Научная статья на тему 'АХОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ АХОЛИ ТУРМУШ ДАРАЖАСИНИ ОШИРИШНИНГ МУХИМ ОМИЛИ СИФАТИДА'

АХОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ АХОЛИ ТУРМУШ ДАРАЖАСИНИ ОШИРИШНИНГ МУХИМ ОМИЛИ СИФАТИДА Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
4
1
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
аҳоли / бандлик / меҳнат бозори / ишсизлик / микроиқтисодиёт / ялпи миллий маҳсулот / меҳнат ресурслари / кадрлар.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Расулова Ш.Ғ.

Мақолада бандлик сиёсати, ишсизлик тушунчаси, аҳоли бандлигини таъминлаш бўйича амалга оширилаётган ислоҳотлар ёритилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

Текст научной работы на тему «АХОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ АХОЛИ ТУРМУШ ДАРАЖАСИНИ ОШИРИШНИНГ МУХИМ ОМИЛИ СИФАТИДА»

Расулова Ш.¥.

Ицтисодиёт ва менежмент кафедраси доценти

ЖизПИ

АХОЛИ БАНДЛИГИНИ ТАЪМИНЛАШ АХОЛИ ТУРМУШ ДАРАЖАСИНИ ОШИРИШНИНГ МУХИМ ОМИЛИ СИФАТИДА

Аннотация. Мацолада бандлик сиёсати, ишсизлик тушунчаси, ауоли бандлигини таъминлаш буйича амалга оширилаётган ислоуотлар ёритилган.

Калит сузлар: ауоли, бандлик, меунат бозори, ишсизлик, микроицтисодиёт, ялпи миллий маусулот, меунат ресурслари, кадрлар.

Rasulova Sh. G'. associate professor Department of Economics and Management

JizPI

PROVIDING EMPLOYMENT OF THE POPULATION AS AN IMPORTANT FACTOR OF INCREASE OF THE STANDARD OF LIVING

OF THE POPULATION

Abstract. The article covers the employment policy, the concept of unemployment, and the reforms being implemented to ensure the employment of the population.

Key words: population, employment, labor market, unemployment, microeconomics, gross national product, labor resources, personnel.

Жамият аъзоларининг эхтиёжлари юксалиб борар экан, ана шу эхтиёжларни кондиришнинг ягона йули иктисодий усишдир. Иктисодий усиш туфайлигина ижтимоий тараккиётга эришилади. Иктисодий усиш мамлакатнинг куч-кудрати усаётганини курсатади. Микроиктисодий усиш фирма, корхона ва айрим сектор (тармок) микёсидаги ривожланишни ифода этади ва уларда усиш яратилган товарлар ва хизматларнинг бозор нархида хисобланган хажмига караб аникланади. Микроиктисодий микёсда тадбиркорлар уз олдиларига иктисодий усиш оркали максимал даражада фойда олишни куядилар. Макроиктисодий усиш миллий иктисодиёт, яъни муайян мамлакат микёсидаги иктисодий тараккиётни ифода этади ва ялпи миллий махсулотнинг (ЯММ) купайишини билдиради. Макромикёсда иктисодий усишга эришишнинг оптимал максади барча ахолини хаёт кечиришини яхшилаш, турмуш даражасини кутаришдир. Экстенсив иктисодий усишга ишлаб чикаришнинг аввалги техникавий асоси сакланиб колган холда ишлаб чикариш омиллари микдорининг купайиши туфайли эришилади. Экстенсив ривожланишда, агар у соф холда амалга оширилса, ишлаб чикариш самарадорлиги узгармай колади, чунки хар бир ишловчига

т^ри келадиган махсулот микдори, яъни мехнат унумдорлиги аввалгича колади. Экстенсив усишнинг афзаллиги шундаки, у иктисодий усишни таъминлашнинг энг осон йули. Бунда табиий ресурсларни тезда узлаштириш хамда нисбатан тез фурсатда ишсизликни кискартириш мумкин.Иктисодий усишнинг интенсив тури янада прогрессиврок ишлаб чикариш воситаларини ва янги техникани куллаш, ишчи кучи малакасини ошириш, шунингдек мавжуд ишлаб чикариш потенсиалидан яхширок фойдаланиш йули билан эришилади. Реал хаётда экстенсив ва интенсив омиллар соф холда, алохида -алохида мавжуд булмайди, балки бир-бири билан кушилган тарзда булади.

