Научная статья на тему 'ҚАДИМГИ ХОРАЗМДА ҲАЙКАЛТАРОШЛИК САНЪАТИ'

ҚАДИМГИ ХОРАЗМДА ҲАЙКАЛТАРОШЛИК САНЪАТИ Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
97
19
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қуйи Амударё / зооморф / антропоморф / ангоб / Хумбузтепа / Қўйқирилганқалъа / Қальалиқир-2 / Кўзалиқир / Катта Қирққизқалъа / Тупроққалъа (Шовот) / Катқалъа (Шовот). / Lower Amudarya / zoomorphic / anthropomorphic / angob / Khumbuztepa / Koykirilganqala / Qalaliqir-2 / Kozaliqir / Katta Kirqqizqal'a / Topraqqal'a (Shovot) / Katqal'a (Shovot).

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Қурбанов, Музаффар Атаханович

Ушбу мақола Қуйи Амударё ҳавзасида истиқомат қилган зироаткор аҳоли вакилларининг ҳаёт ва ижод уйғунлиги бўлган сопол ҳайкалтарошлиги санъатининг айрим хусусиятлари таҳлилига бағишланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE ART OF SCULPTURE IN ANCIENT KHOREZM

This article discusses the analysis of some features of the art of ceramic sculpture, which is a combination of life style and creativity of the agricultural population living in the Lower Amudarya basin.

Текст научной работы на тему «ҚАДИМГИ ХОРАЗМДА ҲАЙКАЛТАРОШЛИК САНЪАТИ»

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

КАДИМГИ ХОРАЗМДА ХДЙКАЛТАРОШЛИК САНЪАТИ

Чурбанов Музаффар Атаханович

Урганч давлат университети Тарих кафедраси катта укитувчиси

Тел: +99 897 5282883

e-mail: kurbanovmuzaffar1983@ gmail .com АННОТАЦИЯ

Ушбу мацола Куш Амударё уавзасида истицомат цилган зироаткор ауоли вакилларининг уаёт ва ижод уйзунлиги булган сопол уайкалтарошлиги санъатининг айрим хусусиятлари таулилига базишланган.

Калит сузлар: Куйи Амударё, зооморф, антропоморф, ангоб, Хумбузтепа, Куйцирилганцалъа, Кальалицир-2, Кузалицир, Катта Кирццизцалъа, Тупроццалъа (Шовот), Катцалъа (Шовот).

ИСКУССТВО СКУЛЬПТУРЫ В ДРЕВНЕМ ХОРЕЗМЕ

Рурбанов Музаффар Атаханович

Ургенчский государственный университет старший преподаватель кафедры истории kurbanovmuzaffar1983@gmail .com

АННОТАЦИЯ

Данная статья посвящена анализу некоторых особенностей искусства керамической скульптуры, представляющего собой неотъемлемую часть быта и творческой жизни земледельческого населения проживающего в нижнем течении бассейна Амударьи.

Ключевые слова: Нижняя Амударья, зооморфный, антропоморфный, ангоб, Хумбузтепа, Кой-крылган-кала, Калалы-гыр 2, Кюзелыгир, Болшой Кирк-кызкала, Топрак-кала (Шават), Кат-кала (Шават).

THE ART OF SCULPTURE IN ANCIENT KHOREZM

Rurbanov Muzaffar Atakhanovich

Senior Lecturer of the Department of History of Urgench State University

This article discusses the analysis of some features of the art of ceramic sculpture, which is a combination of life style and creativity of the agricultural

Tel: +99 897 5282883

e-mail: kurbanovmuzaffar1983 @gmail .com

ABSTRACT

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

population living in the Lower Amudarya basin.

Keywords: Lower Amudarya, zoomorphic, anthropomorphic, angob, Khumbuztepa, Koykirilganqala, Qalaliqir-2, Kozaliqir, Katta Kirqqizqal'a, Topraqqal'a (Shovot), Katqal'a (Shovot).

ХХ асрнинг 30-90 йилларида фаолият олиб борган Хоразм археология ва этнография экспедицияси (ХАЭЭ) хамда истикдол йилларида бир катор илмий муассасалар томонидан Куйи Амударё унг ва сул сохилларида олиб борилган археологик изланишлар натижалари диккатга сазовор булиб, воха кадим тарихини ёритишга хизмат килувчи куплаб археологик манбалар тахлили асосида фундаментал нашрлар эълон килинди. Хоразмнинг кадимги тарихи хакида ёзма манбаларда берилган кам сонли маълумотлар афсуски, уни тулик ёритиб бера олмайди, лекин кум барханлари остида яширин колган осори-атикаларнинг археологлар томонидан топилиши аждодларимизнинг турмуш тарзи, хужалик шакллари, санъати ва эътикоди тугрисида маълумотларни такдим килмокда. Айникса, артефактларнинг аксарини сопол буюмлари ташкил килиши худуд ахолисининг хаёт ва ижод уйгунлиги асосида шаклланган узига хос маданиятида кулолчиликнинг урни алохида ахамиятга эга эканлигини курсатади. Хусусан, пахса девор юзасига ишланган буртма тасвирли рельеф, колипда ишланган антроморф ва зооморф хайкалчалар, кулолчилик идишлари ва уларга туширилган тасвирлар шулар жумласидандир.

