Научная статья на тему 'АБУЛҲАСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: “АДАБ АЛ-ҚОЗИ” АСАРИДА ҚУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ҲУҚУҚИ МАНБАШУНОСЛИГИ – КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ҚИЁС, ИЖТИҲОД, ИСТИНБОТ, ИСТИҲСОН'

АБУЛҲАСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: “АДАБ АЛ-ҚОЗИ” АСАРИДА ҚУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ҲУҚУҚИ МАНБАШУНОСЛИГИ – КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ҚИЁС, ИЖТИҲОД, ИСТИНБОТ, ИСТИҲСОН Текст научной статьи по специальности «Науки о Земле и смежные экологические науки»

CC BY
159
14
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
Ключевые слова
Қуръон / Ислом / Аҳком / ал-Мовардий / ҳуқуқ / сайлов / сунна / имомат / султон / қурьоншунослик усуллари / ислом ҳуқуқи / манбашунослиk / китоб / суннат / ижмоъ / қиёс / ижтиҳод / истинбот / истиҳсон / qur’an / islam / ahkom / al-mavardi / laws / government / election / sunna / imamat / sultan / he methods of quranistic study / the sources of islamic law / the book / sunnat / ijmo’ / comparison / ijtihod / istinbot / istehson.

Аннотация научной статьи по наукам о Земле и смежным экологическим наукам, автор научной работы — Z. Jo'Raev

Мазкур “Абулҳасан Мовардий илмий мероси: “адаб ал-қози” асарида қурьоншунослик усуллари ёхуд ислом ҳуқуқи манбашунослиги – китоб, суннат, ижмоъ, қиёс, ижтиҳод, истинбот, истиҳсон” номли мақолада 964-1058 йилларда яшаган Абулҳасан Мовардийнинг сиёсий-ҳуқуқий таълимотлар тарихи, давлат бошқаруви назарияси тараққиётига салмоқли ҳисса бўлиб қўшилган илмий мероси таснифланган.

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.
iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.
i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.

THE SCIENTIFIC HERITAGE OF ABULHASAN MOWARDI: THE METHODS OF QURANISTIC STUDY OR THE SOURCES OF ISLAMIC LAW IN THE WORK OF "ADAB AL-QAZI" THE BOOK, SUNNAT, IJMA', COMPARISON, IJTIHAD, ISTINBAT, ISTIHSON

This article The scientific heritage of Abulhasan Mowardi: the methods of quranistic study or the sources of islamic law in the work of "Adab al-qazi" the book, sunnat, ijma', comparison, ijtihad, istinbat, istihson” describes the work of Abulhasan Movardi, who lived in the years 964-1058 which made a significant contribution to the development of the history of political and legal doctrine and the theory of public administration.

Текст научной работы на тему «АБУЛҲАСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: “АДАБ АЛ-ҚОЗИ” АСАРИДА ҚУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ҲУҚУҚИ МАНБАШУНОСЛИГИ – КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ҚИЁС, ИЖТИҲОД, ИСТИНБОТ, ИСТИҲСОН»

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

АБУЛХДСАН МОВАРДИЙ ИЛМИЙ МЕРОСИ: "АДАБ АЛ-ЦОЗИ" АСАРИДА ЦУРЬОНШУНОСЛИК УСУЛЛАРИ ЁХУД ИСЛОМ ^УЦУЦИ МАНБАШУНОСЛИГИ - КИТОБ, СУННАТ, ИЖМОЪ, ЦИЁС, ИЖТЩОД,

ИСТИНБОТ, ИСТЩСОН Жураев Зиёвуддин Мух,итдинович Мирзо Улугбек номидаги Узбекистон миллий университети "Манбашунослик ва архившунослик" кафедраси катта ук;итувчиси;

Узбекистон халкдро ислом академияси Исломшунослик факультети "Исломшунослик ва Ислом цивилизациясини урганиш ICESCO" кафедраси докторанти

(DSc)

https://doi.org/10.5281/zenodo.7489464 Аннотация. Мазкур "Абулуасан Мовардий илмий мероси: "адаб ал-цози" асарида цурьоншуносликусуллари ёхуд ислом ууцуци манбашунослиги - китоб, суннат, ижмоъ, циёс, ижтщод, истинбот, истщсон" номли мацолада 964-1058 йилларда яшаган Абулуасан Мовардийнинг сиёсий-ууцуций таълимотлар тарихи, давлат бошцаруви назарияси тарацциётига салмоцли уисса булиб цушилган илмий мероси таснифланган.

Калит сузлар: Куръон, Ислом, Ауком, ал-Мовардий, ууцуц, сайлов, сунна, имомат, султон, цурьоншунослик усуллари, ислом ууцуци, манбашунослик, китоб, суннат, ижмоъ, циёс, ижтиуод, истинбот, истиусон

НАУЧНОЕ НАСЛЕДИЕ АБУЛХАСАНА МОВАРДИ: МЕТОДЫ КОРАНИСТИЧЕСКОГО ИЗУЧЕНИЯ ИЛИ ИСТОЧНИКИ ИСЛАМСКОГО ПРАВА В ТРУДЕ "АДАБ АЛЬ-КАЗИ" - КНИГА, СУННАТ, ИДЖМА', СРАВНЕНИЕ, ИДЖТИХАД, ИСТИНБАТ, ИСТИХСОН

Аннотация. Эта статья Научное наследие Абулхасана Моварди: методы коранистического изучения или источники исламского права в труде "Адаб аль-кази" -книга, суннат, иджма', сравнение, иджтихад, истинбат, истихсон" описывает работу Абулхасана Моварди, жившего в 964-1058 годах под наследия которая внесла значительный вклад в развитие истории политико-правового учения и теорию государственного управления.

Ключевое слова: Коран, Ислам, Ахкаам, Маварди, право, выбор, сунна, имамат, султан, методы коранистического изучения, источники исламского права, книга, суннат, иджма', сравнение, иджтихад, истинбат THE SCIENTIFIC HERITAGE OF ABULHASAN MOWARDI: THE METHODS OF QURANISTIC STUDY OR THE SOURCES OF ISLAMIC LAW IN THE WORK OF "ADAB AL-QAZI" - THE BOOK, SUNNAT, IJMA', COMPARISON, IJTIHAD,

ISTINBAT, ISTIHSON Abstract. This article The scientific heritage of Abulhasan Mowardi: the methods of quranistic study or the sources of islamic law in the work of "Adab al-qazi" - the book, sunnat, ijma', comparison, ijtihad, istinbat, istihson" describes the work of AbulhasanMovardi, who lived in the years 964-1058 which made a significant contribution to the development of the history of political and legal doctrine and the theory of public administration.

Key words: qur 'an, islam, ahkom, al-mavardi, laws, government, election, sunna, imamat, sultan, he methods of quranistic study, the sources of islamic law, the book, sunnat, ijmo', comparison, ijtihod, istinbot, istehson.

Абулх,асан Мовардийга оид "Усулиш шаръиййа" мезонлари

461-фикра: Жумладан ушбу "Усули аш-шаръиййа" "Ахли ас-сунна вал-жамоъа" уламолари таълимотлари, ижтимоий куллаб-кувватлашлари жихатидан туртга: Китоб, Суннат, Ижмоъ, ^иёс каби ислом хукуки манбаларига булиниши хакида ижмоъ карори кабул килинган. Улар:

I. Китоб (Аллохнинг китоби - ^урьони карим);

II. Суннат (Аллохнинг расули Мухаммад с.а.в. дунёвий ва диниятга таъаллукли айтган сузлари, фаолиятлари, хукмлари, урф-одатлари);

III. Ижмоъ (Ислом динида Мухаммад с.а.в.га эргашган сахоба, уммат, ичидан етишиб чиккан мужтахид мусулмон уламоларининг умуммиллат фойдасига ёхуд хилофи -зарарига нисбатан шаръий ахкомлар чикаришдаги яхлит адолатли хукми (фикри));

IV. ^иёс (ижтиход, истинбот, истихсон) нарса ва ходисалар, ахкомлар, таълимотлар борасидаги тахлил ва солиштирма киймати) кабилардан иборат.

Мужтахид аллома имом Абулхасан Мовардийга кура, "ал-Усулу аш-шаръиййа" -("Амалдаги ислом хукукининг манбаълари/усуллари") хар доим ушбу турта асл/манбаъ/илдиз билан баркарор хисобланади: Китоб/^урьон, Суннат, Ижмо, ^иёс. Ислом хукуки манбаъшунослигини ишлаб чикишда олимнинг ушбу баркарор ва бардавом илмларини алохида куриб чиксак, бу илм таргиботига озгина хисса кушилган саналамиз.

Биринчи аслият/илдиз/манбаъ - Китобуллох/Курьон бу Аллохнинг Китоби: 462-фикра: Энг биринчи асл узак бу - Китобуллох/Аллохнинг китоби/Аллохнинг Ёзма манбаи. У шундай Ёзма манбаъики, у кулингиз/ихтиёрингизда мавжуд нарсалардан бирортасини ва яна ортингизда колган хеч бир нарсани ботил килмайди/ йукка чикармайди. Аллоху таъоло (Курьони каримдаги 45-Жосия сураси [9] 29-оятида) айтади:

Мана бу ёзувимиз (номаи аъмолингиз) сизларга хакикатни айтур. Дархакикат, Биз сизларнинг килиб юрган амалларингизни (ушбу номаи аъмолга) кучириб юрар эдик». Яна Аллоху таоло айтади:

Аллоху таъоло (Курьони каримдаги 6-Анъом сураси [10] 38-оятида) айтади:

Ердаги бирор жонивор ва бирор икки цаноти билан учадиган парранда йуцки, (улар %ам) сизлар каби умматлар булмасалар*. Китобда (Лавхул-Махфузда) бирор нарсани (ёзмасдан) колдирмаганмиз. Сунгра (%амма умматлар) Парвардигорлари (уузури)га жамланурлар.