Мамлакатимиз томонидан сиёсий, иктисодий, маънавий ислохотлар амалга ошириш учун, ахоли бандлигини йулга куйишнинг назарий ва амалий механизмларини ишлаб чикилмокда. Бу борада Узбекистон Республикасида минтакалар буйича мехнат бозорини шакллантиришда самарали сиёсатни амалга ошириш, ахолини усиши омилларини, иктисодиёт тармокларини ривожлантириш ва таркибий кайта ташкил этишнинг истикбол йуналишларини эътиборга олган холда бандликнинг янги шаклларини кенг тадбик этиш оркали ахоли бандлигининг усишини таъминлаш каби вазифаларни бажарилишига алохида эътибор каратилган.

Ахоли бандлигини усишида корхоналарнинг самарали фаолияти жамият иктисодий ривожининг мухим омили хисобланади. Иктисодиётни модернизация килиш ва диверсификациялаш шароитида корхоналардаги кадрлар сиёсатини инсон омилига каратилган стратегиясида мехнатга кодир хар бир инсон уз кобилиятларини устириш ва уз мехнат тарзини таъминлаши учун шароитлар яратиши назарда тутилади.

Ишсизлик - ахолининг иктисодий фаол кисмининг иш тополмагани сабали мамлакатнинг иктисодиётида туFуладиган муаммодир. Ахолининг ишга кобилиятли сонидан 6,5-7,5 % ишсизлик табиий хисобланади.

Ишсизлик - бир кисм иктисодий фаол ахолининг узига лойик иш топа олмасдан колиши ва мехнат захирасига айланиши. Узбекистонда ишсизлик тушунчаси расман 1992 й. "Ахолини иш билан таъминлаш туFрисида"ги конунининг кабул килиниши билан меъёрий кучга эга булди (1998 й. 1 майда ушбу конуннинг янги тахрири кабул килинди).

Х,озирги замон ривожланган бозор иктисодиётининг энг катта муаммоларидан бири - табиатда энг ноёб булган инсон ресурсидан самарали фойдалана олмасликдир. Оддийрок килиб айтганда, ишлаш кобилиятига эга кишиларнинг иш билан таъминланмаслиги ишсизлик деб юритилади.

Ишсизлик бир неча сабабларнинг окибати сифатида вужудга келади. Уларнинг баъзиларини келтириб утамиз:

1. Маълум бир даврда ахоли сонининг кескин ортиб кетиши. ТуFилиш вафот этишга нисбатан анча юкори булган мамлакатларда бушаётган иш уринларига нисбатан мехнат бозорига янги кириб келаётган ёшларнинг куплиги ушбу муаммога сабаб булади.

2. Иктисодий тизимнинг узгариши ёки инкироз. Бозор иктисодиётига утиш жараёнида давлат мулкининг хусусийлаштирилиши натижасида бир

нечтa йирик коpхонaлap ёпилгaнини бapчaмиз яхши 6^aMro. Нaтижaдa ушбу коpхонaлapдa иш билaн бaнд бyлгaн куп сонли инсонлap иш жойлapидaн aжpaлишгaн. Иктисодий инкироз дaвpидa x,aM деярли шундaй, ундa x,aM ишлaб чикapиш обектлapининг ёпилиши нaтижaсидa ишсизлик кузaтилaди.

3. Илгор технологиялap. Илм - фaннинг ривожи Ba бу соxa ютукгарининг ишлaб чикapишгa тaтбик этилиши нaтижaсидa xaM ишсизлик вужудгa келиши мумкин., Минг донa Fиштни 10 - ^Ba^a олиб чикиш учун унта ишчи xaM ишлaтиш мумкин, битга ишчи Ba биттa кpaн хдм ишлaтиш мумкин.

