Научная статья на тему 'ҚАДИМГИ ТУРК-МОНИЙ МУҲИТИДА МАТН ИККИ ТИЛЛИЛИГИ'

ҚАДИМГИ ТУРК-МОНИЙ МУҲИТИДА МАТН ИККИ ТИЛЛИЛИГИ Текст научной статьи по специальности «Языкознание и литературоведение»

CC BY
114
24
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Qadimgi turkiy tilda matn yasash tarixi / parallel matn (ikki tilli) / qadimgi turkiy adabiyot / turkiy-maniy adabiyoti / adabiy aloqalar. / Old Turkic history of making text / parallel text (bilingual) / Old Turkic literature / Turkic-Manichaean literature / literary relationships.

Аннотация научной статьи по языкознанию и литературоведению, автор научной работы — Алимухамедовб Р.А.

Qadimgi turkiy adabiyot uzoq tarixga ega. Uning an’analari va matn yaratish mahorati ham qadimdan kelgan. Qadimgi turkiy tilda matn yaratish tarixida parallel (ikki tilli) matnlar yasash an’anasi mavjud. Bunday ilk asarlarni turkiy tillarda islom davrigacha bo‘lgan adabiyotda uchratishimiz mumkin. Bu davrda turkiy xalqlarning qo‘shni xalq va davlatlar bilan savdo-iqtisodiy, ijtimoiy-madaniy aloqalari kuchaydi. Natijada adabiyotda yaratilgan matnlar ikki (uch) tilda yaratila boshlandi. Ikki tilli matnlar yaratish tarjima ishi bilan bog‘liq. Ushbu maqolada turkiy-manixiy adabiyotidan ikki tilli matnlar tahlil qilinadi. Maqolada ushbu ikki tilli matnlarning paydo bo'lishi va tuzilishi keltirilgan.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

BILINGUALITY OF TEXT IN ANCIENT TURKISH MONIY ENVIRONMENT

Ancient Turkic literature has a long history. Its traditions and skills in making text have also come from ancient times. There is a tradition of making parallel (bilingual) texts in the history of making text in Old Turkic. We can find the first such works in Turkic literature before epoch of Islam. At this time, the trade, economic, social and cultural relations of the Turkic nations with neighboring nations and states intensified. As a result, texts that are created in the literature began to be produced in two (or three) languages. Making bilingual texts is connected with translation work. This article is analyzing of bilingual texts from Turkic-Manichaean literature. In article gives emergence and structure of these bilingual texts.

Текст научной работы на тему «ҚАДИМГИ ТУРК-МОНИЙ МУҲИТИДА МАТН ИККИ ТИЛЛИЛИГИ»

ЦАДИМГИ ТУРК-МОНИЙ МУХИТИДА МАТН ИККИ ТИЛЛИЛИГИ

О

10.24412/2181-1784-2021-1-365-368

Р.А. Алимухамедов,

ф.ф.д., Тошкент давлат шаркшунослик университети, Мумтоз филология ва адабий манбашунослик кафедраси мудири

Annotation. Ancient Turkic literature has a long history. Its traditions and skills in making text have also come from ancient times. There is a tradition of making parallel (bilingual) texts in the history of making text in Old Turkic. We can find the first such works in Turkic literature before epoch of Islam. At this time, the trade, economic, social and cultural relations of the Turkic nations with neighboring nations and states intensified. As a result, texts that are created in the literature began to be produced in two (or three) languages. Making bilingual texts is connected with translation work. This article is analyzing of bilingual texts from Turkic-Manichaean literature. In article gives emergence and structure of these bilingual texts.

Key words: Old Turkic history of making text, parallel text (bilingual), Old Turkic literature, Turkic-Manichaean literature, literary relationships.

Кадимги туркий ёзма ёдгорликлар орасида бир асарнинг икки тилда кучирилган нусхалари хам бор. Туркий матннавислик тарихида бу ходиса кадим замонлардан шаклланиб келади. Матн икки тиллилиги (билингвизм) кадимги туркий адабиётининг турк-будда ва турк-моний адабий мухитларида яратилган диний-фалсафий мазмундаги асарларда ва эпиграфик манбаларда учрайди. Матннинг бу куринишда яратилишининг узига хос сабаблари бор. Биринчидан, турк-моний ва турк-будда адабий мухитида яратилган асарларнинг купчилиги узга тиллардан (санскрит, сугд, хитой, тохар) таржималар булиб, улар орасида турли дуолар, тавбанома матнлари ва бошка асарлар сакланган. Маросим жараёнида дин топинувчилари дуони аслиятда айтганлар. Шунинг билан бир каторда, айрим уринларда, сакланган кулёзмаларда матннинг туркий варианти хам параллел битилган булиб, бу топинувчига айтилаётган матннинг маъносини тушуниш ва уни уз она тилисида айтиш учун яратилган. Дуоларни аслиятда укиш хусусияти бошка диний таълимотларда хам учрайди.

Иккинчидан, Буюк Ипак Йулида туркий тил билан бир каторда сугд, хитой ва бошка тиллар хам истеъмолда булган. Туркий тилнинг мавкеи ва уни

урганишнинг фойдалари тугрисида Махмуд Кошгарий "Девону лугатит турк" асарида маълумот беради1.

