Научная статья на тему 'АХБОРОТ ОҚИМИ ВА АХБОРОТ МАДАНИЯТИНИНГ ШАКЛЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ'

АХБОРОТ ОҚИМИ ВА АХБОРОТ МАДАНИЯТИНИНГ ШАКЛЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ Текст научной статьи по специальности «СМИ (медиа) и массовые коммуникации»

CC BY
1315
137
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
ахборот / ахборот оқими / ахборот-комуникация тармоқлари / ижтимоий тармоқлар / ахборот маданияти / глобаллашув / ахлоқ / интернет / маънавият / технология / ахборот технологиялари / таълим-тарбия / information / informatio flow / information and communication networks / social networks / information culture / globalization / morality / internet / spirituality / technology / information technology / education

Аннотация научной статьи по СМИ (медиа) и массовым коммуникациям, автор научной работы — Ўлмасбек Каримов, Гулноза Каримова

Ҳар бир жамият учун таълим билан бирга бу соҳадаги ахлоқий тарбия ва ахборот маданияти муаммолари муҳим стратегик аҳамиятга эга масалалардан бири ҳисобланади. Глобаллашув шароитида таълимда ахборот маданияти муаммолари ҳар қачонгидан долзарб аҳамиятга эга бўлиб, бу масалани етарлича илмий асосда ўрганишни тақозо этади. Бунга глобал ахборот оқими жадаллашган бугунги кунимиздаги технократиянинг меъёридан ошганлиги, ахлоқий маданият заифлашиб ахлоқий фазилатларнинг қадрсизланиши, баъзи ҳоларда мазкур фазилатлар ўрнини иллатлар, ёвузликлар, тажовузлар эгаллаётганлигини сабаб сифатида кўрсатиб ўтиш мумкин. Бу эса албатта муаммонинг нақадар мураккаб эканлигини кўрсатибгина қолмай, балки унинг ечимларини излашнинг илмий механизмларини яратишни кун тартибига қўймоқда.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INFORMATION FLOW AND FORMATION TENDENCIES OF INFORMATION CULTURE

Along with education, the problems of moral education and information culture in this area are among the issues of strategic importance for every society. In the context of globalization, the problems of information culture in education are more relevant than ever, and this issue requires a sufficient scientific study. This can be explained by the fact that today's globalized information flow has exceeded the norms of today's technocracy, moral culture has weakened, moral values have depreciated, and in some cases these qualities have been replaced by vices, evil and aggression. This, of course, not only shows how complex the problem is, but also puts on the agenda the creation of scientific mechanisms to find its solutions.

Текст научной работы на тему «АХБОРОТ ОҚИМИ ВА АХБОРОТ МАДАНИЯТИНИНГ ШАКЛЛАНИШ ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ»

АХБОРОТ ОЦИМИ ВА АХБОРОТ МАДАНИЯТИНИНГ ШАКЛЛАНИШ

ТЕНДЕНЦИЯЛАРИ

Улмасбек Каримов Гулноза Каримова

Фаргона давлат университети

АННОТАЦИЯ

Х,ар бир жамият учун таълим билан бирга бу сохддаги ахлокий тарбия ва ахборот маданияти муаммолари мухдм стратегик ахамиятга эга масалалардан бири хдсобланади. Глобаллашув шароитида таълимда ахборот маданияти муаммолари хдр качонгидан долзарб ахдмиятга эга булиб, бу масалани етарлича илмий асосда урганишни такозо этади. Бунга глобал ахборот окими жадаллашган бугунги кунимиздаги технократиянинг меъёридан ошганлиги, ахлокий маданият заифлашиб ахлокий фазилатларнинг кадрсизланиши, баъзи холарда мазкур фазилатлар урнини иллатлар, ёвузликлар, тажовузлар эгаллаётганлигини сабаб сифатида курсатиб утиш мумкин. Бу эса албатта муаммонинг накадар мураккаб эканлигини курсатибгина колмай, балки унинг ечимларини излашнинг илмий механизмларини яратишни кун тартибига куймокда.

