Научная статья на тему 'АБУЛҲАСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: “АДАБ АЛ-ҚОЗИ” АСАРИДА ҚУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ҲУҚУҚИ МАНБАШУНОСЛИГИ – КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ҚИЁС, ИЖТИҲОД, ИСТИНБОТ, ИСТИҲСОН'

АБУЛҲАСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: “АДАБ АЛ-ҚОЗИ” АСАРИДА ҚУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ҲУҚУҚИ МАНБАШУНОСЛИГИ – КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ҚИЁС, ИЖТИҲОД, ИСТИНБОТ, ИСТИҲСОН Текст научной статьи по специальности «История и археология»

CC BY
139
23
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Журнал
Science and innovation
Область наук
Ключевые слова
Қуръон / Ислом / Аҳком / ал-Мовардий / ҳуқуқ / сайлов / сунна / имомат / султон / қурьоншунослик усуллари / ислом ҳуқуқи / манбашунослиk / китоб / суннат / ижмоъ / қиёс / ижтиҳод / истинбот / истиҳсон / qur’an / islam / ahkom / al-mavardi / laws / government / election / sunna / imamat / sultan / he methods of quranistic study / the sources of islamic law / the book / sunnat / ijmo’ / comparison / ijtihod / istinbot / istehson.

Аннотация научной статьи по истории и археологии, автор научной работы — Z. Jo'Raev

Мазкур “Абулҳасан Мовардий илмий мероси: “адаб ал-қози” асарида қурьоншунослик усуллари ёхуд ислом ҳуқуқи манбашунослиги – китоб, суннат, ижмоъ, қиёс, ижтиҳод, истинбот, истиҳсон” номли мақолада 964-1058 йилларда яшаган Абулҳасан Мовардийнинг сиёсий-ҳуқуқий таълимотлар тарихи, давлат бошқаруви назарияси тараққиётига салмоқли ҳисса бўлиб қўшилган илмий мероси таснифланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SCIENTIFIC HERITAGE OF ABULHASAN MOWARDI: THE METHODS OF QURANISTIC STUDY OR THE SOURCES OF ISLAMIC LAW IN THE WORK OF "ADAB AL-QAZI" THE BOOK, SUNNAT, IJMA', COMPARISON, IJTIHAD, ISTINBAT, ISTIHSON

This article The scientific heritage of Abulhasan Mowardi: the methods of quranistic study or the sources of islamic law in the work of "Adab al-qazi" the book, sunnat, ijma', comparison, ijtihad, istinbat, istihson” describes the work of Abulhasan Movardi, who lived in the years 964-1058 which made a significant contribution to the development of the history of political and legal doctrine and the theory of public administration.

Текст научной работы на тему «АБУЛҲАСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: “АДАБ АЛ-ҚОЗИ” АСАРИДА ҚУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ҲУҚУҚИ МАНБАШУНОСЛИГИ – КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ҚИЁС, ИЖТИҲОД, ИСТИНБОТ, ИСТИҲСОН»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АБУЛХДСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: "АДАБ АЛ-ЦОЗИ" АСАРИДА ЦУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ^УЦУЦИ МАНБАШУНОСЛИГИ - КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ЦИЁС, ИЖТЩОД,

ИСТИНБОТ, ИСТЩСОН Жураев Зиёвуддин Мух,итдинович Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон миллий университети "Манбашунослик ва архившунослик" кафедраси катта ук;итувчиси;

Узбекистон халкдро ислом академияси Исломшунослик факультети" Исломшунослик ва Ислом цивилизациясини урганиш ICESCO" кафедраси докторанти

(DSc)

https://doi.org/10.5281/zenodo.7489444 Аннотация. Мазкур "Абулуасан Мовардий илмий мероси: "адаб ал-цози" асарида цурьоншуносликусуллари ёхуд ислом ууцуци манбашунослиги - китоб, суннат, ижмоъ, циёс, ижтщод, истинбот, истщсон" номли мацолада 964-1058 йилларда яшаган Абулуасан Мовардийнинг сиёсий-ууцуций таълимотлар тарихи, давлат бошцаруви назарияси тарацциётига салмоцли уисса булиб цушилган илмий мероси таснифланган.

Калит сузлар: Куръон, Ислом, Ауком, ал-Мовардий, ууцуц, сайлов, сунна, имомат, султон, цурьоншунослик усуллари, ислом ууцуци, манбашунослик, китоб, суннат, ижмоъ, циёс, ижтиуод, истинбот, истиусон

НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛХАСАНА МОВАРДИ: МЕТОДЫ КОРАНИСТИЧЕСКОГО ИЗУЧЕНИЯ ИЛИ ИСТОЧНИКИ ИСЛАМСКОГО ПРАВА В ТРУДЕ "АДАБ АЛЬ-КАЗИ" - КНИГА, СУННАТ, ИДЖМА', СРАВНЕНИЕ, ИДЖТИХАД, ИСТИНБАТ, ИСТИХСОН

Аннотация. Эта статья Научное наследие Абулхасана Моварди: методы коранистического изучения или источники исламского права в труде "Адаб аль-кази" -книга, суннат, иджма', сравнение, иджтихад, истинбат, истихсон" описывает работу Абулхасана Моварди, жившего в 964-1058 годах под наследия которая внесла значительный вклад в развитие истории политико-правового учения и теорию государственного управления.

Ключевое слова: Коран, Ислам, Ахкаам, Маварди, право, выбор, сунна, имамат, султан, методы коранистического изучения, источники исламского права, книга, суннат, иджма', сравнение, иджтихад, истинбат, THE SCIENTIFIC HERITAGE OF ABULHASAN MOWARDI: THE METHODS OF QURANISTIC STUDY OR THE SOURCES OF ISLAMIC LAW IN THE WORK OF "ADAB AL-QAZI" - THE BOOK, SUNNAT, IJMA', COMPARISON, IJTIHAD,

ISTINBAT, ISTIHSON Abstract. This article The scientific heritage of Abulhasan Mowardi: the methods of quranistic study or the sources of islamic law in the work of "Adab al-qazi" - the book, sunnat, ijma', comparison, ijtihad, istinbat, istihson" describes the work of AbulhasanMovardi, who lived in the years 964-1058 which made a significant contribution to the development of the history of political and legal doctrine and the theory of public administration.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Key words: qur 'an, islam, ahkom, al-mavardi, laws, government, election, sunna, imamat, sultan, he methods of quranistic study, the sources of islamic law, the book, sunnat, ijmo', comparison, ijtihod, istinbot, istehson.