Яна Аллоду таоло (Курьони карим 42-сураси [11] нинг 10-оятида) айтади:

(Эй, Мухаммад!) Айтинг: «Сизлар ихтилоф килган хар бир нарсанинг хукми Аллохга хаволадир. Мана шу Аллох Раббимдир. Унга таваккул килдим ва Унга илтижо килурман». [12]

,1 pi Vj jj.^ jjlL VJ LO^' ^ ^ (> ЦЗ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

I. Китоб1: Цурьон ал-карим: 462-фикра: Зеро, асл ("Усули шаръиййа")нинг энг биринчиси, у - Аллохнинг Китоби(Курьон ал-карим)дир. Шунинг учунки, уни олдиндан ^ам ортидан хам бирор нарса хеч качон ботил килолмайди. Аллоху таъолонинг айтишича: "¿^Jb ¿Ljj Ujt& Iía" 2 ^урьони карим, Жосия сураси, 29-ояти: ("Мана бу ёзувимиз (номаи аъмолингиз) сизларга хакикатни айтур.") ó^ v^l ^ l^j l*" :Jlá j 3 Анъом сураси, 38-ояти: ("Китобда (Лавхул-Махфузда) бирор нарсани (ёзмасдан) колдирмаганмиз"); W j Jl ^ ó^ ^й 4 ^урьони карим, Шуро сураси, 10-ояти: ("(Эй Мухаммад, айтинг:) Сизлар ихтилоф килган хар бир нарсанинг хукми Аллохга хаволадир"); I. Китоб эса учта нарсани камраб олади: амр, наха ва хабар.

- Амр эса учта асосга таянади: вожиб, истихбоб ва мубох;

- Наха эса тахрийм, карохат ва танзихга эътибор каратади;

- Хабар эса махлукотлар: олам ва одам яратилиши, максад ва мохияти, окибат ва натижасини тахлил килади. [5]

Аллохнинг Китоби/Курьони карим уз ичига нималарни камраб олади:

463-фикра: Аллохнинг Китоби карим уз ичига учта асосий нарсани камраб олади: Амр/ буюрмок; наха/ кайтармок; хабар/ утмиш, кечмиш ва келажак хакида маълумот бермок.

464-фикра: ^урьони каримда (тарих китобларига ухшамаган батафсилрок) булиб утган утмиш ва булаётган кечмиш ва келажакдаги нарса ходисалар хакида илмий истихбор/ахбаротлар талаб даражасида камраб олинмаган. Аммо унда истихбор ва истифхом/ савол-жавоблар келтирилган. Бундан кузланган мурод такрийр/ катъий карор кабул килишни ургатиш хамда ваъийд/ киёмат азоб укубатидан огохлантириш мухокамалари юритилганлигидир.

465-фикра: Ушбу юкорида ^урьони карим оятларидан келтирилган иктибослар, ибораларни кайд этишдан максад хар ким узининг хаддини билсин учун келтирилди. Айтилганидек, албатта ^урьони карим эълом/барча хабарларини ва илзом/ килиниши лозим булган нарсаларни уз ичига камраб олганини куриш мумкин.

466-фикра: Бас, Эълом(Эълон) бу - ваъда ёки ваъийддир. ^урьони карим насс/хужжатларидан биронтасигаям халакит бермайди. Уни келтиришидан Аллохнинг ирода килган нарсаси шуки, кишиларни ваъда ва ваъийдга кура иш куришидан огохлантириш Аллохнинг узига хос баркарор суннатидан даракдир.

467-фикра: Илтизомга келсак бу - амр(буйрук) ва наха(кайтарик).

468-фикра: Амрга келсак бу - инсонни уз феъл-атворига кура, Аллохга ибодат(барча фаолият)да (адолатла) бардавом булишга чакирув.

469-фикра: Нахага келсак бу - инсонни уз феъл - атворига кура, Аллохга ибодат(эзгу амаллар) килишни тарк этишидан кайтариш...[13]

Абулхасан Мовардий узининг "Адабул кози" асарида ижтимоий муаммоларни кайта куриб чикар экан ^урьони карим, хадиси шарифлар, Ижмо ва ^иёс усулларига куп марталаб мурожаат килганини куришимиз мумкин. Бу хакда китоб асосида тасдиклаш мумкин [14]. Бугунги маърузамиз учун ажратилган хажм чеклангани боис биз маколамиз

1 367-277 .jj^-1 .1971 .jl^j^Jl vJí jjl^ jjI

2 .V29\ 'jj^ ;^jjSJI jlja

3 .^j-38\'^l*jVl Sjj- ;^jjSJI jl ja

4 .V10\ '^jj^Jl '¿jj^ ;fJjSJl jl ja

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

давоми булган Ислом хукуки манбаъшунослигига оид Усулул Фикхнинг куйидаги мавзуларига кейинги илмий маколаларимизда тухталишни лозим топамиз. Улар куйидагилар:

Иккинчи аслият/илдиз/манбаъ - Суннат: ...

Учинчи аслият/илдиз/манбаъ - Ижмо: ...

Туртинчи аслият/илдиз/манбаъ - ^иёс: ...

j^I JJ^VI

461- ¿^ í...^-*ll f^ál í...j*Vl ^l^ál í...^t&ll Ja'^j U j!jáll) ^t&ll VJI .SjSá

^li ÁlÜJ í Sil Ш

jj^s^Jl ^üll í . ^üll j ^IJJVI — 4 J^íll J í....i¿^]lj — 3 :<J^í í...J*a^llj J^ÍAJL 2 :J

¡^Ull — 6 í...Aj nñflllj — 5 í...Ájl¿ll í . -^j^ll í... ^ibjl j ^íj Ají í... CibíiVl

6 í...^m**\l jl^j — 5 Jlj^l — 4 í...¿>"**ll ^i — 3 í...¿>"**ll aj ¿L 1л — 2 Aji ¿j 1л — 1 Í . ^UIAUJ

í...¿^ll j ^j^sll jjj jjíll - 7 í...¿^*Jl JjV^ -... каби маълумотларни камраб олади.

Тадкикотимиз юзасидан келтириб утсак "Адаб ул-кози" асарида Абулхасан Мовардий ^урьони каримдан келтирган иктибосларни куриб чиксак максадга мувофик иш саналарди. Мазкур тадкик этилаётган мавзуларда Олим эътироф этган, У томонидан ишлаб чикилган "Усули шаръий"нинг манбаларидан энг аввалгиси деб топилган ислом хукуки манбаси Китоб(Курьони карим)да кайси суралар ва улардаги кандай ояти карималарга таянганини билиб олиш мумкин. Улар: Жосия, Анъом, Шуро, Бакара, Нахл, Нисо, Моида, Ахзоб, Тавба, Нур, Дажж, Нур, Муззаммил, Исро, Тавба, Оли Имрон, Талок, Мухаммад, Талок, Ахкоф, Марям, Шуро, Х,ажж, Намл, Юнус, Мумтахана, Анфол, Мужодала, Соффот, Муьминуун, Фалак каби суралар ва улардаги ояти карималарга асосланган холда курьоншунослик илми ривлжига буюк хисса кушган [15]. Жумладан, мавзунинг "Усули аш-шаръиййа"нинг фасллари "Китоб" доирасида ^урьони карим суралари ва оятларидан фойдаланиб истидлол келтирганини куйида куриб чикамиз:

Китоб усулларини асослашда келтирилган ^урьони карим сура ва оятлар фасллар кесимида: Жосия: 29; Анъом: 38; Шуро: 10; Бакара: 228; Нахл: 123;

1-Фасл: Оётил Ахком: Нисо: 23; Моида: 33-34; Бакара: 228; Ахзоб: 49; Моида: 38; Тавба: 5; Нисо: 11; Нур: 2; Нисо: 25; Х,ажж: 36; Моида: 37;

2-Фасл: ал-Муфассар вал-Мужмал: Анъом: 141; Бакара: 43; Нисо: 77; Нур: 56; Муззаммил:20; Бакара: 43; Нисо: 77; Нур: 56; Муззаммил: 20; Анъом: 141; Бакара: 275; Бакара: 43; Нисо: 77; Нур: 56; Муззаммил: 20;

3-Фасл: ал-Мутлак ва Мукаййад: Моида: 6; Нисо: 43; Моида 89., Бакара: 196; Моида: 101., 95; Нисо: 23; Исро: 31; Нур: 33; Тавба: 36; Оли Имрон: 75; Бакара: 229., 282; Талок: 2;

4-Фасл: Ал-Исбот ван-нфафаа: Моида: 36; Нисо: 92; Нур: 4-5; Нисо: 92; Мухаммад: 18; Бакара: 196; Талок: 4; Моида: 89; Бакара: 187., 222;

5-Фасл: ал-Мухкам вал-муташобих: Оли Имрон 7., 7; Нисо: 23; Моида: 90; Нисо: 11; Ахкоф: 14; Бакара: 233; Нисо: 12., 186; Марям: 1; Шуро: 1; Анъом: 151; Исро: 33; Анъом: 141;

6-Фасл: ан-Носих вал-мансух: Х,ажж: 52; Намл: 101; Нур: 4; Бакара: 106., 180; Нахл: 101; Юнус: 15; Бакара: 180; Нисо: 11; Мумтахана: 10; Бакара: 240; Нисо: 11., 15; Анфол: 65., 66; Муззаммил: 2; Исро: 79; Бацара: 184., 185; Мужодала: 12., 13; Соффот: 102; Бакара: 221; Моида: 5; Нисо: 23; Муьминуун: 5-6; Бакара: 234., 240., 281; Фалак: 1; Нисо: 15; Нур: 2; каби оятларга таянган холда уз фикхий карашларини асослаганини куриш мумкин.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

