Научная статья на тему 'Актуальность изучения образа «Даэва» в изучении древнего пантеона Средней Азии'

Актуальность изучения образа «Даэва» в изучении древнего пантеона Средней Азии Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
68
13
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Общество и инновации
ВАК
Область наук
Ключевые слова
дев / даева / дайва / Авеста / арийцы / индоевропейцы / индоиранцы / зороастризм. / dev / daevas / daiva / Avesta / Aryans / Indo-Europeans / Indo-Iranians / Zoroastrianism.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Шухратжон Абдуллоев

В статье исследуется образ «Даэва (див)» и его историческое значение, имеющее особое значение в пантеоне древних народов Средней Азии, но описываемое совершенно иначе в результате исторических процессов. Абсолютно приемлемо понимание зороастрийских божеств как древнейшего пантеона Центральной Азии. Это исследование направлено на то, чтобы пролить свет на существование старой религиозной доктрины и на то, что она основана на культе даэвов. Важность объекта исследования состоит в том, что изучение этого культа имеет большое значение в изучении развития мышления не только народов Средней Азии, но и всего человечества.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Relevance of studying the image of “Daeva” in studying the ancient pantheon of Central Asia

The article examines the image of the “Daev (giant)” and its historical significance, which is of particular importance in the pantheon of the ancient peoples of Central Asia, but described in a completely different way as a result of historical processes. The understanding of Zoroastrian deities as the most ancient pantheon of Central Asia is absolutely acceptable. This study aims to shed light on the existence of an old religious doctrine and that it is based on the cult of the Daevas. The importance of the object of research lies in the fact that the study of this cult is of great importance in the study of the development of thinking not only of the peoples of Central Asia, but of all mankind

Текст научной работы на тему «Актуальность изучения образа «Даэва» в изучении древнего пантеона Средней Азии»

Жамият ва инновациялар -Общество и инновации -Society and innovations

Journal home page: https://inscience.uz/index.php/socinov/index

Relevance of studying the image of "Daeva" in studying the ancient pantheon of Central Asia

Shukhratjon ABDULLOEV1

Termez State University

ARTICLE INFO

ABSTRACT

Artcdehsstory.

Received July2021 Received in revised form 20 July 2021

Accepted 15 August2021 Available online 15 September 2021

Keywords:

dev,

daevas,

daiva,

Avesta,

Aryans,

Indo-Europeans, Indo-Iranians, Zoroastrianism.

The article examines the image of the "Daev (giant)" and its historical significance, which is of particular importance in the pantheon of the ancient peoples of Central Asia, but described in a completely different way as a result of historical processes. The understanding of Zoroastrian deities as the most ancient pantheon of Central Asia is absolutely acceptable. This study aims to shed light on the existence of an old religious doctrine and that it is based on the cult of the Daevas. The importance of the object of research lies in the fact that the study of this cult is of great importance in the study of the development of thinking not only of the peoples of Central Asia, but of all mankind.

2181-1415/© 2021 in Science LLC

This is an open access article under the Attribution 4.0 International (CC BY 4.0) license (https://creativecommons.org/licenses/by/4.0/deedru)

Урта Осиё кадимги пантеонини урганишда "Даэва" образини тадкик этишнинг ахамияти

_ АННОТАЦИЯ_

Калитсузлар:

дев,

даэва,

дайва,

Авеста,

арийлар,

хинди-европа,

хинди-эрон, зардуштийлик.

Маколада Урта Осиё кадимги халклари пантеонида алохида ахамиятга эга булган, бирок тарихий жараёнлар окибатида мутлако бош;а киёфада тасвирланган "даэва (дев)" образи ва унинг тарихий ахамияти тадкик этилган. Урта Осиёда энг кадимий пантеон сифатида, одатда зардуштийлик худолари тушунилади. Ушбу тадкикотда унданда кадимийро; булган диний таълимот мавжудлиги ва унинг асосини даэва култи ташкил этгани, тадкикот объектининг нафакдт Урта Осиё, балки бутун инсоният тафаккури тараккиётини урганишдаги ахамиятини ёритиб беришга харакат килинади.

1 PhD student of the Department of "History of Uzbekistan and Source Study", Termez State University, Termez, Uzbekistan.

E-mail: abdulloyevshuxrat@gmail.com.