Ислом дини дунёнинг бир канча диёрлари ва халклари, элат ва миллатлари орасида таркалиб, аксарият халклар исломни кабул килиб мусулмончилик йулини танлагач, араб халки эса бошка миллатлар билан кушилиб кетгач, узгача тарихий бурилиш, шарт-шароит юзага келди. Ислом дини оламларга ёйилгач, унинг хакикий ва хукукий асосларини тушунишга булган интилиш хаётий заруратга айланди. Пайдо булган ижтимоий муаммоларни хал килиш учун умуминсоний хамда исломий коидалар ишлаб чикиш эхтиёжи тугилди.

Натижада ислом фалсафаси ва плюрализми узида то киёматгача, дунё ва охиратда сузига жавоб бера оладиган катор, давр синовларидан омон колган асосан 4та мазхаб таълимот эгалари булмиш ироклик, мадиналик, шомлик ва мисрлик ва хоказо ерлик дахолар етишиб чикишига олиб келди. "Усулул фикх" илмига асос солинди. Бу ишни юзага чикиши ва баркарор ва бардавом булишида "Ахлис сунна вал жамоъа" мазхаббош имомлари урф-одат, географик ва минтакавий таомиллар, табиъий шарт-шароит, хамда куръоншуносликка кура асос солганлар:

Ирок+Эронда Нуъмон ибн Собит имом Абу Х,анифа(р.х.\ милодий 699-767 йй.) насли эронлик, асли эса куфалик. Узига тук ипак сотувчи уйида таваллуд топган - ханафий мазхаби асосчиси. Устози эса, хукукшунослик марказларидан бири Ирокдаги Куфа шахри булган. Расулуллох с.а.в.нинг сахобаси Абдуллох ибн Масъуд(в.653 й.) у ерга факих ва муаллим сифатида Халифа Умар р.а. томонидан юборилган эди. Унинг талабалари фукахо сифатида тан олинган. Энг машхурларидан бири Х,аммод ибн Аби Сулаймон(в. 738 й.) мазкур мазхабга ном берган Абу Х,анифанинг устози булган.

^иёс, раьй ва истехсонга асос солган, шакллантиргани натижасида унинг мактаб вакилларига "Ахли раьй" ва "Ахли хадис" деб тарихий ном беришган. Абу Х,анифа мактаби тамойилига кура, унинг шахс эркини хурматлаш хукукий назарияси оркали мусулмон хукукшуносларидан асосли фарк килган. "Бизнинг бу борадаги энг аъло билимимиз раьйдир. Бу - биз эриша олган энг аъло нарсадир", деган эди Абу Х,анифа хазратлари. Ибн Надийм "Фихрист" номли китобида кайд этгани каби, "Усулул фикх"га барча коидаларни илк бора имом Абу Х,анифа ва унинг шогирдлари "Китоб ал-хараж" асари муаллифи Абу Юсуф(731-798) ва "ал-Мабсут", "ал-Жомиъ ал-кабир", "ал-Жомиъ ас-агир" "ас-Сияр ал-кабир", "ас-Сияр ас-сагир", "аз-Зийдот", "Кутуб захиратур ривоя" асарлар муаллифи Мухаммад ибн Х,асан аш-Шайбоний(749-804\05) кабилар алохида рисолаларида жамлашган. Мухаммад Шайбонийнинг асарлари унинчи асрда Абулфазл ал-Марвазий\ал-Х,оким аш-шахид номи билан машхур аллома томонидан "ал-Кофий" унвони билан яхлит мужалладда тупланган. Бу тупламга ун биринчи асрда Мухаммад ибн Ахмад ас-Сарахсий(вафоти милодий 1090 йил) "Мабсут" номидаги 30 жилдлик шарх ёзган. Абулхусайн ^удурий(вафоти милодий 1037 йил) "Мухтасар", ^озихон(вафоти милодий 1196 йил) "Фатово", Бурхониддин ал-Маргиноний(вафоти милодий 1197 йил) "ал-Х,идоя", Ибн Баззоз(вафоти милодий 1414 йил) "Фатово" каби асарлар яратиб исломда хукук илмий асослари ривожига катта хисса кушганлар. Уз навбатида бу шарх усмонийлар салтанатининг 1869 йилги "Мажалла" - фукаро кодексининг асосини ташкил этиб,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

танзимат даври хукукий ислохотларининг узвий кисмини эгаллаган. Мисрда 1860 йиллар ислохотларидан кейин "Мажолис махаллиййа" ташкил этилиб, хали дунёвий кодекслар доирасига кириб улгурмаган ишлар хам улар юрисдикциясига утади.

Х,анафийлик мазхаби хозирги кунда яшовчанлиги билан эътиборга молик йуналиш сифатида жахоннинг мусулмон мамлакатлари: Миср, Сурия, Ливан, Ирок, Иордания, Фаластинда расмий мазхабдир. Болкон, Кавказ, Афгонистон, Покистон, Х,индистон, Марказий Осиё республикалари ва Хитой(Уйгуристон) устувор мазхабдир. Шарк, Узок ва Я;ин Шарк, Шаркий ва Гарбий Европа ва Марказий Осиё ва шу каби бошка минтакаларда хам оз булса-да, ханафийликнинг издошлари мавжуд. Х,анафий мазхаби мусулмонлар дунёсининг деярли ярмига ёйилган.

Х,анафий мазхаби уламолари. Бу йуналишда "Усулул фикх" коидалари Абу Х,анифа мазхабидаги мужтахидларнинг ижтиходлари асосида ишлаб чикилган. Чунки бу мазхабдаги мужтахид уламолар имом Шофеъийнинг "Китобул умм" асарига ухшаб ислом хукукининг усули фикх йуналишига доир манбалар колдирилмаган. Уларда факат ислом хукуки манбаларига оид фикхий масалаларни камраб олган асарлар мерос булиб колган.