МЕТОДОЛОГИЯ

Кадимий ёдгорликларда олиб борилган археологик изланишлар натижасида урганилган хайкалтарошлик санъати намуналари оркали биз уз даври эътикоди, турли тоифа вакилларини кийимлари хамда хужалик шакллари тугрисида маълумотларга эга буламиз.

Ёнбошкалъа харобаларига килинган экспедиция натижасида олинган терракоталар башанг кийинган аёлларнинг хайкалчалари хамда узун этик, бели кисиб богланган учбурчак ёкали калта камзул ва уч шохли галати "Фригийлар калпоги"ни кийган эркакларнинг фигурачалари хайкалчаларнинг аксарини ташкил килган (расм-1). [1, 149-б]

КИРИШ

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

1-pacM. EHÖornKanta. 3pKaK xaHKannanapu

2-pacM. KantanHKHp-2. 3pKaK xaHKannacu. TagKUKOTHH E.H. BaÖH6epr Ka-ntanHKup-2 egropnuruga onu6 6opraH H3naHHmnapn Harn^acuga ^a^ar 6HTra 6offlCH3 эpкaк TeppaKOTa xaHKanna TonunraH - fflHMH ycTura nacTra TyfflHpunraH Tap3ga KyfinaK KufiraH, onguga KaMap öornaHraH. KyönaKHHHr 6unaruga TeKuc THKyBnap MaB^yg 6ynraH (pacM-2). KpnraH öapna conon xaöKannanap aKcapuHu aen TeppaKOTanap TafflKun Ku^raH 6ynu6, yHH KyÖHgarH Tunnapra a^parraH: 1. Y3yH nu6oc 6unaH ypanraH thk

TypraH xaHKajina; 2. EenaHHaic ycTKH KHHHMga thk TypraH xaHKanna (pacM-3); 3. ^M-afflun nnafflga (^u^Ma öunaH) thk TypraH xafiKanna Ba yHr Ky^ga fflaM eKu ryn TyrraH (pacM-4); 4. ^naHFOH xpnga thk TypraH xaÖKanna (pacM-5); 5. Ky3a TyTraH xpnga thk TypraH xaÖKanna (pacM-6). [2, 164-6]

3-pacM. 1 Ba 2-Tun.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

4-расм. 3-тип.

5-расм. 4-тип

6-расм. 5-тип.

Юкорида келтирилган гурухларга кирувчи хайкалчалар Катта Кирккизкалъа ва Куйкирилганкалъа ёдгорликларидан хам топилган (расм-7). [3, 182, 338, 342-б]

7-расм. Терракоталар. 1-2-Катта Кирккизкалъа. 3-5- Куйкирилганкалъа. МУ^ОКАМА

1979-1980 йилларда тадкикотчилар томонидан Амударё сул томонидаги Шовот Тупроккалъасида амалга оширилган археологик кидирув чогида

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

О

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

топилган терракоталари Куйкирилганкалъадан топилган хайкалчаларнинг типологик ухшашидир. Олд томонидан ярим устун куринишга эга, узун ва силлик кийимда кизил ангоб билан копланган аёлнинг боши йук хайкалчаси тирсаки букилган холда унг кулининг кафти кукрагида турибди, чап кули эса эгилиб корин кисмида турибди. Тадкикотчи, фикрича, узининг умумий куриниши ва безагининг алохида элементлари билан уни баъзи Якин Шарк (Оссурия-Бобил ва Кичик Осиё) тасвирлари билан таккослайди ва "устунли терракота одатда худонинг дарахт танасида мужассам булиши гояси билан боглик, бу бежиз эмас, чунки дарахтни илохийлаштириш дунёнинг куплаб халклари учун одатий булган" деб таъкидлайди (расм-8). [4, 32-б]

М. Мамбетуллаев рахбарлигида Тошсака зонасидаги Хумбузтепа ёдгорлигида олиб борилган археологик казишмалар натижасида олинган сопол хайкалчалар Кузаликир ва Кдльаликир-2 харобаларидан топилган терракоталар ясалиши ва шаклини такрорлайди (расм-9). [ 5, 28-б]

2017-2018 йилларда С.Р. Баратов рахбарлигида мазкур ёдгорликда олиб борилган изланишлар натижасида аникланган аёл терракота (Хоразм Маъмун академияси музейида сакланмокда) мухим ахамиятга эга. 4-типга мансуб колипда ишланган кизил ангобли анча яхши сакланган аёл хайкалча узининг улчами, шакли хамда услуби жихатидан К&льликир-2, Кузаликир, Катта

8-расм. Шовот Тупроккалъаси. Аёл терракота

9-расм. Хумбузтепа. Терракотанинг бош кисми.