Актуальность изучения образа «Даэва» в изучении древнего пантеона Средней Азии

АННОТАЦИЯ_

В статье исследуется образ «Даэва (див)» и его историческое значение, имеющее особое значение в пантеоне древних народов Средней Азии, но описываемое совершенно иначе в результате исторических процессов. Абсолютно приемлемо понимание зороастрийских божеств как древнейшего пантеона Центральной Азии. Это исследование направлено на то, чтобы пролить свет на существование старой религиозной доктрины и на то, что она основана на культе даэвов. Важность объекта исследования состоит в том, что изучение этого культа имеет большое значение в изучении развития мышления не только народов Средней Азии, но и всего человечества.

мавзунинг долзарблиги

Утган икки аср давомида зардуштийлик тарих ва диний таълимотига куплаб тад;и;отлар амалга оширилди. Урта Осиёнинг зардуштийлик ватани эканлиги ха;идаги назария фанда машхур булди. "Авеста"га оид кейинги тад;и;отлар зардуштийликка замин яратган, унданда ;адимийро; эъти;од ха;идаги маълумотларни та;дим этмо;да. Таъкидланаётган эъти;однинг асосини эса даэва образи ташкил этади. Бу образнинг тад;и; этилиши Урта Осиёнинг янада кддимийро; пантеонини кашф этилишига сабаб буладди.

тадкикот усули

Ма;ола манбаларни ;иёсий - манти;ий тахлил этиш усулида ёзилди хамда фанлараро ёндашув методи кулланилди.

тадкикот натижалари

Даэва ("дев" сузининг "Авеста"даги шакли) атамасининг этимологиясини ташкил этган сузлардан бирортаси салбий мазмунни ифодаламайди. Аксинча, бу суз илохий сифатларни узида мужассам этган булиб, "самовий" [47, 306-309-б.], "порламо;, нур сочмо;, чаракламо;, ялтирамо;, ёнмо;, ё;мок" [47, 288-б.], "курмо;, карамо;" [31, Б. 243]. "назорат килмо;" [6, Б. 724-725; Б. 20, 184] каби маъноларни ифодалган. Х,инд-европа тилда сузловчи хал;лардан фа;атгина славянларда ва "Авеста" да ёаёуа- сузи "иблис"ни англатади.

Атаманинг узагини ташкил ;илувчи суз ^[ери-) барча хинди-европа тилларидаги сузларда, шу жумладан, илохий исмларда хам ёруг осмонни англатгани холда, эроний тилларда ёвуз рухни англатиши ажабланарли холат [3, Б. 5].

"Худо"ни англатувчи ;адимги хинди-эронийлар дайва [33, Б. 188-189] -сининг ;арама-;арши мазмун англатувчи тушунчага айланиб, Авестада "сохта илохлар", "ёвуз худолар", "ёвуз рух", "иблис" маъноларини ифодаловчи даэва -га айланишини одатда тарихий жараёнлар билан изохлашади [11, Б. 5]. "Авеста"да даэваларнинг жинсга ажратилганини, эркак даэваларга нисбатан daёva-,

Ключевые слова:

дев,

даева,

дайва,

Авеста,

арийцы,

индоевропейцы,

индоиранцы,

зороастризм.

аёлларига нисбатан daёvi- "маккора" шаклини ;улланганидан хам билишимиз мумкин [5, Б. 667-670].

Авестанинг илк ;исмларида даэва атамасининг ижобий маъноси хам булганига оид ишораларни учратиш мумкин. Жумладан, Авеста Гаталарида daёvб.zusta- "даэвага маъ;ул", иборасининг ;адимги Ригведадаги deva-justta-"худога багишланган" иборасига ёки Авестадаги daёva masya- "даэва ~ одам", иборасининг Ригведадаги deva- ~ martya- "Худо ~одам" иборалари билан ало;адор булиши бунинг далилидир.

"Авеста" Гаталари даври, яъни илк зардуштийлик шаклланган ва;тдан бошлаб эронийлар диний тафаккурида даэваларга муносабат кескин тарзда салбий тарафга узгарган. Шунинг учун хам зардуштийлик тар;алган худуд хал;лари тилларида, шу жумладан, урта форсийда dёw [24, Б. 306-309], класик форс тилида dёv, хозирги форсийда div, дарида dёw, тожикчада dev, парфия тилида dёv ^у^ [7, Б. 39], курд тилида dёv[56, Б. 304-305], абхаз тилида dív номи остида "малъун", "ёвуз", "иблис", "вахший" мавжудотларни англатган.