Кейинчалик яратилган бу йуналишдаги асарларда куйидаги хусусиятлар кузга ташланади: Усулул фикх ва фуруъил фикхга оид коидалар назарий ва амалий хукмлар узвий тарзда келган; мукобил карашлар, киёсий тахлиллар асосида умумий фикх коидалари ишлаб чикилган. ^уйида ханафий мазхаби уламолари илмий меросига оид усулул фикх манбалари келтирилади: Абу Бакр Ахмад ибн Али Розий Жассос: "Китобул усул", "ал-Фусул фил усул"; Абу Зайд Убайдуллох ибн Умар ибн Ийсо ^озий Даббусий: "Таквиймул адилла", "Илмул хилоф", "Китобул асрор", "Китобул амадул аксо", "ан-Нузум фил фатво"; Имом Али ибн Мухаммад ибн Абдукарим Фахрул ислом Баздавий: "Шарху таквиймул адилла", "Китобул усул", "Шархи Мабсут", "Шархи ал-Жомеъ ал-кабийр", "Шархи ал-Жомеъ ас-сагийр", "Тафсир ал-Курьон", "Усули Баздавий"; Имом Алоуддин Абдулазиз ибн Ахмад Бухорий: "Кашфул асрор шархи усулил Баздавий"; Имом Абулбаракот Абдуллох ибн Ахмад ибн Махмуд Х,офизуддин Насафий: "Манор", "Маорул анвор"; Имом Шамсул Аимма Мухаммад ибн Ахмад Сарахсий: "Тамхийдул фусул фил усул"; Шайх Шужоуддин Х,ибатуллох ибн Ахмад Туркистрний: "Табсийротил асрор фии шархил Манор" ва бошкалар.

Кейинги давр "мутааххирлар йуналиши", еттинчи асрга келиб, уламолар ислом хукукшунослигиги ривожига уз хиссаларини кушганлар, натижада "Усулул фикх" ва "Фуруъул фикх" йуналишларини узаро муштарак холга келтирган бир канча манбаларни яратишган. Усул коидалари асосида, муаммони урганиш асносида далилий ашёларни келтириш билан исботлашга, сунгра уларни "Фуруъул фикх" илмига татбик килишга алохида эътибор каратишган. Бу ишни асосан ханафий ва шофеъий мазхаби уламолари амалга оширганлар. Уларнинг йуналишлари "мутааххирлар йуналиши" деб юритилади.

Х,анафий мазхаби йуналиши мутакаллимлари, факихлари томонидан яратилган ислом хукукининг "Усулул фикх", "Фуруъул фикх", "Калом илми" сохаларига оид маълумотларни узида мужассам этган манбалари куйидагича:

Имом Мухаммад ибн Мухаммад Абу Мансур Мотуридий ас-Самаркандий: "Китобут тавхийд", "Китобул маколот", "Таьвилоту ахлис сунна", "Китобу авхомул муътазила" каби илмий меросига эга; Музаффаруддин Ахмад ибн Али Соатий Х,анафий: "Бадийъун низом ал-жомеъу байна китобай Баздавий вал ахком"; Имом Садруш шарийъа Убайдуллох ибн

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Масъуд Бухорий: "Танкихул усул", "Тавзих фии халли гавомизит танких", "Мухтасарул викоя", "Никоя", "Вишох", "Таъдиятул улум"; Саъдуддин Масъуд ибн Умар Тафтазоний: "Талвих фии кашфи хакоикит танких", "ат-Талвийх ала ат-тавзийх", "Шархул ъакойид", "Макосидул калом"; Тожуддин Абдулваххоб Субкий: "Жамъул жавомиъ"; Имом Камол ибн Хумом Ханафий: "Китобут тахрир"; Ибн Амийрул Хажж: "ат-Такрийр ват-тахбийр фии шархит тахрийир"; Мухибуллох ибн Абдушшакур Хиндий: "Мусалламус субут" кабилар.

Фикхий мутакаллимлар йуналиши. Бу таркибга киритилган уламолар муаммони хал этишдаги далил ва хужжатларининг матни, лугат, калом илми(ислом фалсафаси - теология) ва акл коидаларига суянганлар. Уз карашларида фуруъул фикхга эътибор каратишмаган.

Мутакаллимлар эса бу йуналиш буйича китоб ёзган алломаларнинг услуби асосан учта мезон билан улчанади: аклий далилларга таяяниш; маълум фикхий мазхабга ён босмаслик; фуруъул фикхга факат мисол келтириш учун эътибор каратиш. Шофеъий, Моликий, Муътазилий ва бошка мазхаб уламолари ушбу йуналишда "Усулул фикх" фани китобларини таълиф этиш оркали унинг коидаларини назарий-мантикий равишда ислох этишни максад килганлар.

Туккизинчи, унинчи ва ун биринчи асрларга келиб, мутакаллимлар ва шофеъий уламолари йуналишида хам битилган ислом хукуки манбаларига куйидагилар мисол була олади: Абдулжаббор Муътазилий: "Китобул умда"; Абулхасан Мухаммад Али Басрий: "Китобул муътамад"; "Имом Харамайн" тахаллусига эга Абул Маъолий Абдулмалик ибн Абдуллох Жувайний Нишопурий: "Бурхон"; ^ози Абдуллох ибн Умар Байзовий: "Минхожул вусул ила илмил усул"; Хужжатул ислом Абу Хомид Газзолий: "Мустасфо фи илми Усулил фикх"; Имом Фахруддин Розий: "Махсул"; Абулхасан Омидий: "Ихком фи усулил ахком" кабилардан иборат. [6]

Мадинада Молик ибн Анас ал-Асбахий имом Молик(р.х.\милодий 713-795 йй.) камон уклари ясовчи оилада таваллуд топди, узи эса ипак матолари савдоси билан шугулланган - моликийлик мазхаби асосчиси. Унинг Расулуллох Мухаммад с.а.в., сахобалар ва тобеъинларнинг фикхга оид карашлари, карорлари ва кавлларини узида тажассум этган "ал-Муваттоъ" ("Умумий тушунчалар") асари ислом хукукшунослигида асосий манба саналади.

