Научная статья на тему 'АГРОСЕРВИС ХИЗМАТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ ЙЎНАЛИШЛАРИ'

АГРОСЕРВИС ХИЗМАТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ ЙЎНАЛИШЛАРИ Текст научной статьи по специальности «Экономика и бизнес»

CC BY
0
0
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
агросервис / қишлоқ хўжалиги / бозор муносабатлариг / давлат / бош ислоҳатчи / иқтисодий ислоҳот / хизмат. / agroservice / agriculture / market relations / state / main reformer / economic reform / service.

Аннотация научной статьи по экономике и бизнесу, автор научной работы — Кудратова, Ирода Турдибаевна

Мақолада агросервис хизматларини ривожлантиришнинг институционал йўналишидаги тадбирлар қишлоқ хўжалик товар ишлаб чиқарувчилар ва агросервис субъектлари ҳуқуқлари, қишлоқ хўжалигида сервис хизматини кўрсатишни ривожлантиришга таъсир этувчи омилларга алоҳида тўхталиб ўтилган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

INSTITUTIONAL DIRECTIONS FOR AGRO SERVICE DEVELOPMENT

In the article, measures of the institutional direction of development of agricultural services are focused on the rights of agricultural producers and subjects of agricultural services, factors influencing the development of service provision in agriculture.

Текст научной работы на тему «АГРОСЕРВИС ХИЗМАТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ ЙЎНАЛИШЛАРИ»

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

АГРОСЕРВИС ХИЗМАТЛАРИНИ РИВОЖЛАНТИРИШНИНГ ИНСТИТУЦИОНАЛ ЙУНАЛИШЛАРИ

Кудратова Ирода Турдибаевна

Тошкент давлат иктисодиет университети

Самарканд филиали ассистенти

АННОТАЦИЯ

Мацолада агросервис хизматларини ривожлантиришнинг институционал йуналишидаги тадбирлар цишлоц хужалик товар ишлаб чицарувчилар ва агросервис субъектлари ууцуцлари, цишлоц хужалигида сервис хизматини курсатишни ривожлантиришга таъсир этувчи омилларга алоуида тухталиб утилган.

Калит сузлар: агросервис, цишлоц хужалиги, бозор муносабатлариг, давлат, бош ислоуатчи, ицтисодий ислоуот, хизмат.

ИНСТИТУЦИОНАЛЬНЫЕ НАПРАВЛЕНИЯ РАЗВИТИЯ

АГРОСЕРВИСА

Кудратова Ирода Турдибаевна

ассистент Самаркандского филиала Ташкентского государственного

экономического университета

АННОТАЦИЯ

В статье меры институционального направления развития агросервиса ориентированы на права сельхозпроизводителей и субъектов агросервиса, факторы, влияющие на развитие предоставления услуг в сельском хозяйстве.

Ключевые слова: агросервис, сельское хозяйство, рыночные отношения, государство, главный реформатор, экономическая реформа, сервис.

INSTITUTIONAL DIRECTIONS FOR AGRO SERVICE

DEVELOPMENT

Kudratova Iroda Turdibaevna

assistant of the Samarkand branch of the Tashkent State Economic University

In the article, measures of the institutional direction of development of agricultural services are focused on the rights of agricultural producers and subjects of agricultural services, factors influencing the development of service provision in agriculture.

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Key words: agroservice, agriculture, market relations, state, main reformer, economic reform, service.

КИРИШ

Баркарор иктисодий ривожланиш илмий сигими юкори булган махсулотлар тайёрлашни, иктисодиёт тармокларида ишлаб чикаришни модернизация килиш, техник ва технологик жихатдан янгилашни, доимий равишда замонавий технологиялар хамда инновацияларни жорий этишни талаб килади.

Бизнингча иктисодий баркарор ривожланиш - бу бозор шароитида кенгайтирилган такрор ишлаб чикариш учун хужалик юритувчи субектлар томонидан ижтимоий-иктисодий фаолиятини тулик таъминлаши учун етарлича маблаг ишлаб топиши ва ундан самарадорли фойдаланиш хамда бозор узгаришларига мослаша олиш кобилияти тушунилади.