Дев образи нафа;ат эроний тилда сузловчи хал;ларда, балки Урта Осиё, Кавказ, Гарбий Сибир, Уралбуйи худудлардаги туркий тилда сузловчи хал;ларда мифологиясида хам салмо;ли урин эгаллаган [49, Б. 226]. Кавказдаги озарбайжон [42, Б. 7] ва бош;ирдлар [54, Б. 81] мифологиясида дев образи куп тилга олиниши буниннг исботидир.

Айни;са, узбек хал; огзаки ижодида куплаб девларнинг номини учратиш мумкин [53, Б. 226]. Ахамиятли жихати, узбек хал;и яшаб келаётган тарихий заминда, бу образ шаклланган ва;тидан то бугунги кунга ;адар улка хал;лари диний эъти;оди ва мифологик ;арашларида турли хил узгаришлар билан булса-да са;ланиб ;олган. Масалан, сугдий тилидаги буддавийлик ва монийлик матнларида учрайдига Syw [15, 7; Б. 211], шу тилдаги насроний матнларида dyw[¿'ёw] "шайтон", "ишончсиз, ёлгончи" маъноларида келиши фикримизнинг далилидир [17, Б. 83-88].

Умуман, зардуштийлик тар;алган ёки билвосита таъсир курсатган худудлар ахолиси учун дев образи салбий образга айланган. Уларнинг барчаси даэваларни "ёмон", "ёвуз", "а;лсиз" [28, Б. 221-222], "иблис" [4, Б. 36-39], "нопок куч", "ёвуз рух", "айёрлик", "безовта", "савдойи", "бетайин", "бахайбат одамхур" [50, Б. 225-226] деб тасаввур ;илишган.

"Авеста"да даэваларнинг ма;оми, мохияти, хусусиятлари, эволюцияси масаласи икки асрдан бери тад;и;отчиларни мулохаза юритишга ундаб келаётган илмий муаммодир. Бу масалада тад;и;отчиларни ;ийнайдиган асосий туси; манбаларнинг чеклангани ва мавжудларининг хам тарихий жараёнлар таъсирига учраганидир. Шунга ;арамай, хар хил турдаги (адабий, эпиграфик, археологик ва х.к.) мавжуд манбалар асосида ;адимги диний маросимларга оид маълумотларни тиклаш тухтаб ;олмади. Бу манбалар ичида "Авеста"нинг урни бе;иёс.

Гарчи, "Авеста" тарихий маълумотлар манбаи сифатида та;дим этилса-да, ундаги маълумотларга тан;идий муносабатда булиш тавсия этилади, зеро, у биринчи навбатда, диний адабиёт хисобланади. "Авеста" тарихий жараёнларни нафа;ат узининг диний а;ийдаси ну;таи назаридан изохлаган, балки бу дининй таълимот тарихий жараёнлар натижасида бир ;анча узгаришларга учраган. Яна бир мухим жихати шундан иборатки, "Авеста"нинг муаллифи (илк ;исмларининг) Заратуштранинг яшаган ва;ти ва манбанинг пайдо булиши нихоятда бахсли масала

хисобланади. "Авеста"нинг вужудга келиш санаси одатда унинг лингвистик хусусиятлари, ундаги ижтимоий-иктисодий хаётга оид маълумотлар асосида тадкик этилган. Ф. Алтхайм [2, Б. 1-14], Л.К. Касартелли [9, Б. 130-132.], Ж. Шарпиентиер [10, Б. 747-755], А. Кристенсен [12, Б. 1-9], К. Клемен [13, Б. 45-56], С.Ф. Десаи [14, Б. 85-95], Ж. Ито [19, Б. 1-10], О. Клима [21, Б. 556-564] В. Лесний [22, Б. 95-107], Ж. Люкиэнс [23, Б. 112-116], А.Д. Нок [29, Б. 272-285], Ж. Пати [30, Б. 260-274], К. Ройер [34, Б. 1-59], П.Р. Сен [35, Б. 85-92], А. Шахбози [36, Б. 25-35], Ф. Шпигел [37, Б. 629-645], О. Семерени [38, Б. 226-236], Г. Гноли [16, Б. 159-179] каби бу муаммои тадкик этган олимларнинг бу санага оид хулосалари нихоятда фаркли ва хатто ;арама-;аршидир. Бундан таш;ари, ушбу манба Цадимги Авеста (Кухна Авеста, Эски Авеста, Илк Авеста) кисмлари (Гаталар ва Ясна Х,аптангхаити) ва Ёш Авеста (Янги Авеста, Кенжа Авеста) матнларига булиниб, уларнинг шаклланган даврлари оралиги 5-6 асрдан бир минг йилгача булган муддатни ташкил этиши мумкинлигига эътибор каратиш лозим [32, Б. 16].