II. CyHHaT:5 .4-iull - lutf II. 769-$u;pa: CyHHaT: "Ycynu maptHH"HHHr acn ungu3napugaH hkkhhhhch "CyHHaT". ^ ^ ^ j^i ^jJill Jj^l j« ^jliill J^VI I« j - ;sjSi -769. .^Li j ajL Y ("CyHHaT") - Pacynynnox c.a.B.HHHr xaTTH xapaKaTnapu, ^aonuaTH, cy3napu Ba xoKa3onap. Annox Tatono энг ro6opraH PacynnapuHHHr oxuprucu anöaxra AnnoxHHHr naHraMÖapH, KoMHnnHKa eTKa3unraH maputaTH, Annoxy Tatono yHra Max^HH 6ynu6 KenraH My®Man(KHc;a) exyg MyTamo6ux(yxmam) HapcanapHH ohhk, ma^^o^ xonaTga 6aeH Kunu6 6epraHH xaMga ynapHHHr aHH; 6aeHnapu acocuga yMMaT MaH^ataTH yHnaHraH MyKaMMan mapHtaT axKoMnapH KoHyHHHnuru ;aMg этнngн. Annoxy Tatono:

6 f^l Jjj ^^ jj^l jS^l ^¿ll Ijljj' j ...(Eu3 naMraMÖapnapHH) xy^^aTnap Ba KHToönap ÖHnaH (ro6opraHMH3) ^ypboHH KapHM, Haxn cypacH, 44-oaT. CH3ra эca ogaMnapra Ho3Hn KHnHHraH (MatnyMoTnap)HH 6aeH (Ta^cup) KHnHÖ 6epHmHHrH3 ynyH Ba Ta^aKKyp KHncHHnap, ge6 6y 3hkp (KypboH)HH Ho3Hn KHngHK.

♦♦♦ CyHHaT - aManueT ynyH xy^^aT 6yna onaguMH? Äj^

770-^HKpa: Ammo, neKHH, 6upoK, 6y MaB3yga cy3namgaH ongHH myHH ;aMg этнm no3HMKH, HHcoHnap 3HMMacugaru bo^h6 mapTnapgaH 6hph cu^araga yMMaT y3 TotaT Ba u6ogaTnapHHH 6a^apHm Ma^ypuarara Kypa, mapHtaT axKoMnapuga ynapHHHr MaH^ataTH ynyH 6enrHnaHraH xyKMnapHH ;a6yn ;unumga Ba MHcon ynyH MycynMoHnapra AnnoxHHHr aMpnapH(6yHpy;napH)HH 6a^apHm 6HnaH 6upranHKga AnnoxHHHr HHcoHnap aManra omHpHmH MyMKHH 6ynMaraH, HHKop этгaн HapcanapugaH THHHnHm Ka6Hnap:

^ypboHH KapHM, X,amp cypacH, 77 .Ij*^ Ait fSl^j U j ojiü Jj^jll fStil L> j.. oaTH:- - ("... Pacynynnox cH3napra KenTupraH HapcaHH onuHru3, y cu3napHH ;aHTapraH HapcagaH ;aHTHHrH3... Ba AnnoxgaH ;ypKHHrH3! An6aTTa Annox ^a3ocu ;aTTHK 3oTgup").

771-^HKpa: - Eac, Pacynynnox MyxaMMag c.a.B.HHHr yMMaTH ynyH HKKHTa HmHH 6a^apum bo^h6 aMan caHanagu. YnapgaH 6upu: "an-EaeH" - oHHKHacura TymyHTupum umnapu onu6 6opum Ba hkkhhhhch: "an-Eanory" (AnnoxHHHr aMpy HaxanapuHH HHcoHnapra eTKa3u6 KyHum). Annoxy Tatono aHTagHKH:

"ajU^j ^¿l Ua J»ij fl jl j ^jj j« ^jll Jjjl U ¿l Jj^jll 1$ji U" 8 ^ypboHH KapHM, Mouga cypacu, 67-oaT: ('3h Pacyn! Po66uHrH3gaH Cu3ra Ho3un KunuHraH Hapca (oaTnap)HH (ogaMnapra) eTKa3HHr! Arap (6yHu) ;unMacaHrH3, yHHHr puconacu (TonmupHFH)HH eTKa3MaraH 6ynypcu3").

772-^HKpa: Eac, Pacynynnox c.a.B. yMMaTH 3HMMacugaru aHa HKKHTa umHH aManra omupumu bo^h6 aMannapgaH 6upu caHanagu. YnapgaH 6upu: MycnuM 6aHga y3HHHHr ToaTy u6ogaTHHH 6a^apap Maxanga AnnoxHHHr cy3napuHH hhh gungaH caMUMHH ;a6yn KunMoKnuru. Hkkhhhhch: Pacynynnox c.a.B. amraHnapugeK, YHra AnnoxgaH ro6opunraH ax6apoTnapHH eTKa3Mo;nHrugeK:9 " ^¿ll f^ ^äi^ii ¿jjji " ("Bo;etnuKga ryBox 6ynraHnapuHrH3, y epga HyKnapHHru3ra MatnyMoTHH eTKa3HHru3"). Pacynynnox c.a.B. a&ragHKHM: Ijji^j Vj IjiL"

"Aj^ ASil jä j^ ^Jl Aäi J^^ ^j j j^ ^cjl ^ji 10 ("MeHHHr cy3napuMHH ETKa3HHru3! HeKHH MeHHHr cy3napuMra enFoH ;ymMaHru3. KynHHHa, KHMgaHgup эmнтнnгaн cy3HH a;nuHru3ga

5 .450-368 .jj^-1 .1971 .jl^j"ll J^Ä .^^ISll ^JI jjl^ ju^ll JJI

6 .4j'l-44;J^ill ;fjjSll j'lja

7 .4JL7 .J^^JI ;fjjS j'ljS

8.67 - AJVI iSjjl^ll SJJW tfjjSJl jljSlI

9.329 .Jj^-1 .1971 .jl^jull j^ä .^^ISlI ^ji .^jjjl« Jl jj| ^s^äi^ ¿i^jJ ^^^ jjl je a^l« jj| j .JjlJ jji

10.329 .1971 .jt^jj j^ä .^^ISlI ^iji .^jjji« jjl

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

купрок тахаммул килмагунингизгача, чархлаб, киёслаб курмагунингизгача ёки ахборотдан сизни вокиф килувчини текшириб курмай туриб, ишониб кетавермангиз").

- 773-фикра: Расулуллох с.а.в.дан ворид булган нарсаларни оламлардаги барча инсонларга етказиш/таблиг этишларига иктидорлар ожиз саналадилар. Ва яна бир бор ожиз колдирилгандирлар. Шунингдек, Расулуллох с.а.в. замондошларидан хозир булган сахобасининг сухбат жараёнидан холи булган учинчи шахсга яъни, мавжуд булмаган сахобасига накл килиши учун, хабарни мухтасар тарзда унга етказишга ким хам тайёргарлик кура олади. Бунга инсон ожиз хисобланади. Бу иш амри махол саналиб, уни бирор киши етказиб беришга ожиз.

-774-фикра: Бирор нарса абадиятга бокий колмагай. Аммо лекин хар бир асрдан асрга келиб кетувчи киши зиммасига Расулуллох с.а.в. томонидан утган асрлардан такдим этилган суннатга оид нарсаларга амал килишлари шарт. Расулуллох с.а.в.дан булган ахбаротни илк ислом ёйилган асрларидан кейинги асрларда яшовчи кишига накл килинган нарсаларга эътиборли булиш хар бир салаф учун хамда халафга шарт. Зотан, Расулуллох с.а.в.нинг суннати санияларини абадиятга етказишга хизмат килиш ва уни Аллохнинг шариъатига амал килувчи барча кишиларга етказиш шарт.

- 775-фикра: Расулуллох с.а.в.дан накл этиб келтирилаётган ахбаротларнинг асрлараро замонлар ва даврларда хаёти дунёга келадиган хар кандай ахоли вакиллари зиммасига, ва хар бир келгуси асрларда уни кабул килиши вожиб амаллардан бири булб колаверади.

-776-фикра: Худди шунингдек, Расулуллох с.а.в.дан келган ахбаротлар "Усули шаръиййа"нинг асл илдизларидан бири булиб колади. ... куйидаги матнларда худди шу тартибда асосли фиклар келтирилганини куриш мумкин:

^jln u i...jj|jj]| jh^l j Ä.^iübnVl jUà.l jjj jjiîl S...jjIjjJl jUà.1 - 2 ^...Ä^lü^iVI jbà.l - 1St...jbà.Vl ¿I jjl

JA s...ùbbUJl J ji^îl jbà.l - £ {...^i^nJl jbà.l - i_i {...ù^UJl jUà.l - 1 s...jU.Vljbà.l - 3 s...jljjàJl Aà JJ^- '...^jljJl ùll^ — 1 s...sljjîl Jlj^l :...J^a s...J^l lil .1^.1 jJl JJ^ S...JI^.VI jb^-l ^à JJJ*^

^jJI .¿ûîVl s...£u.iaJlj oi1g niti jjj jjiîl s...ftaVl Äi^ -3 :...J—j s...Ja»jJl .LjjJi — 2 {...^.ш jbà.l s...ai*]ij

Jjij (^jljîl J^C. i . ^J^^H sjlSjl jl (^jljîl jlj nil i . ^J^^jlj 0i1g nîl jjj jjiîl Jl Sijt '...J^^jîl Äjäj< je

— 5 i . ^jl^Jjlj sljjîl jA ^je jA '...-¿"J^ Jj sljjll ÄJl^e i . ^j^^ü <^jljJl JJni" S...4JJIJJ jl ÄJjSi^ll jjJ^ll -1 ^ 1 i . jj^jl ^à Sibjll i . jj^jl iliîl jA jÎ . ^J^^JI Äjljj i . ^l^nll J2j Jl s.^liJl (<^) Jj^jJl jljSl s...((^) Jj^jJl Jl*il — 2 '...(<^) Jj^jJl JljSl — 1 i...ÄinJl jil i . Äjjj^Jl ji^îl l^j jj32j jl — 1 î...j^I J^l I^j jjJil lil ÄinJl i...4inll jA 4j Ja*JI -jlj La i . ÄinJlj a^Ijj La '...¿Wl Wj üjj^J jl — 3 '...Äii^ Uj ùjj2j jl — 2 '...^US каби фикралар асосида асосий тушунчаларни берган.