Калит сузлар: ахборот, ахборот окими, ахборот-комуникация тармоклари, ижтимоий тармоклар, ахборот маданияти, глобаллашув, ахлок, интернет, маънавият, технология, ахборот технологиялари, таълим-тарбия

INFORMATION FLOW AND FORMATION TENDENCIES OF

INFORMATION CULTURE

Ulmasbek Karimov Gulnoza Karimova

Fergana State University

ABSTRACT

Along with education, the problems of moral education and information culture in this area are among the issues of strategic importance for every society. In the context of globalization, the problems of information culture in education are more relevant than ever, and this issue requires a sufficient scientific study. This can be explained by the fact that today's globalized information flow has exceeded the norms of today's technocracy, moral culture has weakened, moral values have depreciated, and in some cases these qualities have been replaced by vices, evil and aggression. This, of course, not only shows how complex the problem is, but also puts on the agenda the creation of scientific mechanisms to find its solutions.

Keywords: information, informatio flow, information and communication networks, social networks, information culture, globalization, morality, internet, spirituality, technology, information technology, education

КИРИШ

Бугунги кунда глобаллашув шароитида дунё мамлакатлари барча сохаларда, баркарор тараккиёт йулида узларининг уринларига эга булиб бормокда. Албатта, бунда хар бир давлатнинг табиий ва иктисодий омиллари билан бирга. Инсон омили, жумладан, ёш авлодларни тарбиялаш, шарт-шароитлар яратиш, уларнинг интеллектуал салохиятидан самарали фойдаланиш мухим. Давлат ва жамият бошкарувида хам, бизнесни тараккий эттиришда хам, умуман, барча соха ривожида салохиятли ёшнинг алохида урни бор. Сабаби, улар жамият учун "янги кон" вазифасини утайди. Янгидан-янги ташаббус-гояларни илгари суриш, замонавий иш юритиш услубларини жорий килишда ана шу катлам йигит -кизларнинг нуктаи назари ва саъй-харакатлари алохида ахамият касб этади.

Инсоният ахборот окими тобора тезлашган, Ер шари ахолиси кайфиятини, рухиятини, максад ва интилишларини, колаверса, бутун тафаккур тарзини узгартиришга кодир булган ахборот технологияси вужудга келган бир даврда яшамокда. Бу хозирги замон цивилизациясининг узига хос ютуги. Халклар, мамлакатлар, давлатлар узаро муносабатларини тобора якинлаштиришга, жахон ижтимоий-сиёсий жараёнларини бошкаришга, дунёвий кайфият, дунёвий рухият ва маслакнинг вужудга келишига хизмат киладиган мужизакор ходиса.

Компьютерларнинг юзага келиши эса бутун Ер шарини ягона ахборот маконига айлантирдики, натижада хар бир мамлакат такдири билан хам, бутун дунё такдири билан боглик булган вокелик юзага келди. Ахборот, ахборот окими ва ахборот маданиятига оид муаммолар маълум вактлар мобайнида шаклланган конун ва конуниятлар оркали турли даврларда турлича мазмун-мохият касб этган.

"Бугунги шиддат билан ривожланаётган замонавий технологиялар жамиятга узининг ижобий ва салбий таъсирини утказмокда. Шу жумладан, интернет инсонларга фикр алмашиш, маълумотларни тез ва осон олиш, фойдалию зарарли хабарларни хеч бир монеликсиз таркатишга имконият лар очди, жугрофий чегаралардан ошди ва олис масофаларни якин килмокда"[1, 5]. Маълумки, фан ва техника жадал суръатлар билан ривожланаётган бугунги кунда куплаб илмий билимлар, тушунча, тасаввурлар ва ахборотлар хажми кескин ортиб бормокда. Бу бир томондан фан ва техниканинг янги булимлари ва сохаларининг шаклланишини таъминлаётган булса, иккинчи томондан, фанлар орасида хукмрон булган чегараларни бузиб, интеграция жараёнини жадаллапггиришни талаб этади.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

АДАБИЁТЛАР ТАХЛИЛИ ВА МЕТОДОЛОГИЯ

Мамлакатимизда чукур узгаришлар, сиёсий ва ижтимоий-иктисодий хаётнинг барча томонларини изчил ислох этиш ва либераллаштириш, жамиятимизни демократик янгилаш ва модернизация килиш жараёнлари жадал суръатлар билан ривожланиб бормокда. Бунда кучли фукаролик жамиятини шакллантириш йулида белгилаб олинган ва изчил равишда амалга оширилаётган улкан вазифалар мустахкам замин яратмокда.