"Авеста" яратила бошланган замин билан у ;айта тикланган худуд бош;а-бош;а хисобланади. Гарчи, "Авеста" охирги марта ;айта тикланган ва;ти ва худудининг Эрон сосонийлари салтанати эканлиги аник факт хисоблансада, унинг шакллана бошлаган ватани ха;идаги бахслар нихоясига етганича йу;. Жумладан бу худуд сифатида Жанубий Урал [45, 6; Б. 51, 292], Мидия [18, 83; Б. 88-179], Сиистон [16, Б. 159-179], Гиркания [55, 58-б.], Скифия(Скифиянинг Урта Осиё ;исми) [39, Б. 320-б.], Мургоб вохаси [48, Б. 94-117], Самарканд [46, Б. 8], ва энг машхурроги Хоразм худуди [52, Б. 20] эканлиги тугрисидаги гипотезалардир. Х,ар бир назария тарафдорлари уз гипотезаларини асослаш учун "Авеста"дан далиллар топишга уринишган. Ю;оридаги худудлардан хар бири "Авеста"га асос солган хал;нинг ватани булиши мумкин, чунки улар кучманчи чорвадор ахоли булганини барча тадкикотчилар тан олишади. Яъни, "Авеста" узок тарихий давр давомида ва кенг худудларда исти;омат килувчи бир ;анча хал;лар тарафидан бос;ичма-бос;ич шакллантирилган манба хисобланади. Х,аттоки "Авеста"нинг илк муаллифлари тили унинг кейинги тузувларига нотаниш ёки улик тилга айланиб улгурган [32, Б. 16]. Айнан мана шу омиллар, "Авеста" матнларини танкидий нуктаи назардан тадкик этишни талаб килади.

"Авеста" да Заратуштра томонидан Мазда (Маздаясна) дини тугри ва нажот келтирувчи эъти;од сифатида таргиб этилган. Демак, кандайдир нотугри ва халокатли эти;оддан нажот бериш ха;ида ишоралар мавжуд [44, Б. 158-170]. Яъни, "Авеста" нафа;ат таргиб этилган дин ха;ида, айни ва;тда у кураш олиб борган узидан олдинги эъти;од ха;ида хам маълумот берувчи манба хисобланади. Шу нуктаи назардан, зардуштийликни шунчаки, эзгулик (язата) ва ёвузлик (даэва) уртасидаги курашга асосланган дуалистик диний карашларни бошлаб берган таълимот сифатида бир ёклама караш тарихнинг куплаб сахифаларини соя ортида колдиради. Даэва атамасининг тадкик этиш оркали эса, зардуштийлик шакллангунга кадар амал килган диний таълимотнинг изларини тиклаш мумкин.

Хулоса килиб айтганда, даэвалар образининг тадкик этилиши нафакат Урта Осиё, балки бутун инсониятнинг тафаккур тараккиётини урганишда мухим ахамиятга эга. Таъкидлаш жоизки, даэвалар зардуштийлик илохларига карши образ булиб колмасдан, алохида эътикоднинг худолари булганини асословчи бир канча далиллар мавжуд.

Биринчидан, "даэва" сузи кадимги хинди-европа тиллар оиласига мансуб барча тилларда (шу жумладан, Заратуштра ислохотидан олдинги эроний тилларда хам) "худо" маъносини англатган.

Иккинчидан, даэвалар пантеони аник; иерархияга асосланган булиб, хар бир даэванинг узининг аник фаолияти белгиланган.

Учинчидан, даэваларга эътикод "даэваясна", унинг эътикодчилари эса "даэва машйа - даэва одамлари", "дружванд - сохта эъти;одга эргашувчи" каби номлар билан аталган.

Туртинчидан, даэваясна эъти;оди кави, карапан, усиж каби узининг махсус хизматчилар катламига эга булган.

Бешинчидан, ахамоний хукмдор Ксеркснинг "Дайваларга карши битиклар" -ида даэваларга сигинувчилар юртини эгаллагани ва уларнинг ибодатхоналари бузиб ташлагани хакидаги маълумотлар келтирилгани ю;оридаги фикрларни юнада куллаб-кувватланишига хизмат килади.