Абулхасан Мовардийнинг "Усули шаръий" таълимоти 2-манбаси - "Суннат" усулларини асослашда келтирилган ^урьони карим сура ва оятлар фасллар кесимида: хам ^урьони каримдаги Нахл, Хашр, Моида, Хужурот, Бакара, Нисо, Бакара, Ахзоб, Худ, Нажм каби сураларидан асосланган холда ижтиход тамойилларини мустахкамлаб чиккан. ^урьони карим суралари ва оятларидан уз урнида куйидагича кайд этади: "Хужиятус суннат": Нахл: 44; Хашр: 7; Моида: 67; Фасл: Ахвол ар-ривот: Хужурот: 6; Фасл: шурут ат-тахмил:; Фасл: Сифт ал-адо:; Фасл: Ахволи аснод:; Фасл: Ахволи накл ис-симоъ: Бакара: 283; Фасл: Ахкомул- мутунил манкула ав ас-сунанул-марвиййа: Нисо: 59; Бакара: 222; Ахзоб: 21; Худ: 97; Фасл: Мо яжибу баёнаху бис суннати: Нажм: 4; Фасл: Ма ялзамуул ъамалу бихи мин ас-суннати:; каби мавзуларда хам ^урьони каримга асосланган.

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

III. Ижмоъ:11 986-фикра/модда: "Усули шаръий"нинг учинчи асл илдизларидан булиб у - "Ижмоъ" деб номланади. "Ижмоъ" - уз навбатида мусулмон уламолари/ "ахл ул-илм"нинг 2/з "истифоз ул-иттифок" шаръий ахкомларни ишлаб чикиш, кайта куриб чикиш, ислох этиш, киёслаш жараёнларида айтган суз(хукм/мухкам)лари устига курилган "туру; ул-истинбот"/^урьони карим сура ва оятларидан ижтиход асосида танлаб олинган янги хукм ва ашёвий далиллар ва ахкомлар/ "далоил ул-ахком" жихатидан "ахли илм"нинг аксарияти эъироф этиши, рухсат беришидир. Бундай вазиятда замон уламолари/"ахл ул -аср" ихтилоф келтирмаслар. Олдинги "Ахл ул-илм(Ахл ул-ъаср)" томонидан келтирлган кучли мисолларнинг аксарияти кейниги давр/асрлар "ахл ул-илм"ларида хам унинг амал килиши юкори фоизда/ "истифозатихи" таъминланган булади.

Олдинги замонлар "ахл ул-илм"/уламоларидан кура, юкорирок аникликда "истифоза" хукмлар ишлаб чикилаётганда кейинги даврлар "ахл ул-илм"/уламосининг карашлари илк давр "ахл ул-илм" сузлари таъсиридан ташкарига чикиб кетилмаслигига эътибор каратилади. Бундай холатда узаро мувофикликдаги ёки хилофликдаги вазият сакланиб колиши керак. Зотан бу - "хадд ул-ижмоъ"/"Ижмоъ чегара"си саналади.

987-фикра/модда: Вахоланки бу чегара асрлар давомида "Ахком" / адолатли хукмлар, карорлар ишлаб чикишда энг асосий хужжат хисобланади.

988-фикра/модда: бир кавмики, ижмоънинг имкониятларини инкор этган булса, ва яна бири унинг далилларини ва яна бир унинг хам далили ва имкониятларини инкор этади.

989-фикра/модда: хар иккала суз хам фосид саналади. Зеро, Аллоху таъоло айтадики: "^jll <_ilji ji jjj^ ^jji j" 12 ("Менга тавба килган кишларнинг йулига эргашинг") ^урьони карим, Лукмон сураси, 15-ояти;

Мазкур оятдан олинадиган истнбот ва истидлол шуки, Аллохнинг таъкидлашига кура, улар ("ахли илм")га эргашмоклик билан ижмоънинг имкониятлари кенглигига, уларни инкор этмасликка чакирган холда у("ахли илм")лар ижмоъ имкониятларидан келиб чиккан холда улар иттифок килган нарсалари мумин-мусулмонлар зиммасига вожиб амал эканига далил саналади. Шундай килиб, Аллоху таъоло мусулмонларни узаро ихтилофга бормасликка чорлайди: " li ^jj jjiij^' w1 75\ jj^ jf ¿jy j ^чл aj u^ ji jj^jj' ¿^l^j jij ^Jjj" 13 ("Купгина хидоят аник булгандан кейин Расулга мухолифлик килса ва муминлар йулидан узгасига эргашса, Биз уни узи кетаётган йулига куйиб берамиз") ^урьон ал-карим, Нисо сураси, 115-ояти.

990-фикра/модда: "Махзурот" борасида уламолар ихтилофга боришган. Кейинчалик таъкидларига кура айтишдики: Аллоху таъоло: 14 "IjäjüVj ц^ ^ J^j ij^^v-ij" Х,аммангиз Аллохнинг "аркон"и (^урьонни) махкам тутинг ва фиркаларга булинманг" ^урьон ал-карим, Оли Имрон сураси, 103-ояти. Аллохнинг Пайгамбари Мухаммад с.а.в.айтган: ÄiVI" 15 "l^it ji Jt Ä^ "Бир хужжат устида умматим жамъ булади, ундан озгинаси кушилмайди"; 16 "oAill ja Äi ja "Одамларга чикарилган (маълум булган)" ^урьон

11 .487-450 Jj^-1 .1971 .jL*j^JI .^^Л ^i jjli j^ JJI

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

12 .15 - ÄJT ijl^sUl ifjjSJl jljä!l

13 .115 - äjvi '»l^iJl ifJJSJl jTj5ji

14 .103 - ÄjVI 'jlj^t JT Sjj^ lfjjSJl jTjäJl

15 .451 .1971 .jl^j^Jl .y^täJl ^i j^^Jl JJI fJ

16 .110 - ÄjVI 'jlj^t JT sjju ifjjSJl jTjä

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ал-карим, Оли Имрон сураси, 110-ояти; "ÄÖ^ Jt J.J ¿^j V" 17"Менинг умматим хеч качон бирор залолат устида бирлашмайди" каби худди шундай асосли фикрлар куйида келтириб утилганини таъкидлаш уринли:

3 :<J^a i.^l^VI AJ U - 2 i.^l^ll АЬ U - 1 ^l^-Vl - LÙIJ

jll JJ^J AJJJJ J ^IA^-VI JSJ S.^U^VIJ u^ü-VI Ä^jl*.« - 4 i . ^l^^VI AJ U -

Абулуасан Мовардийнинг "Усули шаръий" таълимоти 3 -манбаси - "Ижмоъ"да хам ^урьони каримдаги Лукмон, Нисо, Оли Имрон, Бакара каби суралар ва улардаги мавзуга дахлдор ояти карималарга асосланган холда ижтиход курсатмаларини куйидаги уринларда келтирган.

"Ижмоъ" усулларини асослашда келтирилган ^урьони карим сура ва оятлар фасллар кесимида: Лукмон: 15; Нисо: 115; Оли Имрон: 103., 110; Бакара: 143; Фасл: Ма янъакиду ънху ал-ижмоъ; Фасл: ма янъакиду бихи ал-ижмоъ: Оли Иммрон: 18; Нисо: 58; Бакара: 269; Фасл: Ма ястакрру бихи ал-ижмоъ:; Фасл: Муъоризатул ихтилофи вал-ижмоъ:;

IV. Циёс:18 ^иёс - у икки мукаддима/асосдан иборат булиб, биринчиси: "ал-Ижтиход" (пировард натижа) ва иккинчиси: "ал-Истинбот" (киёсий натижа оркали энг янги фикр олиш). биринчиси: "ал-Ижтиход"19 1101-фикра: Бас ижтиход, нафсни харакатга келтириш, интилиш оркали пировард натижага эришишдир. Ижтиходнинг талаб килинган натижасини кулга киритиш учун киши катъий жидду жахд оркали мурод-максад ига эриша олади ёки эриша олмайди. Гуёки у, душманга карши курашишда нафсни кийнаш, ашаддий ва кахрли булишдек интилиш/ижтиходга ухшайди. Ижтиход - у, бирор нарсага далолат/йул курсатадиган восита оркали ишларни юритишда илмий аникликка, тугриликка/салохиятга эришишдир.

1102-фикра: Имом Шофеъий р.х. узининг "ар-Рисола" китобида кайд этишича, Аби Хурайра углининг "Ижтиход" бу "^иёс"дир сузига нисбатан иккаласи бир-бирига ухшаш бир суздир, дейди.

1103-фикра: Зеро, Шофеъй р.х. ушбу китобида айтишича: "албатта "ижтиход"нинг маъноси "киёс"нинг маъносидир".

1104-фикра: "мансус/курьон оятлари, хужжат"дан булмаган хукмларга у (ижтиход ва киёс) билан васила/эришиш мумкин булинса, демак уша маъно ирода килинади.

1105-фикра: Ижтиход ва ^иёснинг уртасидаги фарки.