Имом Моликнинг хукукий назарияси шак-шубхасиз тарихий анъана билан боглик булган. ^иёс ва Раьйга муташобих\ухшаш фикрларни хам куллаган. Молик мазхаби буйича ^урьон ва хадис бир манба - "насс"ни ташкил этиб ислом хукуки асослари саналган. "Утмишдошларимнинг асарларида бирон масалага жавоб топмаганимда, ишга караб узим ижтиход килдим. Шу билан бирга мадиналикларнинг раьйларидан четга чикмадим. Агар бирор масала юзасидан хеч нарса топмасам, раьйимга биноъан иш тутдим", деган имом Молик хазратлари. Имом Моликийнинг инсон хукуки назарияси чекланган ёки консерватив тус олган. Бу - уз даврида Мадинада хкм сурган консерватив рухдан келиб чиккан. Моликий олимлар: шунингдек, унинг шогирдлари сафига ханафий мазхаби уламоларидан Абу Ханифа шогирди назариётчи Мухаммад ибн Шайбоний. Булажак шофиъиййа мазхаббошиси Мухаммад ибн Идрис аш-Шофиъийлар кирган шунинг учун хам шофиъиййа мазхабидаги энг куп хукмлар имом Моликнинг хулосаларига асосланган. Моликий мазхаби хозирги кунда яшовчанлиги билан эътиборга молик йуналиш сифатида жахоннинг Саъудия Арабистони, Миср, Судан, Бахрайн, Бирлашган Араб Амирликлари ва ^увайт, Марокаш,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Жазоир, Тунис, Ливияда етакчи уринни эгаллаб келмокда. Шу каби бошка минтакаларда хам оз булса-да, моликийликнинг издошлари мавжуд.

Имом Моликнинг илмий мероси ханафий олим Мухаммад ибн Шайбоний ва Яхё ал-Лайсий(в.848 й.), тунислик олим Али ибн Зиёд(в.800 й.). "Ал-Мудввана" муаллифи Асад ибн Фурот, бу асар кейинрок Абдусалом Сахнун(вафоти милодий 854 йил)нинг "ал-Мудаввана ал-кубро"("Йирик девон") номли асарида кайта тахрир килинган. Ибн Рушд(в. 1126 й.), Мухаммад ибн Арабий(в.1148 й.), Ибн Аби Зайд ал-^айравоний(в.996 й.) "ар-Рисола" асари хам алохида киймат ва диккатга сазовор. Моликийликка дахлдор асарлар хамда уларнинг олим илмий меросига ёзган изох ва шархлари талкинидаги нусхалар оркали унинг таълимотлари бизгача етиб келган.

Фаластинда Расулуллох Мухаммад с.а.в. аждоди Х,ошимнинг акаси ал-Мутталиб авлодидан булган Мухаммад ибн Идрис ибн ал-Аббос ибн Усмон имом аш-Шофиъий(р.х.\ милодий 767-820 й.) таваллуд топди - шофиъийлик мазхаби асосчисидир. Фаластин, Макка, Мадина, Яман, Ирок, Мисрга саёхатлари ва ортирган тажрибасига таяниб, "Усули фикх"га багишланган биринчи китобни имом Мухаммад Шофиъий уз назариясини ифода этган машхур "ар-Рисола" асарини таълиф этган. Мазкур китоби бизгача етиб келган. Шунинг учун имом Шофиъий уламолар уртасида "Усулул фикх" илмининг асосчиси сфатида машхур. Имом Шофиъий "ал-Умм" асари ислом хукукшунослигида энг асосий манба хисобланади.У асарида (шогирди ар-Рабий ибн Сулаймон (в.884 й.) нафакат шофиъий мазхаби назариясини ифодалайди, балки узга мазхаблар орасидаги куплаб фаркларни хам изохлайди. Мазкур етти жилдли китобга турли хукукий масалалар, Али ва Ибн Масъуд орасидаги ихтилоф, Шофиъий ва Молик карашлари орасидаги фарк киритилган. Имом аш-Шайбоний томонидан Мадинанинг айрим назариялари рад килингани баён этилган. У асар 1968 йилда ^охирада нашр этилган бу асар еттинчи жилдининг хошияларида Шофиъийнинг узга бир асари "Ихтилоф ал-хадис" хам босилган.

Шофиъий олимлар: Имом Шофиъийнинг Ирокдаги шогирдлари Ахмад ибн Х,анбал, Довуд аз-Зохирий ва Абу Жаъфар ибн Жарир Табарий уз минтакаларида мазхаб таъсис этишган. Булар ичидан факатгина Ахмад ибн Х,анбал мазхабигина давр синовларидан сакланиб келмокда. Унинг шогирдлари Ирокда, Мисрда, Шерозда шухрат козонган. Аббосийлар бош вазири кози ал-куззо Абулхасан Мовардий(964-1058. Бу шахс хакида кейинрок маколанинг куйисида батафсилрок тухталинади - ЖЗМ), Абу Исхок Иброхим аш-Шерозий(в.1083 й.)га атаб салжукийлар вазири Низомулмулк Багдодда Низомиййа мадрасасини куриб берган. Файласуф ва факих Абу Х,омид ал-Газзолий(в.11П й.), комусий олим Жалолиддин ас-Суютийлар шу мактаб вакилларидир. Миср янги мазхабнинг ватани булгани учун, у ерда чукур илдиз отгани табиий. 1517 йили усмоний турклар томонидан Мисрга ханафий мазхаби киритилади. Х,озирда суд махкамаларида шахсий маком борасида ханафий мазхаби татбик этилса-да, куп мисрликлар, айникса кишлок жойларда, уз диний ва азхабий ва урф-одатларида шофиъий анъаналарига содик колганлар.