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

Кирккизкалъа, Куйкирилганкалъа ёдгорликларидан топилган терракоталарнинг ухшашидир. Аёлнинг унг кули тирсакдан букилган холда кукрагига куйилган, чап кули корин кисмига куйилган тик турган ялонгоч ёки енгил либосли кийим кийган холдаги тасвирни намоён килади (расм-10).

\

I

10-расм. Хумбузтепа. Аёл терракота Тадкикотчи Б.П. Садуллаев рахбарлигида 2021 йилда Шовот Каткалъасида олиб борилган изланишлар натижасида топилган терракота бош кисми ишланиши жихатидан олдинги типлардан фарк килмайди ва унда хам аёл киёфаси тасвирлангани аник (расм-11). [Тадкикотчи Б.П. Садуллаевга такдим этган материали учун миннатдорчилик билдирамиз.]

и

11-расм. Каткалъа (Шовот). Терракота бош кисми.

Тупроккалъа туманида "Арка бобо" фермер хужалигининг ёдгорлик излари аник булмаган худудидан Хумбузтепа ва Калъаликир ёдгорликларидан топилган терракота хайкалчаларининг айнан ухшаши булган, бирок хали урганилмаган, бадиий жихатдан фарк килувчи тасвирга эга намунаси топилди. Унинг бош кисми сакланмаган, иккала кули билан кукрак кисмида мукаддас китоб ушлаб турган кохин эркак кишининг кизил ангобли хайкалчаси булиб, бели кисиб богланган калта камзулли эканлиги куриниб турибди (тадкикотчи терракотани "Авесто" музейига такдим килган). Баъзи кисмлари

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

сакланмаганлиги боис, унинг бош ва оёк кийими кандайлигини куриш имконияти йук. Х,айкалча колипда ишланган булиб, унинг сакланган буйи 10 смга я;ин, калинлиги 2-2,5 см. (расм-12)

12-расм. Туямуйин зонаси. Эркак терракота хайкалчаси.

Юкорида куриб чикилган археологик манбалар тахлили шуни курсатадики, хайкалчалар Амударёнинг унг ва сул сархадларида шаклланган маданий-хужалик марказларида хайкалтарошликнинг ягона услуби шаклланганлиги ва ривожланганлигини курсатади. Чунки, кайси ёдгорликдан топилишидан катъий назар кадимги давр терракоталари типологик жихатидан ухшашдир.

ХУЛОСА

Юкоридаги келтирилган маълумотлар куйидаги хулосаларга келиш имконини беради:

- топилган терракоталарнинг деярли барчаси хажми баландлиги 10 см атрофида булиб, япалок ва шартлидир;

- узига хос хусусияти шундаки, уларда кийим безаклари хамда кадди-комати тафсилотига катта эътибор берилган;

- аёллар хайкалчалари купрок ярим устун куринишга эга, узун ва силлик кийимда, тирсаки букилган холда унг кулининг кафти кукрагида, чап кули эса эгилиб корин кисмида турган тасвирли типлари купрок учрайди;

- аёл терракоталарнинг купрок ишлангани бу кандайдир култ ёки ахоли дунёкариши билан богликки, аёллар эъзозланган ва улугланган;

- эркаклар хайкалчалари кам учрайди ва улар учбурчак ёкали бели кисиб богланган калта камзулли холдаги типлари купрок учрайди;

Oriental Renaissance: Innovative, educational, natural and social sciences Scientific Journal Impact Factor Advanced Sciences Index Factor

о

R

VOLUME 2 | ISSUE 5 ISSN 2181-1784 SJIF 2022: 5.947 ASI Factor = 1.7

- бу услуб илдизлари С.П. Толстов таъкидлаганидек "деворлари ичида ахоли яшайдиган шахарлар" замонига (мил.авв. VI-V асрлар), шунингдек, антик даврда кенг таркалган. Кейинрок, янги эранинг дастлабки асрларида яратилган хайкалчалар йирик ва тамомила хакконий услубда ишлана бошланган;

- одамлар ва хайвонларнинг тасвирлари колипли хайкалчалар билан бир каторда, идишларга хам бурттириб ишланганлигини куриш мумкин.

REFERENCES

1. Толстов С.П. ^адимий Хоразм цивилизациясини излаб. - Т.: "Янги аср авлоди", 2014. - Б. 149.

2. Калалы-гыр 2. Культовый центр в Древнем Хорезме. IV-II вв. до н.э. - М.: «Восточная литература» РАН. 2004. - С. 164-188.

3. Кой-крылган-кала - памятник культуры древнего Хорезма IV в. до н. э. - IV в. н.э.//ТХАЭЭ. T.V. - М.: «Наука», 1967. - С. 182, 338, 342. Рис.71.

4. Мамбетуллаев М. Топрак-кала Шаватская (раскопки 1979-1980 гг.)//Археология Приаралья. Вып. 3. - Т.: «Фан», 1986. - С. 32. Рис.13.

5. Мамбетуллаев. М. Хумбузтепе - керамический центр южного Хорезма//Археология Приаралья. Вып. 2. - Т.: «Фан», 1984. - С. 28. Рис. 6.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.