Республикамиз тараккиётининг хозирги боскичида жамиятимиз хаётининг барча жабхаларида туб сифат узгаришлар амалга оширилаётгани билан белгиланмокда. Бу улкан вазифани хал этиш фукароларимиз аклий салохиятини ошириб бориш билан боглик холда амалга оширилиши инкор килиб булмайдиган хакикатдир. Бу эса, таълим ва тарбияни тугри йулга куйиш билан чамбарчас боглик. Бунинг учун, биринчи навбатда, таълим-тарбиянинг назарий асосларини тартибга тушириб олиш талаб килинади.

Бугунги кунда жахон тараккиёти информацион-инновацион даврида кечмокда. Бу жараённинг харакатлантирувчи кучи - бу илмий ютуклар, янги технологияларни жадал узлаштириш ва самарали бошкаришга асосланадиган узгаришлардир. Натижада иктисодий фаолият субъектлари уртасида инновацияларни айирбошлаш ва амалга ошириш билан боглик муносабатлар тобора купрок намоён булмокда.

"Ахборот окими" тушунчасини илмий жихатдан урганиш масаласи кейинчалик фалсафий билиш сохасининг таркибий кисми ва манбаига хам айланди. Лекин бу тушунчани таърифлаш ва таснифлашда бир томонлама ноилмий ёндашувлар хам йук эмас. Шу боис ахборот окимининг келиб чикиш ва ривожланиш муаммолари доираси ва конуниятларини тугри тушуниш асосида муносабатда булиш унинг кейинги ривожида мухим методологик ахамият касб этади.

"Ахборотлаштириш" тушунчаси хозирги адабиётларда "электрлаштириш", "компьютерлаштириш", "автоматлаштириш" атамаларининг синоними сифатида кулланади. Аммо, бу тушунчалар фалсафий макомига кура хилма-хилдир. Шунинг учун хам бу жараёнларнинг хилма-хиллигини тушунмаган баъзи тадкикотчилар ахборотлаштиришни компьютерлаштириш билан бир нарса деб талкин этади.

"Ахборот маданияти" эса хабарларни саклаш, уларнинг ахамиятли жихатларини белгилаб олиш, сохаларга ажратиш, софлигига эътибор каратиб муносабат билдириш, гоявий асосларини аниклаш, хабар манбаини топишда намоён булади. Шунингдек, ахборот маданияти - техник-технологик ва ижтимоий-маданий жихатларга эга. Техник-технологик жихатдан ахборот маданияти ахборотни олиш, кайта ишлаш ва етказиб беришга хизмат киладиган

техник-ахборот воситалари ва улардан окилона фойдаланиш усуллари хакидаги билимлар тизимини англатади.

Бугунги кунда, ахборот истеъмоли жараёни хам узига хос маданиятни такозо этмокда-ки, маданиятнинг бундай шакли инсоният маънавий маданиятининг таркибий кисмига айлниши зарур.

Ахборот истеъмоли маданияти глобаллашув жараёнларининг характерли хусусиятларидан бири булган, Интернет тармогижадал ривожланиб бораётган хозирги шароитда, айникса, мухим ахамият касб этади.

Шунинг учун, хозирги давр кишиси олдида ахборот танлаш имконияти шу кадар юкори-ки, унинг талабини кондира олмайдиган маълумотлар бир зумда кимматини йукотиши аник. Шу нуктаи назардан караганда, хозирги даврда ахборот истеъмоли аввалгилардан тубдан фарк килади.

Шубхасиз, зарур ахборотларга эга булиш давр талаби. Бирок, бугунги кунда, шахс, ижтимоий гурух, миллат, жамият ва давлатнинг узи хакида ахборотларни таркатиши хам мухим ахамият касб этади. Бунинг икки асосий жихати мавжуд. Биринчидан, масалан, Интернет тармоги имкониятлари кенгайиб бораётган хозирги дврда, улардан мамлакатимизнинг жахон хамжамиятида тутган урнини мустахкамлашда кенг фойдаланиш зарур.