Шу нуктаи назардан миллий иктисодиётни баркарор ривожлантириш куп жихатдан иктисодиётни бозор шароитида бошкариш ва унинг йуналишлари хамда сохаларини техник ва технологик жихатдан янгилаш, юкори технологияли кайта ишлаш тармокларини барпо этиш, ер ва бошка ресурслардан унумли фойдаланиш буйича кулай шарт-шароитларни яратиш билан бевосита боглик. Шу боис, мамлакатимизда иктисодиётнинг баркарор ривожланиши учун унинг тармоклари ролини, айникса юкори кушимча кийматли тайёр махсулот ишлаб чикариш салохиятини оширишга алохида эътибор каратилмоги зарур.

Республикамиз иктисодиётининг асосий тармокларидан бири хисобланган кишлок хужалигини боскичма-боскич бозор муносабатларига утказишда давлат бош ислохатчи ва изчил иктисодий ислохотларни амалга оширувчиси хисобланади. Айникса, кишлок хужалиги тармогининг мавсумий характерга эга эканлиги ва унинг табиий иклим шароитига богликлиги, шунингдек тармокнинг республикамиз саноати учун асосий хом-ашё етказиб берувчи ва ахолини эса зарурий озик-овкат махсулотлари билан таъминловчи сохаси сифатида табиий равишда давлат томонидан куллаб-кувватлашни такозо этади.

Тадкикот методологияси. Изланишларимиз натижасида агросервис хизматларини ривожлантириш асосида ахоли турмуш даражасини ошириш буйича илмий хулосалар ва таклифлар берилган. Тадкикотни олиб бориш жараёнида абстракт фикрлаш, иктисодий-статистик тахлил каби усуллардан кенг фойдаланилди.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

Та^лил ва натижалар.

Агросервис хизматларини ривожлантиришнинг институционал йуналишидаги тадбирлар кишлок хужалик товар ишлаб чикарувчилар ва агросервис субъектлари хукуклари, кишлок хужалигида сервис хизматини курсатишни ривожлантиришга каратилган конунлар ва конун ости меъёрий хужжатлар, шунингдек амалдаги бошка хукукий-меъёрий хужжатларни такомиллаштириш масалаларини уз ичига олади. Айникса, бундай йуналишдаги тадбирларни амалга оширишда агросервис хизматлари бозорида эркин ракобат мухитини шакллантиришга имкон берувчи хизмат курсатиш билан шугилланадиган хусусий тадбиркорлик корхоналарини, кишлок хужалиги махсулотларини кайта ишлаш, истеъмолчига етказиб беришга доир хизматларни амалга оширувчи субъектлар буйича меъёрий хужжатларни мукаммаллаштирилиши максадга мувофикдир.

Кишлок хужалигида агросервисни ривожлантиришни хукумат томонидан куллаб-кувватловчи иктисодий йуналишларга молия, кредит, солик, сугурта, шартномавий муносабатлар, моддий-техника ресурслари таъминоти, хамда агросервис субъектларини иктисодий эркинлик ва мулкий хукукларни таъминлаш (хусусий хизмат курсатувчи субъектлар) буйича амалга ошириладиган иктисодий вазифалар киради.

Давлат томонидан куллаб-кувватлашнинг агротехнологик йуналиши агросервис хизмат курсатиш оркали амалга ошириладиган илмий-технологик чора-тадбирлар, жумладан, ерни хайдаш, экинлар селекцияси ва уругчилик тизимини ривожлантириш, зооветеринария, наслчилик тизими ва ем-хашак таъминоти хизматини такомиллаштириш каби вазифаларда уз аксини топади.