Албатта "Ижтиход" - у хакда юкори(1101-фикра)да тавсифланганидек ^Ij^ÎI м^" "ajJ& Äll^ll ùjUVb Бас ижтиход, нафсни харакатга келтириш, интилиш оркали пировард натижага эришишдир. Ижтиходнинг талаб килинган натижасини кулга киритиш учун киши бор кучи билан катъий жидду жахд оркали барча имкониятларини ишга сафарбар килган холда мурод-максадига эриша олади ёки эриша олмайди.;

Албатта "^иёс" - у "Фаръ ва асл" уртасидаги фикрни жамлаш/таккослаш булиб, асл "иллат"/сабабга кура айтиш мумкинки, унда "ижтиход ва киёс"лар иштирок этади. Икковининг фарки шуки, киёсий тахлилсиз ижтиходни ажратиб булмайди. Ёхуд ижтиходсиз бирор нарсани киёслаш/таккослаш амри махол. Ижтиход киёсга кура

17 .451 .1971 .jl^jull .^^tâll ^iJÎ .^JJJI^ o^aJl JJI

18 ..704-488 .jj^-1 .1971 .jl^j^Jl ^JÎ .^Jjjl^ o^aJl JJ'

19 488 - 534 ...^ JJ^-1 .1971 .ù^j"H ^||;Jhij- .^töl ^JÎ .^JJJU o^ll JJ

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

нарсаларни манбаини тез аниклаши хакида кейинрок маълум киинади. Худди шунингдек, качонки, нарса ва ходисалар борасида ижтиход юритсак киёсга дуч келамиз.

Ижтиход20 усулларини асослашда келтирилган ^урьони карим сура ва оятлари фасллар кесимида: Кахф: 31; Духон: 53; Рохман: 54; Дахр: 21; Шуъаро: 182; Иброхим: 4; Фасл: Жавозун ижтиходул анбиё: Нажм: 3; Анбиё: 78-79., такрор; Фасл: 1-Жавозул ижтиходи фи заманил анбияи:; Фасл: 2-Вужухул ижтиход: Моида: 4; Бакара: 237., 236., 196; Талок: 7; Нахл: 16; Фасл: 3-Ма яжибу фил ижтиход:; Фасл: 4-фи хукмил ижтиход:;

Фасл: "ал-Истинбот":21 1241-фикрат: Зотан, ислом хукуки киёсий манбаларидан иккинчи далили бу - ^иёснинг мукаддима усулидан булганнинг иккинчисини мукаддимаси - ал-Истинбот" ("тажрибалар ва кузатувлар йигиндисидан хосил булган кашфиёт демакдир"). Бас у "Ижтиход" натижаларидан хисобланади. "^иёс" учун восила/богловчи вазифасини бажарувчи ислом хукуки манбаларини тулдирувчи бир фаръий/жузъий восита саналади. Зеро, янгидан янги ва энг янги маъноларни ихтиро \истинбот этишдан сунг "^иёс"нинг сахих-ишончли чикишини таъминлашга эришиш\ восил булиш, далиллар келтириш ижтиход воситасида келтириш \изланиш/тадкикот, хатти харакат олиб бориш, энг янги маънолар ва хулоса/истинботларга эриштиради. Шу билан бирга ижтиход олиб боришда аслий манба булган "^иёс"нинг воситалари оркали хакикатга восил булиш ислом хукукининг фаръий\жузъий далилларидан булган "Истинбот" оркали булади.

1242-фикрат: "Истинбот" - "алфоз ун-Нусус" \ Аллохнинг каломи булган ^урьони карим сураларилаги хикматли лафз\сузлардан ишлаб чикилган аксар маъонийларни истихрож килиш билан шугулланадиган илм бу "Истинбот" усули хисобланади. Сувни ердан казиб чикаришдан олинган бу калима - "истинбот" - манбаъдир. У шундай нарсаки, маъдан\кондан дурру гавхарлар, хазиналар олиб чикишдан истихрож\пайдо булган нарсага "истинбот" дейилади. Истинбот бу маъдандан отилиб чиккан сув "ан-набата" деб номланади. Уша маъдандан узлари учун фойдани истихрож\алохида эътиборга молик нукталарни олиб чиккан нарса билан номлаганидек сувни ер юзига олиб чикилиши холати асосида шу иш фаолиятидан келиб чикиб аталган. Ал-Асмоу ва-л-Маъоний:

1243-фикра: Аллоху таъоло аълом\машхур ахком оятларида уз Исмлари ва унинг мъноларни маълум килган.

1244-фикра: Аллохнинг Исмлари бадихий\ исбот талаб килинмайдиган, хамма учун тушунарли, маълум булган зохирий алфозларда келган.

1245-фикра: Истинбот илми воситасида алфозларнинг ботиний\ёпик холда келган маънолар хусусиятини кашф этиб урганади.

1246 - фикра: Бас, мутаъаддий\таъсирчан маънога эга булишига кура, алфознинг маъноси кискартирилган исм асосида хукм\хулоса килинади. Гуёки, таъаддий Исмдан олинган хукм билан номлаш хакли маънони келтириб чикаради. Умумийликка кура, уз хусусиятига биноъан бир тухтамга келинган\вукуф номи билан номлаш таъаддий маъносини келтириб чикаради.

1247-фикра: Агарда, исмлар узига хос тобе маънолар мавжуд булган такдирда. Албатта бу маъно учун исмда муставдиъа\яширин омонат куйилган исмнинг узига хос маъноларини а мужассам этган тушунчаси бордир. Бас шунга кура, шубхасиз исмлар узига

20 488 - 534 Jj^-1 .1971 .ù^jnJl .^tSJl jja ¿nJl jjl

21..704-488 ,jj»-1 .1971 .ù^jnîl j^a .^jjia ¿nJl jjl - Б. 535-548 .

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

бир канча маъноларни камраб олувчи, улар харгиз узидан бошка нарсалар маъноларига таъсир килмайди. Бас, исмдаги катор таркок маъноларни бир тизимга келтириб утдик. Зотан у исмдаги маънолар узига хос ахкомларни мужассам этган булади. Юкорида келтирилган маълумотлар исмнинг бирор нарса\ахком\тушунчага эгалиги, кафолатланган, киёсий исбот талаб килинган хужжатлар мажмуъи эди...

Истинбот22: усулларини асослашда келтирилган ^урьони карим сура ва оятлар фасллар кесимида:; Фасл: Исботул иллат бил истинбот ва турукил истидлол: Х,ашр: 7; Моида: 91; Фасл: Таърифул киёс: Ёсин: 78-79; Рум: 28; Нисо: 83; Бакара: 144., 150; Моида: 95; Нисо: 25., 59; Исро: 36; Юнус: 59; Бакара: 275; Фасл: ал-Киёсу ван-наас: Залзала: 7-8; Оли Имрон: 75; Нисо: 25; Жумъа: 9; Фасл: ал-Киёсул хафаа: Нисо: 23; Талок: 6; Фасл: Киёсуш шибх:; Фасл: Киёсут такриб: Кориъа: 6-9; Моида: 95; Фасл: Х,ал тусбитул Асмои вал худуд вал макодир бил киёс?: (Киёс масаласида) Шуруту жавозу валоятул козий:; Фасл: Нисо: 33; Фасл: Моида: 51; Тавба: 29; Фасл: Хужурот: 6; Бакара: 282; Фасл: Зумар: 9; Фасл:; Фасл: Таклидул мафзулил казо маъа вужудил афзал:;

Ибтолил истих,сон\"Истихсонни йукка чикариш"23: Масьала: 1650-фикра: Шофиъий р.а. айтади: бирор нарса Киёссиз яхшилиги\ истихсонини билиш мумкин эмас. Агар чандики, бу жоиз булсайди, ислом динидаги шариъат меъёрларига кура жоиз булади.

1651-фирка: Аммо Истихсон(\яхшилик умид килинган). Ундаги нарсалар усул далилларга кура ижобати куриб чикилади, "истихсонул ъукул"\истихсонни белгилашда у учун аклларда бир якин асос, сабабга мухтожлик бор. Бас у якинрок хужжати булиб, унга барча мазхаб уламолари мутафаккун ъалайх/якдил фикрга келишлари шарт булади, унга амал килиш вожибу лозимдир.

1652-фикра: Аммо "Истихсонул ъукул"\энг яхши акл шундай нарсаики, качонки, усул далиллари мувофик келмаса, ёки Шариъатнинг барча ахкомлари\манбаларида у тугрисида бирор хужжат булмаган такдирда кулланилади.

1653-фикра: "Далоилул усулуш шаръиййа"\шариъат эътироф этган далилларга кура, амал килиш энг афзал вожиб ишдир. Яна у мусулмон кишилар зиммасида олиб борилган аклли ишлари ичида энг ахсан\яхшисидир.

1654-фикра: Абу Ханифа айтадики, "ал-Истихсон" шариъатда хужжатдир, Ахкомуш шариъанинг вожиб амалларидан биридир.

1655-фикра: фикх асхоблари уз мазхаби баёнига кура ("истихсон" тугрисида) ихтилофга бордилар:

1656-фикра: уларнинг баъзилари айтишича: иккита нарсани киёслашдан кура "истихсон"га кура хукм чикариш энг кучли амалдан биридир.

1657-фикра: Ва ушбу харакат\"истихсон"га амал килиш албатта бизни энг эзгу нарсаларга мувофикликда эришишимизда бир восита хисобланади.

1658-фикра: уларнинг баъзилари таъкидлашича: У\"истихсон" бир "иллат"ни узига хос жихатлари билан урганишда гуёки, белгиланган нарсанинг зарраларигача ажратиб тадкик этишга ухшайди хамда агар чандики, ёруглик нурини барча "иллат"\сабаб окибат, огирликларига аниклик киритиш улчов воситаси булсайди уни хам улчаш мумкин буларди.

22. 535 -649 Jj?-1 .1971 .jl^jJ .^üll i_uÎ .^JJJU Q^JI JJ'

23 649-700....^ .jj^-1 .1971 .j^j^Jl J^A .^till ^JÎ .^JJJU p^ll JJI

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

1659-фикра: бу ер\"истихсон" борасидаги асл ихтилофимиз шуки, бундан бошка мавзу келтирилгани хисобига у хакда гап булиши мумкин эмас.