Шофиъийлик мазхаби хозирги кунда яшовчанлиги билан эътиборга молик йуналиш сифатида жахоннинг Ирок, Эрон, Яман, Фаластин, Иордания, Макка, Мадина, Миср, Сурия, Покистон, Х,индистон, Индонезия, Малайзиядаги "ахли ас-сунна вал-жамоъа" мазхабларига тобеъ мусулмон жамоъалар хам ва шу каби бошка минтакаларда хам оз булса-да, шофиъийликнинг издошлари мавжуд.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

БаFдодда Ахмад ибн имом Ханбал(р.х.\ милодий 780-855 йй.) таваллуд топди -ханбалийлик мазхаби асосчиси. Даври назорати остида хижрий иккинчи асрнинг охирларига келиб юзага чиккан. Ахмад ибн Ханбал Сурия, Хижоз, Яман, Куфа ва Басрага 40.000дан ортик сахих хадис туплаш максадидаги саёхатлари натижасида яратилган "ал-Муснад ал-имом Ахмад" номли 6 жилдли асари хам ислом хукукшунослиги асосий манбаси сифатида ута кадрлидир. Унинг мазкур хадисга оид асар муаллифи булгани, фикхга оид бирорта асар битмагани сабабли аксар мусулмон уламолари уни факих эмас, балки мухаддис деб билади. Ибн Ханбал Багдодда инкивизиция (михна) даврида имонига собит булгани ва ^урьоннинг "яратилгани" хакидаги назарияга кескин карши тургани, калтаклангани ва камокка ташлангани туфайли машхур.

Ханбалий олимлар: Аммо лекин бирок унинг шогирдлари олимнинг хукукий карашлари ва фатволарини йигиб, бу мазхабга алокадор хукукий тамойиллар ва конунларни такомилига етказганлар. Бу мазхаб узларига нисбатан купрок хадисларга таянади ва конун асослари жихатидан фарк килади. Улар хадислар мохиятини ^урьон оятлари мартабасигача кутаришган. Хадисларга (би-ла кайфа) "кандай" деб, савол бермасдан тугридан тугри ишониш зарур деганлар.

^ози Мардовий: "Тахрийрул манкул ва тахзийбу илмил усул"; Мухаммад ибн Ахмад ибн Абдулазиз ибн Нажжор Ханбалий: "Мухтасарит тахрийр", "Кавкабил мунийр", "Шарху Кавкабил мунийр" кабилардир. [8].

Ибн ^аййум ал-Жавзиййа( вафоти милодий 1350 й.) фикх асослари бета: 1. ^урьон ва сунна матнлари; 2.Сахобаларнинг фатволари; ЗДурьон ва суннага мувофик булса, айрим сахобанинг кавллари; 4.Истиноди(санади) заъиф ёки хабар берувчилар сони кам булган хадислар; 5.Мутлако иложсиз колганда, киёс буйича хукм чикариш. Ибн Таймиййа(в.1327 й.) Дамашк калъасида камокка олинган.Нажднинг ханбалий ислохотчиси Мухаммад ибн Абдулваххоб(в.1792 й.) хаёти ва фаолияти хам шунга мисол. Ибн Абдулваххоб ^урьон ва суннага таянган бошлангич исломнинг сарчашмаларига кайтишга даъват этади. Ханбалийлик мазхаби хозирги кунда яшовчанлиги билан эътиборга молик йуналиш сифатида Ваххобийларнинг муваффакияти ва ХХ аср бошида Саъуд оиласининг хукумат тепасига кайтиши Саъудия Арабистонида ханбалий мазхабини расмий мазхаб сифатида таъсис этилишига олиб келган. Жахонда ханбалийлик ^атарда расмий мазхаб хисобланади, Фаластин, Сурия, Ирок ва Миср каби бошка минтакаларда хам оз булса-да, ханбалийликнинг издошлари мавжуд.

Жахон маданий тараккиётида узига хос уринга, бекиёс шухратга молик давлатлар каторида - Туркий тилли давлатлар туради. Унинг Илк Ислом даврларида иккита туркий халклар пойтахт шахри юксак унвонларга эга булгани хам тарихий манбашуносликдан маълум. Бу хакдаги тавсифлардан бири - "Бухоро куввати исломи династ" ("Бухорои шариф - ^уббатул ислом аст\Ислом маданиятининг маркази")ни келтирсак, хеч муболага булмайди. Бу биринчи ренессанс даврларига тугри келади ва у узига хос хисса кушган алломалар юрти саналган...Жахон цивилизацияси тарихига учмас илмий мерослари билан бетакрор хисса кушган, купгина алломаларни етиштирган навбатдаги бу замин хозирги замонларда хам узининг беназир шукухи билан оламларни узига ром этиб, марказлашаган салтанат сифатида тарихга кирган, иккинчи реассансга пойдевор вазифасини утаган минтака бу туркий халкларнинг пойтахт шахри Самарканддир. Бежизга "Самарканд сайкали руйи заминаст" ("Самарканд ер юзининг сайкали") - дея, тавсифи берилмаган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Инсоният тамаддунига ижтимоий, сиёсий, хукукий, фикхий, тарихий, фалакиёт, астрономия, тиббиёт, хандаса, ^уръоншунослик, хадисшунослик, тафсиршунослик, фикхшунослик, сиёсатшунослик, ислом фалсафаси, калом илми, акийда ва теология каби барча илмларда пешовар булган комусий алломаларнинг таълимотлари билан бугунги тараккиётга эришганимиз хеч кимга сир эмас. ^адимий ва навкирон Самарканд музофотининг жанубий теграсида хозирги ^ашкадарё вилоятининг Шахрисабз тумани атрофида жойлашган Вардганзе нохиясида (ота-боболари) тугулиб истикомат килган, кейинчалик Басра ва Багдоддаги туркий махаллалардан бири "Дарбуз заъфарон" ("Атиргул устирувчилар учун холис худуд")да яшаб, илк бор ислом илмларини Отасидан урганган, кейинчалик устозлари уни Багдоддаги "Байтул хикма" ("Донишмандлар уйи")га олиб келишгач, у ерда илмга ута чанкоклиги ва билимдонлиги, саховатпешалиги каби эзуликка дахлдор фазилатлари ила ном козонган, кози ал-кузот, акзо ал-кузо даражасига эришган, адлия вазири, бош вазир макомида фаолият юритган Абулхасан Али ибн Мухаммад бин Х,абиб ал-Мовардий (964 -1058 йиллар)[1] узининг серкирра илмий мероси билан хам жахон тарихида теран из колдирган. Тарихга Мовардий тахаллуси билан кирган. Куняси Абулхасан, исми Али ибн Мухаммад бин Х,абибдир [2].