Бу борада Узбекистон Республикаси Президентининг 2021 йил 24 февралдаги ПК-5006-сон карорида катъий вазифаларни, жумладан "Кишлок хужалиги ерлари билан боглик муносабатларнинг баркарорлигини таъминлаш, давлат мониторинги, кишлок хужалиги ерларидан фойдаланиш ва уни мухофаза килиш тизимини тубдан такомиллаштириш ва сохага ахборот-коммуникация технологияларини кенг жорий этиш"1 зарурий масалалардан бири эканлигини белгилаб берган.

Хрзирги табиий-иклим шароитларининг глобал микёсда узгариши экологик мухофаза йуналишидаги масалаларни республикамизда агросервис хизматларини амалга оширишда хам долзарб муаммога айлантиради. Шу сабабли, экология билан боглик вазифаларни махаллий бошкарув органлари

1 П^-5006-сон 24.02.2021. Кишлок хужалигига мулжалланган ерлардан фойдаланиш ва мухофаза килиш тизимини такомиллаштиришга доир кушимча чора-тадбирлар тугрисида (lex.uz)

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

иштирокида давлат томонидан хал килиш буйича куйидаги махсус чора-тадбирлар ишлаб чикилиши зарур. Жумладан:

- кишлок хужаликда агросервисни амалга оширувчи бир катор субъектларда захарли химикатлар ва угитлардан белгиланган меъёр ва муддатларда фойдаланишни назоратга олиш;

- ерларнинг мелиоратив холатини яхшилаш буйича мелиорация ва ирригация хизматларини амалга оширишда хамда сув, шамол эррозиясидан сакланишда максадли инвестиция маблагларидан тугри фойдаланиш;

- сугоришда СИУ хизматлари фаолиятини амалга ошириш жараёнида атроф мухитни ифлосланиш, шурланишдан мухофаза килишга йуналтириш ва назорат килиш;

- чорва моллари ва кишлок хужалиги экинларини турли тез таркалувчан юкумли касалликларнинг олдини олиш ва уларга карши курашиш хизматларининг самарали фаолиятини йулга куйиш;

- республиканинг хар бир худудида табиатни асрашга имкон яратувчи турли экологик хизматларни мукобил шакллари (давлат, нодавлат)ни самарали тизимини яратиш.

Бирок, давлат томонидан экология билан боглик булган чора-тадбирларни амалга ошириш ва экологик мувозанатни саклаш масаласини хал этиш жараёнида хар бир агросервис хизматларини амалга оширишда шу сохада банд булган ишловчиларни фаол катнашиши, уларни доимо узининг экологик саводхонлигини ошириши асосий вазифалардан бири сифатида эътироф этилиши зарур.

Ижтимоий йуналишдаги агросервисни давлат томонидан куллаб-кувватлаш чора-тадбирларига сервис хизмат курсатиш тузилмаларини ривожлантириш, ахоли учун муносиб турмуш шароитини яратиш, кишлок хужалигик корхоналарига хизмат курсатишда банд булганларни ижтимоий сугурталаш, касаллик ва аёлларнинг хомиладорлик даврларида моддий-молиявий ёрдам бериш, маориф ва тиббий хизмат курсатиш тизимларини такомиллаштириш каби бир катор бошка масалалардан иборат.

Кишлок хужалигида агросервис хизматларини давлат томонидан иктисодий куллаб-кувватлаш учун, бизнинг фикримизга кура, биринчи навбатда аграр тармокни молиялаштиришнинг салмокли манбаи булган кредит ресурслари билан таъминлаш тизимини такомиллаштириш чора-тадбирлари асосий уринлардан бирини эгаллайди. Республикада кишлок хужалигида агросервис хизматларини кредитлаш асосан:

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

- тижорат банкларининг максадли кредит маблаглари ва давлат бюджети хисобидан ажратиладиган максадли маблаглар;

- давлат эхтиёжи учун харид килинадиган кишлок хужалиги махсулотлари хисоб-китоби буйича ажратиладиган махсус жамгарма маблаглари;

- бошка турли жамгармалар томонидан ажратиладиган маблаглар;

- кредит уюшмалари хисобидан ажратиладиган маблаглар;

- хамкорликдаги корхона ёки ташкилотларнинг бунак маблаглари;

- кишлок хужалиги техника воситаларини лизинг асосида харид килишда вужудга келадиган маблаглар;

- шахсий, хусусий ва бошка маблаглар хдсобидан амалга оширилади.