НАТИЖАЛАР

Бугунги кунда жамиятни ахборотлаштириш жараёни ижтимоий хаётнинг иктисодий, сиёсий, ижтимоий-маданий ва бошка жихатларини камраб олмокда. Бинобарин, ахборотлаштириш куп киррали жараён булиб, унда техник-технологик, ижтимоий, иктисодий-сиёсий ва маданий жихатлар уйгунликда олиб борилади. "Бундай жамиятнинг нафакат ишлаб чикариш ва технологиялар сохасида, балки ижтимоий-иктисодий хамда маънавий хаётида хам туб узгаришлар содир булади. Маълумки, хар кандай фаолият сохаси экстенсив ва интенсив йул билан ривожланади. Ахборотлаштириш жараёни хам бундан мустасно эмас. Унинг дастлабки боскичларида экстенсив ривожланиш устун булса, кейин интенсив ривожланиш билан алмашади"[2, 77]. Экстенсив усул -компьютер пайдо булиши билан бошланган. Унда куйидаги муаммолар хал этилган: жамиятни ахборотлаштиришнинг илмий базасини таъминлаш; хисоблаш техникасини оммавий ишлаб чикариш учун технологик база яратилади; турли ижтимоий, касбий ва ёш гурухларининг ахборотга булган эхтиёжларини аниклаш; дастурий воситаларини ишлаб чикиш, хужжатлаштириш, таркатиш ва реклама килиш буйича тузилмаларни йулга куйиш; хисоблаш техникаси билан ишлашда оммавий укитишларни таъминлаш учун асос яратиш; таълим тизимига янги технологияларнинг жорий килиниши муносабати билан мутахассисларни узлуксиз укитиш тизимини йулга куйиш; ахборот хизматларини таъминлаш учун

алока воситалари инфратузилмаси тайёрланади. Ушбу илмий-методологик муаммоларнинг табиий равишда хал этилиши натижасида экстенсив йул амалда инсон фаолиятининг барча сохалари, жумладан, фан, мехнат, лойихалаштириш, укитиш ва истеъмол жабхаларини камраб олди. Ахборотлаштириш тез суръатлар билан усиши, автоматлаштириш усулларининг ривожланиши компьютерларнинг яратилиши ва хаётнинг турли сохаларини компьютерлаштиришга олиб келди.

МУ^ОКАМА

Хрзирги пайтда ахборот майдони, коммуникация воситалари замонавий жамият хаётига узининг жиддий таъсирини курсатмокда. Бутун дунёда ахборотлашган жамиятнинг кандай булиши хакидаги умумий концепция булмасада, бизнингча, унинг мохиятини бир-бирига боглик куйидаги жараёнлар белгилайди:

• ахборот ва билимлар - ижтимоий-иктисодий, технологик ва маданий ривожланишнинг хакикий узак кудратига, унинг кимматли манбаига айланди;

• ахборотни етказиб бериш ва ундан фойдаланишни таъминловчи сохаларнинг ахамияти шиддатли тарзда оша боради;

• жамият фаолиятининг хар бир сохасига тараккий этган ахборотлашган коммуникацион технологияларнинг кириб келиши мавжуд таълим, мехнат, жамият хаёт ва дам олиш тарзини кескин узгартиради.

Ахборот истеъмол маданияти хам маданиятнинг бошка шакллари каби бир катор функцияларни бажаради. Коммуникатив, регулятив (тартибга солиш), ахборот, аксиологик (бахолаш) каби функциялар шулар жумласидандир. Бих тахлил этаётган муаммо доирасида ахборот истеъмоли маданиятининг аксиологик функцияси алохида ахамиятга эга. Маслан, Интернет оркали жуда куп ижобий маълумотлар билан бирга, Шарк маданиятига, хусусан, кишиларимиз хулку одобига салбий таъсир этувчи ахборотлар хам узатилаётган, табиийки, кишиларимиз, айникса, ёшларимиз гоявий тарбиясига салбий таъсир этиши мумкин. Ахборот маданиятини шакллантириш оркалигина бундай таъсирларнинг олдини олиш мумкин. Хдмма гап мазкур ресурсдан ким ва кандай максадларда фойдаланишида.