1660-фикра: уларнинг баъзиларга кура айтилса, иккита заъиф нарсани таккослаш "акво"\афзаллигини тарк этиш тугри булади качонки "хасан"\яхшиликка эришиладиган булинсагина. Бундай вазият гуёки икки зинокор фохишанининг пана-пасткам, бурчак-бурчакларда амалга ошираётган иши устида шаходат келтиришга ухшайди.

1661-фикра: у ер\"истихсон" хакидаги ихтилофимиз шуки, шубхасиз бизнинг (шофиъийлар ёхуд Мовардий - ЖЗМ) фикримизча, "киёсайн"\икки нарсани бир-бирига таккослаш\киёслаш "акво"\энг кучли далилдир, икки заъиф нарсадан бирини "ахсан"\афзал деб курсатишдан кура.

1662-фикра: яна уларнинг баъзилари айтганидек, у купинча аклдаги "зонна"\шубха ва гумонли (назарий, тарихий нарсаларни)ни дафъ этишда ва "хассана"\яхширок нарсани аниклаштиришда далил ва исботсиз хамда аслият(4 усул)сиз нарса ходисаларга аниклик киритишда ишлатилгани маъкулрокдир, агар имкон булса "далоилуш шаръул усул"дан бирор нарса воситасида уни дафъ этса буларди.

1663-фикра: [ушбу] юкорида келтирилган кавлларнинг барчаси "афсад"\фасод: конун-коидадан ташкари тартибсиз гаплар йигиндисидир.

"Ибтолул истихсон"\"Истихсонни йукка чикариш"да мазхаббошилар ва мазхабдошлар уртасида келтирилган кимматли маълумотлар хам худди шундай киёс усуллари: ижтихо, истинбот, истихсон, истишорат, истидрок каби мавзулар хакидаги асосли эътирозлар ва ижобий мунозара ва мужодалали фикрлар билан бойитилган, куйидаги матнларда келтириб утилганини таъкидлаш уринли: {...^W^VI {...^LSlI - ¿jIj ¿-j ^i ^W^VI jII ^Ifrj^I jI:...J {...^l^VI ¿¿^ ^i ■ jj^d — 1

.....{...i^VI ^ ^i - 4 {...A^VI ^i yrj l* - 3 {...^W^VI - 2 s...l^?jVI

JJ^ j .LLiii^iVb 4I*JI ^IJJI {...JI*JI j S . ^ITflUj ^l^^VI

^l^aI ^LSlI S . ^JSH ^ij ¿л 4Ы {...^LSlI ¿JIJISH 4Ы {...^LSlI :<J^i {...JV^J^VI

^ЬЗ {...■iniH ^IjSlI {...JLJI ^bSlI ^lmSI ^ЬЗ {...^ibSlI

¿¿J jjilI {...411 ma JAI ¿л ¿JSIJA nnniI {...T^iLSlL jplS^JIj ^j^^JIj ^IA^VI JA {...^^JJSJJI ^SL^JI Jjij {...JjSlI ¿pJ j ^j^ilI ¿JJ (jjiJI {____jAl^lIj j¿JJ (jjilI {...A^^JIj Jjl^lI ¿JJ (jjilI {...J^^JI j

{...oAgJ^lj

Абулхасан Мовардийнинг "Усули шаръиййа" таълимоти 4-манбаси - асл илдизидан бири "ал-^иёс"да хам ^урьони каримдаги Кахф, Духон, Рохман, Дахр, Шуъаро, Иброхим, Нажм, Анбиё, Моида, Бакара, Талок, Нахл, Хашр, Ёсин, Рум, Нисо, Исро, Юнус, Залзала, Оли Имрон, Жумъа, Талок, ^ориъа, Тавба, Хужурот, Зумар, Сод, Шуро, ^иёмат, Худ, Анбиё каби суралари ва оятларидан асослар келтирган. Олим уларни уз ижтиходларига кура: Ижтиход, Истинбот, Ибтолил истихсон, истидрок каби мавзуларда куйидагича кайд этади.

Ибтолил истихсон24 усулларини асослашда келтирилган ^урьони карим сура ва оятлари фасллар кесимида: Нисо: 59., 83; Сод: 26; Шуро: 10; Нисо: 82; ^иёмат: 76; Зумар: 18; Бакара: 178; Худ: 65; Анбиё: 78-79; Фасл: Анвоъун ковалай аш-Шофеъий: Бакара: 282; Талок: 2; Нисо: 43; Моида: 7; Бакара: 196; Нисо: 12; Фасл: Нисо: 95; Фасл: таржиматул волид вал валад вал марьат:; Фасл: Иза кана ахадун ал-хосмайни аъжамийян:;....тамом.

24 649-700....^ .jj»-1 .1971 .ц^j^l J^A ^y^hij- .^fll ^i jjb p^l jjl

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Юкорида келтирилган кимматли маълумотларга таяниб айтиш мумкинки, хеч ким Абулхасан Мовардийчалик "Усули шаръиййа" далиллари/ истидлолларини ишлаб чикмаган, чиккан булса-да унда: Китоб, Суннат, Ижмоъ, Киёс усулларига бу олим каби кайтадан эътибор каратиш оркали Курьони карим сура ва оятларидан етарлича самарали фойдаланиш курсатмаларини бермаган [16]. Умуман олганда мазкур 4та мавзуларни асосли ишлаб чикиш оркали Курьони карим илми ривожига хисса кушган. Манбада 46та сура ва 148та оятга, 189 бора кайта-кайта мурожаатини куйидагича изохлаш мумкин.

"Усули шаръиййа"да сура ва оятларни Китоб, Суннат, Ижмоъ ва Киёсда келтирилишига кура, куйидаги тартибида кайд этиш уринли: 1.21.Анбиё, 78 -79, 78-79, 7879; 2.6.Анъом: 38, 141, 141, 151, 141; 3.8.Анфол: 65, 66; 4.33.Ахзоб: 49, 21; 5.46.Ахкоф, 14; 6.2.Бакара: 228, 228, 43, 43, 275, 43, 196, 229, 282, 196, 187, 222, 233, 106, 180, 180, 240, 184, 185, 221, 234., 240., 281, 283, 222, 143, 269, 237, 236, 196, 144, 150, 275, 282, 178, 282, 196(37марта); 7.44.Духон, 53; 8.76.Дахр\Инсон, 21; 9.36.Ёсин, 78-79; 10.45.Жосия: 29; 11.62.Жумъа, 9; 12.99.Залзала, 7-8; 13.39.3умар, 9, 18; 14.14.Иброхим: 4; 15.17.Исро, 31, 33, 79, 36; 16.18.Кахф, 31; 17.31.Лукмон, 15; 18.19.Марям: 1; 19.23.Муьминуун, 5-6; 20.58.Мужодала, 12, 13; 21.73.Муззаммил, 20, 20, 20, 2; 22.60.Мумтахана, 10; 23.5.Моида: 33-34, 38, 37, 6, 89, 101, 95, 36, 89, 90, 5, 67, 4, 91, 95, 95, 51, 7(19марта); 24.47.Мухаммад, 18; 25.53.Нажм, 3; 26.27.Намл: 101; 27.16.Нахл: 123, 101, 44, 16; 28.4.Нисо: 23, 11, 25, 77, 77, 77, 43, 23, 92, 92, 23, 11, 12, 186, 11, 11, 15, 23, 15, 59, 115, 83, 25, 59, 25, 23, 33, 59, 83, 82, 43, 12, 95(33марта); 29.24.Нур: 2, 56, 56, 56, 33, 4-5, 4, 2; 30.3.Оли Имрон, 75, 7, 7, 103, 110, 18, 58, 75; 31.55.Рохман, 54; 32.30.Рум, 28; 33.38.Сод, 26; 34.37.Соффот, 102; 35.9.Тавба: 5, 36, 29; 36.65.Талок, 2, 4, 7, 6, 2; 37.113.Фалак: 1; 38.42.Шуро: 10, 1, 10; 39.26.Шуъаро, 182; 40.10.Юнус, 15, 59; 41.101.Кориъа, 6-9; 42.75Диёмат, 76; 43.22Дажж: 36, 52; 44.59.Хашр, 7, 7; 45. 11.Худ, 97, 65; 46.49.Хужурот. 6, 6; Шундан энг куп оят иктибос олинган суралар: 2.Бакара: (37марта); 4.Нисо: (33марта); 5.Моида: (19марта);

Уз навбатида мазкур 46та: 1.Анбиё, 2.Анъом, 3.Анфол, 4.Ах,зоб, 5.Ахкоф, 6.Бакара, 7.Духон, 8.Дахр\Инсон, 9.Ёсин, 10.Жосия, 11.Жумъа, 12.Залзала, 13.3умар, 14.Иброхим, 15.Исро, 16.Кахф, 17.Лукмон, 18.Марям, 19.Муьминуун, 20.Мужодала, 21.Муззаммил, 22.Мумтахана, 23.Моида, 24.Мухаммад, 25.Нажм, 26.Намл, 27.Нахл, 28.Нисо, 29.Нур, 30.Оли Имрон, 31.Рохман, 32.Рум, 33.Сод, 34.Соффот, 35.Тавба, 36.Талок, 37.Фалак; 38.Шуро, 39.Шуъаро, 40.Юнус, 41.Кориъа, 42Диёмат, 43.Хажж, 44.Хашр, 45. Худ, 46.Хужурот каби суралар "Усули шаръиййа" мезонлари: Китоб, Суннат, Ижмоъ ва Киёс мавзулари кесимида такрорий жихатдан таккосласак улар куйидаги тартибда 78бора зикр этилганини куриш мумкин, жумладан:

Китоб: 1.Жосия, 2.Анъом, 3.Шуро, 4.Бакара, 5.Нахл, 6.Нисо, 7.Моида, 8.Ахзоб, 9.Тавба, 10.Нур, 11.Хажж, 12.Муззаммил, 13.Исро, 14.Оли Имрон, 15.Талок, 16.Мухаммад,

17.Ахкоф, 18.Марям, 19.Намл, 20.Юнус, 21.Мумтахана, 22.Анфол, 23.Мужодала, 24.Соффот, 25.Муьминуун, 26.Фалак;

Суннат: 1.Нахл, 2.Хашр, 3.Моида, 4.Хужурот, 5.Бакара, 6.Нисо, 7.Ах,зоб, 8.Худ, 9.Нажм;

Ижмоъ: 1.Лукмон, 2.Нисо, 3.Оли Имрон, 4.Бакара;

Циёс: 1.Кахф, 2.Духон, 3.Рохман, 4.Дахр, 5.Шуъаро, 6.Иброхим, 7.Нажм, 8.Анбиё, 9.Моида, 10.Бакара, 11.Талок, 12.Нахл, 13.Хашр, 14.Ёсин, 15.Рум, 16.Нисо, 17.Исро,

18.Юнус, 19.Залзала, 20.Оли Имрон, 21.Жумъа, 22. Кориъа, 23.Тавба, 24.Хужурот,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

25.Зумар, 26.Сод, 27.Шуро, 28.Киёмат, 29.Худ каби суралар асарда кайд этилганини эътироф этиш жоиз.