ХУЛОСА ВА ТАКЛИФЛАР

Бизнинг фикримизча, энг аввало, кишлок хужалигида сервис хизматини такомиллаштириш ва ривожлантириш учун кредит ажратиш режасини республикамиз худудлари буйича бир хил микдорда кредит ажратиш режаси урнига, Узбекисон Республика Кишлок ва сув хужалиги вазирлиги хамда Республика Фермер хужаликлари уюшмаси ва молия институтлари билан хамкорликда кишлок хужалик товар ишлаб чикарувчиларининг моддий-техника таъминоти, асосий воситалар ва айланма маблагларга булган талабларини урганиш буйича мониторинг натижаларига асосан кредитлар ажратиш тизимига утиш максадга мувофик.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РУЙХАТИ (REFERENCES)

1. O'zbekiston Respublikasi Oliy Majlisi Qonunchilik palatasi Kengashining 07.01.2021 yildagi "O'zbekiston Respublikasi Prezidenti SH.M.Mirziyoyevning 2020-yil 29-dekabrdagi Oliy Majlis va O'zbekiston xalqiga murojaatnomasida bayon etilgan takliflar va xulosalardan kelib chiqadigan vazifalar to'g'risida" qarori, 681 -IV-son.

2. O'zbekiston Respublikasi Prezidentining 28.01.2022 yildagi "2022 - 2026-yillarga mo'ljallangan Yangi O'zbekistonning Taraqqiyot strategiyasi to'g'risida" Farmoni, PF-60-son.

3. "Узбекистон - 2030" стратегияси Узбекистон Республикаси Президентининг 2023 йил 11 сентабрдаги PF-158 сонли Фармони.

4. Даль В.И. Толковыий словарь великорусского языка. 2-е изд. М., 1882. Т.

5. Ожегов С.И. и. Др. Граматический словарь русского языка. -М.: Русский язык. 1991. -432стр.

6. Котлер Ф. Основы маркетинга. М. Прогресс. 1992.-734с.

IV. С.512.

SJIF 2024 = 7.404 / ASI Factor = 1.7

7. Ширай В.И. Мировая экономика и международные отношения: Учебное пособие. М.: Дашков И. К.2003. С.226.

8. Котлер Ф. Маркетинг-менежмент // Экспресс-курс. 2-е изд. С.301.

9. Составлено по кн.: Николайчук В.Е. Маркетинг и менеджмент услуг // Деловой сервис. Спб.: Питер, 2005. С.608.

10. Мирзаев К.Ж. Агросервис хизматлари самарадорлигини оширишнинг методологик асослари. Иктисодиёт фанлари доктори илмий даражасини олиш учун ёзилган диссертация. - Самарканд: 2012. 157 бет.

11. К.Ж Мирзаев, Э.Ш. Шавкиев, Б.К. Жанзаков. Инновацион иктисодиёт. (Укув кулланма - Т.: «Инновацион ривожланиш нашриёт-матбаа уйи»,2020. -

12. Mirzaev K. The market livestock service of the Republic Uzbekistan // Spanish journal of rural development University of Santiago de Compostela. Volume II, - No 2. Spain. 2011. - P. 97-106.

13. Mup3aeB K^., napgaeB M.K. XroMaraap coxacu HKTHCogueTH. yyB KynnaHMa, -T.: "H^THCog-MonHfl", 2014. E -111.

14. Mirzaev, K. (2011). Approaches and issues for developing livestock services in Uzbekistan. Perspectives of Innovations, Economics and Business, PIEB, 8(2), 23-25.

298 бет.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.