Бошкача айтганда, тармокдан иллат кидириш билан овора булмасдан, унинг имкониятларидан юртимиз шон-шухратини дунё микёсида кенг ёйиш йулида фойдаланиш максадга мувофик. Чунки, интернет виртуал, аммо, объектив ходисадир. Унинг хайтимизга кириб келишини назорат килиб булмайди. Одамларимизни Интернет тизимидан узокрок тутишга интилиш эмас, балки, ундан окилона фойдаланишга ургатиш, ахборот истеъмоли маданиятини юксалтиришга харакат килишимиз тугри булади. Зеро, кишиларда ахборот истемоли маданияти шалланган булса, миллий кадриятларимизга зид булган

хабар, маълумотларни "...бахолаш пайтида, албатта, хар бир шахснинг уз карашлари, кадриятлар тизими мухим роль уйнайди. Лекин, аксарият холларда бундай пайтда, айникса, бахоланилаётган ходиса узга маданиятга тегишли булса, узимиз мансуб булган маданият рухимизга синдирган кадриятлар тизими устувор булади ва бутун буй-басти билан узлигини намоён килади...маданиятнинг бахолаш функцияси туфайли танланиш содир булади, маданиятдаги баркарорлик, хар бир давдаги айнийлик, узига хослик, айни пайтда, давомийлик, ворислик таъминланади"[3, 37].

ХУЛОСА

Хулоса килиб айтганда, хозирги даврда ахолимиз, айникса ёшларимизнинг ахборот узатишнинг замонавий техникаси ва технологиясини мукаммал даражада узлаштириши мухим ахамият касб этади. Бунинг учун мамлакатимизда Интернетдан фойдаланиш тизимини янада ривожлантириш билан бирга, мазкур тармокка миллий манфаатларимиз акс этган ахборотларни турли шакл ва тилларда киритиб бориш зарур. Зеро, жамиятимиз хаётининг турли сохалари тугрисида ахборот берувчи объектив, жозибадор маълумотларни Интернет сахифаларидан кенг урин эгаллаши, Узбекистон глобал ахборот маконидаги урнининг мустахкамланишига хизмат килади.

Шунинг учун хам, энг аввало, ёшлар бугунги кунда юртимизда баркарор булган тинчлки ва осойишталикнинг кадрига етиб, бу неъматни куз корачигидек асраш максадида, тинмай укиш ва изланишда булишлари керак. Ёшлардан доимо огохлик ва зийраклик талаб этилади. Демак, бугунги кунда энг мухим вазифа усиб келаётган ёш авлодни миллий кадриятлар асосида тарбиялаш, улар калбида уз халки, Ватанига мехр-садокат туйгусини кучайтириш, уларни хар хил бузгунчи кучларнинг ахборот хуружларидан огох этиш, муносиб химоя килишдан иборатдир.

REFERENCES

1. Мухаммад Амин Яхё. интернетдаги тахдидлардан химоя. Ёрдамчи укув кулланма. Тошкент, 2016 й.

2. Тожиев М., Салахутдинов Р., Баракаев М., Абдалова С. Таълим жараёнида замонавий ахборот технологиялари. Тошкент, 2001 й.

3. Шермухамедов С., Очилдиев А. Маданият ва цивилизация. Фаргона, 2000 й.

4. Arzimatova, I. (2019). Art industry development of society and society culture. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(1), 129-134.

5. Arzimatova, I. (2019). AESTHETIC EDUCATION, ITS FEATURES AND STRUCTURE. Scientific Bulletin of Namangan State University, 1(6), 219-222.

6. Karimov, U., Kaxarov, S., Yokubjonov, S., & Ziyodov, D. (2018). USING NEW INFORMATION TECHNOLOGIES IN DISTANCE LEARNING SYSTEM.

In НОВАЯ ПРОМЫШЛЕННАЯ РЕВОЛЮЦИЯ В ЗЕРКАЛЕ СОВРЕМЕННОЙ НАУКИ (pp. 9-11).

7. Abdurakhmonova, M. M., ugli Mirzayev, M. A., Karimov, U. U., & Karimova, G. Y. (2021). Information Culture And Ethical Education In The Globalization Century. The American Journal of Social Science and Education Innovations, 3(03), 384-388.

8. Karimov, U., & Abdurakhmon, A. (2017). INNOVATIVE INFORMATION TECHNOLOGY IN EDUCATION. Форум молодых ученых, (5), 9-12.

9. Pulatov, G., Ganiev, S., & Karimova, G. POSSIBILITIES OF INFORMATION TECHNOLOGIES IN ENSURING THE QUALITY OF EDUCATION.