Учинчидан, турк-будда жамоаларида санскрит тилини, турк-моний жамоаларида сугд тилини билиш ахамиятли саналган. Чунки таълимотнинг асоси шу тиллардан таржима килинган матнлар оркали туркий халкларга етказилган. Таълимот таркатилган тилни билиш бошка динларда хам учрайди.

Икки тилли матнлар ёзувига кура икки хил: бир ёзувда хамда турли ёзувларда битилган икки тилли матнлар.

Турк-моний адабий мухитида яратилган икки тилли матнлар орасида алковлар алохида ахамиятга эга. Улар гарб адабиётшунослигидаги гимнларга ухшайди.

Икки тилли алковлардан бири Монийга атаб яратилган булиб, унинг парчалари хозирда Берлиндаги Бранденбург академияси Turfanforschung, Digitales Turfan-Archiv фондида сакланаётган Uigurische Texte булимидаги U 0099, U 0100, U 0101a,b, U 0102a,b, U 0103a,c recto курсаткичли узиндилардан урин олган.

Алков матни тохар ва туркий тилда, ёзуви моний хатида. Матнда алков аввал тохар тилида, сунг туркий тилда берилган. Л.Кларкнинг таъкидлашича, ушбу алков турк-будда мухитидаги Buddhastotra асарига ухшаб икки тилли куринишда2. Иккала матн мазмун жихатидан, баъзи сузлар кушилганини хисобга олмаганда, айтарли бир хил.

Алковнинг икки тилли эканлигини куйидагича изохлаш мумкин: топинувчи рохиб (ёки нигушак) алковни тохар тилида айтиши уни Моний билан якинлаштирса, унинг туркий варианти эса узи тушуниши, уз тилида хам Монийни алкаши учун ёзилган. Яна бир тахминга кура, алков аввал тохар тилида яратилган булиб, вакт утиши билан моний рохиблари ё бирор нигушак томонидан туркийга угирилган ва шу билан икки тилли алков пайдо булган. Аслида эса, бошка динларда хам ибодат, асосан дин таргиб этилган тилда амалга оширилади.

Икки тилли алковлардан яна бири Ой тангри ва ёруглик маъбудасига атаб яратилган (MIK.III 35a+b (TM 327). Алков кук турк хатида, кора ва кизил сиёхда (recto 2-4, verso 5). Матн туркий ва эроний тилларнинг бирида аралаш берилган. Туркий матндан маъно чикариш мумкин. Лекин кук турк хати эроний тилнинг фонетик курумини узида акс эттира олмаслигини хисобга олинса, эроний тилдаги матндан бирор маъно чикариш мушкул.

Бундан ташкари, турк-моний мухитида яратилган "Ирк битиги"да хам матн икки тилда: туркий хамда хитой тилида. Хитойча матн асарнинг бошида ва охирида келтирилган. Асарнинг асосий кисмида туркий матн битилган3.

1 Махмуд Кошгарий. Девону луготит турк. 3 томлик. I том. Тошкент. "Фан" нашриёти. 1960. 43-44 бет.

2 Larry Clark. Uygur Manichaean Texts: Volume II. Liturgical Texts: Texts, Translations, Commentary. Corpus Fontium Manichaeorum: Series Turcica II. Turnhout: Brepols Publishers, 2013. p. 184.

3 Каралсин: Talat Tekin. Irk Bitig: The Book of Omens, Harrassowitz Verlag, Wiesbaden. 1993.

366

Матн икки тиллилиги ходисаси бутун матннинг икки тилда булиши билан бир каторда, матннинг бир кисмида ёки уни тулдирувчи жумла сифатида хам келиши мумкин. Масалан, Тонг тангри шарафига битилган алков кулёзмасида, алковдан аввал сугдчада vam vaginuy pas, яъни "тонг тангрига алков" деб ёзилган. Худди шу матн давомига битилган бошка бир алковнинг бошида vag rasan zavar ziriftnuy pas сузи ёзилган. Уни узбекчага "ёруг, кучли, билга тангри алкови" деб таржима килиш мумкин.

Эпиграфик ёдгорликлар орасида Иккинчи турк хоконлиги даврида яратилган Кул тигин (732) битиги туркий ва хитой тилида битилган. Ёдгорликнинг хитойча матни хитойликларга Кул тигиннинг килган ишлари урнак булсин деб, шу катори уларга уз куч-кудратини курсатиш учун тикланган.

Уйгур хоконлиги даврида яратилган Севрей (763) ёдгорлиги хам икки тиллидир. Унда матн туркий ва сугдий тилда битилган. Олимларнинг фикрича ёдгорлик монийлик мухитида яратилгани учун сугдий матнга эга4.