Абулхасан Мовардий ишлаб чиккан "Адабул кози" ислом хукукшунослик манбаъсига кура, Исломда урнатилган хукукшунослик фани, махсус таълим йуналиши мавжуд булиб, лугавий жихатдан олиб каралганда у "Фикх" - "Билмок", "Илм ал-Фикх" -"Билиш(Фикх/Ислом Хукуки) илми", "Усул ал-фикх" - "Билим(Фикх/ Ислом Хукуки)нинг назарий манбаъи, усуллари", "Фуруъул фикх" - "Билимнинг (Фикх/Ислом Хукуки) амалий шахобчалари", "Усули шариъат" - "Салтанат бошкаруви/ Сиёсий-хукукий бошкарув назарияси ва амалиёти" деб, номланади. Истилохда яъни амалда эса, назарий ва амалий хукукий билимлар йигиндиси сифатида кишилик жамиятида истикомат килаётган шахсларнинг узаро белгиланган сиёсий, диний, дунёвий, харбий, илмий хак-хукукларини урганади ва айни дамда инсоният ва хайвонот, жамодот(жонсиз мавжудот) олами манфаатлари фойдасига адолатли хукмлар - конунлар, курсатмалар, фармонлар ишлаб чикади, белгилаб беради.

Усулул фикх ва Фуруъул фикх илми асосида алохида махсус ишлаб чикилган Сиёсий Фикх илми уз навбатида инсонлар уртасида, давлатлар, салтанатлар, амирликлар, подшохликлар, шохликлар, халифаликлар, киролликлар, империялар орасида вокеъликда содир булган, булаётган феъл-атворларнинг окибат натижаларини ипидан игнасигача, таъбир жоиз булса, "килни киркка булиб" урганади. Бу фанга Абулхасан Мовардий асос солган.

Бу илмни эгаллаган шахс "сиёсий факих" - "сиёсатшунослик билимдони" яъни диний ва дунёвий илмларни барча туркумлари буйича асл мутахассис, мужтахид деб номланади. Мужтахид - зиммасига юкланадиган масъулият хам узига хос талабларни камраб олади. Жумладан: Ислом динининг дастури булган ^урьони каримни мукаммал урганган булиши, унда ворид булган шаръий ахкомларни аъло даражада тушуна билиши, конунлар ишлаб чикиб амалиётга татбик эта олиши, бу ахкоми шариъанинг иллати - келиб чикиш сабаблари, окибатлари ва натижаларини беш кулдек билиши, амалда сиёсий фикхни куллай олиши шарт.

Аллома сиёсий факих ва мужтахид даражасида булса, Аллохнинг Китоби - ^урьони каримдаги илохиёт сиёсати даражасидаги Ахком оятларини билиши, шунга кура илмий

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

тахлиллар олиб бориши, муаммони осонгина хал килиши лозим булади. Бунинг учун ^урьони каримдаги туркум ахком оятлар таснифини яхши узлаштирган булсин. Улар Абулхасан Мовардийга кура асосан олти кисмга булиб урганилади: 1 -умум ва хосс; 2-мужмал ва муфассар; 3-мутлак ва мукаййяад; 4-исбот ва нафий; 5-мухкам ва муташобих; 6-носих ва мансух кабилар этиб белгиланган. [3]

Келтирилган лафзларнинг маъно-мазмунларидаги "омм" - "умумга тегишли лафз", "хосс" - "хусусийга оид лафз", "муштарак" - "омм ва хосс уртасида шерикликдаги лафз", "мухкам" - "далолати равшан лафз", "муфассар" - "шархланган лафз", "насс" - "^урьони карим ёхуд хадиси шариф: хукм чикаришга аник лафз", "зохир" - "маъноси ва ишончлик даражаси юкори лафз", "мужмал" - "илк холатни шахсан - зотан баён килувч лафз", "муфассал" - "батафсил маълумот берувчи лафз", "муташобих" - "ухшаш ёхуд шубхали лафз", ва бошка мезонларни билиши даркор.

Фикх илмининг узига хос объекти бу - олам ва одамларнинг хатти-харакатларини илмий асосларда урганади. Тирикликка дахлдор инсон ёхуд аникроги Мухаммад алайхиссалом умматининг, тугрироги узини Аллохнинг бандаси эканлигини тан олган, мумин-мусулмон шахснинг зиммасига юкланган ижтимоий юкламалар, муомалот ва ибодот: фарз, вожиб, суннат, мубох, макрух, амру нахийни амалда бажарган, бажарётган хамда бажармокчи булган шахс хатти-харакатларининг сиёсий-хукукий макомга мос, шариъат ахкомларига мувофиклигини тадкик этади.

"Усули Шаръиййа" [4] ахкомлари эса куйидаги махсус манбалар: Аллоху таъолонинг охирги китоби ^урьони карими ва унда келтирилган илохий буйруклари; Аллохнинг охирги Расули Мухаммад алайхисслом курсатмалари ва суннати мутоххаралари яъни амалда бажарган урф-одатлари; алохида соха мутахассис алломалар, мужтахид уламолари томонидан Аллох ва Расулининг сузларидан истинбот тарзида ишлаб чикилган таълимотлари; бир муаммо устида сахобалар, имомлар, мужтахидларнинг яхлит фикрга келгандаги "ижмоъ", "киёс", "ижтиход", "истинбот", "истехсон", "истидрок", "истислох", "истехком", "истисхоб" "истишора", "истидлол", "истиъроф", "истиьмом", "иттифок", "маслахат ул-мурсала", "урф-одат\таомул", "сахобийнинг мазхаби", "ковлус сахобий", "шаръу ман коблана", "тахриж", "таржих", "фатво" каби восита ва далилларидан иборат.