Олтинчидан, даэвларга нисбатан ижобий карашларнинг айрим излари зардуштийлик таълимоти таркалгандан сунг хам Урта Осиё ахолиси хаётида са;ланиб колган [1, Б. 275-279].

Даэвалар эътикоди билан боглик масала А. Ахмади [3], А.С. Миксюк [43], К. Кхан [11], И. Кампос [8] тадкикотларида атрофлича урганилган. Бирок, афсуски бу жараёнлар бевосита юз берган Урта Осиё минтакасида бу мавзу эътибордан четда колиб келган.

Даэвалар култининг урганилиши Урта Осиё кадимги ахолисининг зардуш-тийликдан олдинги пантеонини аниклабгина колмасдан, балки унданда кадимги эътикод хакида янги сахифаларнинг очилишига хизмат килади. Бу уз урнида зардуштийликнинг вужудга келиши сабабларини изохлаши мумкин. Шунингдек, минтака кадимги ахолисининг бронза ва илк темир даври ижтимоий-иктисодий хаёти, сиёсий вазияти ва ахолининг тафаккур даражаси хакида кенгрок маълумот-ларга эга булиш имконини беради.

фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Abdulloev Sh.B. Positive attitudes to "Dev" in Central Asian people. // The American Journal of Social Science and Education Innovations. Vol. 03. 2021. - PP. 275-279.

2. Altheim F. Das Jahr Zarathustras. - ZRGG, VIII, 1956. 1-14.

3. Amir Ahmadi. The Daeva Cult in the Gäthäs: An Ideological Archaeology of Zoroastrianism. Routledge. London and New York. 2015.

4. Bailey H.W. Dictionary of Khotan Saka. Cambridge-London-New York-Melbourne,

1979.

5. Bartholomae Chr. Altiranisches Wörterbuch. Berlin-New York, 1979. s. 667-670.

6. Bartholomae Chr. Altiranisches Wörterbuch. Strassburg, 1904 (repr.: Berlin-New York, 1979). рр. 724-725.;

7. Boyce M. A Word-list of Manichaean Persian and Parthian. Téhéran-Liége, 1977.

р. 39.

8. Campos M.I. Ahuras, Däeuuas y Bagas: una revisión de la terminología religiosa del panteón iranio antiguo// Bandue: revista de la Sociedad Española de Ciencias de las Religiones, n°. 1, 2007, pp. 35-46.

9. Casartelli L. С. A note on the probable date of Zarathushtra. - SpMV. Bombay, 1908. 130-132.

10. Charpentier J. The date of Zoroaster. - BSOS, 3, 1923/1925. 747-755.

11. Chris Ghan. The Daevas in Zoroastrian scripture // Dr. Signe Cohen. Thesis Supervisor. Missouri-Columbia, 2014.

12. Christensen A. On the chronology of the Gathas and the Yashts. - J. of the Iranian Association, IX, 1920. 1-9.

13. Clemen С. Die Zeit Zarathustras. - Zeitschrift für Missionkunde und Religionswissenschaft, 40, 1925. 45-56.

14. Desai S. F. The era of Zarathushtra. - JASB, 12, 1966. N.S. 85-95.

15. Gershevitch I. A Grammar of Manichean Sogdian. Oxf., 1954. р. 7; 211.

16. Gherardo Gnoli. ZOROASTER'S TIME AND HOMELAND. A study on the origins of Mazdeism and related problems, Series minor 7, Naples, Istituto Universitario Orientale, 1980.

17. Henning W.B. Ein manichäisches Bet- und Beichtbuch. - APAW. 1936, № 10. s.83; 88.

18. Hertel J. Die Zeit Zoroasters (IIQF, I), Leipzig 1924; Id; Achämeniden und Kayaniden (IIQF, V), Leipzig 1924.

19. Ito G. Gathica. - Orient, 10, 1974. 1-10.

20. Kellens J. Le verbe avestique. Wiesbaden, 1984. р. 184.

21. Юта O. The date of Zoroaster. - ArOr, 27, 1959. 556-564.