Эпиграфик манбалар орасида матн уч тиллилигини хам учратиш мумкин. Уйгур хоконлиги даврида, монийлик расмий равишда давлат дини сифатида кабул килингандан сунг яратилган Корабалгасун (821) ёдгорлигининг 3-битигида матн уч тилда: туркий, сугдий ва хитой тилида битилган. Матнлар бир-бирини айнан такрорламаслиги 5 улар уч муаллиф томонидан битилган деган хулосага олиб келади. Бунинг хам узига яраша сабаби бор. Давлатнинг расмий тили туркий булган. Моний динининг туркий халклар орасига сугдийлар олиб кирганликлари сабабли ёдгорликка сугдча матн киритилган. Хитойча матннинг яратилиши эса уша даврда шаркда асосий савдо-иктисодий алокалар хитой билан олиб борилгани сабабидир.

Юкорида санаб утилган эпиграфик матнларнинг вариантлари бир-бирини айнан такрорламайди. Яъни бир матн узга тилларга угирилмаган. Чунки бошка тилдаги матнлар турли битувчи-котиблар томонидан ёзилган. Шундай булишига карамай улар бир максадга йуналтирилган, уларнинг мавзу доираси бир. Жумладан, Кул тигин битигининг хар иккала матнида саркарданинг юришлари, унинг эл-улус олдидаги килган хизматлари баён этилган. 3-Корабалгасун ёдгорлигида эса Уйгур хоконлиги даврида монийликнинг амалда булиши, тарихий жараёнлар акс этган.

Матн икки тиллилиги когозга битилган манбаларда хам учрайди. Жумладан, турк-моний адабий мухитида яратилган икки тилли матнлар ичида алковлар алохида ахамиятга эга. Икки тилли алковлардан бири Моний шарафига тукилган булиб, матн тохар ва туркий тилда, моний хатида битилган (ylainiktense mukur ram • [xormuzta] täyri[niy dïdïm] t[äg •] bramniktense pässak

4 Кляшторный С.Г., В.А. Лившиц. Сэврэйский камень. // Советская тюркология. Баку. 1971. №3. 110 стр.

5 Содицов Ц.П. Корабалгасун ёдгорликларининг туркий матни ва уйгур хоконлиги даврида тарихий-монументал матн тузиш анъанаси. - Хитой ва Марказий Осиё халкларининг маданий, адабий, тил алокалари: утмиш ва хозирги замон. Тошкент, 2004. 24- б.

ram • [azruwa] [täy]rini]y [pässak täg •]). Матнда алков аввал тохарчада, сунг туркий тилда берилган.

Тохарча матн Туркий таржимаси

Ikasi suke pidär-mani körgäli toqïlïg qayïm mani

burxan

tusa tusapällamar anïn anï üzä ögä yükünür män

Л.Кларкнинг таъкидлашича, ушбу алков турк-будда мухитидаги Buddhastotra асарига ухшаб икки тилли куринишда6. Иккала матн мазмун жихатидан, баъзи сузлар кушилганини хисобга олмаганда, айтарли бир хил.

Илк урта асрларда туркий халклар яшайдиган худудларда сугд ва хитой тили кулланишининг тарихий илдизлари бор. Туркий халклар сугдлар, хитойликлар билан кадимдан савдо-иктисодий алокалар олиб борган. Шу билан бирга икки тиллилик худуд билан хам боглик. Масалан, туркий худудда сугд тили сугд ахоли яшайдиган худудлардагина, уларнинг узаро муносабатларида кулланилган.

Матн икки ёки куп тиллилиги, афтидан туркий матннавислик тарихи учун бегона эмас: ушбу анъана кадимда пайдо булган булиб, илк урта асрлар унинг чуккига чиккан палласи саналади. Унинг сакланган намуналари илк урта асрларга тегишли. Кунимизгача етиб келган икки ва куп тилли асарлар, эпиграфик матнлар диний-фалсафий мазмунга эга. Шу билан бирга, матнларда таржима турларини кузатиш мумкин: сузма-суз таржима ёки умумий маъно таржимаси. Бу таржимачилик утмишда яхши ривожланиб, унинг усуллари уша даврлардаёк тармокларга ажралганини билдиради.

ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР

1. Larry Clark. Uygur Manichaean Texts: Volume II. Liturgical Texts: Texts, Translations, Commentary. Corpus Fontium Manichaeorum: Series Turcica II. Turnhout: Brepols Publishers, 2013.

2. Talat Tekin. Irk Bitig: The Book of Omens, Harrassowitz Verlag, Wiesbaden. 1993.

3. Кляшторный С.Г., В.А. Лившиц. Сэврэйский камень. // Советская тюркология. Баку. 1971. №3. 110 стр.

4. Махмуд Кошгарий. Девону луготит турк. 3 томлик. I том. Тошкент. "Фан" нашриёти. 1960.

5. Содиков К.П. Корабалгасун ёдгорликларининг туркий матни ва уйгур хоконлиги даврида тарихий-монументал матн тузиш анъанаси. - Хитой ва Марказий Осиё халкларининг маданий, адабий, тил алокалари: утмиш ва хозирги замон. Тошкент, 2004.

6 Larry Clark. Uygur Manichaean Texts: Volume II. Liturgical Texts: Texts, Translations, Commentary. Corpus Fontium Manichaeorum: Series Turcica II. Turnhout: Brepols Publishers, 2013. p. 184.

368

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.