Абулхасан Мовардий амалиётга татбик этган "Усули Шаръиййа"нинг асл хукм мезонлари туртта асосни уз ичига олган.

REFERENCES

1. Жураев З.М. Ал-Мовардийнинг "Ал-Ахком ас-султониййа" асари - мусулмон Шарки давлат бошкаруви тарихига оид мухим манба (XI аср). Ихтисослик: 24.00.01 - Ислом тарихи ва манбашунослиги. Тарих фанлари буйича фалсафа доктори (PhD )Автореферат ва диссертация., - Тошкент: "Zamon Poligraf', 2019. - 46 б.

2. Жураев З.М.Марказий Осиёдан етишиб чиккан аллома Абулхасан Мовардийнинг илмий мероси: "Одоб ал-кози" асари куръоншунослиги ва манбашунослиги. -Тожикистон: Панжикент, педагогика института, 2022. - Б.230-240 .

3. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, - Б.282. Фасл: Ахкомул оёт.;

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

4. Жураев З.М.Мовардийнинг Шарк давлатчилик таълимоти (X - XI асрлар). -Тошкент: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2015. - 310 б.

5. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, -Б.273. Фасл: Усули шаръ хакида назарий билимлар.;

6. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, - Б.277-280. Фасл: ал-Усулуш шаръиййа.;

7. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Усулул фикх. - Тошкент: "Hilol-Nashr", 2019. - Б.15-24.

8. Жураев З.М. Ал-Мовардийнинг "ал-Ахком ас-султониййа" асари - мусулмон Шарки давлат бошкаруви тарихига оид мухим манба (XI аср). Ихтисослик: 24.00.01 - Ислом тарихи ва манбашунослиги. Тарих фанлари буйича фалсафа доктори (PhD ) Автореферат., - Тошкент: "Zamon Poligraf", 2019. - 46 б.;

9. .Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Усулул фикх. - Тошкент: "Hilol-Nashr", 2019. - Б.15-24.;

10. ^урьони карим 45-Жосия сураси: Жосия - тиз чукиб утирувчи деган маънони билдиради. Суранинг 28-оятида циёмат куни уар бир уммат уз тацдири нима булишини кутиб, тиз чуккан уолда утиришлари тасвирланган. Шу сабабли сурага мазкур ном берилган. Сурада Исроил авлодининг Аллоуга нисбатан итоатсизлик ва ношукурчиликлари, умуман, инсоннинг дунё бойлигига ортицча меур цуйиши ва бахиллик цилиши мудуиш оцибатларга олиб келиши уацида танбеу берилган.

11. ^урьони карим, 6-"Анъом" сураси: "Анъом" - чорва моллари. Улар уацида бир неча оятлар булгани учун сура шу ном билан аталган. Сурада Ислом ацидаси асослари, шариат аукомлари, оилавий масалалар, жщод аукомлари, гайридинларга доир курсатмалар, циёмат, охират, пайгамбарлар, дунё ва уаёт моуиятига тааллуцли маълумотлар уз ифодасини топган.

• Бу ердаги ухшатиш, албатта, уамма жщатдан эмас, балки хилцат, уаёт, улим, Аллоуга эутиёжли булиш, Уни таниб, уамду сано ва тасбеу айтиш, бир-бирлари билан яцин алоцада булиш ва куп сифатларда улар билан инсонлар уртасида ухшашлик бор. Паррандалар сафига сувдаги жониворлар уам киради. Зеро, улар уам худди цушлар уавода сузганидек сувда сузиб юрадилар (Хз.).

12. ^урьони карим 42-Шуро сураси: Шуро - маслауат, кенгаш демакдир. Сурада мусулмонлар диний ва дунёвий ишларини узаро маслауат ва кенгаш асосида амалга оширишлари мацтовга сазовор экани айтилади. Шунингдек, унда циёмат, жаннат, дузах, тавуид, имон, куфр, ширк, зулм каби тушунчаларнинг Ислом таълимоти буйича кенг тафсилоти ва бир неча машуур пайгамбарларнинг номлари уамда охиратда буладиган воцеалар зикр этилади.

13. Аллоху таоло ^урьони карим 50-^оф сураси: 45-оятида айтади:

jllkj l-aj jj^j^J IAJ ^ic-1 (jkj

JJC-J '' ¡¿y> jljSlb

Биз улар (кофирлар) айтаётган гапларни яхши билурмиз. (Эй, Мууаммад!) Сиз уларнинг устида туриб (имонга) мажбурловчи\зурловчи эмассиз. Бас, ушбу

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Куръон билан Менинг ваъид\таудидимдан цурцадиган кишиларга насщат цилинг! (Бу уйлаб куриладиган мавзу экан. Сиёсий-хукукий жихатлардан иёсий урганиш талаб этиладиган ^урьони карим ояти каримаси - ЖЗМ.)

14. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, -Б.277-280. Фасл: ал-Усулуш шаръиййа.;

15. Juraev, Z. M. (2019). The intention - a choice or the doctrine of election in Mavardi product «A lahkom-as-sultoniya va-l-valoyot ad-diniya». ISJ Theoretical & Applied Science, 07 (75), 446-453. Soi: http://s-o-i.org/L1/TAS-07-75-72 Doi: https://dx .doi.org/10.15863/TAS.2019.07.75.72 Classifiers: Geography. History. Oceanology. Meteorology. National University of Uzbekistan, Senior lecturer, Tashkent, Republic of Uzbekistan. The intention - a choise or the doctrine of election in Mavardi product "Al -ahkom as-sultoniya va-l-valoyot ad-diniya". // International Scientific Journal. Theoretical & Applied Science. International Academy of Theoretical & Applied Sciences Technology and Sciense. - USA - Philadelphia, N 07 (75) 2019. - Р. 446 - 453. p-ISSN: 2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online) Year: 2019 Issue: 07 Volume: 75 http://t-science.org/ http://dx.doi.org/ 10.15863/TAS SOI: 1.1/TAS. DOI: 10.15863/TAS. E-mail: T-Science@mail.ru Editorial office: http://T-Science.org pone:+777727-60681 Impact Factor ICV = 6,630, Impact Factor ISI = 0.829. (8.716) based on Iternational Citation Report (ICR). QR - Issue QR - Article Impact Factor: ISRA (India) = 3.117 ISI (Dubai, UAE) = 0.829 GIF (Australia) = 0.564 JIF = 1.500 SIS (USA) = 0.912 РИНЦ (Russia) = 0.156 ESJI (KZ) = 8.716 SJIF (Morocco) = 5.667 ICV (Poland) = 6.630 PIF (India) = 1.940 IBI (India) = 4.260 OAJI (USA) = 0.350 Soi: http://s-o-i.org/L1/TAS-07-75-72 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2019.07.75.72 C.