Мазкур "Адабул кози"даги Китоб, Суннат, Ижмоъ ва Киёс мавзуларининг асосий мезонларини ишлаб чикишда далил ва истидлол сифатида истифода этилган Курьони карим сураларини уз навбатида нозил булганлик жихати Маккий ва Маданийлик буйича таксимласак, улар мохиятан узига хос ижтимоий, тарихий, илохий, сиёсий, хукукий, харбий хусусиятларга эга хисобланади.

Маккий суралар: 1.6.Анъом, 2.10.Юнус, 3.11.Худ, 4.14.Иброхим, 5.16.Нахл, 6.17.Исро, 7.18.Кахф, 8.19.Марям, 9.21.Анбиё, 10.23.Муьминуун, 11.26.Шуъаро, 12.27.Намл, 13.30.Рум, 14.31.Лукмон, 15.36.Ёсин, 16.37.Соффот, 17.38.Сод, 18.39.3умар, 19.44.Духон, 20.46.Ахкоф, 21.53.Нажм, 22.73.Муззаммил, 23.75.Киёмат, 24.101.Кориъа, 25.113.Фалак; шулар жумласидан;

Маданий суралар: 1.2.Бакара, 2.3.Оли Имрон, 3.4.Нисо, 4.5.Моида, 5.8.Анфол, 6.9.Тавба, 7.22.Хажж, 8.24.Нур, 9.33.Ахзоб, 10.42.Шуро, 11.45.Жосия, 12.47.Мухаммад, 13.49.Хужурот, 14.55.Рохман, 15.58.Мужодала, 16.59.Хашр, 17.60.Мумтахана, 18.62.Жумъа, 19.65.Талок, 20.76.Дахр\Инсон, 21.99.Залзала шулар жумласидан.

Юкорида келтирилган бахс-мунозара ва киёсий, илмий далиллардан олинган хулосаларга кура, айтиш жоизки, муаллифнинг Курьони карим суралари ва оятлари устида изчил тадкикотлар олиб боргани натижасида муаммога етарлига ечим берилганини англаш уринли. Бу эса уз навбатида курьоншунослик ривожига хисса кушиш билан бирга ижтиход илмини асосли тараккий эттириш ва урганиш усулллари ва тадкикот майдони сферасини кенгайтириш, алалхусус вокеъа ва ходисларни мужтахид аллома сифатида илмий жихатдан жиддий тахлил этганини куриш ва тасдиклаш мумкин [17].

Алломалар уз навбатида ислом хукукшунослигиги ривожига уз йирик хиссаларини кушганлари каби Абулхасан Мовардий хам "Усулул фикх" ва "Фуруъул фикх" йуналишларини кайта тахрирдан утказиб, узаро муштарак холга келтиргани, яна-да янги фан сохаси саналган "Усули фикх" фанидан ажратиб кенгайтирган, алохида фан сохаси сифатида ривожлантиргани салтанат бошкарувига багишланган - "Сиёсий фикх" йуналишига асос солиш, бир канча илмий манбаларни яратишганлар [18]. Шундай алломалардан Абулхасан Мовардий узининг ислом ва мусулмон хукуки илмий мероси: "Усули фикх", "Фуруъул фикх" хамда "Сиёсий фикх"га оид фикхий асарлари: "ан -Нукат вал ъуюн фи тафсирил Курьон", "ал-Икнаъ", "Адабул кози"; "Адабул вазир"; "Насихатул мулук"; "Сиёсатул мулук" "ал-Ахкомус султониййа вал-валоётуд диниййа"; "ал-Ховиййил кабир", "Тухфатул мулукиййа фил адабис сиёсиййа" каби илмий мерос колдирганини куриш мумкин. [7]

Абулхасан Мовардийнинг илмий меросида математик хисобларга кура айтиш мумкинки, Курьони каримдаги 100дан зиёд сура ва ундаги 5700тадан зиёд оятлар, 8000га якин хадиси шарифларни истидлол сифатида келтириш оркали 70.000га якин ижтимоий муаммоларга ечим берганини куриш мумкин. Шу асосда у уз илмий меросида курьоншунослик ривожига хисса кушган ва курьоншуносликнинг урни бенихоя олий маком урин тутган [19].

Хулоса килиб айтганда, мазкур ислом хукуки манбаларининг яратилиши, шархланишида юкорида куриб чикилганидек, куйидаги усуллардан фойдаланилган: араб тили ва грамматикаси, Ислом хукуки манбаъшунослиги ва атамашунослигига оид: Курьон,

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Суннат, Ижмо, Киёс, Истисхоб, мубох, фарз, вожиб, суннат, мандуб, мустакрах, ислом, шаръий, усулул фикх - ислом хукуки назарияси, фуруъул фикх - шпъий хукмларнинг амалиёти, лугат, нахв, сарф, аср, ахл, рай, акл, накл, адилла, хадис, тобеъ, масала, муаммо, халол, харом, фикр, хилоф, далил, жавоб, киёс, балогат, асос, оят, сура, омм, хос, вусул, фусул, усул, услуб, фикх, факих, фукахо, илм, уламо, аллома, усулул фикх, фуруъул фикх, сахих, заъийф, мазхаб, мабсут, махсул, масолихул муташобих, муфассар, мужмал, мурсала, мунозара, мунокаша, мутакаллим, муътамад, минхож, мужтахид, мужодала, мантик, мувофик, мусулмон, манфаат, мадраса, минтака, мухкам, махкум, муътабар, мухокама, имом, олим, ижтиход, истиъора, истидлол, истехсон, истислох, истишора, хукм, ахком, ихком, фатво, исбот, бурхон, хужжат, субут, тадкик, тахлил, таккос, таъриф, таьлиф, таълийк, таъоруз, таклийд, талвийх, таржийх, тавзийх, танкийх, таквийм, тахрийр, тафсир, таьвийл, кашф, шарх, акийда, калом кабилардан истифода этганини англаш мумкин. Кейинги илмий маколаларимзда юкоридаги усулларга кайтиб, янада кенгрок тафсилотларини беришимиз мумкин [20].

REFERENCES

1. Жураев З.М. Ал-Мовардийнинг "Ал-Ахком ас-султониййа" асари - мусулмон Шарки давлат бошкаруви тарихига оид мухим манба (XI аср). Ихтисослик: 24.00.01 - Ислом тарихи ва манбашунослиги. Тарих фанлари буйича фалсафа доктори (PhD )Автореферат ва диссертация., - Тошкент: "Zamon Poligraf', 2019. - 46 б.

2. Жураев З.М.Марказий Осиёдан етишиб чиккан аллома Абулхасан Мовардийнинг илмий мероси: "Одоб ал-кози" асари куръоншунослиги ва манбашунослиги. -Тожикистон: Панжикент, педагогика институти, 2022. - Б.230-240 .

3. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, - Б.282. Фасл: Ахкомул оёт.;

4. Жураев З.М.Мовардийнинг Шарк давлатчилик таълимоти (X - XI асрлар). - Тошкент: Алишер Навоий номидаги Узбекистон Миллий кутубхонаси нашриёти, 2015. - 310 б.

5. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, -Б.273. Фасл: Усули шаръ хакида назарий билимлар.;

6. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, - Б.277-280. Фасл: ал-Усулуш шаръиййа.;

7. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Усулул фикх. - Тошкент: "Hilol-Nashr", 2019. - Б.15-24.

8. Жураев З.М. Ал-Мовардийнинг "ал-Ахком ас-султониййа" асари - мусулмон Шарки давлат бошкаруви тарихига оид мухим манба (XI аср). Ихтисослик: 24.00.01 - Ислом тарихи ва манбашунослиги. Тарих фанлари буйича фалсафа доктори (PhD ) Автореферат., - Тошкент: "Zamon Poligraf', 2019. - 46 б.;

9. Шайх Мухаммад Содик Мухаммад Юсуф. Усулул фикх. - Тошкент: "Hilol-Nashr", 2019. - Б.15-24.;

10. Курьони карим 45-Жосия сураси: Жосия - тиз чукиб утирувчи деган маънони билдиради. Суранинг 28-оятида циёмат куни уар бир уммат уз тацдири нима булишини кутиб, тиз чуккан уолда утиришлари тасвирланган. Шу сабабли сурага мазкур ном берилган. Сурада Исроил авлодининг Аллоуга нисбатан итоатсизлик ва

ношукурчиликлари, умуман, инсоннинг дунё бойлигига ортицча меур цуйиши ва бахиллик цилиши мудуиш оцибатларга олиб келиши уацида танбеу берилган.