10. Karimov A., Muxammadjonov X. INFORMATION TECHNOLOGIES: INFORMATION EDUCATION AND INFORMATICS //Экономика и социум. -2020. - №. 8. - С. 40-43.

11. Karimov, U., & Ergasheva, D. (2020). EDUCATIONAL ISSUES IN THE PERIOD OF AMIR TEMUR AND TEMURIDS. Теория и практика современной науки, (5), 18-20.

12. Karimov, U., & Kasimov, I. (2018). THE IMPORTANCE OF MODERN INFORMATION TECHNOLOGIES IN DEVELOPMENT OF DISTANCE EDUCATION. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2018) (pp. 1186-1187).

13. Каримов, У. У. (2017). РОЛЬ СРЕДСТВ МАССОВОЙ ИНФОРМАЦИИ В ПРОЦЕССЕ ГЛОБАЛИЗАЦИИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1189-1192).

14. Akbarov D.E. Umarov Sh.A. Working out the new algorithm enciphered the data with a symmetric key. Siberian Federal University. Engineering & Technologies. 2016, 9(2), 214-224 p, DOI: 10.17516/1999-494X-2016-9-2-214-224.

15. Akbarov D. E. Umarov Sh.A. The hash function algorithm with new basic transformations. News of the National Technical University of Ukraine" Kyiv Polytechnic Institute". Seriya: Priladobuduvannya. - 2016. - №. 51. - С. 1.

16. Каримов, У., Хакимова, Д., & Халилов, Л. (2018). ИНФОРМАЦИОННОЕ И КОММУНИКАЦИОННОЕ ТЕХНОЛОГИИ ВЛИЯНИЕ НА ОБРАЗОВАНИЕ В ТЕХНИЧЕСКОМ ОБСЛУЖИВАНИЕ. Мировая наука, (10), 193-197.

17. Каримов, У., & Каримова, Г. (2018). ГЕОПОЛИТИЧЕСКАЯ КОНКУРЕНЦИЯ В ИНФОРМАЦИОННОМ ПРОСТРАНСТВЕ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2018) (pp. 1368-1372).

18. Каримов, У., Хакимова, Д., & Тулкинов, З. (2018). ЗАДАЧИ ПОСТРОЕНИЯ ГРАЖДАНСКОГО ОБЩЕСТВА. Теория и практика современной науки, (10), 193-195.

SCIENTIFIC PROGRESS VOLUME 2 I ISSUE 3 I 2021

ISSN: 2181-1601

19. Akbarov D. E., Umarov S. A., Toychiboyev A. E. U. Algorithm Of The Electronic Digital Subscript On The Basis Of The Composition Of Computing Complexities //The American Journal of Engineering and Technology. - 2021. - Т. 3. - №. 04. - С. 102107.

20. Пулатов, Г. Г., & Хакимова, К. А. (2018). ТИПОВЫЕ ПРОБЛЕМЫ ДИСТАНЦИОННОГО ОБРАЗОВАНИЯ. In ИННОВАЦИОННОЕ РАЗВИТИЕ НА УКИ И ОБРАЗОВАНИЯ (pp. 33-35).

21. Каримов, У. (2017). ИНФОКОМТЕХНОЛОГИИ (ИКТ) ФОРМИРОВАНИЕ ДУХОВНЫХ ХАРАКТЕРИСТИК ЛИЧНОСТИ. In Перспективные информационные технологии (ПИТ 2017) (pp. 1160-1163).

22. Bozarov, D. M., & Karimova, G. Y. (2021). ROLE OF THE SELF-ORGANIZATION MODEL IN COMPLEX SOCIAL SYSTEMS. Oriental Journal of Social Sciences, 1-9.

23. Akbarov D.E. Umarov Sh.A. The Application of Logical Operations and Tabular Transformations in the Base Accents of Hash Function Algorithms. Computer Reviews Journal Vol 6 (2020) ISSN: 2581-6640. Page 11-18.

24. Karimov, U. U. (2021). Scientific and Theoretical Foundations of the Formation of the Social Environment in the Family. Oriental Journal of Social Sciences, 37-40.

25. Suyumov, J., Madaliyeva, G., & Xakimova, K. (2021). IMITATION MODELING TECHNOLOGIES IN HIGHER EDUCATIONAL PROCESS. Теория и практика современной науки, (5), 18-21.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.