16. Ziyovuddin Juraev. Studying Of Mavardi's Work "Al-Ahkom As-SultoniyyaVa-l-Valoyot ad-Diniyya" The Original State Governing And Political - Legal Doctrine. The American Journal of Social Scince and Education Innovations (ISSN - 2689-100x). Published: April 17, 2021 |Pages: 55-63. Doi: https://doi.org/10.37547/tajssei/Volume03Issue04-08. Impact Factor 2021: 5.857. OCLC - 1121105668. Journal Website: http://usajournalshub.com/ index,php/tajssei. Doctoral Student, Departament Of Islamic Studies And ICESCO Study Of Islamic Civilization, Faculty Of Islamic Studies, International Islamic Academy Of Uzbekistan, Associate professor Of "Source Studies", Faculty Of History, National University Of Uzbekistan Named After Mirzo Ulugbek, Uzbekistan. The Usa Journals Volume 03- issue 04-2021.

17. Ziyovuddin Muhitdinovich Juraev Associate Professor Of "Source Studies And Archival Studies", Faculty Of History, National University Of Uzbekistan Named After Mirzo Ulugbek. Doctor Of Philosophy (Phd) In History., Uzbekistan Oltinoy Masalievna Masalieva Associate Professor of History of Uzbekistan Uzbek State University of World Languages, Uzbekistan. Eleven Ahmad Pilgrimage And Seal And Flag Of Victory. The American Journal of Social Science and Education Innovations (ISSN - 2689-100x) Published: December 11, 2020|Pages: 43-50 Doi: https://doi.org/10.37547/tajssei/ Volume02Issue 12-09. IMPACT FACTOR 2020: 5. 525 OCLC - 1121105668 editor@usajournalshub.com www.usajournalshub.com/index.php/tajsseiSJIF 2020: 5.525 ISSN: 2689-100X Crossref The USA Journals Volume 02 Issue 12-2020 43. Journal

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Website: http://usajournalshub.c om/index,php/tajssei. Copyright: Original content from this work may be used under the terms of the creative commons attributes 4.0 licence.

18. Abulhasan Movardiy ilmiy merosidaqur'onshunoslik rivoji: "al-Ahkom as-sultoniyya va-l-valoyot ad-diniyya" asarida qur'onshunoslik va hadisshunoslik masalalari tahlili. Республика Онлайн Журнал. Science and education. Scientific journal. ISSN: 21810842: volume 4. April 2021.17. - B.557-575. www.openscience.uz

19. SCOPUS N1. Juraev Ziyovuddin Muhitdinovich. Journal of Critical Reviews. ISSN-2394-5125 Vol 7, Issue 3, 2020. Review Article. Al-Ahkom as-sultoniyya va-l-valoyot ad-diniyya in source classification of world manuscripts study of Abulhasan Mavardi product. - 438-450 bb. International Islamic Academy of Uzbekistan, doctor of philosophy PhD in Histori and Source Studies of Islam, Senior teacher of the department "The Islamic Studies and studies of Islamic Civilization juraev741@mail.ru11, A.Kadiri. Tashkent, 100011, Uzbekistan. Acting associate professor of the Department "Source studies and archival studies" of the Faculty of history of the National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek. Received: 21.11.2019 Revi sed: 19.12.2019 Accepted: 17.01.2020. © 2019 by Advance Scientific Research. This is an open-access article under the CC BY license. http://dx.doi.org/10.31838/jcr.07.03.82. http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/. http:// dx.doi.org/ 10.31838/ jcr.07.03.82.

20. SCOPUS N2. Masalieva Oltinoy Masalievna Doctor of philosophy, associate professor, Uzbekistan state world languages university Department of history of Uzbekistan. Juraev Ziyovuddin Muhitdinovich Doctor of philosophy, associate professor, National university of Uzbekistan after named Mirzo Ulugbek Address: Uzbekistan,Tashkent, Yunusabad 11/52/25 Email: masaliyevaoltinoy@gmail.com. The Illumination of Bukhara Khans' Building Enterprise in the Some Historical Sources. TEST Enginering & Management. March - April 2020 ISSN: 0193-4120 Page No. 1803 - 1811. Article Info Volume 83 Page Number: 1803 - 1811 Publication Issue: March - April 2020. Article History Article Received: 24 July 2019 Revised: 12 September 2019 Accepted: 15 February 2020 Publication: 16 March 2020. Published by: The Mattingley Publishing Co., Inc

21. SCOPUS N3.. Ziyovuddin Juraev1, Doctor of Philosophy PhD, International Islamic Academy of Uzbekistan,National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek Tashkent, Uzbekistan. Email:juraev741@mail.ru Oltinoy Masalieva2, Doctor of Philosophy PhD, Uzbekistan State World Languages University Tashkent, Uzbekistan. One of the Vital Educational and Scientific Heritage and the Development of Qur'anic Studies, 130. Ziyovuddin Juraev, Oltinoy Masalieva. (2022). One of the Vital Educational and Scientific Heritage and the Development of Qur'anic Studies. International Journal of Early Childhood Special Education (INT-JECSE), 14(1):130-136.DOI:10.9756/INT-JECSE/V 14I1.221017 Received: 26.08.2021 Accepted: 18.11.2021. https://www.int-jecse.net/abstract.php?id=408; International Journal of Early Childhood Special Education (INT-JECSE), 14(1) 2022, 130-136 DOI: 10.9756/INT-JECSE/V14I1.221017;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.