошцаруви органлари фаолиятининг очицлигини таъминлаш фаолиятини мувофицлаштириш ва мониторингини олиб бориш буйича жамоатчилик кенгаши томонидан Давлат хокимияти ва бошцаруви органлари фаолияти "очицлиги индекси"нинг рейтингини такомиллаштириш ва

http://ochiqlik.uz/ манзилидаги уз веб-сахифасида хар йили эълон килишни йулга куйиши максадга мувофик булади.

олтинчидан, Узбекистон Республикаси Президенти Администрацияси хузуридаги Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлиги томонидан давлат органлари ва бошка ташкилотларнинг матбуот (ахборот) хизматлари (жамоат -чилик билан ишлаш буйича булимлари) фаолиятини мувофиклаштириш ва методик таъминлаш оркали ушбу хизматларнинг жамоат ахборотини кенг жамоатчиликни холисона, сифатли ва тезкор хабардор килишига эришиш долзарб масалалардан биридир;

еттинчидан, жамоат ахбороти эркинлигини таъминлашга оид конунчилик хужжатларини унификация ва кодификация килиш, ушбу мацсадда ишлаб чицилган ва 2019 сентябрь ва 2020 йил январь ойларида онлайн жамоатчилик мухокамасига куйилган конун лойихаларини такомиллаштириш ва кабул килишга эхтиёж ортиб бормокда.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ:

1. Asadov S.G. Prospects for government reform in Uzbekistan // Theoretical & Applied Science. - 2020. - № 7. - P. 385.

2. Узбекистон Республикасининг 2002 йил 12 декабрда кабул килинган "Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари тугрисида"ги 439-11-сонли Цонунини // https://lex.uz/docs/52268.

3. Узбекистон Республикасининг Конституцияси. Ун иккинчи чакирик Узбекистон Республикаси Олий Кенгашининг ун биринчи сессиясида 1992 йил 8 декабрда кабул килинган // https://lex.uz/docs/20596#93813.

4. Узбекистон Республикасининг 1997 йил 24 апрелда кабул килинган "Ахборот олиш кафолатлари ва эркинлиги тугрисида"ги 400-1-сонли Цонуни // https://lex.uz/docs/1319.

5. Узбекистон Республикасининг 2003 йил 11 декабрда кабул килинган "Ахборотлаштириш тугрисида"ги 560-11-сонли Цонуни // https: //lex.uz/docs/83472.

6. Узбекистон Республикасининг 1997 йил 26 декабрда кабул килинган "Оммавий ахборот воситалари тугрисида"ги 541-1-сонли Цонуни. Узбекистон Республикасининг 2007 йил 15 январда кабул килинган УРЦ-78-сонли Цонуни тахририда // https://lex.uz/docs/1106870.

7. Узбекистон Республикасининг 2014 йил 5 майда кабул килинган "Давлат хокимияти ва бошкаруви органлари фаолиятининг очиклиги тугрисида"ги УРЦ-369-сонли Цонуни // https://lex.uz/docs/2381133.

8. Морозова Л.А. Проблемы современной российской государственности. - М.: Юрид. лит., 1998. - С. 88.

9. Gale Encyclopedia of American Law, 3rd Edition: Volume 8: Po to San / Project Editor: Donna Batten. - Farmington Hills: Gale, Cengage Learning, 2010. - P. 190.

10. Тихомиров Ю.А. Публичное право: падение и взлеты // Государство и право, 1/1996. - С. 5.

11. https://www.ip-rs.si/en/freedom-of-information/access-to-information/ what-is- public-information/.

12. Encyclopedia of Media and Communication / Edited by Marcel Danesi. -Toronto, Buffalo, London: University of Toronto Press, 2013. - P. 712.

13. 2018 йил 8 январда ;абул ;илинган "Маъмурий тартиб-таомиллар тугрисида"ги УРЦ-457-сонли Узбекистон Республикаси Цонуни 4-моддаси // https://lex.uz/docs/3492199.

14. Куликова С.А. Законодательное закрепление права граждан на доступ к информации в актах субъектов Российской Федерации // Государственная власть и местное самоуправление. 2010. № 11. - С. 74.

15. Терещенко Л.К. Публичная власть в Интернете // Право. Журнал Высшей школы экономики. 2017. № 4. - С. 145.

16. Bianca V. Radu and Dacian C. Dragos. In the Laws of Transparency in Action. A European Perspective / Edited by Dacian C. Dragos, Polonca Kovac, Albert T. Marseille. -Cham: Palgrave Macmillan, 2019. - P. 345.

17. Статья 5 Закона Эстонии «О публичной информации» // https://www. juristaitab.ee/ru/zakonodatelstvo/zakon-o-publichnoy-informacii (дата посещения сайта 22.03.2019).

18. Статья 1 Закона Украины «О доступе к публичной информации» от 13 января 2011 года за №2939-VI // https://zakon.rada.gov.ua/laws/show/2939-17?lang=ru.

19. Жеребцов А. Общая теория публично-правовой обязанности. - СПб.: изд-во «Юридический центр-Пресс», 2013. - С. 152-153.

20. Заболотских Е.М., Попова С.П. О некоторых вопросах правового регулирования механизма исполнения публичных обязанностей // Актуальные проблемы российского права. 2015. №6. - С. 90. URL: https://cyberleninka.ru/ article/n/o-nekotoryh-voprosah-pravovogo-regulirovaniya-mehanizma-ispolneniya-publichnyh-obyazannostey (дата обращения: 30.03.2021).