Ишсизликнинг нaтижaсидa инсонлapнинг дapомaд олиш мaнбaлapи йУколaди Ba бу axоли турмуш дapaжaсининг пaстлaшигa олиб келaди. Бундaн тaшкapи дapомaдгa эгa бyлмaгaн axоли бозоpдaги мaxсулот Ba хизмaтлapгa тaлaбгоp бyлa олмaйди. Тaлaбнинг йуколиши эсa yшa соxaлapнинг кaсод бyлишигa олиб келaди. Мaсaлaн, тyкимaчилик мaxсулотлapи ишлaб чикapувчи корхошнинг беркилиши нaтижaсидa ишсиз колгaн одaмлap aввaлгидек, озик - овкaт, кийим - кечaк мaxсулотлapи Ba турли хил жиxозлap сотиб ололмaйди. Нaтижaдa ушбу мaxсулотлapни ишлaб чикapувчи Ba сотувчи одaмлapнинг дapомaдлapи xaм пaсaяди, бу жapaён зaнжиp шaклидa дaвом этaди.

Бундaн тaшкapи ишсизлик ижтимоий сaлбий окибaтлapни xaм келтириб чикapaди. Етapли тaъминотгa эгa бyлмaгaн кишилap yFpилик, тaлончилик оpкaли пул топишга yтaдилap. Бaъзилap эсa, сиёсий Ba иктисодий тузумдaн нолишни бошлaшaди Ba бу оммaвий ноpозиликлapни келтириб чи^риши мумкин. Ахолининг мaълум бир кисми эсa мyмaй дapомaд мaксaдидa турли хил paдикaл экстремистик окимлapнинг тaъсиpигa тушиб колиши мумкин.

Ишсизлик коррупцияга йул очиб беpaди. Яхши дapомaдли ишгa жойлaшиш мaксaдидa одaмлap поpa беpишгa xaм рози бyлишaди Ba бундaн бaъзилap Уз мaнфaaти йyлидa фойдaлaнaди. Ишсизлик нaтижaсидa Уpтaчa иш хaкининг пaстлaши хaм кузaтилиши мумкин. Бир иш жойига бир нечтa тaлaбгоpнинг мaвжудлиги нaтижaсидa, иш беpувчи уз шapтлapини куйиш имкониятигa эта бyлaди Ba куп холлapдa улap ким энг оз иш xa^ra рози бyлсa, Ушa номзодни ишга кaбул килишaди.

Фойдаланилган адабиётлар руйхати:

1. Gaybullayevna, R. S.., & Musurmangulov. (2024). THE IMPORTANCE OF TIME MANAGEMENT IN ENSURING EFFICIENCY IN CONSTRUCTION. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 3(1), 28-31.

2. Gaybullayevna, R. S. (2023). THE STATE OF THE DIGITAL ECONOMY TODAY: PROBLEMS AND SOLUTIONS. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 2(12), 38-42.

3. Ilyos, T. & Sharifa, R., (2023). PRINCIPLES OF SCIENTIFIC MANAGEMENT IN MANAGEMENT. Новости образования: исследование в XXI веке, 2(16), 1097-1100.

4. Sayyora, M. & Sharifa, R., (2023). HISTORY OF EMERGENCE OF MANAGEMENT AND ITS PLACE TODAY. Новости образования: исследование в XXI веке, 2(16), 1093-1096.

5. Sharifa, R. (2023). DIRECTIONS FOR INCREASING INVESTMENT ATTRACTIVENESS IN REGIONS. Новости образования: исследование в XXI веке, 2(16), 1088-1092.

6. Nozima, T. & Sharifa, R., (2023). QUALITY MANAGEMENT IN COMPETITIVE CONDITIONS IS THE MAIN FACTOR OF ENTERPRISE SUCCESS. SCIENTIFIC APPROACH TO THE MODERN EDUCATION SYSTEM,, 2(20), 200-203.

7. Sharifa, R., & Mahliyo, K. (2023). ORGANIZATIONAL STRUCTURE OF ENTERPRISES AND THEIR APPEARANCES. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 2(5), 77-83.

8. Gaybullayevna, R. S. (2023). WOMEN'S ENTREPRENEURSHIP IS A FACTOR OF INCREASE IN OUR COUNTRY'S ECONOMIC WELFARE AND SOCIAL DEVELOPMENT. JOURNAL OF ECONOMY, TOURISM AND SERVICE, 2(5), 73-76.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.