11. Курьони карим, 6-"Анъом" сураси: "Анъом" - чорва моллари. Улар уацида бир неча оятлар булгани учун сура шу ном билан аталган. Сурада Ислом ацидаси асослари, шариат аукомлари, оилавий масалалар, жщод аукомлари, гайридинларга доир курсатмалар, циёмат, охират, пайгамбарлар, дунё ва уаёт моуиятига тааллуцли маълумотлар уз ифодасини топган.

• Бу ердаги ухшатиш, албатта, уамма жиуатдан эмас, балки хилцат, уаёт, улим, Аллоуга эутиёжли булиш, Уни таниб, уамду сано ва тасбеу айтиш, бир-бирлари билан яцин алоцада булиш ва куп сифатларда улар билан инсонлар уртасида ухшашлик бор. Паррандалар сафига сувдаги жониворлар уам киради. Зеро, улар уам худди цушлар уавода сузганидек сувда сузиб юрадилар (Хз.).

12. Курьони карим 42-Шуро сураси: Шуро - маслауат, кенгаш демакдир. Сурада мусулмонлар диний ва дунёвий ишларини узаро маслауат ва кенгаш асосида амалга оширишлари мацтовга сазовор экани айтилади. Шунингдек, унда циёмат, жаннат, дузах, тавуид, имон, куфр, ширк, зулм каби тушунчаларнинг Ислом таълимоти буйича кенг тафсилоти ва бир неча машуур пайгамбарларнинг номлари уамда охиратда буладиган воцеалар зикр этилади.

13. Аллоху таоло Курьони карим 50-Коф сураси: 45-оятида айтади:

iНе можете найти то, что вам нужно? Попробуйте сервис подбора литературы.

Биз улар (кофирлар) айтаётган гапларни яхши билурмиз. (Эй, Мууаммад!) Сиз уларнинг устида туриб (имонга) мажбурловчи\зурловчи эмассиз. Бас, ушбу Курьон билан Менинг ваьид\таудидимдан цурцадиган кишиларга насиуат цилинг! (Бу уйлаб куриладиган мавзу экан. Сиёсий-хукукий жихатлардан иёсий урганиш талаб этиладиган Курьони карим ояти каримаси - ЖЗМ.)

14. Абулхасан Мовардий. Адабул кози. - Ирок/Багдод: 1971. Матбатуул иршод, - Б.277-280. Фасл: ал-Усулуш шаръиййа.;

15. Juraev, Z. M. (2019). The intention - a choice or the doctrine of election in Mavardi product «A lahkom-as-sultoniya va-l-valoyot ad-diniya». ISJ Theoretical & Applied Science, 07 (75),

.doi.org/10.15863/TAS.2019.07.75.72 Classifiers: Geography. History. Oceanology. Meteorology. National University of Uzbekistan, Senior lecturer, Tashkent, Republic of Uzbekistan. The intention - a choise or the doctrine of election in Mavardi product "Al-ahkom as-sultoniya va-l-valoyot ad-diniya". // International Scientific Journal. Theoretical & Applied Science. International Academy of Theoretical & Applied Sciences Technology and Sciense. - USA - Philadelphia, N 07 (75) 2019. - P. 446 - 453. p-ISSN: 2308-4944 (print) e-ISSN: 2409-0085 (online) Year: 2019 Issue: 07 Volume: 75 http://t-science.org/ http://dx.doi.org/ 10.15863/TAS SOI: 1.1/TAS. DOI: 10.15863/TAS. E-mail: T-Science@mail.ru Editorial office: http://T-Science.org pone:+777727-60681 Impact Factor ICV = 6,630, Impact Factor ISI = 0.829. (8.716) based on Iternational Citation Report (ICR). QR - Issue QR - Article Impact Factor: ISRA (India) = 3.117 ISI (Dubai, UAE) = 0.829 GIF (Australia) = 0.564 JIF = 1.500 SIS (USA) = 0.912 PH^ (Russia) = 0.156 ESJI (KZ) = 8.716 SJIF (Morocco) = 5.667

446-453. Soi: http://s-o-i.org/L1/TAS-07-75-72 Doi: https://dx

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

ICV (Poland) = 6.630 PIF (India) = 1.940 IBI (India) = 4.260 OAJI (USA) = 0.350 Soi: http://s-o-i.Org/1.1/TAS-07-75-72 Doi: https://dx.doi.org/10.15863/TAS.2019.07.75.72 C.

16. Ziyovuddin Juraev. Studying Of Mavardi's Work "Al-Ahkom As-SultoniyyaVa-l-Valoyot ad-Diniyya" The Original State Governing And Political - Legal Doctrine. The American Journal of Social Scince and Education Innovations (ISSN - 2689-100x). Published: April 17, 2021 |Pages: 55-63. Doi: https://doi.org/10.37547/tajssei/Volume03Issue04-08. Impact Factor 2021: 5.857. OCLC - 1121105668. Journal Website: http://usajournalshub.com/ index,php/tajssei. Doctoral Student, Departament Of Islamic Studies And ICESCO Study Of Islamic Civilization, Faculty Of Islamic Studies, International Islamic Academy Of Uzbekistan, Associate professor Of "Source Studies", Faculty Of History, National University Of Uzbekistan Named After Mirzo Ulugbek, Uzbekistan. The Usa Journals Volume 03- issue 04-2021.

17. Ziyovuddin Muhitdinovich Juraev Associate Professor Of "Source Studies And Archival Studies", Faculty Of History, National University Of Uzbekistan Named After Mirzo Ulugbek. Doctor Of Philosophy (Phd) In History., Uzbekistan Oltinoy Masalievna Masalieva Associate Professor of History of Uzbekistan Uzbek State University of World Languages, Uzbekistan. Eleven Ahmad Pilgrimage And Seal And Flag Of Victory. The American Journal of Social Science and Education Innovations (ISSN - 2689-100x) Published: December 11, 2020|Pages: 43-50 Doi: https://doi.org/10.37547/tajssei/ Volume02Issue12-09. IMPACT FACTOR 2020: 5. 525 OCLC - 1121105668 editor@usaj ournalshub.com www.usajournalshub.com/index.php/tajsseiSJIF 2020: 5.525 ISSN: 2689-100X Crossref The USA Journals Volume 02 Issue 12-2020 43. Journal Website: http://usajournalshub.c om/index,php/taj ssei. Copyright: Original content from this work may be used under the terms of the creative commons attributes 4.0 licence.

18. Abulhasan Movardiy ilmiy merosidaqur'onshunoslik rivoji: "al-Ahkom as-sultoniyya va-l-valoyot ad-diniyya" asarida qur'onshunoslik va hadisshunoslik masalalari tahlili. Республика Онлайн Журнал. Science and education. Scientific journal. ISSN: 2181-0842: volume 4. April 2021.17. - B.557-575. www.openscience.uz

19. SCOPUS N1. Juraev Ziyovuddin Muhitdinovich. Journal of Critical Reviews. ISSN- 23945125 Vol 7, Issue 3, 2020. Review Article. Al-Ahkom as-sultoniyya va-l-valoyot ad-diniyya in source classification of world manuscripts study of Abulhasan Mavardi product. - 438-450 bb. International Islamic Academy of Uzbekistan, doctor of philosophy PhD in Histori and Source Studies of Islam, Senior teacher of the department "The Islamic Studies and studies of Islamic Civilization juraev741@mail.ru11, A.Kadiri. Tashkent, 100011, Uzbekistan. Acting associate professor of the Department "Source studies and archival studies" of the Faculty of history of the National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek. Received: 21.11.2019 Revised: 19.12.2019 Accepted: 17.01.2020. © 2019 by Advance Scientific Research. This is an open-access article under the CC BY license. http://dx.doi.org/10.31838/jcr.07.03.82. http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/. http:// dx.doi.org/ 10.31838/ jcr.07.03.82.

20. SCOPUS N2. Masalieva Oltinoy Masalievna Doctor of philosophy, аssociate professor, Uzbekistan state world languages university Department of history of Uzbekistan. Juraev Ziyovuddin Muhitdinovich Doctor of philosophy, аssociate professor, National university of Uzbekistan after named Mirzo Ulugbek Address: Uzbekistan,Tashkent, Yunusabad 11/52/25

INTERNATIONAL SCIENTIFIC JOURNAL VOLUME 1 ISSUE 8 UIF-2022: 8.2 | ISSN: 2181-3337

Email: masaliyevaoltinoy@gmail.com. The Illumination of Bukhara Khans' Building Enterprise in the Some Historical Sources. TEST Enginering & Management. March - April 2020 ISSN: 0193-4120 Page No. 1803 - 1811. Article Info Volume 83 Page Number: 1803 - 1811 Publication Issue: March - April 2020. Article History Article Received: 24 July 2019 Revised: 12 September 2019 Accepted: 15 February 2020 Publication: 16 March 2020. Published by: The Mattingley Publishing Co., Inc 21. SCOPUS N3.. Ziyovuddin Juraev1, Doctor of Philosophy PhD, International Islamic Academy of Uzbekistan,National University of Uzbekistan named after Mirzo Ulugbek Tashkent, Uzbekistan. Email:juraev741@mail.ru Oltinoy Masalieva2, Doctor of Philosophy PhD, Uzbekistan State World Languages University Tashkent, Uzbekistan. One of the Vital Educational and Scientific Heritage and the Development of Qur'anic Studies, 130. Ziyovuddin Juraev, Oltinoy Masalieva. (2022). One of the Vital Educational and Scientific Heritage and the Development of Qur'anic Studies. International Journal of Early Childhood Special Education (INT-JECSE), 14(1):130-136.DOI:10.9756/INT-JECSE/V14I1.221017 Received: 26.08.2021 Accepted: 18.11.2021. https://www.int-jecse.net/abstract.php?id=408; International Journal of Early Childhood Special Education (INT-JECSE), 14(1) 2022, 130136 DOI: 10.9756/INT-JECSE/V14I1.221017;

i Надоели баннеры? Вы всегда можете отключить рекламу.