22. Lesny V. Zarathustra's Leben und Zeit in Lichte der Gathaüberlieferung. - ArOr, 2, 1930. 95-107.

23. Luquiens J. Origin and age of the Avesta. - JAOS, 11, 1885. 112-116.

24. MacKenzie D.N. A Concise Pahlavi Dictionary. L., 1971. р. 26;

25. Mayrhofer M. Etymologisches Wörterbuch des Altindoarischen. Heidelberg, № 10. 1986. р. 777-778.

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

26. Mayrhofer M. Kurzgefaßtes etymologisches Wörterbuch des Altindischen. Heidelberg, № 9. 1953-1975. р. 45;

27. Morgenstieme G. Etymological Vocabulary of the Shughni Group. Wiesbaden, 1974. рр. 32; 114.

28. Morgenstierne G. Indo-Iranian Frontier Languages. Vol. II . Oslo. 1938. рр. 221-222.

29. Nock A. D. The problem of Zoroaster. - AJA, 3, 1949. 272-285.

30. Pati J. Date of Zoroaster. - IHQ, 5, 1929. 260-274.

31. Pokorny J. Indogermanisches etymologisches Wörterbuch. Bern, 1959. р.243;

32. Prods Oktor Skj^rv0. An Introduction to Young Avestan. Copyright. 2003. р.16.

33. Roland G Kent. Old Persian grammar, texts, lexicon. New Haven, 1950. pp. 188-189.

34. Royer Cl. Zoroastre. Son йpoque et sa doctrine. - Philosophie positive, 1874. 1-59.

35. Sen P. R. The date of Zoroaster. - Calcutta Review, 1928, Oct. 85-92.

36. Shahbazi A. The "traditional date" of Zoroaster explained. - BSOAS, 40, 1977. 25-35.

37. Spiegel F. Über das Vaterland und das Zeitalter des Awesta. - ZDMG, 35, 1881. 629-645.

38. Szemerenyi O. Contributions to Iranian lexicography. - JAOS, 70, 1950. 226-236.

39. Абаев В.И. Миф и история в Гатах Зороастра. // Историко -филологические исследования памяти Н.И. Кондрада. М.: Глав. Ред. Восточ. Лит., 1974. С.320.

40. Авдиев В.И. История Древнего Востока. 2-е изд., перераб. и доп. Л.: Изд. полит, лит, 1953, - С. 560.;

41. Авдиев В.И. История Древнего Востока.3 - е изд., прераб. и доп. М.: Высшая шк., 1970. - С. 498.

42. Ахлиман Ахундов. Азербайджанские сказки. - Издательство Академии наук Азербайджанской ССР, 1959. - С. 7.

43. Миксюк А.С. Жречество в социальной структуре Авестийского общество (11-средины и I тыс. до. н.э.) // Автореферат диссертации на соискание ученой степени кандидата исторических наук. Минск. 2014.

44. Миксюк А.С. Незороастрийские культы по данным Авесты. Працы пстарычнага факультетэта БДУ: навуковы зборшк. Выпуск 10. - Мшск, 2015. -С. 158-170.

45. Моисеев А. Где твоя могила, Зороастр? // Уральский следопыт. 1998. №6.

С. 6.;

46. Пьянков И.В. Зороастр в истории Средней Азии: проблема места и времени (опыт исторической реконструкции). // ВДИ. 1996. №3. С. 8.

47. Расторгуева В.С., Эделыиан Д.И. Этимологический словарь иранских языков. Том 2. - М.: Издательская фирма «Восточная литература» РАН, 2007. -С. 306-309.

48. Сарианиди В.И. В поисках страны Маргуш. М. 1993. с.94-117.

49. Снесарев Г.П., Васильев В.Н. Домусульманские верования и обряды Средней Азии: Сборник статей. - М.: «Наука», 1975. - С. 226.

50. Стеблин-Каменский И.М. Этимологический словарь ваханского языка. СПб., 1999. с. 225-226.

51. Стеблин-Каменский И.М. Гаты Заратуштры. Вступление, перевод с авест. и комментарии И.М. Стеблин - Каменского. // ВДИ. 2000. №2. - С. 292.

52. Толстов С.П. Древний Хорезм. М.: МГУ, 1948. - С. 20.

53. Узбекистон миллй энциклопедияси. 3-жилд. Т. "Узбекистон миллй энциклопедияси" давлат нашриёти. 2002. 226-бет.

54. Хисамитдинова Ф. Г. Мифологический словарь башкирского языка. - М.: Наука, 2010. - С. 81.

55. Хлопин И.Н. Открытие Гиркании. // Природа. 1989. №4. С. 58.

56. Цаболов Р.Л. Курдские этимологии. - Исследования по иранской филологии. Вып. первый. М., 1997. - Р. 304-305

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.