21. Яровой Александр Валерьевич К вопросу об исполнении публичной обязанности при ликвидации аварийного жилищного фонда // Сибирский юридический вестник. 2017. №4. - С. 50. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/k-voprosu-ob-ispolnenii-publichnoy-obyazannosti-pri-likvidatsii-avariynogo-zhilischnogo-fonda (дата обращения: 30.03.2021).

22. Теория государства и права: Учебник для вузов / Под ред. проф. В. М. Корельского и проф. В.Д. Перевалова. - 2-е изд., изм. и доп. - М.: Издательство НОРМА, 2002. - С. 161.

23. Бугаевская Наталья Валентиновна Выполнение публичных функций как признак субъекта коррупционных преступлений / / Человек: преступление и наказание. 2015. №3 (90). - С. 92. URL: https://cyberleninka.ru/article/n/vypolnenie-publichnyh-funktsiy-kak-priznak-subekta-korruptsionnyh-prestupleniy (дата обращения: 30.03.2021).

24. HumanRightsAct 1998 (MeaningofPublicFunction) Bill. Revised 13 May 2008 // https://publications.parliament.uk/pa/cm200708/cmbills/045/08045.i-i.html.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

25. FreedomofInformationActStatute // https://www.foia.gov/foia-statute.html.

26. "Ахборот олиш эркинлиги хамда давлат органлари ва бош;а ташкилотлар фаолиятининг очи;лиги тугрисида"ги ;онун лойихаси. ID-8523 // https:// regulation.gov.uz/uz/d/8523.

27. "Ахборотдан фойдаланиш эркинлиги хамда давлат органлари ва бош;а ташкилотлар фаолиятининг очи;лиги тугрисида"ги ;онун лойихаси. ID-12272. https://regulation.gov.uz/uz/d/12272.

28. Тошкент вилояти хокимлиги фаолияти тугрисида чоп этилиши лозим булган ахборот материаллари Руйхати // http://toshvil.uz/uz/pages/regulatory_ documents_toshvil/? PAGEN_1=2.

29. Жомбой туман хокимлиги фаолияти тугрисида расмий веб-сайт (jomboy.uz)m жойлаштириладиган ахборот руйхати // http://www.jomboy.uz/ ru/node/545.

30. Узбекистон Республикасининг 1993 йил 7 майда ;абул ;илинган "Давлат сирларини са;лаш тугрисида"ги 848-Х11-сонли Цонуни // https://lex.uz/docs/98850.

31. Узбекистон Республикасининг 2014 йил 11 сентябрда ;абул ;илинган "Тижорат сири тугрисида"ги УРЦ-374-сонли Цонуни // https://lex.uz/docs/2460801 ва бош;алар.

32. Тошкент вилояти хокимлиги фаолияти тугрисидаги фойдаланилиши чеклаб ;уйилган ахборотга тааллу;ли маълумотлар Руйхати // http://toshvil.uz/ uz/pages/regulatory_documents_toshvil/? PAGEN_1=2.

33. Каспирович-Шумак А.А. Правовое регулирование реализации права граждан на информацию / Материалы междунар. науч.-практ. конф., Минск, 26 марта 2020 г. Часть 2. - 2020. - С. 310.

34. Узбекистон Республикасининг 2002 йил 12 декабрда ;абул ;илинган "Ахборот эркинлиги принциплари ва кафолатлари тугрисида"ги 439-11-сонли Цонуни

35. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Давлат хокимияти ва бош;аруви органлари фаолиятининг очи;лиги тугрисида»ги Узбекистон Республикаси Цонуни ;оидаларини амалга оширишга йуналтирилган комплекс чора-тадбирлар куриш тугрисида" 2015 йил 6 ноябрдаги 320-сон Царори // https://lex.uz/docs/2809591#3053787.

36. Давлат хокимияти ва бош;аруви органлари фаолиятининг очи;лиги мониторингини олиб бориш ва уни бахолаш методикаси. Давлат хокимияти ва бош;аруви органлари фаолиятининг очи;лигини таъминлаш фаолиятини мувофи;лаштириш ва мониторингини олиб бориш буйича жамоатчилик кенгашининг 2016 йил 7 январдаги ;арори билан тасди;ланган // http://ochiqlik.uz/uz/%d1%83%d1%81%d0%bb%d1%83%d0%b1/

37. УзбекистонРеспубликасиПрезидентиАдминистрациясихузуридаги Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлиги тугрисидаги низом. Узбекистон Республикаси Президентининг 2019 йил 2 февралдаги ПЦ-4151-сон Царори // https://lex.uz/docs/4188851.

38. Узбекистон Республикаси Вазирлар Махкамасининг "Узбекистон Республикаси давлат ва хужалик бош;аруви органларининг ахборот хизматлари фаолиятини янада такомиллаштириш чора-тадбирлари тугрисида" 2018 йил 15 февралдаги 125-сон ;арори // https://lex.uz/docs/3561681.

39. Узбекистон Республикаси Президенти Администрацияси хузуридаги Ахборот ва оммавий коммуникациялар агентлигининг веб-сайти // https://aoka.uz.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.